• Ukupna ekonomska aktivnost u Srbiji u 2025. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), procenjuje se da je zabeležila rast od dva odsto u odnosu na 2024. godinu, objavio je Republički zavod za statistiku;
• Bruto investicije u osnovna sredstva u 2025. godini, merene stopama realnog rasta, zabeležile su rast od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu;
• Ukazuje se da je poljoprivredna proizvodnja u 2025. godini ostvarila pad fizičkog obima od 0,3 odsto, a u istom periodu industrijska proizvodnja zabeležila je rast od jedan odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 1,2 odsto;
• Srbija je među retkim zemaljama ui svetu koja je godinu dana provela bez strategije poljoprivrede.  A, to značii da nije imala ni taj Agrarni ustav! Sad se vidi svetlo na kraju tunela, ako drđava prihati sve što predlaže budući novi agrarni dokument. To niko nemože da garatntuje. Tako da je i dlaje boljitak u agraru na dugačkom štapu!
• Što se tiče vrednosti izvedenih radova u građevinarstvu u 2025. godini, on beleži realni pad od 8,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a promet u trgovini na malo ostvario je realni rast od 4,2 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno manji za 1,1 odsto;
• Spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u 2025. godini, u odnosu na 2024, pokazuje rast izvoza za osam odsto i rast uvoza za 7,3 odsto;
• Procenjena godišnja stopa inflacije iznosi 2,8 odsto. U saopštenju RZS-a navode da svi podaci o ekonomskim kretanjima u 2025. godini koji su izneti procenjeni su na osnovu dostupnih i do sada objavljenih podataka; 
• Prethodna strategija poljoprivrfede Srbije imala je socijalni, a nova razvojni karakter!

Branislav GULAN

Budućnost agrara nalazi se u povratku u prošlost!

Ukupna ekonomska aktivnost u Srbiji u 2025. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), procenjuje se da je zabeležila rast od dva odsto u odnosu na 2024. godinu, objavio je Republički zavod za statistiku. Bruto investicije u osnovna sredstva u 2025. godini, merene stopama realnog rasta, zabeležile su rast od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukazuju da je poljoprivredna proizvodnja u 2025. godini ostvarila pad fizičkog obima od 0,3 odsto, a u istom periodu industrijska proizvodnja zabeležila je rast od jedan odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 1,2 odsto. Što se tiče vrednosti izvedenih radova u građevinarstvu u 2025. godini, on beleži realni pad od 8,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a promet u trgovini na malo ostvario je realni rast od 4,2 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno manji za 1,1 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u 2025. godini, u odnosu na 2024, pokazuje rast izvoza za osam odsto i rast uvoza za 7,3 odsto.

U okviru sektora Usluge smeštaja i ishrane u 2025. godini procenjen je realni rast ugostiteljstva od 1,5 odsto, dok je broj noćenja turista smanjen za 3,3 odsto. U 2025. godini, u odnosu na 2024, registrovano je povećanje fizičkog obima saobraćaja od 4,7 odsto i pad fizičkog obima telekomunikacija za 5,3 odsto. Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2025. godine, stopa zaposlenosti iznosi 51,3 odsto, dok je stopa nezaposlenosti 8,2 odsto. RZS navodi da su prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2025. godini, u odnosuna prethodnu godinu, nominalno veće za 11,2 odsto, a realno za 7,1 odsto. Procenjena godišnja stopa inflacije iznosi 2,8 odsto. U saopštenju RZS-a navode da svi podaci o ekonomskim kretanjima u 2025. godini koji su izneti procenjeni su na osnovu dostupnih i do sada objavljenih podataka. 

Globalne okolnosti uticale na pad BDP-a Srbije u 2025, za rast važan IT sektor

Planirani očekivani rast BDP-a Srbije u 2025. godini bio je preko četiri odsto, ali globalne okolnosti uticale su na to da i u Srbiji dođe do pada, rekao je član Saveta guvernera NBS profesor dr Nebojša Savić i dodao da je za veći rast važno da strane direktne investicije treba da budu jako izvozno orijentisane i da što više apsorbuju kvalifikovanu radnu snagu koja u Srbiji postoji, ali da su važni i IT sektor i razvoj veštačke inteligencije. 

• Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će u 2026. godini prema prognozama Narodne banke Srbije porasti za 3,5 odsto. Svetska banka predviđa rast od 3,3 procenta, dok je u fiskalnoj strategiji Vlade Srbije predviđeno da će biti zabeležen rast od tri odsto, rekao je Savić i dodao da je Srbija u prethodnom periodu bila u zamahu.

“Prethodne dve godine imali smo rast blizu četiri posto, 3,9 i 3,8 unazad. Za 2025. godinu je bilo planirano da taj rast bude intenzivniji, da bude preko četiri posto. Međutim, okolnosti koje su vladale u svetu i kod nas dovele su do toga da je došlo do pada. Dakle, i dalјe imamo rast, ali je intenzitet tog rasta manji nego što se očekivalo. Zato je 2025. godina završena negde sa 2,1 ili 2,2 stopom rasta iskazanom u procentima, u odnosu na prethodnu godinu”, naveo je Savić u ijavi za javnost.

Oslonac na domaću potoršnju i nova tržišta!

Kako je rekao, svetska privreda ima blago usporavanje rasta i u  2025. godini  je bio  ispod tempa koji ima svetska privreda.

“U prethodne dve godine je bio iznad tempa svetske privrede. Sad bi bilo jako dobro da se iduće godine vratimo na tu trajektoriju, da se krećemo iznad rasta svetske privrede, zato što svetski rast vuku azijske zemlјe”, objasnio je Savić.

Naglasio je da nadoknađivanja nema, ali da je važno da se rast podigne iznad rasta svetske privrede. “Imajući u vidu većina evropskih privreda, najrazvijenije, imaju stope rasta između nula i jedan posto, što znači da ćemo u nekom blagom tempu u sledeće dve-tri godine moći da smanjimo razliku sa prosekom EU”, istakao je profesor i dodao da najviše stope rasta imaju zemlјe koje imaju izlaz na more.

Kako je naveo Savić, evropske privrede, koje su i najrazvijenije u svetu, mogu sebi da dozvole nizak privredni rast, ali dolaze u rizik da uđu u recesiju. “U ovim otežanim uslovima, koji danas postoje na svetskom tržištu, pa i uvođenje carina i sve ovo što se dešava, teško je pretpostaviti da ćemo imati veliki rast izvoza. Imali smo rast, ali ne veliki. Moramo da se oslonimo, pre svega, na domaću potrošnju i da probamo da osvajamo nova tržišta, da vršimo neku vrstu disperzije koja će nam omogućiti da kompenzujemo ono što se dešava u Evropi u smislu recesije”, rekao je Savić.

Inflacija u evrozoni smanjena na dva odsto u decembru

 Godišnja inflacija u evrozoni za decembar, prema prelimiranim podacima, pala je sa novembarskih 2,1 na  dva  odsto, objavio je danas Evrostat.

Izvor: Tanюґ, RTV

Cene usluga su porasle za 3,4 odsto međugodišnje, usporivši u odnosu na 3,5 odsto u novembru, a cene energije su pale značajno bržim tempom, za 1,9 odsto međugodišnje naspram novembarskog pada za 0,5 odsto.

Kada su u pitanju hrana, alkohol i duvan, cene su porasle za 2,6 odsto međugodišnje, usporivši u odnosu na novembarskih 2,4 odsto, a cene industrijskih proizvoda osim energije za 0,4 odsto, usporivši u odnosu na međugodišnju stopu merenu prošlog meseca od 0,5 odsto.

• Godišnja stopa bazne inflacije u evrozoni smanjena je u decembru na 2,3 odsto, u odnosu na novembarskih 2,4 odsto.

Među najvećim privredama u evrozoni, najznačajnija promena primetna je u Nemačkoj, gde je porast godišnje stope inflacije usporila sa 2,6 odsto izmerenih u novembru na 2 odsto, kako pokazuju preliminarni decembarski nalazi mereni harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP).

Francuska beleži neznatno usporavanje godišnje stope inflacije koja u decembru iznosi 0,8 odsto, u poređenju sa 0,7 odsto zabeleženih u novembru i oktobru.

Godišnja stopa inflacije porasla je u Italiji sa 1,1 odsto na 1,2, dok je u Španiji sa 3,2 odsto pala na 3 odsto.

Najviše godišnje stopa inflacije u evrozoni na osnovu preliminarnih podataka za decembar beleže se u Slovačkoj i Estoniji i iznose 4,1 odsto, dok je najniža stopa od 0,1 odsto zabeležena na Kipru, objavio je Evrostat.

U Srbiji agrarni pad  0,3 odsto!

• Bviša Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je bila produžena do kraja 2024. godine. Sad se donosi nova strategija, takođ bez prave javne rasprave, što ostavlja mnogo prostora za kritike.Održan je samo jedan okrguli sto u Palati Srbija 29. gecembra 2025. godine. Rečeno je da će buduću strategijuu narednih dana usvojiti samo Vlada Srbije. Istaknjuto je da neće ići na drugu javnu rasprav ni na usvajanje u Skupštinu Srbije. Pozanavaoci prilika u ovoj oblasti ističu, da je vreme za raspravu bilo veoma kratko,  što nije dobro. Nij dobro ni što ovaj agrarni Ustav neće na raspravu u Skupštinu Srbije, jer bi najbolje bilo to pa da ga Partlament i usvoji. On bi tada dugoročno  bio obaveujući za sve vlade koje dolaze. 

Prošla Strategija poljoporivrede Srbije, kada je doneta 31. jula 2024. godine proizvođačima hrane i narodu je obećavala med i mleko A, to je bio godišnji rast proizvodnje od 9,1  odsto,  ili u lošijim godinama 6,1 odsto!

• Ništa od toga se nije ostvarilo. Srbija ima samo štete od nje: Jer, rast agrara u toj deceniji bio je samo 1,7 odsto ili godišnje to je bilo tek 0,17 odsto! A, bilo je obećan godišnji rast od 9,1 odsto, ili ako se desi loša godina da neće biti manje od 6,1 odsto!
• Srbija je među retkim zemaljama i svetu, možda i jedina, koja je posldnih godinu dana provela bez strategije poljoprivrede!  A, to znači da nije imala taj Agrarni ustav! Po najavma sad se navodno vidi svetlo na kraju tunela, ali ako država prihvati sve što predlaže budući novi agrarni dokument.A, to niko nemože da garatntuje. Čak ni vladajuća garnitura! Tako da je i dalje boljitak u agraru na dugačkom štapu!
• Analitičari kažu da je budućnost agrara u Srbiji u povratku u prošlost. Jer, su tada, prema podacima RZS, pre nekoliko decenija pa i pola veka, prinosi većine kultura bili veći nego  proteklih godina! 
• Ambiciozni ciljevi buduće strategije – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima;
• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 220.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije,  Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama;

• Sad već prošla Strategija o razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost bila je produžena do kraja 2024. godine. Ovaj bivši dokukent na 145 strana napisalo je 240 stručnjaka iz Srbije. Na skupštinu na raspravu i usvajanaje on nikada nije upućen.Taj dokument I pored obećanja, nikome ništa u Srbiji nije dobro doneo. 
• Za tako loše urađen Ustav agrara niko nije ni odgovarao! Međutim, obećanja o javnoj raspravi u Skupštini Srbije nikada nisu ispunjena. Strategiju je usvojila samo Vlada Srbije na kraju jula 2024, godine. Za to su sebe častili sa 8,2 miliona evgra od namenskih donacija koje su stigle iz tri evropske zemlje. Vlada Srbije strategiju je usvojila 31. jula 2014. godine. ;

FOTO ARHIVA: U Srbiji sad postoji 3.257.100 hektara korišćenih njiva. One su podeljene u 19 miliona parcela. Ukupno ima 4.073.703 hektara!

Nema odgovornosti odgovornih!

Ta strategija pada nikada nije bila u javnoj raspravi. Kada je bila završena strategija je usvojena na kraju jula 2014. godine u Vladi Srbije. Tada je bila i najavljena javna rasprava, a narodu je bilo obećano da će je posle toga usvojiti Parlament i biće obavezujuća za sve naredne Vlade. Nažalost, strategiju je usvojila samo Vlada, a u Skupštinu nikada nije stigla. Jer, se možda i verovalo u to šta je napisano pa da neće biti usvojena!? Jer, se već tada verovalo da se ona neće ostvariti u praksi. Iako je ovaj sad već bivši dokument, doneo sve loše što se dešava u poljoptiredi Srbije pa čak i da se izgubi Prehrambeni suverenitet Srbije, kada je svinjsko meso u pitanju o njenim rezultatima se nikada i nigde nije raspravljalo. Čak nema ni odgovornosti odgovornih autora za tako loš rad i nanošenje štete Srbiji! 

• Samo u 2023. godini za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina potrošeno je oko 574 milona evra. U 2024. godini da bi Srbija imala mesa u mesarama za uvoz je potrošeno čak 650 miliona evra. U 2025.godini da bi imali dovoljno mesa  mleka prema nezvaničnim podacima potrošeno je oko milijardu evra!
• Za vreme trajanja te loše strategije konstatovano je da je izgubljen Prehrambeni suverenitet zemlje kada je ova oblast u pitanju! Sve što je loše u agraru Srbije, a toga ima mnogo, posledica je te loše bivše strategije!
• U 2024. godini od izvoza hrane prihodovano je 5,1 milijardi evra, dok je za uvoz hrane potorošeno 3,9 milijardi evra. U toj godini imali smo trgovinski suficit kada je hrana u pitanju od 1,2 milijardi evra. To je dobro. Ali, nedovoljno koliko bi trebalo da bude u Srbiji. Oni koji su pisali i usvojili štetnu strategiju nisu ni odgovarali za taj loše napisani i štetan dokument, niti se bilo kod od njih izvinuo za taj pogrešan rad. Za taj loše urađeni posao, nema odgovornosti odgovornih!
• Prema ovom ambicioznom dokumentu, koji je i tada donela Vlada Srbije krajem jula 2014. godine, bio je planiran godišnji rast poljoprivrede da iznosi 9,1 odsto u dobrim godinama, odnosno 6,1 odsto u lošim; 

• Realnost je, međutim, pokazala surovu sliku – rast je u celoj toj deceniji od 2014. pa do 2024. godinje bio samo 1,7 odsto, ili godišnje u proseku to je bilo svega  0,17 odsto!

 Odbijeno upozorenje recenzenta!

Glavni recenzent te štetne strategije bio je prof. dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici,. One je prilikom recenzije upozorio na sve njene nedostatke i štetnost u primeni, ali nadlženi ništa od toga nisu prihvatili.  Jer, njegove primedbe na netačnost, štetnost i nerealnost tog dokumenta nisu prihvatili kreatori, ali ni tadašnje vlasti prilikom usvajanja tog dokumenta u Vladi Srbije, krajem jula 2014. godine. Ona ssu bila štethna dokumejta celu deceniju!

Jer, autori strategije su, suprotno onom na ta ih je upozoravao recenzent, izgradili svoju viziju na neosnovanim pretpostavkama. Ključna projekcija bila je da će udeo poljoprivrede u BDP-u porasti na 15-20 odsto do 2024. godine, što je već tada delovalo kao fantazija! Prema dokumentu, da bi se to ostvarilo poljoprivreda je morala rasti po godišnjoj stopi od 9,19 odsto, a kada bi se desila loša godina rast je trebao da bude, prema kreatorima, 6,1 odsto! Recenzent je tada upozorio na te manjkavosti , pa je naglašavao da takvi rezultati nisu zabeleženi ni u jednoj zemlji sveta, a čak i da se ostvare bili bi pogubni za ekonomiju zemlje! 

• I to loše se ostvarilo, jer je zemlja  izgubila prehrambeni suverenitet, koji sad treba da vraća nova strategija!

Agroanalitičari kažu da je projekcija rasta bruto investicija u poljoprivredu od 10-15 odsto godišnje, takođe, kritikovana jer je bila nerealna! Podaci ukazuju da je udeo poljoprivrede u ukupnim stranim investicijama tada bio  između 0,7 i 1,6 odsto, što pokazuje slab interes investitora. 

Pare utrošene, njive suve!

U takvom okruženju rast investicija potreban za proširenje navodnjavanih površina za 210.000 hektara bio je gotovo nemoguć. U 2024. godini prema podacima RZS u Srbiji se navodnjavalo samo 48.668 hektara.Krajem  2025. godine Državni revizor je kontrolisao trošenje ogromnog novca za navodnjavanje u javnim preduzećima  Vojvodine, i utrvdio da nema rezulata u potrošenim parama,  pa su njive i dalje žedne. Prvi rezultati te strategije, već tada su najavljivali i manju proizvodnju hrane, a prema analizama prinosi su manji nego pre nekoliko decenija ili čak i pola veka!

• DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA: Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini. Uloženo 58 miliona evra za navodnjavanje, a sistemi nisu pušteni u upotrebu!

Iako je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u periodu 2021–2024. godine uloženo više od 58 miliona evra, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema, upravljanje ovim sistemima nije bilo efektivno, što ugrožava postizanje strateških ciljeva do 2034. godine, pokazuje Izveštaj DRI o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini“.

• Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje! Međutim, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini, utvrdili su revizori Državne revizorske institucije!
• Prema podacima RZS, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Srbije za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30  odsto tog plana!
• Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miilina evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju!
• Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata, kao što je brana i akumulacija “Mali Iđoš”, crpna stanica “Mali Iđoš 2”, podsistem “Srbobran” i sistem “Jaseničke kapi”;

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava i dalje u fazi izrade.

Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne elemente infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica.

Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP “Srbijavode” Beograd zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu.

Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama.

• Za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoma nisku zastupljenost navodnjavanja, sa navodnjavanim površinama koje u 2022. godini čine oko dva odsto obradivog zemljišta!

Najveći sistemi su na području AP Vojvodine, pre svega, u Bačkoj i Banatu – oko 75  odsto, što je uslovljeno kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem i značajnim količinama tranzitnih voda (Dunav, Tisa i Sava) na ovom prostoru.

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini ukupna površina koja se navodnjava iznosi 48.668 hektara, što je nešto manje od 20 odsto planiranih količina za navodnjavanje do 2034. godine.

Prazne sasje i obori!

Dokumenti vlasti u Srbiji pretpostavljaju da Srbija raspolaže obiljem agrarnih resursa, iako statistika to demantuje. Prosečna dostupnost poljoprivrednog zemljišta po stanovniku je ispod evropskog i svetskog proseka. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, 2023/24 godine u Srbiji postoji samo 3.257.100 hektara korišćenih oranica. Popis je pokazao da Srbija ima samo 508.365 gazdinstava. Stočarstvom se bavi samo 313.495 gazdinstava. 

• U Srbiji sad postoji samo 698.605 grla stoke, zatim 2.349.176 grla svinja, 1,7 grla ovaca, oko 150.000 grla koza, više od 24 miliona grla živine i 1,26 miliona košnica za pčele;

• Popis poljoprivrede je pokazao da se ovom granom, ukupno bavi 1.150.653 lica. Ili prosečan broj članova i stalno zaposlenih na svakom porodičnom gazdinstvu je po 2,2 lica. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina, a tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
•  Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji tek po jedna krava, pet svinja, po tri ovce i po tri košnic;

• U Srbiji postoji 4.720 sela. Čak u 600 sela danas više nema ni jedne krave! Popis je pokazao da u 1.200 sela ima manje od po 100 stanovnika i da če nestati za 10 do 15. godina. Prema proceni RZS do 2052. godije sa mape Srbije nestaće ukupno 3.000 sela!
• Prosečan prihod po jednom hektaru njiva u Srbiji je od 1.000 d0 1.200 evra!

Takođe, predviđanja o razvoju trgovine putem Produktne berze u Novom Sadu, sa godišnjim rastom od 11,4 odsto, smatrala su se preterano optimističnim jer ova institucija tada nije ni funkcionisala kao prava berza. Iako je strategija formalno postavila adekvatne ciljeve, poput rasta proizvodnje i stabilizacije prihoda proizvođača, predložene mere nisu garantovale njihovo ispunjenje. Uloga Direkcije za robne rezerve, koja je trebalo da postane efikasan tržišni mehanizam, ocenjena je kao neodrživa u kontekstu postojećeg zakonodavstva i dotadašnjih iskustava.

Prva godina sprovođenja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja umesto očekivanog rasta od 6,1 donela je pad proizvodnje od čak osam  odsto. I tako redom, bilo je više godiha sa padom nego sa rastom proizvodnje!

Srbija je, ironično, beležila nižu proizvodnju nego tokom 2014. godine kada su katastrofalne poplave smanjile rod. Sve što se sad loše dešava u agraru Srbije posledica je te loše Strategije za koju je glasalo svih 240 autora i garantoalo razvoj od 9,1 odsto ili 6,1 odsto godišnje u ulošim godinama. Ništa se od toga nije ostvarilo osim toga je Sribja sa takvim ocenama dovedena do toga da je izgubila aprehrambeni suvereniet kada je svoinjsko meso u pitanju. 

• Mesare su pune jer se uvoze ogromne količine mesa, ali je i poklan i ogroman stočni fond u zemlji, p su mesare sam prividno pune!

Stranci pisali prvu okvirnu Strategiju!

Još alarmantnija situacija je bila je krajem 2024. godine sa izradom prvog novog nacrta strategije, koja je bila predmet oštrih kritika. Ministarstvo poljoprivrede Srbije tada je odbilo da Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije dostavi okvirni nacrt buduće strategije na 100 strana, izrađene u drugoj polovini 2024. godine. Na tom dokumentu radili su timovi iz Sarajeva, Ljubljane i Srbije. U tom timu bilo je 10 stručnjaka iz Sarajeva, 10 iz Ljubljane i četiri konsultanta iz Srbije. Stranci iz dve biv[e članice SFRJ napisali su okvirni Nacrt  strategije na 100 strana. To ništa nije prihvaćeno iako je mnogo plaćeno! 

Kada je taj okvirni Nacrt strategije odbijen u Odboru za poljoprivredu, pronađeno je rešenje da se krene u izradu novog dokuemtnha, tek krajem 2024. godine. Dokument je počet da se radi aprila 2025. godine, kada je formirana nova Vlada Srbije.  Tada  je 17  ministar poljirovirede, 17 po redu od 2000. godine, postao prof dr Dragan Glamočić, koji je po drugi put seo u tu fotelju. Tada se krenulo sa reformom poljoprivrede u Srbiji i to će još dugo potrajati…

• Za  specijalnog savetnika je izabrana je prof dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja je dobila zadatak da radi novi na Nacrt strategije poljoprivrede Srbije. Rečeno je da će njen zadatak biti prvo da se vrati prehrambeni suverenitet Srbije. Nacrt tog dokumenta je urađen i on se veoma krakto vreme nalazio na javnoj raspravi do kraja 2025. godine. Tada je usvojen za okruglim stolom na temu temu u Palati Srbija.  Posle usvajanja treba zvanično  dag a donese Vlada Srbije i da važi do 2034. godine. 

• On treba da izleči bolesnu poljoprivedu Srbije! Ali, za to će biti potrebna podrška zemlje Srbije! Jer, neće biti dovoljno samo ono što je napisano ako ne bud podrške i od onih koji treba to da sprovode u život, ali i onih koji treba to da finansiraju!  

Šta donosi predloženi najnoviji nacrt Nove strategije?

Evo šta se predlaže u Nacrtu novog dokumenta, koji do 2034. godine treba da reši nagomilan probleme u agraru Srbije. Šta sve i koji problemi treba da se reše u ovom budućem agrarnom dokumentu, odnosno agrarnom ustavu pročitajte na sledećim stranama gde je predtstavljen taj document!

Nacrt strategije do 2034. na javnoj raspravi: Između ambicioznih ciljeva i starih strukturnih problema

• Nacrt strategije postavlja ambiciozan cilj: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!
• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije,  Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!

• Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!
• Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima!
• Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan;
• Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.
• Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak;

Opet, ambiciozan cilj!

Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034. Godine postavlja ambiciozan cilj: obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta.

• Međutim, sam nacrt priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između ciljeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekat;

Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali ključni test biće izrada nacionalnih programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku. Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter.

• Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama;

Iako Strategija forsira digitalizaciju poljoprivrede, kroz e- Agrar, preciznu poljoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji. Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka. 

Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034. godine predstavlja najvažniji planski dokument agrarne politike u narednoj deceniji i dolazi u trenutku kada se domaća poljoprivreda suočava sa višeslojnim izazovima – od klimatskih promena i degradacije zemljišta, preko pada stočarske proizvodnje, do nepovoljnih demografskih trendova i rastuće zavisnosti od uvoza hrane! Ministarstvo poziva predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privredne subjekte, stručnu i akademsku javnost, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima i aktivno učestvuju u oblikovanju buduće agrarne politike. 

Šta nudi novi Nacrt?

Nacrt strategije postavlja ambiciozan cilj: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem).

• Jedan od najznačajnijih nalaza Strategije jeste podatak da se udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije u poslednjih deset godina smanjio sa 6,1 odsto na svega 3,8 odsto, dok je zaposlenost u sektoru pala sa gotovo 20 odsto na oko 13 odsto ukupne zaposlenosti u strategiji poljoprivrede. Ovi trendovi ukazuju ne samo na relativni rast drugih sektora, već i na strukturnu stagnaciju agrara, nedovoljna ulaganja i snažan uticaj klimatskih ekstrema.

• Posebno zabrinjava pad pokrivenosti uvoza izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda – sa preko 180 odsto na ispod 140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iako Srbija i dalje ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalje dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću;

Stočarstvo prepoznato kao ”najslabija karika“

Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Smanjenje broja grla, naročito kod malih i srednjih gazdinstava, direktno je povezano sa padom sadržaja organske materije u zemljištu, većom zavisnošću od mineralnih đubriva i smanjenom otpornošću proizvodnje na klimatske promene.

Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa ciljevima klimatske politike – kroz unapređenje genetike, ishrane, upravljanja stajnjakom i primenu precizne poljoprivrede – ali ostavlja otvoreno pitanje brzine i obima finansijske podrške potrebne za stvarni preokret na terenu.

Mala gazdinstva – važna, ali sve slabija!

Iako mala i mikro gazdinstva čine više od dve trećine ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji (ima 217.623 gadinstva sa poseodm do 2,5 hektara), njihov udeo u ukupnoj proizvodnji i stočarskom fondu se i dalje smanjuje. Strategija priznaje njihovu ključnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata podsticaja i ograničen pristup investicijama ozbiljno ugrozili njihovu održivost.

U tom smislu, dokument najavljuje jačanje savetodavnih službi, digitalizaciju sistema podrške i bolju integraciju mladih i žena u ruralnim područjima, ali uspeh ovih mera će zavisiti od njihove stvarne primene na lokalnom nivo.

EU okvir i zelena tranzicija – neizbežan, ali zahtevan put!

• Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – Zeleni dogovor, strategiju „Od njive do trpeze“, reformu Zajedničke poljoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni Balkan. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta;
• Međutim, sam nacrt priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između ciljeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali ključni test biće izrada nacionalnih programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku;
• Subvencije kao ”socijala“ – nepopularna, Foto arhiva MPŠ Prema podacima RZS u Srbiji sad ima samo 698.695 goveda!ali nužna reforma
• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter. Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom!
• Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Bez pažljivo dizajniranih prelaznih mehanizama, ciljane podrške i jasne komunikacije, promena fokusa može dovesti do dodatne marginalizacije najranjivijih proizvođača.

Visoke tehnologije, niska realnost

Iako Strategija snažno forsira digitalizaciju poljoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu poljoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji. Sa prosečnom veličinom poseda od svega 6,4 hektara i prosečnom starošću traktora većom od 20 godina, značajan deo poljoprivrednika suočava se sa osnovnim infrastrukturnim i finansijskim ograničenjima.

U tom kontekstu, postoji rizik da digitalna transformacija, umesto da bude alat za inkluziju, postane filter koji dodatno favorizuje velika i tehnološki opremljena gazdinstva, dok mala i srednja ostaju „ispod radara“ digitalizacije. Bez paralelnih ulaganja u dostupnu mehanizaciju, obuke i prilagođene modele podrške, digitalni jaz mogao bi se dodatno produbiti, suprotno deklarativnim ciljevima Strategije.

Manje površina pašnjaka, lošiji kvalitet!

Broj  goveda u Srbiji je na istorijskloim minimumju.KIma ih samo 698.605 grla

• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije,  Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama.
• Strategija naglašava potrebu za održivim praksama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.

Navodnjavanje – večito obećanje u eri klimatskih promena!

• U kontekstu sve učestalijih suša i klimatskih ekstrema, podatak da se u Srbiji navodnjava svega 8,3 odsto obradivog zemljišta predstavlja jedan od najalarmantnijih pokazatelja stanja u agraru. I ovaj podatak dovodi u pitanje njegovu realnsot prema rezultatima postignjutih prinosa koji se ostvaruju na ovim, navodnjvanim njivama!? 

Sumnej su jo[ realniej na osnkivu poslednjih kontorla DRI,  jer, pare od 58 milionasevfra na gadnju sistema ya navodanvjanejsu potrošene,a njive su ostale suve! Jer, u izveštaju DRI piše da sistemi nisu pupšteni u pogon, a pare su potrošene! Zemlja je i dalje suva ui žedna!  Jer, prema analizi Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se od p obadivih 3.357.100 hektara u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara. To je mnogo, mnogo, mnogo manej od prcoenta navodnavjanih njiva koliko se najavluje u  novoj strategiji!

Iako Strategija predviđa značajna ulaganja u sisteme za navodnjavanje i bolje upravljanje vodnim resursima, dosadašnja spora dinamika realizacije sličnih projekata opravdano izaziva skepsu. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će se do 2034. godine zaista dostići nivo navodnjavanja koji garantuje stabilnost prinosa i otpornost proizvodnje, ili će i ovaj ciklus strateškog planiranja ostati na nivou infrastrukturnih obećanja bez sistemskog učinka.

Gubitak semenskog suvereniteta – tiha erozija prehrambene nezavisnosti!

• Posebno zabrinjava priznanje u samom Nacrtu o drastičnom padu učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 odsto na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju „prehrambenog suvereniteta“!
• Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

Realističnija dijagnoza, ali ključ je u primeni!

Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2025–2034 donosi realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokumenti i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima. 

Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan!?                                           

                                                                  (Autor je analitičar i publicista)