NACIONALNI KONVENT EU U SRBIJI: Predlog budžeta i fiskalne strategije Republike Srbije 2025-2027

• Potreba za transparentnim, razvojno orijentisanim i institucionalno utemeljenim pristupom fiskalnoj politici 
• Bez temeljitih reformi, društveni i privredni razvoj osuđeni su na nizak rast BDP-a bez razvoja društva i uz dalje produbljivanje ekonomskih razlika među građanima. 

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) je analizirao predlog budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i Fiskalnu strategiju za period 2025-2027. godine. Analiza ukazuje na sistemske probleme koji ograničavaju razvojni potencijal Srbije i njenu sposobnost da se pripremi za članstvo u Evropskoj uniji: odsustvo strateškog planskog okvira, politizovano odlučivanje, izrazitu netransparentnost budžetskih procedura, i pristrasnost ka krupnim, ad hoc politički opredeljenim merama umesto programa koji podižu produktivnost i razvojni kapacitet društva. 

Strukturne slabosti ekonomske politike ugrožavaju konkurentnost privrede. Realna apresijacija dinara i porast troškova proizvodnje za izvoznike, uz odsustvo programa za povećanje produktivnosti, rezultiraju smanjenjem privatnih investicija i, po prvi put u 2025. godini, stagnirajućim ili čak opadajućim izvozom domaćih malih i srednjih preduzeća. 

Bez temeljitih reformi, društveni i privredni razvoj osuđeni su na nizak rast BDP-a bez razvoja društva i uz dalje produbljivanje ekonomskih razlika među građanima. 

Ključne preporuke 

Transparentnost i odgovornost: 

• U pogledu upravljanja javnim investicijama, paralelno sa ispunjavanjem obaveza preuzetim u Reformskoj agendi (usvajanje pozicionog papira i Akcionog plana do kraja 2026, i ukidanje izuzeća od javnih nabavki do kraja 2027.godine) uspostaviti javno dostupnu platformu za praćenje svih javnih investicija, uključujući objavu svih ugovora, investicionih planova, praćenje realizacije i pripadajućih nabavki sa obrazloženjima, čak i za projekte izuzete iz Zakona o javnim nabavkama. 
• Uprkos pokretanju budžetskog portala i formalnom „pozivu građanima“ od strane Ministarstva finansija, neophodno je suštinski otvoriti proces konsultacija sa zainteresovanim stranama, i to znatno pre formulisanja predloga budžeta Vlade, kroz inkluzivan i pristupačan mehanizam učešća, a ne kroz ograničene aktivnosti zasnovane na kvizovima ili zatvorenim onlajn formatima. 
• Radikalno povećati transparentnost ključnih projekata i programa, uz povezano prikazivanje suštinski povezanog trošenja. 
• Predlog budžeta bi trebalo prikazivati zajedno sa procenom realizacije tekuće godine, a obrazloženja treba da uključe jasan pregled ostvarenja tokom godine. Na taj način 

2 

postaje vidljivo u kakvim se okolnostima budžet usvaja i koliko su projektovane brojke za narednu godinu realistične. 

Regulatorni i strateški okvir: 

• Pristupiti izradi Plana razvoja i Investicionog plana u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, uz proaktivno uključivanje svih zainteresovanih strana. 
• Ponovo pokrenuti i dovršiti reformu sistema plata i nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru donošenjem novog sistemskog zakona i podzakonskih akata koji, oslanjajući se na principe nekadašnjeg (sada nevažećeg) Zakona o sistemu plata u javnom sektoru iz 2016, uvode transparentne platne razrede i jasne kriterijume napredovanja i nagrađivanja. 
• Uspostaviti studije društvene isplativosti kao obaveznu proceduru pre početka izvođenja radova na svim velikim investicionim projektima. 
• Ograničiti veličinu tekuće rezerve i logički i kvantitativno je povezati sa rizicima za koje su namenjene. Istovremeno, uvesti veću transparentnost njihovog trošenja i potpuni obuhvat namena za koje su prepoznati u analizi rizika. 

Razvojna orijentacija i podrška privredi: 

• Ispravljanje poreske diskriminacije malih i srednjih preduzeća (MSP) u odnosu na velika preduzeća, u sklopu usklađivanje poreskih šema sa EU sistemom državne pomoći koje je najavljeno u Reformskoj agendi. 
• Uspostaviti državni garancijski fond za podršku izvozu MSP u iznosu od najmanje 15 miliona evra iz neobrazložene budžetske linije za „ulaganja od posebnog značaja“. 
• Smanjiti poresko opterećenje najnižih zarada i povećati progresivnost oporezivanja, u skladu sa višegodišnjim preporukama civilnog sektora i dobrom međunarodnom praksom. 
• Preusmeriti podršku od jednostavnih subvencija ka programima koji grade kapacitete i sinergije, stvarajući dodatu vrednost koja prevazilazi trošak. 

Sektorske reforme i priprema za EU: 

• Uspostaviti Zeleni fond uz reformu naknada koja uključuje nove naknade iz zakona vezanih za CBAM regulativu (Zakon o porezu na emisije sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda). 
• Hitno započeti pripremu transformacionih programa za smanjenje emisija i prilagođavanje klimatskim promenama i regulatorne promene u EU. 
• Započeti suštinske reforme u ključnim sektorskim politikama: poljoprivredi, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. (B.G.)