• Šta koči vina iz Srbije na stranom tržištu?

utorak, 21. aprila 2026.

• Srpska vina poslednjih godina beleže vidan napredak u kvalitetu i sve češće osvajaju priznanja na međunarodnim takmičenjima. Ipak, uprkos tom uzletu, izvoz i dalje ne prati taj trend, što otvara pitanje – gde zapravo zapinje put srpskog vina ka stranim tržištima?
• Prema podacima PKS naša zemlja raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Navode i da se, prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina!
• Enolog Vladan Nikolić kaže da danas imamo oko 6.900 hektara kvaitetnog vinskog grožđa, te da je Srbija statistička greška u komparaciji sa svetskom proizvodnjom grožđa i vina;
• Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara. Vino iz Srbije konkurentno je po kvalitetu, proizvodni kapac Prema podacima PKS naša zemlja raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom. U 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Danas imamo samo oko 6.900 hektara pod lozom kvalitetnim vinskim grožđem!

• U 2024. godini prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) proizvodnja vina u svetu bila je na istorijskom minimumu. Podataka za 2025. godinu na sajtu ove organizacije još nema, ali procene su da će proizvodnja, iako se predviđa povećanje u odnosu na prethodnu godinu, biti ispod petogodišnjeg proseka i to za sedam odsto.
• Klimatske promene menjaju vinsku mapu sveta: Sever postaje novi Bordo?

Prema medijskim izveštajima zemlje koje su vodeće kada je u pitanju proizvodnja vina smanjuju površine pod vinovom lozom, a kao najčešći razlozi navode se ekstremni klimatski uslovi koji su sve češći, promene navika mlađih generacija, odnosno sve manja potrošnja, kao i visoke cene vina.
Kada je u pitanju domaća vinska industrija, iz Privredne komore Sr navode da se ona nalazi u veoma iskoj proizvodnij fazi. Jer, Srbija je davne 1969. godien imala rekodnu proizvodnju grožđa od 748.530 tona. Sad se sve više ulaže u jačanje brenda, kvaliteta, savremeni dizajn, pakovanje i marketing, kako bi se vina bolje pozicionirala i na domaćem i na inostranom tržištu. Ističu da je razvoj sektora podržan investicijama kroz subvencije, modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i aktivniju promociju izvoza.

• Ipak, kako kažu, u situaciji kada je potrošnja vina u Srbiji oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je ispod proseka većine evropskih zemalja, dodatni izazov za vinsku industriju predstavlja upravo globalni trend pada konzumacije vina koji se poslednjih godina beleži na više tržišta.
• Kako bi se osigurao opstanak vinarske industrije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je neophodan izvoz na kinesko tržište. On je između ostalog izjavio, da je Kina, zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa tom zemljom, najveća šansa za izvoz srpskog vina, te da spasa za domaće vinarstvo neće biti ako tamo ne budemo izvozili 15 do 30 miliona boca godišnje, što je približno čitavoj godišnjoj proizvodnji u Srbiji. Ali, tek svako 10. vino ima pečat, kaže enolog dr DarkoJakšić.

• Vinogad sveta ima oko 7,1 miliona hektara, što ukazuje na smanjenje u odnosu na prethodne godine. U 2024. godini, globalna proizvodnja vinograde je iznosila 225,8 miliona hektolitara, što je najmanje u više od 60 godina;
• Rekordna proizvodnja grožđa u Srbiji bila je 748.530 tona daleke 1969. godine!

U Srbiji se godišnej proivzuede u psoeku oko 30 miliona litara vina!

Naime, prema podacima PKS-a, prosečna proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara na godišnjem nivou. Uz to Srbija kada je u pitanju vino beleži negativan spoljnotrgovinski bilans, jer je uvoz vina više nego dvostruko veći od izvoza. Tako je Srbija tokom 2025. godine izvezla vino u vrednosti od 22,6 milion evra, dok je realizovan uvoz bio u vrednosti od 47,7 miliona evra.  Posmatrano po zemljama, tokom 2025. godine je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, zatim Francuske, Italije i Španije, a najveća količina vina izvezena je u Rusiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Austriju;

Kada je u pitanju perspektiva domaćeg vinarstva na svetskom tržištu, stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da Srbija ima konkurentnost kada je u pitanju kvalitet vina, ali da je količina ono što pravi problem.
• Prema podacima PKS naša zemlja raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Navode i da se, prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina;

• Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara. Vino iy Srbije konkurentno ke po kvalitetu, proizvodni kapaciteti “škripе”

• Enolog Vladan Nikolić kaže da danas imamo oko 6.900 hektara vinskog grožđa, te da je Srbija statistička greška u komparaciji sa svetskom proizvodnjom grožđa i vina!

„Ako uzmemo samo susede – Bugarsku sa 80.000 hektara, Rumuniju sa 120.000, Severnu Makedoniju sa 30.000, Hrvatsku sa 16.000, jasno je gde se nalazimo“, objašnjava on. Ipak, kada je kvalitet vina u pitanju, pojedina vina iz Srbije po svom kvalitetu mogu da konkurišu najvećim svetskim brendovima!

Imamo blizu 500 vinarija, uglavnom kapaciteta do 30.000 litara. Tako male vinarije mogu opstati samo ako su fokusirane na kvalitet, jer samo sa kvalitetom mogu postići cene sa kojima mogu preživeti oštru konkurenciju.Vina iz Srbije konkurentna su po kvalitetu, ali proizvodni kapaciteti „škripе“. Jednostavno, nemaju obim proizvodnje sa kojim bi cenama mogle da konkurišu velikim kompanijama tako da jedini izlaz koji vidi nauka je da imaju izuzetan kvalitet. Problem je i to što mnoge od njih nemaju svoju sirovinsku bazu, a bez svojih vinograda, teško je imati kvalitet. Stoga su enolozi mišljenja da je pred vinarima izazovno vreme i da će se susresti sa velikim problemima.

Suočeni smo sa padom potrošnje vina na svetskom nivou što će se sigurno odraziti i na tržištu Srbije. Takođe, opšti pad ekonomske moći, pad standarda generalno, prvo se odražava na potrošnju vina. Sve je očigledniji i uticaj globalnog zagrevanja i sve je teže doći do kvalitetnog grožđa i kontinuiteta proizvodnje.

Tražiće se nove investicije u navodnjavanje vinograda. Proizvođači će morati da investiraju u mehanizaciju koja će ih takođe investiciono opteretiti. Veliki problem je i nedostatak radne snage, čija će cena drastično skočiti. To će opteretiti troškove proizvodnje i konkurencija će biti sve oštrija između 500 vinarija u Srbiji, a dodatni pritisak na domaće proizvođače doći će i iz uvoza, jer se zbog pada potrošnje stvaraju viškovi vina“, kaže enolog.

U ovakvim uslovima, vinarima savetuje da prate savremene trendove, da se trude da stalno podižu kvalitet vina, ali i pokušaju da budu prepoznatljivi po svojoj specifičnosti, podsećajući da su autohotone sorte snaga svake vinarske zemlje.

Srbija je, nažalost, jedna od zemalja sa najmanje priznatih genetičkih autohotonih sorti. Koliko se zna, imamo tri ili najviše četiri takve: prokupac, začinak, bagrina. Prokupac ima sjajnu budućnost, jer se pokazao kao sorta izuzetno otporna na globalno zagrevanje, na sušu. Trend pijenja laganih voćnih crvenih vina takođe ide na ruku, jer baš takva vina prokupac daje! Poznavaoci prilika kažu da vinogradarstvo u valjevskom kraju doživljava preporod – od obnovljenih zasada do vrhunskog vina!

Kvalitet znatno poboljšan poslednjih 15-20 godina!

Aleksandar Petrović, profesor sa Katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, takođe kaže da je kvalitet i belih i crvenih vina koje se proizvode u Srbiji poslednjih 15-20 godina značajno poboljšan, te da na tom polju apsolutno ne odstupamo od konkurencije. “To su baš vidne razlike, da se to bukvalno u čaši vidi iz godine u godinu. Više nemamo tih dečjih bolesti koje su davno prevaziđene što se ovog posla tiče”, kaže profesor.

Međutim, problem kod izvoza su, kako navodi, male količine! Grožđe je osnovna sirovina za proizvodnju vina. Da biste imali sirovinu da proizvodite i količine, ali, naravno, ne na uštrb kvaliteta, površine se moraju podizati, posebno nekih autohotonih sorti, koje praktično svet nema. E sad, problem je što imamo malo vina od tih sorti!

U svetu je puno šardonea, kabernea, merloa, i mi imamo dobrog vina tih sorti, ali u pogledu izvoza i turističkog aspekta interesantno je da se svetu ponudi nešto novo. Naša prednost je upravo u tome da se napravi prodor s ovim autohotonim sortama koje bi bile upečatljive i kod nas i koje bi bile prepoznatljive u svetu, objašnjavaju proizvođači vina u Srbiji.

U Srbiji se gradi savemena vinska scena koja se oslanja na svoje nasleđe. Posbno je značaj povratak autohotnim sortama kao što su prokupac, tamjanika i grašac.
Sve poplarniiji je i vinski turizam. Vino se u srednjevokovni medicini u Srbiji smatralo čak i lekom. U tom kontekstu pokrenuta je inicijativa za upis Negotinskih pimnica na listu Svetske kulturne baštine. Pored toga pažnja se usmerava i na druge lokalitete, kao što su Župske poljane, ali i na očuvanje tradicionalnih tehnika proizvodnje. Očuvanje kulturne vrednosti vina, podrazumeva i negovanje običaja od proslava berbe grožđa, preko obležavanja Svetog Trifuna kao zaštitnika vina do savremenih inicijativa kao što je Dan prokupca! Na taj način vino ostaje živo nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju.

Kulturna vrednost vina!

Inače, kada se govori o kulturnoj vrednosti vina u Srbiji, ona se ne može razumeti bez uvida u dug istorijski kontinuitet vinogradarstva na ovim prostorima. Arheološki nalazi i pisani izvori svedoče o prisustvu vinove loze još u praistoriji, dok organizoano vinogradarstvo dobija snažan zamah u vreme Rimskog carstva. Još nekadašnji rimski car Marko Aurelije Prob, koji je rođen na prostoru današnje Sremske Mitrovice, podsticao je sadnju vinove loze u Panoniji i na padinama Fruške gore. Ta tradicija nastavljena je i kroz srednji vek, kada vino dobija posebno mesto u ekonomskom i duhovnom životu srpske države. U vreme dinastije Nemanjića, manastiri postaju centri proizvodnje, znanja i tehnološkog napretka, a ta tradicija opstaje i danas.

Vino se u srednjovekovnoj medicini u Srbiji smatralo čak i lekom. Jer, vino je u Srbiji duboko ukorenjeno i u društvenim običajima. Ono je centralni element krsne slave – jedinstvenog kulturnog obrasca srpskog naroda. U tom kontekstu, vino nije samo piće, već simbol blagoslova, zajedništva i porodične tradicije. Istovremeno, ono je i simbol gostoprimstva, čin iznošenja najboljeg vina pred gosta predstavlja izraz poštovanja i kulturnog identiteta.

Dakle, vino u Srbiji nije samo poljoprivredni ili tržišni proizvod. Ono je izraz identiteta, svedočanstvo istorije i rezultat složenog odnosa između čoveka, prirode i kulture. Upravo u toj složenosti leži njegova kulturna vrednost.

                                                                                                    Branislav Gulan