Zabranjena istorija Srbije

• U mnogim državama bivše Jugoslavije namerno su uništavani ili prisvajani dvorci,  imanja i spomenici kralja Petra i kralja Aleksandra, da bi se time ponizili Srbi

Piše: Marko Lopušina

        U okviru manifestacije „Srbija u Sloveniji 2026”, u prostorijama Parohijskog doma srpske crkve Sv. Ćirila i Metodija u Ljubljani svečano je otvorena izložba „Spomenici Karađorđevićima u Sloveniji do 1941.” Izložbu su organizovali Ambasada Republike Srbije u Sloveniji i Narodni muzej iz Rogaške Slatine. Na otvaranju su prisutnima se obratili Nani Poljanec, direktor Narodnog muzeja Rogaška Slatina, i Aleksandar Gatalica, predstavnik Ambasade Srbije. Događaj je privukao veliki broj posetilaca, zainteresovanih za zajedničku istoriju Srbije i Slovenije.

        Izložba je posvećena kulturi sećanja na period između dva svetska rata, kada je u Sloveniji postojalo četrnaest spomenika posvećenih kraljevskoj dinastiji Karađorđevića. Ovi spomenici podizani su kao izraz zahvalnosti srpskoj kraljevskoj porodici za oslobođenje slovenskih teritorija u Prvom svetskom ratu, simbolizujući jedinstvo i zajedničku borbu novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

       Pored spomenika kralju Petru i kralju Aleksandru, postojali su u Sloveniji i nazivi ulica po članovima kraljevske porodice, kao i kraljevski dvorci. Slovenija je u vreme kraljevine bila ponosna na Karađorđeviće, jer su priznali slovenačni narod i podarili mu državotvnost.  Spomenici kralju Petru i kralju Aleksandru Karađorđeviću u Ljubljani su porušeni da bi se dokazao slovenački nacionalizam. Tragična činjenica je da je od tih 14 spomenika danas sačuvan samo jedan – poprsje kralja Aleksandra Karađorđevića, koje se čuva u zbirci Narodnog muzeja u Rogaškoj Slatini. Ova izložba je dokumentarna priča o izgubljenoj baštini srpsko-slovenskih odnosa. 

         U Sloveniji postoji još nekoliko Karađorđevih zdanja, koja je država konfiskovala, još u vreme dok je bila deo komunističke Jugoslavije. Nikada ih nije vratila kraljevskoj porodici, mada dežela priznaje da su srpskog porekla.

    BRDO I DVORAC

          Kraljevska porodica Karađorđević ima u Sloveniji palatu Brod kod Kranja i Beli dvorac na Bledskom jezeru. Palatu je 1922. kupio od barona Zoisova regent Aleksandar Karađorđević za pet miliona dinara. Bio je to kraljev poklon kraljici Mariji. Posle smrti kralja Aleksandra palata sa imanjem je pripala knezu Pavlu Karađorđeviću. Kada je kraljevska porodica 1941. proterana iz Jugoslavije posed je nacionalizovala nova država FRJ. Zamak je bio pet decenija službena rezidencija predsednika Josipa Broza Tita. 

          Beli dvorac na Bledskom jezeru gradio je kralj Aleksandar Karađorđević, ali je i on posle proterivanja kraljevske porodice nacionalizovan. Slovenci su još za Titovog života obe zgrade Karađorđevića upisali kao državnu imovinu ove republike. Kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar Karađorđević, naslednici kneza Pavla, posle ukidanja SFRJ i uvođenje demokratije, tražili su zvanično povraćaj Brda kod Kranja i Belog dvorca na Bledu, ali su odbijeni. Oni su danas državni kompleks i rezidencija Vlade Slovenije, koji se prikazuju domaćim i stranim turistima kao srpsko nasleđe u Sloveniji. 

KRALJEVSKA VILA BOHINJ

         Kralj Aleksandar Karađorđević imao je u Sloveniji svoj Lovački dom na Bohinju. Ali kada je preuredio ovaj dom, građen davne 1902. godine, kralj je napravio veliku drvenu vilu, na kamenim visokim temeljima. Narod je prozvao Karađorđeva vila. 

          Kada je 1934. godine ispred vile izvršena i veridba četvrtog sina kralja Džordža Petog sa princezom Marinom, koja je bila ćerka grčkog princa Nikolaja, vlasnik vile je bio knez Pavle sa kneginjom Olgom Karađorđević. Posle Drugog svetskog rata vila na Bohinju je nacionalizovana i funkcionisala je kao očna bolnica i dom za ratnu siročad. Sedamdesetih godina prošlog veka, pod okriljem kompanije “Kompas”, postaje turistički objekat. 

          Od nezavisnosti Slovenije, vila je zatvorena i propada, iako je slovenački Zavod za zaštitu baštine stavio pod svoju zaštitu.  početkom 2026. Krađorđevićevu vilu je kupio jedan slovenački tajkun i pretvorio je u hotel.

                 KOMPLEKS KARAĐORĐEVIĆ

       Početkom 20. veka kada je region Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Makedonija postao deo Kraljevine SHS i potom Kraljevine Jugoslavije, svi glavni gradovi su imali spomenike članova dinastije Karađorđević. Sam kralj Aleksandar je doseljavao Srbe iz Hercegovine u siromašna makedonska sela i time im udahnuo novi život. Jedno od sela je dobilo ime po kralju Aleksandrovo.

          I Skoplje je poprimilo obeležja srpske prestonice na jugu zemlje. Glavne ulice nosile su imena kralja Petra Prvog, kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević. Centar je bio Trg kralja Petra Prvog Velikog. Kraljevska imena imale su državne škole i bolnice. Ženska gimnazija je bila “Kraljica Marija”, a turska medresa se zvala “Kralj Aleksandar”.          

        Selo Aleksandrovo je raseljeno, srpsko groblje porušeno. U Skoplju spomenici srpskih monarha su porušeni, ali danas se tu na mostu Civilizacija nalazi spomenik cara Dušana, spomenik kralju Marku (Kraljeviću) Mranjavčeviću i pored Ristićeva palata je spomenik Blagoju Koneskom, akademiku srpskog porekla. 

           Imanja srpske dinastije Karađorđević nalazi se u Demir Kapiji i pripadaju PIK-a “Povardarja”. Sadrže rezidencionalnu vilu Karađorđevića, plantaže vinograda i voćnjaka, šumu, razne objekte  izgrađenih još 1928. godine. Stvorio ga je kralj Aleksandar Karađorđević kupovinom zemljišta ukupne površine 2.700 hektara za 2.000 lira u zlatu od Turaka – dvojice begova i sedmorice aga. 

         Do 1941. godine na imanju izgrađene su dve upravne i dve stambene zgrade, jedna reprezentativna vila, vinski podrum kapaciteta 150.000 litara, ergela, dve radionice za popravku poljoprivrednih mašina, staja za konje, staja za krave sa automatskim pojilicama, koš za kukuruz, magacin i moderan mlin sa električnom centralom snage 132 kilovata, koja je osvetljavala posed i čitavo naselje Demir Kapiju. 

          Na najvišem uzvišenju izgrađena je crkva ”Sv.Atanasije”, koju su meštani tada zvali – “Mali Oplenac”. Kralj Aleksandar Karađorđević je samo jednom boravio na imanju 1931. posle ubistva kralja u Marseju 1934. ostavinskim rešenjima iz Kavadaraca i Beograda imovina dinastije Karađorđević u Makedoniji pripala je sada pokojnom princu Tomislavu Karađorđeviću. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je 1997. po Zakonu o denacionalizaciji imovine zvanično zatražio povraćaj dedovine. Godine  2004. godine stigao je pozitivan dopis nadležnih iz Skoplja.