• Srbija može da se pohvali mnogim dobrim jelima, a specijaliteti od sira su posebno zanimljivi!
• Ni mnogi od nas ga nisu probali, a važi za specijalitet bez premca!

Foto: Shutterstock

Mnoga jela ne bi mogla da se zamisle bez sira, a na listi najboljih specijaliteta koji sadrže ovaj mlečni proizvod, našao se Svrljiški belmuž i to na prvom mestu!

Na listi World of Statistics su se našla i jela iz Meksika, Grčke, Francuske, Argentine i čak dva tradicionalna jela iz Gruzije.

Ovo su najbolja jela od sira na svetu:

1. Svrljiški belmuž, Srbija;
2. Kačapuri, Gruzija;
3. Banica sa sirom, Bugarska;
4. Saganaki, Grčka;
5. Provoleta, Argentina
6. Fokača sa sirom, Italija;
7. Half-and-Half Fondu, Švajcarska;
8. Fondu, Francuska;
9. Guruli kačapuri, Gruzija;
10. Kesadilja, Meksiko;

Svrljiški belmuž važi za tradicionalno jelo planinskih krajeva jugoistočnog dela Srbije, a nalazi se i na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Belmuž se tradicionalno pravi se od mladog ovčjeg i kravljeg sira i projanog brašna. S obzirom da je karakterisičan za Svrljig i okolne krajeve, mnogi ga nikada nisu probali.

,,Pravi se tako što se sir topi u velikom kazanu dok ne postane potpuno tečan, a onda se postepeno dodaje kukuruzno brašno. Smesa se neprestano meša varjačom dok se ne dobije gusta masa. Sam proces je fizički veoma zahtevan – otud i naziv “belmuž”, koji dolazi od reči “bel” (beli sir) i “muž” (muka, mučenje), što bi trebalo da aludira na težak rad tokom kuvanja’’, ka\e Mile Davidović, višedecenisjii predsednik Regionalngo zadružnig saveza u Srvljigu.

Belmuž je postao neizostavni deo brojnih lokalnih manifestacija, posebno Belmužijade koja se svakog avgusta održava u Svrljigu.Tada se organizuju i takmičenja u pravljenju belmuža.Smatra se jelom stočara i pastira i vekovima je bio osnovna hrana u planinskim krajevima. 

Feta najstariji sir u istoriji!

Feta sir važi za jedan od simbola Grčke Foto: Alamy / Profimedia

• Feta je meki, beli kralj grčkih sireva, dobro poznat širom sveta!

Pominjao se u mitovima, a oko njega su se borile mnoge države. Pošto su raznezemlje počele da proizvode svoje verzije feta sireva, usledio je veliki pravni spor između Danske, Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Grčke, ali je posle duge borbe i dokazivanja pobedu ipak odnela Grčka

Njegovo poreklo datira još od antičkih vremena, a prvi put je pomenut u Homerovoj Odiseji. Zapravo, to je najstariji sir u istoriji, koliko nam pisani podaci svedoče. Kada je Odisej, prema mitološkim pričama, ušao sa svojom posadom u pećinu kiklopa Polifema, prvo što su primetili je miris bogatog, belog sira, napravljenog od ovčijeg i kozjeg mleka.

“Ušli smo u pećinu, ali on nije bio tamo, samo je njegova punačka ovca pasla na livadi. Pletene korpe su bile pune sira, obori puni ovaca i koza, a svi njegovi lonci i kace, obilati surutkom. Kada se polovina snežnobelog mleka usirila, ona ga je sakupio u pletene korpe, a ostatak je držao u kadi kako bi ga popio”, pisao je Homer.

Taj “kiklopski” sir iz mitova je kasnije dobio ime feta, i to sasvim slučajno. Prema mitu, kiklop Polifem je prvi pripremio sir. Prevozeći mleko koje je sakupljao od svojih ovaca u kožnim kesama napravljenim od životinjskih trbuha, jednog dana je na svoje veliko iznenađenje shvatio da se mleko zgrudvalo i da je poprimilo čvrst, ukusan i konzervisan oblik.

Da li je feta samo grčka?

Za savremenog potrošača, reč “feta” znači slani sir, proizveden u Grčkoj po specifičnoj tehnologiji od ovčijeg i kozjeg mleka. Stari Grci su proizvod koji nastaje koagulacijom mleka nazivali „sir”. Ime “feta”, koje doslovno znači „kriška”, nastalo je u 17. veku i verovatno se odnosi na praksu sečenja sira koji se stavlja u burad – tradicija koja se i danas praktikuje.

Naziv feta je preovladao u XIX. veku i od tada karakteriše sir koji se vekovima pripremao na isti način, a čije se poreklo izgubilo u vremenu. U XX. veku Grci su se masovno doseljavali u razne zemlje: Australiju, Sjedinjene Države, Kanadu i Nemačku. Kako su se u inostranstvu formirale brojne grčke zajednice, porasla je i međunarodna trgovina fetom. Potom su razne zemlje počele da proizvode svoje verzije feta sireva, pa je usledio i veliki pravni spor između Danske, Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Grčke. Posle duge borbe i dokazivanja pobedu je odnela Grčka.

Evropska komisija je uspostavila zaštitu geografskog porekla različitih proizvoda, kroz njihovu karakterizaciju kao proizvoda sa zaštićenom oznakom porekla tako da ime “feta” mogu da koriste samo sirevi poreklom iz Grčke. (B.G.)