• Razvoj zadrugarstva u Srbiji u periodu između kraja 1944. godine, oslobođenja zemlje od okupatora i 1990. godine, zatim raspada SFRJ, zaslužuje mnogo detaljnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadrugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Posle toga delilo je sudbinu kroz koju je prolazila Jugoslavija; 
• Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemljoradničke zadruge, kooperacija, otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u bržem razvoju zadrugarstva. Zbog toga i treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena. Jer, zuadrugarstvo u svetu cveta, i razvija se, ali u Srbiji je pitanje dokle će da postoji ako država ne odluči da mu pomogne; 
• Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu u Vojvodini, 1846. godine. To je tada bila treća zadruga u svetu! U sledeћoj godini se obeležava 180 godina od osnivana ove zadruge!

Branislav GULAN

Kako rešiti višedecenijske sporove oko zadružne imovine? 

Savez za imovinu i investicije NALED-a nedavno je između ostalog, naveo da će se narednih godina zalagati i za brže rešavanje sporova koji se 30 godina vode nad poljoprivrednim zemljištem između zadruga i kompanija koje su to zemljište kupile! Na području Vojvodine još uvek postoje oko 23 zemljoradničke zadruge kojima nije vraćena zadružna imovina, po upravnim i sudskim postupcima od kojih većina traje tri decenije. Naime, pojedina društvena poljoprivredna preduzeća su u procesu privatizacije prodata privatnim kompanijama, bez obzira na to što je u momentu prodaje u njihovoj imovini bila i zadržna imovina, koja je trebalo da bude vraćena zadrugama.

• Prvu savremenu potrošačku zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom mestu Ročdelu, u Engleskoj. Time je označen početak nove ere – savremenog udruživanja. Prva zadruga u svetu, u Ročdelu, ustanovila je principe koji će kasnije postati trajni principi rada potrošačkih zadruga uopšte;

Godinu dana posle osnivanja zadruge ročdelskih tkača, 1845. godine u Sobotištu, u Slovačkoj, osnovana je druga zadruga.

• Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (današnji Bački Petrovac), u Vojvodini 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu, a kao TREĆA ZADRUGA NA SVETU! 

Njen osnivač, evangelistički kapelan Štefan Homola, okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnu svest.Oranizovali su se u zadrugu, prvenstveno radi samopomoći, udruživanjem novčanih sredstava. Zadruga u Bačkm Petrovcu bila je zemoljoradnička kreditna zadruga netipičnog oblika, čiji se rad zasnivao na načelima dobrovoljnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena, političke i religiozne neutralnosti. Imovinu zadruge tada su činila tri dela osnivački ulozi, nedeljni ulozi i naplaćene kamate na pozajmice koje je zadruga davala članovima. Zadrugari su neograničeno i solidarno bili jemci za obaveze zadruge celom svojim imovinom.

Prva zadruga na teritoriji današnje Vojvodine značajna je i po svojim, autonomnim i pionirski formulisanim, zadružnim principima, koje je kasnije usvojio 14. Kongres Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1934. godine kao autentične principe zadružnog rada! Srbija danas nema štedno kredituih zadružnih zadruga, banaka ni službi!

• Krajem novembra 2025. godine, u Bačkom Petrovcu održana je Peta zadružna škola u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine i Opšte zemljoradničke zadruge „Zlatno zrno“ iz Gložana. Događaj je privukao veliki broj zadrugara i stručnjaka, sa ciljem razmene znanja, jačanja saradnje i podsticanja investicija u poljoprivredi;

Predsednik Zadružnog savez Vojvodine, mr Jelena Nestorov Bizonj, naglasila je da se prethodnih godina pokazalo da oslanjanje samo na ekstenzivnu ratarsku proizvodnju više nije održiva strategija. Po njenim rečima, čak i delimičan prelazak na intenzivne vidove proizvodnje — poput povrtarstva i voćarstva — može značajno unaprediti položaj malih proizvođača. Kao dobar primer navela je zadrugu domaćina Pete zadružne škole, koja uspešno kombinuje ratarstvo i povrtarstvo i ostvaruje stabilne rezultate čak i u otežanim uslovima. Bizonj je istakla da su zemljoradničke zadruge istorijski imale ključnu ulogu u očuvanju tržišne proizvodnje svojih članova, posebno u periodima kriza. Zato je važno da država jasnije prepozna njihov značaj i obezbedi: veće podsticaje za investicije, poreske olakšice, smanjenje troškova ulaganja, posebne programe namenjene razvoju malih zadruga. Ona je zaključila da je ulaganje u znanje preduslov za razvoj zadružnog sektora, te da Peta zadružna škola treba da doprinese stvaranju novih poslovnih ideja i jačanju međuzadružnog povezivanja. Nakon uvodnih obraćanja usledio je obilazak kapaciteta Zadruge domaćina, prezentacija kompanije „Syngenta Agro“ doo Beograd, kao i stručna predavanja prof. dr Žarka Ilina i prof. dr Zorana Keserovića. Događaj je završen svečanom dodelom sertifikata polaznicima.

Intenzivna proizvodnja, ključ opstanka zadruga!

Predsednica ZSV mr Jelena Nestorov Bizonj, je podvukla da su finansiranje i realizacija novih investicija najveći izazov u ovom trenutku, a da je snažnija podrška države i pokrajine neophodna kako bi zadruge imale kapacitet za razvoj. Zadruge moraju imati veći oslonac u agrarnoj politici. Zato je ulaganje u znanje preduslov za razvoj zadružnog sektora, pa Peta zadružna škola treba da doprinese stvaranju novih poslovnih ideja i jačanju međuzadružnog povezivanja. 

Pavel i Maja Žilaji, predstavili su rad zadruge koja uspešno funkcioniše već 25 godina. Pored ratarske proizvodnje, zadruga je razvila intenzivnu proizvodnju. Njima pomoć pruža i 15 zaposlenih u zadruzi. Unapređenju zadruge značajnu pomoć u organizazacije rada i kupovini opreme u vrednosti od preko 60.000 evra pružilo je Ministarstvo za brigu o selu Vlade Srbije. Zadruga se specoijalizovala za proizvodnju: krompira, crnog luka, začinske paprike (pod sistemima navodnjavanja). Naglašava se ekonomsku prednost paprike: prinos i dobit na jednom  hektaru paprike jednak je prinosu na 10 hektara ratarskih kultura! Zadruga sarađuje sa više od 250 kooperanata, obezbeđujući im kompletne usluge — od repromaterijala i mehanizacije do otkupa i plasmana. Ova zadruga oranizuje agrarnu proizvodnju na više stotina hektara. Svake godine organizuje proizvodnju 4.000 tona industrijskee paprike. Zadruga raspolaže i sistemima za navodnjvanje na 50 hektara.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj izjavila je za javnost da sporovi oko oduzete imovine nedopustivo dugo traju i da su zemljoradničke zadruge oštećene za decenije neraspolaganja sopstvenom imovinom, dok sa druge strane, privatizacije ni na koji način ne mogu biti opravdanje za dalja odugovlačenja u vraćanju imovine zadrugama.

– Treba ubrzati rešavanje svih postupaka – to je jedini način – kazala je Jelena Nestorov Bizonji. – Pitanje i jeste u nadležnosti zakona, i to različih Zakona o zadrugama iz 90-tih godina, a bilo ih je više po kojima su pokretani postupci, ali je problem u odugovlačenju postupaka. Društvena poljoprivredna preduzeća su se privatizovala – po različitim propisima, po onom koji je bio na snazi u momentu privatizacije, ali je imovina zadruga ostala nevraćena zadrugama u tim preduzećima jer imovina kada se vrati zadruzi – pripada zadruzi kao pravnom licu. Ona je istakla da zemljoradničke zadruge potražuju povraćaj značajne imovine, od koje je najvrednije poljoprivredno zemljište, zatim objekti, poljoprivredne mašine i druga oprema.

Kolika je vrednost te imovine teško je proceniti, ali kada se kaže da zadruge potražuju više hiljada hektara njiva može zaključiti da je reč o izuzetno vrednoj imovini. 

• Zadrugarstvo Srbije i danas sa nalazi u veoma teškoj situaciji, najtežoj možda posle Drugog svetskog rata. Stigle su i nevolje da mu nije vraćena imovina oduzeta u pljačkaškoj privatizacji u Srbiji obavljenoj posle demokratskih promena 2000. godine uz pomoć države;

Prvo na šta treba ukazati je to da se zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, u navedenom periodu nije razvijalo na isti način kao pre rata. Posleratno zadrugarstvo je bilo zadrugarstvo u funkciji socijalističke izgradnje zemlje. Paralelno sa aktivnostima u zadrugarstvu još brže i intenzivnije se formiraju i razvijaju državna poljoprivredna dobra, koja će kasnije postati društvena poljoprivredna dobra, poljoprivredni kombinati, a jedan ne mali broj će se razviti u veoma uspešne poljprivredno industrijske kombinate.

• Profesor dr Mihajo Vučković, koji je posle rata predavao Zadrugarstvo na Ekonomskom i Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Zemunu, je u jednom od svojih udžbenika namenjenih tadašnjim studentima izričito rekao : “Principi izgradnje Socijalističke države danas su za nas i zadružni principi.” Nesumnjivo da je ta teza do raspada SFRJ bila važeća za teoriju i praksu zadrugarstva tog perioda. Iz prakse zadrugarstva postepeno nestaje zadružno članstvo, udeli, jemstvo, zadružna samouprava i niz drugih sadržina koje su karakterisali predratno zadrugarstvo. Zadrugarstvo je u potpunosti bilo u funkciji socijaiističke izgradnje;
• Razvoj zadrugarstva u vreme izmedju 1945. i 1990. godine može se podeliti na tri vremenska perioda. Prvi od 1945. do 1953., drugi od 1953. do 1974. odnosno donošenje Zakona o udruženom radu – ZUR-a i treći period od 1974. do 1990. odnosno raspada SFRJ i njenog zakonodavstva;

Prvi period

U prvom periodu od 1945. do 1953. godine sledimo iskustva prve zemlje socijalizma – Sovjetskog Saveza, formiranjem seljačkih radnih zadruga – SRZ, koje su imale tri ili četiri oblika, manje ili više naprednog za ono vreme. Potreba za prehrambeni proizvodima u posleratnom periodu bila je velika, naročito u gradovima. To je vreme obaveznog otkupa, agrarne reforme, nacionalizacije, kolonizacije i dr.

Drugi period

U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa (IB 1948. godine), dolazi i do bitnih preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja, osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje zadružnih domova do 1953. godine kada se donose propisi o reorganizaciji seljačkih radnih zadruga i do osnivanja opštih zemljoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska na ugovoreni i slobodan otkup poljoprivrednih proizvoda.

U 1957. godini, koji se označava kao treći period, donosi se politički dokument o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede koji je praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemljoradničkih zadruga.

• Opšte zrmljoradničke zadruge i kooperacija postaju višedecenijski pratilac razvoja poljoprivrede i zadrugarstva;
• Na početku tog perioda formiraju se Zadružni savez Srbije, Pokrajinski, Oblasni i sreski zadružni savezi, poslovni zadružni savezi. Zadružni savezi kao političke i stručne transmisije zadataka u razvoju. Poslovni zadružni savezi za unapređenje razvoja i obezbeđenje pojedinih proizvoda za domaće potrebe i izvoz, kao što su žitaric, industrijsko bilje, stočarstvo…  Značajnu ulogu u tom periodu u oblikovanju društveno ekonomskih odnosa ima i Institut za ekonomiku poljoprivredeu Beogradu;
•  To je istovremeno period unapređenja zadružne štampe i informisanja, kao što je nedeljni list Zadruga i drugi nedeljni i periodični listovi za poljoprivredu i selo;
• Glavna funkcija opštih zemljoradničkih zadruga postaje ugovaranje poljoprivredne proizvodnje sa kooperantima – kooperacija, otkup poljoprivrednih proizvoda,  kreditiranje kooperanata u primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog načina obrade zemljišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materiljala, korišćenje sistema za navodnjavanje… Odnosi između zadruga su partnerski. Ugovorni odnosi, koji se više ili manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu. Kada slabije rodi tada kooperanti krše ugovorne obaveze, prodajući kupcima koji nude povoljnije uslove, obilnu cenu. Kada više rodi tada zadruga obično krši svoje ugovorne obaveze prema kooperantima i otkupljuje od zemljoradnika koji proizvode nude po nižoj ceni;

Nezakonitom privatizacijom oteto 220.000 hektara!

Nedavno je Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu upućena žalba povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje u Srbiji. Savez udruženja akcionara (SUA) Vojvodine uputio je pre nekoliko godina petu žalbu Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje. Bivši radnici i akcionari poljoprivrednih preduzeća, kao i zadrugari koji polažu pravo na otuđene oranice, obratiće se i Evropskoj komisiji u Briselu pozivanjem na poglavlje 23. o pristupanju Srbije EU, koje podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava i borbu protiv korupcije.

Predsednik SUA Veselin Muhadinović rekao je da će biti zatraženo da pored 24 sporne privatizacije u našoj zemlji, koje su bile predmet istrage Republičkog tužilaštva za organizovani kriminal (između ostalog i na zahtev EU), 25. takva privatizacija bude prodaja 63 poljoprivredna preduzeća u Vojvodini. Po njegovim rečima, nelegalno prepisivanje zadružne i državne zemlje na nove vlasnike stavlja privatizaciju agrara na prvo mesto problematičnih privatizacija u Srbiji!

• Uzurpirano je oko 220.000 hektara zadružne zemlje “pretvaranjem” u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da hektar košta 10.000 evra, to je dve milijarde evra, opljačkanih od naroda. To već više od 10 godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu, ističe predstavnik akcionara bivšeg Poljoprivrednog kombinata “Prvi maj” u Ruskom Krsturu Mihajlo Katona;

,,U  izveštaju o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, koji je dostavljen Vladi Srbije, Savet za borbu protiv korupcije naveo je da “nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima za posledicu da je desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta promenilo status iz javne u privatnu svojinu bez ikakve naknade, samo na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora”. Naznačeno je da je pritom kupac ispunio obaveze za imovinu “koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu, koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine”. Savet je ukazao da je pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu uzrokovalo nesagledivu štetu, čije tačne razmere nije mogao da utvrdi “imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017. godine nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon postupka privatizacije”, kaže Branko Maričić,višedecenijski poslenik u zadružnim savezima Jugoslavije i Srbije.

Prema stavu Saveta za borbu protiv korupcije, prikrivanje pravih podataka jasno upućuje na zaključak da se štiti privatni, a ne državni interes. Naveden je primer pok. biznismena pok. Mileta Jerkovića, koji je u postupku privatizacije poljoprivrednih preduzeća raspolagao sa preko 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje u državnom i društvenom vlasništvu.  Nakon raskida ugovora sa Jerkovićem, u katastru je evidentirano zemljište u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini od 4.000 hektara, dok za 28.000 hektara ne postoji nikakav trag, predočio je Savet za borbu protiv korupcije, februara 2019.godine. 

Šta sve može zadruga

Ratari tvrde da bi selo najpre moglo da se oporavi udruživanjem sitnih gazdinstava, jer bi oni tako bili u stanju da se odupru konkurenciji, pisao je Đuro Đukić, 25. februara 2019. godine. Može li se zaustaviti propadanje sela? Do sada se o tom pitanju godinama samo raspravljalo, ali se u poslednje vreme preduzimaju i neki konkretni koraci. Selo prvenstveno propada zato što iz njega odlaze mladi ljudi – ranije su se selili u gradove da bi našli posao, a danas u inostranstvo. Odlazak iz ruralnih sredina pospešivalo je i propadanje manjih gazdinstava koja su masovno gutali novopečeni biznismeni. 

• Država podstiče osnivanje zadruga, ne bi li one okupile sitna gazdinstva koja bi udružena mogla da opstanu i time se omogućio opstanak na selu šireg kruga mlađih ljudi. Preko MBS pružena je pomoć od 2,2 milijarde dinara za 207 starih i novih zadruga u zemlji. Mnogima je ta pomoć pomogla da opstanu za sada. Zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu koje vodi Milan Krkobabić u Sribiji za četiri godine osnovano oko 1.100 onovih zadruga. Prisutan je zanimljvi proces da se danas ide iz grada u selo. Takvi proces prisutni su u celoj zemlji, a vodi ih MBS.Od osnovanih njih stotinu se nije snašlo na tržištu pa su se ugasile!

• Do ped kraj 2024. godine onima kojim prvi ptu rešavaju svoj stambelni problem dodeljeno je 4.000 kuća u selima Srbije. One su kupljena uz pomoć države. Tako su ta sela dobila više od 17.000 novih stanovnika. Iznenađuje, ali i raduje činjenica da je trećina tih baš iz grada odlučila da ode u selo da živi. Koliko je to, najbolja potvrda je poređenje sa Crnom Travom koje kao opština na jugu Srbije ima 1.500 stanovnika. Po tome smo dobili ,,osnivanje’’ u Srbiji više od deset novih sela! 

Procene su da u Srbija ima 216.623 vlasnika zemlje do dva i po hektara. To su ta mala gazdinstva. Akcijom države i  MBS da se oni bave intenzivnom proizvpdnjom u staklenicima i plastenicima neki od njih imaju šansu da postanu mali robni proizvođači! Naravno, kada bi  novoosnovane zadruge u selima dobile i prerađivačku industriju gde bi ljudi koji su dobili kuće na selima da žive, radili na sopstvenim posedima i proizvodili sirovine za hranu, prerađivavali je u tm malim fabrikama i iznosili na tržište preko zadruga.   

U Zrenjaninu se razgovaralo baš o spasavanju sela u svetlu oživljavanja zadruga koje su nekada, kako je rečeno, uz školu, crkvu, kafanu i fudbalski klub, bile glavna obeležja naših seoskih naselja i nosilac njihovog ekonomskog razvoja. A, takvih danas, pema popisu  podacima RZS ima  u Srbiji 4.720. Ističe se da se oko 1.200 tih sela nalazi u fazi nestanka jer imaju manje od po 100 stanovnika. Sva sela se ne mogu ni spasiti od gašenja. Treba spasavati ona koja imaju šanse da posle mogu da – opstanu i ostanu. Sada su one u sumnjivim vlasničkim transformacijama uglavnom propale, a njihova su mesta zauzela pojedina privatna preduzeća čiji se vlasnici u selima i ne znaju.

Mali poljoprivredni proizvođači su nestajali, a mladi u to vreme su masovno da odlazili sa sela. Nikola Božović, novinar, koji je s ratarima proveo ceo radni vek, ukazao je da nekadašnje zadruge u Srbiji potražuju čak 220.000 hektara zemlje, što je na volšeban način nestalo u tranziciji. Ilustrujući stanje s odlivom stanovništva sa sela, naveo je primer da se u prvom razredu osnovne škole u opštini Sečanj sada školuje oko 100 prvaka, a pre tri decenije ih je bilo sedam puta više. Dakle, sa gašenjem zemljoradničkih zadruga posao su izgubila sitnija gazdinstva koja su kroz kooperantske odnose sa njima sarađivale.

Pored reanimacije zadruga na drugačijim osnovama, za šta se zalaže država, u srednjem Banatu se osnivaju i privatne zadruge koje okupljaju baš kooperante iz svog okruženja i tako stvaraju uslove da se održe i posednici manjih imanja. Na skupu u Zrenjaninu govorio je i Nandor Vereš, direktor porodične Zemljoradničke zadruge „Agrosoj” iz Neuzine u opštini Sečanj. Oni obrađuju oko hiljadu hektara oranica i unazad nekoliko godina „Agrosoj” stalno beleži rast prometa i sa 300 kooperanata bliži se vrhuncu ove faze svog 15 godina dugog postojanja. ,,U narednim godinama nameravamo da sistemima za navodnjavanje obuhvatimo 150 hektara.Na približno petini pomenute površine gajićemo voće (konzumnu višnju, dunju, šljivu, trešnju), a na ostalom zemljištu povrće. Višnju smo već posadili na više od 50 hektara. četiri hektara. Kao deo dugoročnog plana izgradili smo skladište kapaciteta 4.000 tona, a skoro trećinu tog prostora modifikovali smo u hladnjaču’’, objašnjava mladi direktor Vereš. On kaže da se i u poljoprivredi valja okrenuti ekonomiji, to jest tržištu.

Sa izmenjenim uslovima računaju da će voće i povrće moći da prodaju kada ga na tržištu ima najmanje. Takođe, razvijaće se i u pravcu prerade i pakovanja proizvoda.,,Želimo da i naše manje kooperante ubedimo da se preorijentišu na proizvodnju povrća i voća. Ne u plastenicima već na otvorenom i pod sistemima za navodnjavanje. To traži više ljudskog rada, ali to je nešto za šta kapacitete poseduje skoro svaka porodica na selu. Mnogo je vrednih ljudi, samo im treba ponuditi pravac kojim će moći sigurno da krenu, znajući da njihovi napori neće biti uzalud. Treba da iskoristimo činjenicu da svet traži zdravu hranu i na nama je da tu šansu iskoristimo. Potrebna su nam nova znanja, prerada proizvoda, logistika, marketing. U prelaznom periodu u to se moraju uključiti i mesne zajednice, opštine, poljoprivredno stručne službe’’, kaže Nandor Vereš, koji smatra da bi takva praksa zadržala mlade ljude na selu. On zaključuje da ljudima treba omogućiti da na delu vide kakve im se šanse predlažu. „Ono što smo postigli u ratarstvu pokušaćemo da ponovimo u povrtarstvu i voćarstvu. Na poljoprivrednicima je da proizvedu, a mi ćemo rešiti sve ostalo’’, veli Nandor Vereš, menadžer u poljoprivredi.

Zadruge i imovina u Srbiji 

Vraćanje zadružne imovine se postavlja kao pravedna neophodnost i korist za reafirmaciju i budući razvoj zadruga i zadrugarstva. No, istovremeno se postavlja i pitanje kojim zadrugama i kakvom zadrugarstvu?

• U neposrednoj vezi sa tim je, kakav karakter, bolje rečeno kakva će biti suština buduće zadruge, zadrugarstva i zadružnog pokreta u savremenoj Srbiji. Suštinu, pored ostalog, treba da opredeli budući novi Zakon o zadrugama. Sadašnji zakon je donet posle vieš od dve decenije čekanja, a usvojio ga je parlament Srbije 29. decembra 2015. godine.  Na donošenje važećeg zakoan, dugo se čekalo. Tako se dad opet čeka na njegove izmene dopune ili donošenje novog zakona. Na to upućuje, KONVENT EU u Srbiji. Jer, sve dok nije donet važeći zakon, postojalo je čak 11 nacrta zadruga, odnosno predloga. Na žalost godinama su postojale dileme o njegovoj sadržini koje su se prelamale kroz brojne nacrte ovog zakona;

Pažljivo čitajući brojne tekstove prethodnih 11 nacrta zakona o zadrugama, kao i neke naučne radove, članke u štampi i u drugim sredstvima javnog informisanja na temu zadrugarstva, sve je očiglednije da i danas postoji niz nedoumica. Da bi se ispoštovao predlog KONVENTA EU, postoji dilema da li učiniti samo izmene postojećeg zakona ili pisati novi zakon o zadrugama. Obe varijante treba upodobiti postojećoj zadružnoj praksi, kao višedecenijskom iskustvu zadrugarstva u Srbiji ili ga konstituisati na teoriji i praksi zadrugarstva u Srbiji pre Drugog svetskog rata. Na praktičnim iskustvima međunarodnog zadružnog pokreta kao kontinuiranom procesu, u kome imamo prekid već ravno sedamdeset godina. Ovaj kontinuitet je danas oličen u Odrednicama o identotetu zadruge, usvojenim 1995 godine na Kongresu MZS u Mančesteru povodom sto godina od osnivanja Međunarodnog zadružnog saveza. U to vreme Glavni Savez srpskih zemljoradničkih zadruga je bio jedan od jedanaest njegovih osnivača. Jednu od bitnih sadržina ovih Odrednica čine ZADRUŽNI PRINCIPI, koje zadruge već više od 150 godina, u kontinuitetu primenjuju. Njihova suština nije menjana. U HH veku su zadružni principi tri puta reformulisali, 1936, 1966 i 1995 godine, prateći razvoj i iskustva zadrugararstva razvoj, kap i globalni razvoj i potrebe ljudi – potencijalnih zadrugara.

Zadruge danas u svetu postoje u skoro svim privrednim delatnostima i posluju na svim kontinentima. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu više od 12 odsto stanovništva u statusu zadrugara svoje ekonomske interese ostvaruje u preko tri miliona zadruga, koliko ih danas posluje u svetu. U zadrugama je zaposleno 10 osto od ukupnog broja zaposlenih ljudi u svetu. Zadruge posluju u različitim društveno- ekonomskim uslovima, u razvijenim i manje razvijenim državama i raznim delatnostima, a zajedničko za sve zadruge je njihov identitet, zadružne vrednosti i zadružni principi, po kojima je ustanovljen njihov rad.

Identitet savremene zadruge, prema Međunarodnom zadružnom savezu (ICA), određuju tri komponente, i to: definicija zadruge, zadružne vrednosti i zadružni principi. Procenjuje se dap o zadružnim principima danas u svetu posluje oko tri milijarde ljudi. Oni su povezani na razne načine sa radom zadruga. Te  zadruge obeszbesđuju više od 100 milioan posloa širom svetga, što je 20 odsto više od multinacionalnih kompanija. 

• Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: Na planeti Zemlji radi i posluje oko milijarde zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga! 
• Definicija zadruge usvojena od strane Međunarodnog zadružnog saveza na kongresu u Mančesteru 1995. godine, glasi: „Zadruga je autonomna asocijacija dobrovoljno udruženih lica sa ciljem ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želja, kroz zajednički posedovan i demokratski kontrolisan privredni subjekt.”

Zadružne vrednosti i principi

Prema Međunarodnom zadružnom savezu, zadružne vrednosti predstavljaju osnovni sistem vrednosti zadružnog pokreta na kojima počiva svaka zadruga, među kojima su: samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost.

Zadružni principi predstavljaju smernice pomoću kojih zadruge u praksi primenjuju zadružne vrednosti. Na kongresu ICA u Mančesteru 1995. godine, poslednji (treći) put je redefinisano sedam zadružnih principa, u skladu sa kretanjima u svetskoj ekonomiji i društvu uopšte, kao principi za XXI. vek.

I zadružni princip: Dobrovoljno i otvoreno članstvo Zadruge su dobrovoljne organizacije, otvorene za sva lica sposobna da koriste njihove usluge i voljna da prihvate odgovornost članstva u zadrugama – i to bez polne, socijalne, rasne, političke ili verske diskriminacije;

II zadružni princip: Demokratska kontrola članova Zadruge su demokratske organizacije kontrolisane od strane njihovih članova, koji aktivno učestvuju u kreiranju zadružne politike i u donošenju odluka. Zadrugari koji su izabrani zadružni predstavnici, odgovorni su članstvu. U zadrugama prvog reda članovi imaju jednaka prava glasa (jedan član – jedan glas), a zadruge drugih nivoa su takođe organizovane na demokratski način;

III zadružni princip: Ekonomska participacija članova Članovi srazmerno doprinose kapitalu svoje zadruge, kao i demokratskoj kontroli tokova tog kapitala. Najčešće je bar deo kapitala u zajedničkoj svojini zadruge. Zadrugari obično dobijaju limitiranu kompenzaciju na svoj deo upisanog kapitala. Oni alociraju viškove za neke, ili za sve, od sledećih namena: razvoj zadruge; formiranje rezervi – čiji je deo nedeljiv; beneficije članovima u srazmeri sa obimom njihovih transakcija sa zadrugom; te za podršku drugih aktivnosti koje odobri članstvo;

IV zadružni princip: Autonomija i nezavisnost zadruga su autonomne, samopomoćne organizacije kontrolisane od strane njihovih članova. Ako ulaze u ugovorne odnose sa drugim organizacijama, uključujući i vlade, ili prikupljaju kapital iz eksternih izvora, zadruge to čine pod uslovima koji osiguravaju demokratsku kontrolu od strane njihovih članova, čuvajući tako svoju zadružnu autonomiju;

V zadružni princip: Obrazovanje, obuka i informisanje zadruga obezbeđuju obrazovanje i obuku svojih članova, izabranih predstavnika, menadžera i zaposlenih, da bi oni mogli efektivno doprinositi razvoju svojih zadruga. Zadruge informišu širu javnost, naročito mlade ljude i lidere javnog mnenja, o prirodi kooperacije i pogodnostima koje ona pruža;

VI zadružni princip: Međuzadružna saradnja Zadruge najefektivnije opslužuju svoje članove i jačaju zadružni pokret zajedničkim radom kroz lokalne, nacionalne, regionalne i međunarodne structure;

VII zadružni princip: Briga za zajednicu Zadruge doprinose održivom razvoju lokalnih zajednica u kojima posluju, kroz sprovođenje zadružne politike, odobrene od strane njihovih članova. Razumevanje identiteta savremene zadruge, uključujući poznavanje i primenu zadružnih principa, osnovne su smernice za upravljanje zadrugom, kao i za definisanje vizije poslovanja zadruge, te je neophodno da sa identitetom savremene zadruge prvenstveno budu upoznati ljudi unutar zadružnog sistema, ali i šira javnost, kako bi što bolje sagledala suštinu i prednosti zadružnog organizovanja;

Zadrugarstvo je u Srbiji prolazilo uspone i padove, delilo sudbinu države i privrede proteklih osam decenija. Razvijalo se uvek kada je imalo državnu podršku i nazadovalo kada nje nije bilo. Poslednji napredak, odnosno razvoj zadrugarstva u Srbiji počeo je 2017. godine. Od 2021. godine ponovo je u krizi. Minisgtar za brigu o selu u Vladi Srbije je vizionarski uvideo da se razvojem zadrugarstva i nerazvijenih područja u Srbiji može ubrzati njihov razvoj kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela“. Akcija je dobila zamah, vraćane je duh zadrugarstva i u Srbiji, pa je veoma brzo ispunjen priv plan i dovstrulo prmašen sa osnivanjem više od 1.100 zadruga na dosadašnjim principima rada. Do kaja 2025. godine svima koji su konkurisali i ispunjvali  uslove, podeljeno je 4.000 kuća.Tada su sela dobila više od 17.000 novih stanovnika. Među njima je trećina njih grada došla u selo da živi!

Cilj je zaustavaiti nestajanje sela u Srbiji. To znači i zaustaviti odlazak mladih iz njih. To se može samo sa ekonomskiim razvojem sela. U Srbiji je tada postojalo 4.720 sela – naseljenih mesta, a od njih je svako četvrto bilo u fazi nestajanja. Odnosno, 1.200 njih je u tom procesu i danas. Jer, čak 1034 sela (po Ustavu u Srbiji nepostoji nijedno selo, već naseljena mesta) imaju manje od po 100 stanovnika. Sva neće preživeti i nemože se zaustaviti njihovo nestajanje! Ali, država je tada odlučila  da pomogne opstanak onih sela koja imaju šansu za to. Videlo se da se to može postići kroz razvoj zadrugarstva, koje je tada bilo dobilo zamah u Srbiji. Bilo je osnovano oko 1.100 novih zemljoradničkih zadruga. Do sada je oko 100 njih nestalo sa zadružne mape jer nisu uspeli da opstanu na tržištu.

• OD 2017. do 2021. godine država je i materijalno podržala zadrugarstvo u Srbiji, pa je 207 zadruga u selima bespovratno dobilo 2,2 milijarde dinara! POosle toga ta akciaj je nestala

Bez zadruge nema jakog sela

Zadrugarstvo u Srbiji beležilo je uzlaznu putanju, počevši od 29. decembra 2015. godine, kada je odobren Zakon o Zadrugama, do 2017. kada je krenuo projekat „500 zadruga u 500 sela”. Za četiri godine formirano je 1.100 novih zadruga. Iskustvo je pokazalo da bez jake zadruge nema ni jakog sela. 

• Ali, selo nije isto što i poljoprivreda.  Jer, i pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape Srbije. Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom, i to je proce koji dugo traje i koji ne može u potpunsoti da se zaustav, ne samo u Srbiji; 

• Procene su da je na prostorima Jugoslavije od 1950. do 2000. godine iz sela u grad prešlo oko osam miliona ljudi!

U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemljoradničkih zadruga nije moglo proteklih  godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu zbog visokih kriterijuma.  Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. ,,Zadruge su iskoristile svega 1,57 odsto novca namenjenog za podsticaje iz Vojvodine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperanata i zaposlenih u odnosu na manje zadruge, kaže Jelena Nestorov Bizonj. Ona ističe da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na gradnju sistema za navodnjavanje.

• U Vojvodini danas postoje 462 zemljoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružnog saveza Vojvodine.  U odnosu na broj naseljenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! 

U tim zadrugama postoji značajan ljudski potencijal od 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, a karakteristika ja da peko zadruga ima još više poljoprivrednika ugovara proizvdonju preko zadruga u statusu kooperanta.  U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodini koja koja šrema pdoaciam RZS i poslednjeg popisa raspolaže sa 1,4  miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljišta i drugu nepokretnu imovinu poseduje više od 120 zadruga. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broj zadruga oko 460, njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) nije ispunjavalo uslove za konkurisanje za povlastice koje je tada davala Vojvodina. Najčešći razlozi za to su nezavršeni postupci upisa zadružne svojine na postojećoj imovin njihovoj imovini.

I evropska sela gube mlade i radna mesta.Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku ljude u radnom dobu. Prema podacima Eurostata, nešto više od 30 odsto  stanovništva EU živi u ruralnim područjima, koja čine oko 80 odsto površine Evropske unije. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim poljoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasniji finansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikta. 

Prva zadruga u Srbiji, treća u svetu!

Idući putem razvoja, Srbija se ugledala na zadrugarstvo u svetu. Jer, udruživanje predstavlja snažnu ekonomsku okosnciu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseudju po nekoliko hiljada hektara zemlje  i drugi, ne mali kapital.  Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemljiu udruženo radi ili  posluje oko milijardu zadrugara koji su organizoivani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri miliajrde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

• I pored toga što zadrugarstvo na prostorima današnje Srbije postoji  skoro 180 godina, kojii ćše se obeležeiti 2026. godine (kada je treća zadruga u svetu osnovana u današnjem Bačkom Petrovcu (Vojvodina) – koji tada nije bio u Srbiji). Tako da je svaki pad, a posebno uzlet zadrugarstva dragocen za njegov razvoj i predstavlja novo naravuučenije. Pri tome se nesme zanemariti da smo imali sedamdesetogodišnje odsustvo od temelja na kojima se razvijao zadružni pokret u svetu, od zadružnih principa odnosno od teorije i prakse prosperitetnog zadružnog pokreta u svetu; 

Postavlja se pitanje da li je zadruga organizacija za zadrugare ili organizacija zadrugara? Možda i važnije od toga da li Država zakon o zadrugama treba da projektuje prema potrebama i interesima postojećih zadruga ili prema potrebama i interesima zemljoradnika i građana. Za zadrugu – zadrugara vlasnika zadruge, u kojoj oni zadovoljavaju svoje potrebe i interese. Što znači da Zakon o zadrugama treba da prihvati i u svojoj sadržini dosledno razradi Odrednice MZS, definiciju zadruge, zadružne vrednosti i zadružne principe kao temeljno polazište reafirmacije i budućeg razvoja zadrugarstva u Srbiji. Temelj ovih Odrednica i izmena ili idućeg Zakona su potrebe ljudi, zemljoradnika i svih građana, u zadovoljavanju sopstvenih potreba i interesa, a ne potreba postojećih zadruga. Pri tome potrebno je prepustiti zadrugarima – članovima zadruga da, uvažavajući ostale propise, sami uređuju međusobne odnose u zadruzi, zadružnim savezima i zadružnom pokretu Srbije u celini. Stavljanje u istu ravan zadruga sa privrednim društvima – preduzećima i udruženjima druge vrste je ignorisanje i potcenjivanje specifičnosti zadruga i zadrugarstva. Zadruge i zadrugarstvo pružaju izuzetno funkcionalno horizontalno i vertikalno povezivanje – integraciju zemljoradnika i građana uopšte.

Doktorska disertacija pod nazivom „PRIMENA ZADRUŽNIH VREDNOSTI I PRINCIPA I NjIHOV UTICAJ NA POSLOVANjE POLjOPRIVREDNIH ZADRUGA U SRBIJI“ koju je pre jedne decenije  na Poljoprivrednom fakultet u Beogradu odbranila, tada mr, a sada dr Marija Nikolić, vrlo ilustrativno ukazuje na probleme i izazove koji stoje. Ne samo pred postojećim zadrugama i zadrugarstvom u Srbiji, već jednako i pred zakonodavnom praksom Srbije, kao i pred potrebom sistematičnijeg naučno istraživačkog rada o zadrugarstvu i u zadrugarstvu.

Najveći izazov Srbije nije postojeće zadrugarstvo odnosno zadružni sektor koji je još uvek periferan deo ekonomije i razvoja, već to kako stvoriti uslove i podsticaje u kome će zemljoradnici i drugi građani imati motiv za sopstveno radno, materijalno  i stvaralačko angažovanje u zadrugama i zadrugarstvu. Gde zadrugari neće biti samo preduzetnici već i radnici u sopstvenim  zadrugama zajedno sa drugim članovima zadruge. U pomenutoj Disertaciji na kraju zaključnih razmatranja postoji jedna rečenica od ključnog značaja ne samo za zadružni pokret u svetu nego i za budućnost našeg zadrugarstva, a glasi:  „Ne  sme  se  zaboraviti  da  su  prve  zadruge nastale  iz  potrebe  i  ideje  ljudi  da  se  organizuju,  bez  ikakvog  prethodnog iskustva  i  zakonske  podloge.“(strana 174). Potrebe i interesi ljudi su začeli zadružni pokret, na čemu su utemeljeni i zadružni principi. Praktični i teorijski dometi zadrugarstva u svetu su izuzetno bogati. Ono ne pogoduje interesima multinacionalnih kompanija iako ga veoma vešto koriste u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju.

S obzirom na to da se u Srbiji već više od sedam decenija ne bavimo proučavanjem i primenom zadružnih principa, prihvaćeno je mišljenje nekih stranih autora da postoje takozvani „bazni“ zadružni principi. Neki važniji i neki manje važni. Prva četiri i poslednja tri. Ovo se povezuje i sa tezom da zadružni principi odnosno njihova primena nije obavezna. Treba imati na umu da je reformulisanje zadružnih principa, a 1995 godine i sadržina Odrednica o identitetu zadruge rezultat višedecenijskih iskustava zadruga i zadrugarstva u svetu. Zadružni principi nisu model idealne zadruge već orijentir za one zadrugare koji žele da imaju prosperitetnu zadrugu u kojoj će što uspešno je zadovoljavati svoje potrebe i interese.

Zadružni pokret, najhumaniji!

Rezultati razvoja zadružnog pokreta u XX veku su nesporni, o čemu se u Srbiji malo govori. Zadružni pokret je danas najveći i najhumaniji socijalno-ekonomski pokret u svetu. Srbija za razliku od ostalih zemalja ima jedno iskustvo koje smo skloni da potcenjujemo, koje svoja izvorišta ima u zadružnom pokretu. To je četrdesetogodišnji razvoj socijalističkog radničkog i društvenog samoupravljanja. Danas kada taj sistem više nije u funkciji i kada nam se nude razni novi modeli u procesima tranzije, potrebno je izvući pouke iz ovog perioda. Praveći paralelu između socijalističke radničke samuprave i zadrugarstva i zadružne samouprave, možemo vrlo argumentovano videti zašto je zadrugarstvo i zadružna samouprava, u globalnim razmerama, bila uspešnija. 

Država odnosno njeni zakonodavni organi najodgovorniji su za donošenje zakona i drugih propisa. Nauka zasnovana na saznanjima teorije i prakse zadrugarstva, kod nas i u svetu, trebalo bi da pruži prave orijentire. Obrazovanje, u ovom slučaju zadružno, obuka i informisanje, kao i međuzadružna saradnja ne mogu se smatrati manje važnim zadružnim principima. Svih sedam zadružnih principa naša zakonodavna praksa treba da prihvati kao bazične. Za uspešan razvoj zadrugarstva neophodno je sve zadružne principe smatrati značajnim i važnim. Zakoni obavezuju a ne Međunarodni zadružni savez. Vrednost Zakona o zadrugama, kako postojećeg tako i budućeg, može se ceniti po tome da li zadrugarstvo nazaduje, stagnira ili sporije ili brže napreduje u svome razvoju.

• U maju 2015. godine iz štampe je izašla knjiga Branislava Gulana, agrarnog novinara i publiciste, pod nazivom „SUDBINA ODUZETE IMOVINE„. Nešto manje od polovine ove knjige posvećeno je aktuelnim problemima zadrugarstva u Srbiji. Vezano za prethodno izneto u ovom tekstu, u knjizi su pored niza interesantnih viđenja pojedinih autora objavljena i dva članka koja se neposredno odnose na zadružne principe, „PROFITABILNOST ZADRUGE I ZADRUŽNI IDENTITET“ i „ZADRUŽNI PRINCIPI, ZA I PROTIV“. 

Svakako jedan od ključnih problema potencijalnih zadrugara, kako na selu tako i u gradu, je nedostatak novca za razvoj aktivnosti i potreba članova zadruge u zadruzi, što znači i za razvoj zadruge. Dva su moguća načina obezbeđenja tih sredstava, iz sopstvenih izvora članova zadruge ili iz spoljnih izvora. Korišćenje sredstava iz sopstvenih izvora članova zadruge, imajući u vidu celovitost zadružnih principa, ostvaruje se pod istim uslovima. Korišćenje sredstava iz spoljnih izvora ostvaruje se po pravilu po tržišnim uslovima odnosno pod uslovima onoga koji stavlja sredstva na raspolaganje zadruzi odnosno članovima zadruge kao njenim vlasnicima. Ako su ti uslovi za članove zadruge odnosno zadrugu prihvatljivi, koristiće ih.Pri svemu tome ne sme da se izgubi iz vida četvrti zadružni princip „Samostalnost i nezavisnost“. Odnosno, ukoliko zadruge nabavljaju sredstva iz spoljnih izvora, zadrugari moraju da vode računa da ne izgube demokratsku kontrolu nad sopstvenom zadrugom. 

Sredstva koja članovi zadruge akumuliraju u zadruzi, saglasno trećem zadružnom principu „Ekonomsko učešće članstva“, po kome članovi zadruge iz „dobiti“ zadruge izdvajaju nedeljivi deo sredstava, obično za razvoj zadruge i za rezerve. Ova nedeljiva sredstva zadruge predstavljaju u suštini kohezionu snagu zadružne svojine. Vrednost ove svojine se ogleda ne samo u tome što su to sredstva razvoja i rezervi zadruge, već i sredstva koja koriste članovi zadruge i koja onaj član koji napusti članstvo u zadruzi, i kome se po pravilu vraća uneti udeo, neće moći da koristi pod istim uslovima pod kojima to koriste članovi zadruge. Korišćenje sredstava zadružne svojine je ekskluzivno pravo članova zadruge. Što su sredstva zadružne svojine veća time je i bogatstvo i razvojni potencijal zadruge veći.

U vezi zadružne svojine treba istaći i to da se ona akumulira, pre svega, u zadrugama u skladu sa demokratskim odlukama članova zadruge ali i u svim zadružnim strukturama na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.Najčešće u raznim mateijalnim oblicima, kao magacinski prostor, poslovni prostor, prerađivački i inustrijski pogoni, poslovne i stambene zgrade, poljoprivredno i ne poljoprivredno zemljište, odnosno kao osnovna i obrtna sredstva u najraznovrsnijim oblicima. Akumuliranje sredstava zadružne svojine počinju članovi zadruge svojim radom i poslovnim aktivnostima u zadruzi, a nastavlja se akumuliranjem sredstava zadružne svojine u zadružnim savezima raznih nivoa i raznih potreba zavisno od interesa i odluka zadužnog članstva.

Pre Drugog svetskog rata akumulirana sredstva zadružne svojine, u raznim oblicima bila su materijalizovana u prereađivačkim kapacitetima, mlinovima, vinarskim podrumima, magacinskom prostoru, zadružnim zgradama i u mnogim drugim oblicima. Zgrada Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga sa sedištem u Beogradu u kojoj je posle drugog svetskog rata bilo sedište Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Jugoslacije, kao i mnoge, druge bile su deo zadružne svojine. Posle Drugog svetskog rata, uvođenjem društvene svojine, zadružna svojina menja svoj karakter. Ne treba zanemariti činjenicu da su u periodu od 1945. pa do 1953. izgrađeni zadružni domovi u mnogim selima.Kao stecište ekonomske i kulturno-obrazovne aktivnosti seoskog stanovništva. Izgradnja zadružnih domova je bila naročito izražena u vreme osnivanja i rada seljačkih radnih zadruga do 1953. godine. Izgradnja zadružnih domova je i kasnije nastavljena ali u manjoj meri.

Bez dvoumljenja stoji tvrdnja da je posleratna izgradnja i razvoj agroindustrijskog kompleksa zasnovana na predanom radu zemljoradnika, naročito u takozvanoj kooperaciji kao „specifičnom putu socijalističkog preobražaja poljoprivrede i sela“. Kooperacija, kao svojevrsni poslovni odnos, je i danas jedan oblik prelivanja vrednosti iz zemljoradničkih gazdinstava.

Ako se sve napred navedeno ima u vidu onda se bez mnogo razmišljanja može izvući nekoliko bitnih zaključaka.

• Zadružna svojina u raznim materijalnim i nematerijalnim oblicima, pre Drugog svetskog rata je bila značajan činilac razvoja agrara i celokupne društvene zajednice;
• Zadružna svojina u najvećem delu je akumulirana u poljoprivredi i na selu. U manjoj meri van poljoprivrede i u gradskim sredinama;
• U posleratnom razvoju zbog novog društveno ekonomskog uređenja, sredstva zadružne ssvojine, proklamovana Ustavom iz 1946 godine, Ustavnim zakonom iz 1953. godine i Ustavom iz 1963. godine postaju sredstva društvene svojine.  Značajan deo ove svojine se i dalje akumulirao u poljoprivredi i na selu i  služio razvoju;
• Zamenom zadružne svojine društvenom svojinom koja je karakterisala društveno ekonomsko uređenje SFRJ nisu ostvareni uspešniji  motivacioni podsticaji. Društvena svojina nije bila takav kohezioni činilac razvoja kao što je bila zadružna svojina, što se manifestovalo naročito u vreme raspada SFRJ;
• Koheziona vrednost zadružne svojine, iako je Ustavom formalno proklamovana, do danas nije praktično realizovana;
• Potpuna reafirmacija zadružne svojine najavljena je odredbom Ustava iz 2006. godine. Ova odredba do danas nije ostvarena. Političke stranke koje se menjaju na čelu državne uprave još nisu uočile neiskorišćene potencijale zadrugarstva, zadružne samouprave i zadružne svojine i njihov značaj za razvoj Srbije;

Genocid nad seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012. godine, zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržćavljene. Procene su da je vrednsto imvoien oduzete selajcima, koaj im nije vraćenemoko dve miliajrde dolara. U pljačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoić države, to je kasnije prodato iako je imalo svoje titulare. Jer, je u tranziciji prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, Srbija je restitucijom isključila povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (donet 29. Decembra 2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

• Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivvrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja kada je agrar u pitanju, jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto’’.
• To je posebno aktuelno i kada su Ujedinjene nacije 2025. godinu bile proglasile godinom zadrugarstva u svetu.To UN čine drugi put od svog postojanja!

Uprava za stočarstvo

Republika Srbija predstavlјa specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povolјnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povolјnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovolјavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaklјučiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povolјne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposoblјenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti. 

• Posle najnovijeg popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje lјudi koji žvie od polјoprivrede,  zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemlјišta, da je i sve manje lјudi koji žive od agrara. To je danas direktno koji žive od agrara 1.150.000 lјudi; 
• Razlog teškoća je što polјoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada polјoprivrednici izlaze na ulice da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost!?  Odmah se i postavlјa pitanje kako je to strateška delatnost u grani, polјoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!? Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara polјoorivrednih površina. Prosečna vrednost proizvodnje po jednom hektaru u Srbijii je samo 1.200 evra. U zemlјama kojima težimo je 37.000 evra u Danskoj, a oko 27.000 evra u Holandiji…  Ima uu Sribji takvih proiyvođača, ali se n,kgou hna prst ejedn eruke izbrojati!

Evo i slike polјoprivrede Srbije posle najnovijeg popisa:

Broj gazdintava                                                           508.365

Površine koje se obrađuju                                        3.257.100        hektara

Broj goveda                                                                  698.605

Broj svinja                                                                 2.349.176

Broj ovaca                                                                 1.702.682

Broj koza                                                                     149-558

Broj živine                                                              14.022.439

Broj košnica                                                              1.261.323

Ukupan broj polјoprivrednika                                1.150.653

Izvor: RZS/2024. godine

Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka sela u Srbji. U, njima ima oko 5.000 radnika. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, ča i gase i neaju sa mape naaše države. Za a jednu deceniju će nestati njih oko 1.200, a prema podaciam RZS do 2052. godine neće ih više biti na mapi Srbije čak 3.000!  ,,Mladi lјudi odlaze u potazi za bolјim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunsti da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji ima tgradjuciju dugu više od oko 180 godina, cilј je da se unapredi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu akitvno okuplјa milijardu lјudi. Cilј je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno sreditše razvoaj sela i ,,magnet” koji će mlade zadržati na selu i (uz bolјu infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internet, kafane, fudbalska igrališta, ali i crkve)… Zaustavlјanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije’’, navodo Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.

Vrednost agrarne proizvodnje Srbije

Danas je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada nije prešla vrednost od 5,8 milijardi evra! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povoljne uslove za razvoj stočarskeproizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara 2022. godine učestvovao samo sa 28,1odsto), kao i da se stvara povoljan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. 

Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima. Primenom mera agrarne politike u uspostavljanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti poljoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povoljni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača – farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovoljan položaj u ovoj proizvodnji.

,,Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaključka da je u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilju unapređenja stočarske proizvodnje u našoj držav i ombdusmana za hranui’, navodi prof dr Vitomir Vidović, iz Novog Sada.

Početak boljitka i u zadrugarstvu Srbije, opet se očekuje se donošenjem nove strategije razvoja poljoporvirede od 2025. do 2034. godine. Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.  ”Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda”, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. ,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i nije se mogao menjati, realno je sad očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje“zelenih stipendija” i poboljšanje ishrane dece i omladine.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da budžet za poljoprivredu za narednu godinu iznosi blizu 150 milijardi dinara, od čega je 116 milijardi namenjeno direktnim podsticajima. „To je više od 54 odsto svih subvencija koje država Srbija isplaćuje ukupno. Nema razvijene države bez jake poljoprivrede i zato nastavljamo da ulažemo u njen razvoj“, rekao je Glamočić u Sečnju gde je obišao dva porodična gazdinstva, saopštilo je Minustarstvo poljoprivrede. I budžet u 2026. godini će biti na tom nivoui od ukupno od oko 147,5 milijardi dinara.

Ističe se, da je država u poslednjih nekoliko godina značajno povećala ulaganja u poljoprivredu, pa je tako i u opštinu Sečanj 2024. godine stiglo 800 miliona dinara podsticaja, dok je tri godine ranije iznos bio svega 110 miliona.Za sada obećanja vlasti su da će 2026. godine biti vraćena sredstva za nabavku robota i najsavremenije tehnike, jer je nedostatak radne snage jedan od najvećih izazova sa kojima se Srbija suočava. Sve što država izdvaja za podsticaje moraće da bude uloženo u proizvodnju, mehanizaciju, opremu, repromaterijal. To je naš zajednički interes, da svaki dinar ode u jačanje proizvodnje, poručila je vlast.

Sredstva za razvoj sela, po njegovim rečima će biti udvostručena, sa šest na više od dvanaest milijardi dinara, kako bi se podstakla modernizacija i intenziviranje proizvodnje. „Saradnja države i poljoprivrednika ključna je za stabilnu i modernu proizvodnju. Ulaganja u mehanizaciju, robotizaciju, mlekarstvo i ratarstvo, kao i povećanje budžeta i podsticaja stvorili su osnovu da se poljoprivrednicima omogući sigurnija i predvidljivija proizvodnja u godinama koje dolaze.

Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta. Od toga ima oko 3.257.100 hektara koriđenog zemljišta. To zemljište korsiti 508.365 gadinstava. Prosečan broj članova i stalno zapoSlenih na porodičnm gazdinstvu je 2,2. To znači da je na gazdinstvima radi 1.150.653 lica!

Subvencije poljoprivrednicima ostaju iste, ali će biti promena kod direktnih davanja! Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je za javnost da mere podsticaja za poljoprivrednike ostaju iste i naredne godine, ali da će biti promena kod direktnih davanja, koja će morati da se pravdaju računima za utrošena sredstva za izgradnju novih objekata i nabavku mehanizacije. 

• Okvirno agrarni budzet za 2026. godinu, za sada, iznosiće oko sedam osto ukjupngo budđeta Srboje, a to je  oko 147,5 milijardi dinara!
• Strategija u resoru poljoprivrede se menja – fokus će biti manje na ekstenzivnim kulturama, a više na intenzivnim: voću, povrću i stočarstvu, koji donose veće prinose po hektaru. Posle kijevskog sajma o bezbednosti hrane i saradnje Srbije i Ukrajine, otvara se pitanje kako globalne krize utiču na srpsku poljoprivredu.
• Više od polovine svih državnih subvencija 2026. godine biće namenjeno poljoprivredi!?

Kako vlast obećava, kupan budžet za poljoprivredu koji je planiran za narednu 2026.  godinu maksimum koji država može da izdvoji, oko sedam odsto ukupnog budžeta Republike, kao i da mere podsticaja ostaju iste. “Reč je o razvojnom budžetu. Novac za razvoj ruralnih sredina je dvostruko viši i iznosi 12,9 milijardi dinara. Daćemo novac za izgradnju novih objekata, kupovinu opreme i mehanizacije. Direktna davanja, takođe, moraće da budu pravdana računima, jer se dešavalo da se sredstva koriste za kupovinu stanova i automobila, što do sada nije bilo zabranjeno”, ističe Glamočić. Po njegovim rečima, od naredne godine novac će i dalje brzo stizati do proizvođača, a biće uveden i kalendar javnih poziva, odnosno tačno će se znati koji konkursi se raspisuju u kom mesecu. Ministar najavljuje da će do kraja godine, biti raspisani svi javni pozivi za nabavku opreme, kao i podsticaj od 100.000 dinara za junice. Govoreći o bezbednosti hrane i njenoj kontroli, Glamočić ističe da su inspektori svakodnevno na terenu, da se rezultati provera redovno objavljuju i da je situacija sve bolja.

• Svaka srpska namirnica biće označena. Osvrnuvši se na medijske napise o aflatoksinu u brašnu, sumpor-dioksidu u jagodama ili pesticidima u šljivama, nadležni  ministar objašnjava da problem nije u prekoračenju dozvoljenih količina, već u tome što na deklaracijama nije bilo naznačeno da proizvodi sadrže određene supstance, što je obavezno po propisima. “Osim bezbednosti, radimo i na kvalitetu. Bila je akcija u vezi sa palminim uljem, a sledi da svaka namirnica proizvedena u Srbiji ima svoju oznaku, koja će tačno pokazivati gde je proizvod nastao i razlikovaće se od hrane iz uvoza. Ne mislim da je hrana iz uvoza loša, već da naši građani imaju pravo da znaju šta je proizvedeno u našoj zemlji, posebno kada je reč o mesu”, navodi ministar;

Ministar dodaje da je na sajmu o bezbednosti hrane u Ukrajini, gde je prisustvovao kao izaslanik predsednika Srbije, ključna poruka bila da hrana mora da bude dostupna svima, bez obzira na krize i ratna dejstva. “Ključno je što sam imao sastanak sa ukrajinskim ministrom privrede i poljoprivrede, na kojem je razgovarano o sporazumu o slobodnoj trgovini, koji Srbija nema sa Ukrajinom, iako mnogo trgujemo: uvozimo metale, a od prošle godine izvozimo velike količine mineralnog đubriva. Ukidanje tarifa u oba smera bilo bi od velikog značaja”, zaključuje ministar.

                                                                                    (Autor je analitičar i publicista)