Кромпир је једна од најважнијих и најомиљенијих основних намирница човечанства. Настао је пре 8.000 година и води порекло из планинских делова јужног Перуа и западне Боливије. Кромпир је космополитска биљна врста која се гаји у 159. земаља света а постоји око 5.000 сорти кромпира у свету. У последњих 50. година површине под кромпиром у свету су се брзо увећавале, тако да се кромпир данас гаји на око 20 милиона хектара, са бруто производњом од око 370 милиона тона.
- Фото: За пола века површине под компиром у свету су се сталнпо повећавале. Данас се он гаји на 20 милиона хектара. Бруто производња у свету је око 370 милиона тона! Пети производ у свету по произведеним количинама, иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице! У Србији се кромпир гаји на око 20.000 – 22.000 ха са просечним приносима од 15-17 тона по хектар, мада бољи произвођачи остварују приносе од 40-60 тона по хектару. Прва фабрика чипса и пиреа у Србији почела је са радом 1971. године у Чачку (Chips Wаy), а 1995. године у Маглићу (Marbo Produkt члан PepsiCo), који извозе своје висококвалитетне производе у земље региона.
Највећи светски произвођачи су Кина, Индија, Руска Федерација, Украјина и САД. У оквиру тога Немачка, Пољска, Француска, Холандија, Белгија и Велика Британија су најзначајнији прерађивачи кромпира у помфрит, чипс и скроб. Због својих вредности, кромпир је:
- Трећи највише коришћени усев на свету, после пиринча и пшенице;
- Четврта култура у свету по сетвеним површинама, иза кукуруза, пиринча и пшенице;
- Пети производ у свету по произведеним количинама, иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице.
,,У наше крајеве кромпир је донет прво у Војводину 1759. г. од стране сељака колониста из Немачке, а у чачанском крају се гаји од 1782. године, када су га из Срема пренели калуђери у манастир Благовештење у Овчарско – кабларској клисури. Доситеј Обрадовић је обилазећи многе европске државе препознао значај кромпира у исхрани становништва и препоручио Милошу Обреновићу – Кнезу Србије, да држава ради на ширењу његове производње, јавља нам аналитичар из Гуче Душан Ивановић.
- Рекордна производња кромпира у Србији била је 1974. године. Тада је постигнут рекорд у производњи од 1.148.680 тона! После тога је производња преполовљена на 664.691 тону, колико је пбикло произведнео 2929, године. Србија сад за поотрошњу и исхрану 6,6 милиона својих житеља мора да увози кромпир! Некада, пре пола века, била је значајан извозник ове намирнице! Први чипс од кромпира у Србији произведен је 1971. године у Чачку, док је после 1995. године и изградње фабрике у Бачком Маглићу почео и његов извоз!
Значајно место у исхрани становништва у Србији, кромпир је заузео у периоду 1960 – 1980. година када је постао један од најзначајнијих прехрамбених производа у многим домаћинствима, ресторанима и мензама.
Оснивањем Завода за кромпир у Гучи 1954. године, створени су предуслови за стручни и научни развој производње кромпира. Као резултат селекционог рада настале су четири домаће сорте кромпира: Драгачевка и Јелица 1975. г., Универзал 1994.г. и Хибрид 8614, 1997. године. Треба имати у виду да селекциони процес код кромпира траје 12-13 година. Пре неколико година, у Центру за кромпир у Гучи, ”оздрављено” је и призведено елитно семе старе сорте кромпира Драгачевски месечар, који је на тај начин враћен на сортну листу кромпира у Србији.
У Србији се кромпир гаји на око 20.000 – 22.000 ха са просечним приносима од 15-17 тона по хектар, мада бољи произвођачи остварују приносе од 40-60 тона по хектару. Прва фабрика чипса и пиреа у Србији почела је са радом 1971. године у Чачку (Chips Wаy), а 1995. године у Маглићу (Marbo Produkt члан PepsiCo), који извозе своје висококвалитетне производе у земље региона.
Кромпир представља најјевтинији извор угљених хидрата због чега је у многим земљама одлична алтернатива за супституисање хлебних жита (пшенице и пиринча). Кромпир је богат извор енергије, скроба, витамина Ц, Б, Е, К, минералних материја, органских киселина итд. Кромпир има значајну терапеутску функцију у организму. Његова лековитост огледа се у позитивном деловању на мокраћне путеве, бољи рад црева, смањење киселине у желуцу, помаже и код лечења чира на желуцу, при лечењу ожиљака, у борби против реуматизма, болних зглобова, за прављење маски за негу лица, итд. Он је дијетална храна за болеснике, али је и веома квалитетан оброк спортистима пред такмичење.
- Због таквог значаја и вредности кромпира, крајем 2023. године, Уједињене Нације су прогласиле 30. мај за СВЕТСКИ ДАН КРОМПИРА.
Центар за кромпир – Гуча и Еколошко друштво Драгачево – Гуча су били организатори Првог обележевања Светског дана кромпира у Србији, који је одржан 30. маја 2024. године у Гучи – престоници трубе и кромпира у Србији.
Ове 2025. године, истог дана 30. маја, биће настављено организовање Другог обележевања Светског дана кромпира у Србији, које ће почети у 11. сати у Културном центру у Гучи. После уводног дела скупа, биће одржана Оснивачка Скупштина УДРУЖЕЊА ЗА КРОМПИР СРБИЈЕ, са циљем окупљања и организовања свих релевантних организација државног, привредног и цивилног сектора у области кромпира у Србији, почев од образовних средњих, виших и високошколских установа, произвођача и прерађивача кромпира, организација за заштиту биља и механизацију у кромпиру, трговаца кромпиром, угоститељских и туристичких организација за промоцију кромпира и послужење јела од кромпира.
Позив
Организатори Светског дана кромпира у Србији, позивају угоститеље, туристичка, породична домаћинства и установе које спремају храну широм Србије, да 30. мај – Светски дан кромпира, обележе спремањем јела и специјалитета од кромпира, која ће послужити својим гостима, корисницима и члановима породице.
По завршетку стручног дела скупа, предвиђена је посета Музеју Драгачевског сабора трубача и изложби Драгачевске задруге жена ”Рајка Боројевић – херојина једног времена”
На крају скупа, за све госте и учеснике у хотелу Нордик у Гучи, биће организован заједнички ручак уз јела од кромпира и дружење уз драгачевске трубаче. (Б.Г.)