Knjiga o Milevi Marić Ajštajn
Promocija knjige u Beču
- Akademik Svetlana Matić je u Petoj bečkoj opštini predstavila
svoje delo posvećeno naučnici i supruzi Alberta Ajnštajna, koja
spada u red slavnih Srpkinja sveta.
Piše: Dr Marko Lopušina- Posle knjiga o Vilhelmini Mini Karadžić, Milici Stojadinović
Srpkinji akademik Svetlana Matić, pisac i profesorka iz Beča, objavila je
svoje treće delo o slavnim Srpkinjama. „Heroina života Mileva Marić
Ajnštajn” je knjiga, kojom autorka obeležava 150 godina od rođenja ove
svetske naučnice. Austrijsko – srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina
Karadžić” organizovalo je promociju knjige akademika Svetlana Matić,
u Beču, u petak u svečanoj sali Magistrata pete bečke opštine. Domaćin i
pokrovitelj je bila naša Silvija Janković, inače, predsednica Pete bečke
opštine.
- Mileva Marić je bila prva teoretska fizičarka na svetu. Rođena je u
Titelu pre 150 godina. Prvo je bila supruga fizičara Alberta
Ajnštajna od 1903. do 1919. godine. Rodila je troje dece, ćerku i
dva sina, a potom je posle razvoda bila Albertova naučna
inspiracija, saradnica i koautor njegovih najvažnijih naučnih radova
iz oblasti fizike. Zahvaljujući njenom doprinosu, svet nauke
možemo da posmatramo sa nove tačke gledišta. Posedovala je
veliki potencijal iz oblasti matematike, algebre i fizike. Bila je
muzički nadarena. Njoj i njenom izabraniku, muzika i nauka su
pomagale u razvoju njihovih umnih sposobnosti, kreativnosti,
razmišljanju i razvijanju intuicije. Bili su genijalci za fiziku.
Ajnštajn je zastupao tezu da najveća naučna otkrića potiču od
intuicije, tj. od ideje koja se iznenada javlja. Negirao je Milevu kao
svoju suprugi, ali je nije negirao kao naučnicu. Takvu je prihvatio
srpski narod i čitav svet – istakla je autorka Svetlana Matić
predstavljajući svoju novu knjigu.
Želja autorke je bila da ovom knjigom izvuče Milevu Marić iz
zaborava, da je predstavi novim generacijama u Srbiji i svetu i da osvetli
njen značaj u naučnom radu genija Alberta Ajštajna. Njihov zajednički
trud nagrađen je objavljivanjem četiri članka u poznatom
časopisu “Anali fizike” 1905. godine. Ovi članci su postavili temelj
naučnoj revoluciji. Dali su veliki doprinos razvoju nauke i vredno su
radili na teoriji relativiteta, što je dovelo do toga, da samo Albert dobije
Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine, koja predstavlja najveće
priznanje za naučnika. Iako Mileva nije bila zvanično laureat, njoj je
pripao novčani deo ovog najvećeg svetskog priznanja.
– Najslikovitije o Milevinom i Albertovom životu i odnosu, pisao je
dr Drago Njegovan u knjizi “Dragi moji kumovi”: Albert jeste bio heroj
nauke, ali samo junak koji pobeđuje druge, a Mileva je bila heroina
života, sa čojstvom kojim je branila druge od sebe – citirala ga je
Svetlana Matić.
Kroz sadržaj knjige, čitajući zanimljive odlomke i citate iz
pisama, prisutne je vodila Nataša Pajković, književnica. Tako su
zainteresovani mogli da se upoznaju sa Milevinim detinjstvom,
školovanjem, sudbonosnom susretu sa Albertom u Cirihu, braku i
protivljenju Albertovih roditelja, krštenju sinova u Novom Sadu,
boravku u Pragu i Berlinu, Albertovoj ženidbi sa rođakom Elzom
Levental, Milevinom doprinosu nauci, 1905. godini čuda, razvodu i
smrti, pismima koje je upućivala kumovima Gajin i prijateljici
Heleni Savić.
U knjizi možemo da saznamo i kakva su bila Ajnštajnova
shvatanja o miru, Bogu i njegovom odnosu prema sinovima
Edvardu i Hansu, ali i o praktičnim savetima velikog genija.
Svetlana Matić je iz knjige citirala prsnika i muzičara Đorđa
Balaševića, koji je stanovao dve kuće dalje od Milevine, u Kisačkoj ulici
broj 20. On je, između ostalog, istakao:
„Bila je lepa na onaj tihi, vanvremenski način… Njen nesretni život
bio je pesma u dolini gluvih… U Kisačkoj i okolnim uličicama neke žene
i danas žive na kratkom lancu, kontinenti im se prostiru od bašte do
kapije, od rerne do užeta za veš. A ona je još rođendan dvadesetog veka
proslavila u Cirihu, radeći domaće zadatke svom razmaženom Albertu, i učeći nadobudne mlade Švicere formulama kojima niko od njihovih
sunarodnika nije umeo da ih nauči. U njenoj kući odavno žive neki drugi
ljudi, u njenom plemenu je Račun i dalje najviša matematika…”
Dr Vjera Rašković Zec, recenzent knjige, podvukla je da je autorka
u potpunosti uspela da istraži doprinos Mileve Marić naučnom radu
Alberta Ajnštajna.
Autorka Svetlana Matić, levo i gosti
I izjavila:
- Mileva je simbol obespravljenih žena, s ačijeg su se lepog lica
čitali genijalnost i patnja. Jedna od najvećih naučnica u istoriji
ostala je u senci bivšeg muža. Cele knjiga Svetlane Matić
ilustracija je ove moje rečenice.
Recentent prof. Radmile Satarić o romanu Svetlane Matić je govorila
da je to “istovremeno priča o jednoj uzvišenoj ličnosti, dami, ali i o
društvenim okolnostima u Evropi sa kraja 19. i prve polovine 20. veka,
uz dosta dokumentarnog materijala koji potvrđuje stavove autorke”.
– Mileva je osećala komfor za svoju delikatnu prirodu u razvijenoj
Evropi. Ali je bila zatočena u zlatnom kavezu svojih emocija, tražeći
sličan odgovor na licu svoga supruga, koji nije pronašla. Matić nas ne
ostavlja u nedoumici, ona citira misli najboljih naučnika i pisaca toga
vremena i njihov afirmativni stav o vrednosti naučnog rada Mileve Marić
Ajnštajn, što čini roman vrlo autentičnim, vrednim i bogatim.
Preko video linka, prisutnima se obratila dr Ljiljana Nikšić,
ambasadorka u Ministarstvu spoljnih poslova, ističući da joj je velika
čast da učestvuje u promociji knjige o Milevi Marić Ajnštajn. Istakla je
da je imala čast da učestvuje u akciji povraćaja 43 pisma između Alberta
i Mileve Marić Ajnštajn, zahvaljujući zaista dobroj akciji, koju je
sprovela Ambasada Republike Srbije u Londonu i ambasador Goran
Aleksić, koji je učestvovao na aukciji „Kristi”.
Naša konzulka Aleksandra Jovanović iz Beča istakla da je imala tu
čast da prisustvuje u Cirihu, 2009. postavljanju ploče na spomenik
Milevi Marić, kao deo delegacije tadašnjeg Ministarstva za dijasporu. Na
ploči je napisano na srpskom i nemačkom jeziku: „Sa ponosom i
ljubavlju od srpskog naroda.”
Obraćajući se prisutnima, Svetlana Matić se zahvalila Silviji
Janković, predsednici Pete bečke opštine na pokroviteljstvu i podršci u
radu društva koju pruža, kako bi se značajne kulturne manifestacije
realizovale. Predložila je na kraju da da se Milevi Marić Ajnštran
posthumno dodeli doktorat i diploma na Tehničkom univerzitetu u
Cirihu, s obzirom na to da je tamo završila studije i položila sve ispite.
Na predstavljanju ove knjige bilo je dosta posetilaca, među
kojima su bili, Željko Tomić, Zoran i Adrijana Kalabić, Milica Lađević,
Slobodan Cojić, Mira Varga, Svetlana Milovanović, Dragana Baltić,
Gordana i Dejan Nikolajević.
Ovaj kulturni događaj je samo jedan u nizu, koji slavi veliki jubilej –
150 godina od rođenja prve srpske matematičarke i fizičarke, a
promocije će biti upriličene tokom cele godine, u gradovima u Austriji,
ostalom delu Evrope i Srbiji. Sledeće predstavljanje ove značajne
publikacije, biće u Biblioteci grada Beograda, 7. juna 2025. godine u 19
sati, uz muzičku pratnju grupe „Bistrik” i velike muzičke umetnice Bilje
Krstić. U planu je izrada izložbe koja će pratiti sadržaj knjige.