U Kragujevcu se održava 21. Šumadijski sajam polјoprivrede. To je tradicionalno i najveća smotra agrara u Centralnoj Srbiji koja okuplјa polјoprivrednike, firme, udruženja i zadruge iz okolnih mesta i opština. Ove godine se organizacija sajma suočila sa izazovima teške proizvodne sezone ali i pored toga izlagači su se odazvali kao i posetioci koji su uživali u četiri dana trajanja manifestacije.

 Na najvećoj smotri agrara u Centralnoj Srbiji, Šumadijskom sajmu polјoprivrede, po 21. put okupili su se proizvođači, članovi udruženja i zadrugari kako bi predstavili i promovisali zdravu hranu, stare zanate i najnovija dostignuća.  

Izvor: RTV (Ana Rebić)

“Redovno posećujemo sajam u Kragujevcu, često i idemo na manifestacije kad god nam se ukaže prilika a naše udruženje broji negde oko 25 članica, od toga je možda nekih trinaest jako aktivno. Bavimo se starim zanatima, pletenjem, vezom, pravimo zimnice, slatki i slani program”, kaže Gordana Glišić iz Udruženja žena Oplenac iz Topole.

“Ljudi traže sve i svašta, čak slatko slani ukusi su sada popularni tipa džemići koji idu uz roštilј, njih posebno preporučujemo gurmanima. Takođe tu je slatko slano grožđe u kombinaciji sa turšijom, lјutom paprikom tako neki miks”navodi Nataša Gojković iz Knića.

Ivana Ilić iz Aranđelovac kaže da su zanimlјivi voćni sirevi: “Imamo sa malinom, borovnicom, pomorandžom i jagodom, tu je i pijani kačkavalј koji je u crvenom vinu, a imamo i slane kombinacije sireva od začina poput ruzmarina, bosilјka, belog luka, tu je i kozji sir u maslinovom ulјu i kozji sirevi sa semenkama bundeve. Imamo čak i čokoladne sireve ali naravno svako ima svoj ukus”.

Izvor: RTV (Ana Rebić)

Goran Spasojević iz Udruženja voćara i vinogradara “Crveni breg” iz Lapova nabraja od čega sve prave rakiju: “Loza, šlјiva, jabuka, kruška, dunja a nakon toga dolazimo do malo egzotičnijih rakija od trešnje, višnje a onda imamo i još egzotičnije od toga poput rakija od mandarine, banane, narandže, pirinča, kupusa, paradajza. Od svega može rakija da se napravi gde god ima prirodnog šećera. Nismo probali još od mušmule, to ćemo možda da probamo ove godine ako je uopšte ima jer ova godina je bila katastrofalna, od voća nemamo ništa, to je strašno.”

I pored teške proizvodne sezone proizvođači su se odazvali u velikom broju organizatorima Šumadijskog sajma polјoprivrede.

Snežana Živanović- Katić, članica gradskog veća Kragujevca za ravnomerni i održivi razvoj grada i sela, sublimira utiske nakon teške godine za polјoprivrednike: “Iskreno ova godina je jedna od najtežih za polјoprivrednike, nema šta nije tuklo po selu, od mraza, suše, raznih požara i imali smo jedan strah i bojazan da li će biti dobar odziv izlagača, kako će to sve izgledati ali na naše zadovolјstvo većina izlagača se ponovo pojavilo a i neki novi su se priklјučili. Morali smo da otkažemo izložbe u stočarstvu zbog bolesti, izložbu krava, izložbu svinja, ovaca a sve su to tradicionalni delovi programa ali zbog epidemija nismo rizikovali, javio je RTV. 

Izvor: RTV (Ana Rebić)

Ove godine Radiša Radisavlјević iz Despotovca je rešio da obori sopstveni državni rekord u težini i prečniku skuvanog kačamaka od 101 kilograma težine i prečnika od 177 centimetara širine.

“Za dobar kačamak je potreban veliki kazan, voda, so, hladno ceđeno suncokretovo ulјe, brašno sa vodenice potočare, ovde koliko vode toliko brašna ide, što manje vode manje brašna. Poenta je ukuvati prethodno vodu, u ovom slučaju ide 67 do 70 litara vode, na to ide kilogram soli, dva litra ulјa i sve se to ukuva, da bismo proporcionalno imali jednaku slanoću vode, a kasnije i skuvanog testa. Onda ide nekih 47 do 50 kilograma brašna, sve se to lepo ukuva, onda sipamo na veliki sto, razvučemo i delimo svim posetiocima sajma’’, rekaoi nam je Radisavlejvi’, koji se ve’ decenjama bavkio ovim poslom. Valsnki je mlina u Despotovcu I sve se priroeam na tradicionalan način. 

Na sajmu posetioci su mogli da vide stare alate i oruđa koja su se nekad koristila, dok su u isto vreme zagledali robotizovane mašine najnovije tehnologije.

Ljubiša Stevanović- direktor Polјoprivredno veterinarske škole sa domom učenika u Rekovcu: “Tu se nalazi ralo za goveda, zatim tu je drlјača, pa ručna melјača, pa alat za ručno krunjenje kukuruza i to su sve predmeti koje smo mi skupili. Jedni od tih predmeta su i sa mog imanja. Sećam se da sam početkom sedamdesetih zajedno sa dedom sačuvao te alate uz rečenice da i ovi predmeti mogu da obrade zemlјište”. 

Što se tiče novih mašina i alata Mladen Radojković iz firme Tenk navodi: “Menjaju tri do četiri radnika sa trimerima svaka od njih, otkos je dosta veliki, kreće se od 55 do 110 cm, sve zavisi naravno od modela kosilice, štedi vreme, štedi energiju i u krajnjem slučaju štedi novac, ovo je definitivno budućnost što se tiče polјoprivrede, posebno voćarstva, vrtlarstva, predela koji su teško pristupačni”.

Šumadijski sajam polјoprivrede i ove godine ponudio je raznovrsni program posetiocima koji su uživali u sva četiri dana manifestacije. (B.G.)