• Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2001. do 2023. godine je minimalan, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku! Prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto!
• Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na selu; 
• Pad stanovnišva u selima dvostruko je brži nego u gradovima!
•  Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu;
• Prema obaveštenjima MMF rast BDP u Srbiji tekuće godine biće oko 2,8 odsto, dok će u sledećoj 2027. godini prema očekivanjima 3,5 odsto!
• Sva ova dešavanja na globalnom nivou moraju da se odraze i na agrarni život i poljoprivredi i ruralnim naseljima u Srbiji. Ali, sve što se dešava na globalnom nivou ne oseti se odmah u ruralnim sredinama. Neće ih mimoići, ali će kasnije stići; 
• Jer, kada je osnovana prva zemljoradnička zadruga u Srbiji, 1894. godine u Vranovu, njena osnovna delatnost je bila štedno – kreditna, kako bi se pomagalo drugu, zadrugaru! To znači da je oživljavnje zadruarstva visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela, a sad i varošica Srbije, a pogotovu brdsko planinskih područja, gde prazan prostor predstavlja i izazov za nezvane goste. 
• U svemu tome ostaje i  pitanje da li će Strategija poljorpoivrede i ruralnog ra zvoja Srbije od 2026. do 2034. godin biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača u te procese. Ili će ovaj dokument ostati pretežno deklarativan,… Dakle, kao i svi dosadašnji!

Branislav GULAN

Demografski trendovi u selima Srbije!

Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2001. do 2023. godine je minimalan, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku! Prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto!

Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na selu; 

Pad stanovnišva u selima dvostruko je brži nego u gradovima!

Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu;

Prema obaveštenjima MMF rast BDP u Srbiji tekuće godine biće oko 2,8 odsto, dok će u sledećoj 2027. godini prema očekivanjima 3,5 odsto!

Sva ova dešavanja na globalnom nivou moraju da se odraze i na agrarni život i poljoprivredi i ruralnim naseljima u Srbiji. Ali, sve što se dešava na globalnom nivou ne oseti se odmah u ruralnim sredinama. Neće ih mimoići, ali će kasnije stići;

U prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto, doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 procentnih poena, prenosi Biznis.rs podatke RSZ-a.

“Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023. godini je izdvojila Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj”, navodi se u istraživanju.

• Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na selu. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu;

Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura jer je samo deset odsto stanovnika ruralnih područja imalo tercijarno obrazovanje.

• Kako se navodi strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.

Pad stanovništva u selima dvostruko brži!

• Kako pokazuje analiza RZS-a, u tranzicionom periodu 2002‒2022. godine pad stanovništva u ruralnim (seoskim) naseljima je dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, dok je ukupno stanovništvo u Srbiji (bez AP KIM) smanjeno za 11,3 odsto (sa 7,5 na 6,65 miliona), stanovništvo u seoskim naseljima je smanjeno za 22,8 odsto (za 740.000, odnosno sa 3,27 na 2,53 miliona);

• Autori ukazuju da je proces demografskog pražnjenja ruralnog područja posebno intenziviran u poslednjoj deceniji (međupopisni period 2011‒2022), dok je ukupan pad stanovništva iznosio -7,5 odsto, pad stanovništva na seoskom području je bio -13,3 odsto;

                                                           Agrarna mapa Srbije

Nepovoljni demokratskli poremećaji u selima!

Smanjeno gradsko stanovništvo! 

Sad nam nestaju i jedna po jedna varošica godišnje. Kao što je Bačka Palanka, Kikinda, ili Negotin… Došlo vreme da se posle sela i varošice ežmoraju spašavati!

Poređenja radi, gradsko stanovništvo je 2011‒2022. godine smanjeno za 3,5 odsto (sa 4,23 na 4,12 miliona).

• Smanjeno  je raspoloživo poljoprivredno zemljište. Sad se u Srbiji  obrađuje oko 3.257.100 hektara njiva. To je najveća fabrika u Srbiji, ali pod otvorenim nebom! U njoj se nalazi oko 19 miliona mini fabrika, odnosno rascepkanih njiva!

Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji 2012‒2023. Godine smanjeno za 26,2 odsto, sa 5,35 miliona hektara na 4,07 miliona hektara ukupne površine Republike Srbije (bez AP KiM).

Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) je smanjeno za 5,2 odsto (sa 3,43 miliona hektara na 3,26 miliona hektara), ali je u strukturi raspoloživog zemljišta povećalo učešće sa 64,3 odsto na 82,5 odsto.

• Najveći pad je registrovan kod šumskih površina, čak za 50,7 odsto (519.000 hektara).

I struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023. godine u odnosu na 2012, značajno je promenjena.

Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7 odsto.

• Voćnjaci su povećani sa 163.000 hektara na 196.000 hektara, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 na 6,1 odsto;

• Zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22.200 hektara na 18.200 hektara, odnosno na tek nešto više od 17.000 hektara! Najveći apsolutni i strukturni pad registrovan je u kategoriji livada i pašnjaka, čija površina je pala sa 713.000 na 469.000 hektara. Okućnica je povećana za 10.000 hektara, pa sada sa 33,500 hektara čini jedan odsto KPZ u 2023. godini);

Talas inflacije ide ka Srbiji!

Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS i javnost Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast.

• U prva dva meseca ove 2026. godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a klјučan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije;

Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas.

Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo 5.000 preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalјe prisutne.

• Postavlјa se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uklјučujući i Srbiju. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.

Po rečima Bojana Stanića, Srbija još uvek nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelјi su i dalјe stabilni i pozitivni.

• Ipak, klјučni izazov ostaje inflacija i nemogućnost dalјeg snižavanja kamatnih stopa!

Naprotiv, centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena.

Navodi da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.

Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta

Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta.

• Fiskalna disciplina ostaje jedan od klјučnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja!
• Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize;

Bojan Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.

Dodatni problem predstavlјa smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.

Energetika kao relativna prednost Srbije

• Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto;

Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto.

• Odnosno najnovija procena je da će rast BDP-a u 2026.godini biti oko 2,8 odsto!?

Procena je da će Srbija najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište!

Problem predstavlјaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu. Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolјi pristup jedinstvenom evropskom tržištu.

Rast cena hrane i uticaj na građane

• U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena;
• Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilјa Narodne banke Srbije (do 4,5 odsto).

Klјučno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva. Postavlja se pitannekj kakva ikolika je uloga države u ublažavanju krize. Država ima prostor da interveniše, zahvalјujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji. Mere mogu uklјučivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i selima Srbije…

Talas inflacije ide ka Srbiji

Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za javnost Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast.

• Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas!

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava u razgovoru za javnost da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalјe prisutne. Postavlјa se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uklјučujući i Srbiju. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci NBS. Po rečima Bojana Stanića, Srbija još uvek nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelјi su i dalјe stabilni i pozitivni. Ipak, klјučni izazov ostaje inflacija i nemogućnost dalјeg snižavanja kamatnih stopa, napominje analitičar!

Naprotiv, centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena. Navodi se da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.

Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta

Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta. Fiskalna disciplina ostaje jedan od klјučnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja. Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize.

Bojan Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.

Dodatni problem predstavlјa smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.

Energetika kao relativna prednost Srbije

Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povolјan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom. Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto.

• Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište;

Problem predstavlјaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu. Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolјi pristup jedinstvenom evropskom tržištu.

Rast cena hrane i uticaj na građane

• U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena. Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilјa Narodne banke (do 4,5 odsto). Klјučno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva. Usvemu tome bitna je uloga države u ublažavanju krize! Jer, država ima prostor da interveniše, zahvalјujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji. Mere mogu uklјučivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu;

Obim mera zavisiće od dubine krize. Nemačka  je osnovni pokazatelј budućih kretanja. Srbija pažlјivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima – reformom penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom. Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 odsto BDP-a) pokazuje pozitivan trend razvoja.

Rast cena kerozina već utiče na poskuplјenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve. Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja.

• Evropa nastoji da poveća učešće industrije u BDP-u sa 15 na 20 odsto do 2035. godine i sve više promoviše kupovinu domaćih proizvoda;

Život tradicionalnih poljoprivrednih naselja

Sva ova dešavanja na globalnom nivou moraju da se odraze i na agrarni život i poljoprivreduu i ruralnim naseljima u Srbiji. Ai, sve što se dešava na globalnom nivou ne oseti se odmah u ruralnim sredinama. Neće ih mimoići, ali će kasnije stići.

• Zato se i postavlja pitanje, samo od sebe, mogu li tradicionalna poljoporivredna naselja u Srbiji da ožive. Jer, u 463 naselja u Srbiji nema nijednog deteta. Oko 2.000 sela je bez pošte i bankomata, u 1.000 njih nema škole. U istom tom broju, odnosno skoro svakom četvrtom selu, njih 1.000, prema podacima PKS, danas nema ni jedne prodavnice! 
• Prazno je manje od od 200.000 kuća, od kojih čak 50.000 njih nema ni naslednike! Godišnji broj obgradivih njiva manji je za oko 25.000 hektara…

Ruralne sredine i nestanak varošica…

Da bi se ublažili i smanjili problemi u ruralnim sredinama, već desetak godina Ministarstvo za brigu o selu,  vodi uspešne akcije koje daju rezultate na tom mini nivou. Krenulo se od ujednačavanja razvijenih i nerazvijenih. Osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Pošto je u selima posle demokratskuh promena opljačkana prehrambena industrija, uz pomoć države, ona su poćela da nestaju. Smanjuje se broj sela i stanovnika. Sve to je doprinelo da se ugasi  stotinak novoosnovanih zadruga! Tako u 1.200 sela ima manje od po 100 žitelja na spavanju. Uzrok je  nestanak tih malih prerađivačkih kapaciteta u tim selima. U stotinak sela nove zadruge su se ugasile, nisu opstale! 

• Po rečima ministra Milana Krkobabića 207 zadruga, starih i novih, u prvih pet godina, dobilo je bespovratnu  novčanu no pomoć od 2,2 miljarde dinara. To im je pomoglo i da opstanu. Ali problemi nisu sistemski rešeni, pa se ponovo vraćaju teškoće za dalji opstanak!

To im je pomoglo da zasad opstanu i ostanu. Ali, problemi zadrugarstva u Srbiji nisu sistemski rešeni, pa ni teškoće nisu otklonjene, kaže Nikola Mihialović, predsednik zadružnog saveza Srbije, u kome sad postoji, oko 2900  aktivnih zadruga. 

Dakle, sve ovo ukazuje načinjencie da je tužna slika sela Srbije i danas. Od njih nam sad ostaju uglavnom ruine. Jer, sva ta naselja, pre svih, sela, posebno u ruralnim sredinama, su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture, a tu neče ni migranti da dolaze i da ih ožive. Nešto drugačiji stanje je sa 463 vojvođanska sela koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju samo sela u Kojima postoji i dobra zemljoradnička zadruga sa više desetina zaposlesnih. Jer, u njima postoji i neki mali prerađivački kapacitet gde se ljudi zapošljavaju!

• Ali, prema podacima RZS, posle popisa poljoprivrede,  sa mape Srbije do 2052. godine, nestaće oko 3.000 sela! Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezana sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje za život. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju ljudi koji beže iz gradova, ali se oni samo sporadično bave poljoprivredom. Jer, moramo da znamo da selo nije isto  što  i  poljosđprivreda. Ono je mesto za život i mnogo više od  poljorpovirede!
• Analitičari ukazuju da je najveća boljka poljoprivrede usitnjenost gazdinstava i nedostatak oranizovanja na nacionalnom nivou. Potvrda toga je činjenica da se u Srbiji koristi 3.257.100 hektara njiva je rascepkana u 19 miliona parcela! Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoporivrednih površina. Ali, u Srbji više od polovine ukupnih gazdinstava+, a to je njih 263.000, imaju parcele  čiji je prosek manji od 2,5 hektara! Pored toga godišnje se broj obradivih njiva smanji za gotovo 25.000 hektara!

Pored toga, đšto se vodi briga o seli, na razne načine, MBS vodi nekoliko drugih akcija. Sad su za nepunih pet godina 4.200  praznih seoskih u Srbiji dobile više od 17.500 novih stanovnika. Među njima je i oko 3.000 dece. Po prvi put u mnogim selima čuje se dečja graja, plač, vatio se život u njih. U tim selima u novouseljenim kućama ima života, u dvorištima se vidi oprani veš, poneke škole imaju, đaka… Dakle, neke škole koje su bile pred gašenjem sad se obnavljaju jer imaju  đaka, u selima se ponovo osnivaju vrtići za malu predškolsku decu… 

U većini sela ponovo su se vratili nekadašnji Miholjski susreti sela, zatim većina nerazvijenih opština u ruralnim sredinama dobila je mini buseve na korišćenje, a stanovništvo od sela do sela  može besplatno da se vozi i da obavlja poslove… Deca imaju besplatan prevoz do škola. Uz sve to  uskoro, će preko konkursa, da stiže i pomoć za  dobitnike kuća u selima, kako bi uz taj novac, mogli da pokrenu sopstveni mali biznis u  selima gde žive. 

Ali, sve ovo se dešava ma mikro nivou. To ne znači da su problemi svoh ruralnih sredina i gašenja sela, i nestanaknikoniko 500.000 stanovnika u Srbiji u poslednjoj deceniji rešeni! 

Nisu, jer godišnje se rađa samo 65.000  beba, a umre  više od 102.000 žitelja, Dakle, godišnje prirodno je manji broj sanovnka za 40.000 žitelja. 

• Dakle, svake godine u Srbiji samo prirodnim putem nestane po jedna varoš. Poput, Kikinde, Bačke Palanke,  Negotina ili… Ali, ako se tako nastavi već za dva veka na ovirm prostorima živeće neki drugi ljudi! Dva veka su za današnji živalj u Srbiji, dug period, ali za istoriju to će veoma brzo da prođe!

Prema podacima RZS u 463 sela u Srbiji nema nejedgog maloletnog deteta, u 55 njih nema uopšte ženskog stanovništva, a u čak 315 seoskih sredina nema žena su u godinama kada bi mogle da rađaju. Od 4.720 sela, prema  podacima RZS, samo 500 sela ima  asfaltne puteve, a isto toliko njih nem ani asfaltnu vezu do puteva i magistrala. Poštu ni bankomat nema 2.000 sela,  bezmalo 3.000 sela nema vrtić, niti ambuantu. Oko 1.000 sela nema prodavnciu, a u njih 1.000 nema  škola jer nema đaka, odnosno dece!

Dakle, i pored akcija MBS, simorne slike sa nižu. Jer, u naseljenim mestima danas je prazno nlizu  200.000 kuća. To je na globalnm nivou, tako, i poed ovih već dodeljenih I useljenih 4.200 kuća sa 17.500 novih žitelka. Od toga 50.000 praznih kuća, nema ni naslednkika, pa je teško utvrditi  vlasnkike, kako bi se prodale, odnosno dodelile beskućnicima koji hoće da žive u selima Srbije. Prema podacima RZS u 2.894 naselja, odnosno sela u Srbiji,  borj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih, a u 168 sela nema stanovništva mlađeg od 50 godina.  

• Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina, a tek sbvai 11 je mlađi od 40 godina! 
• Statistika beleži da danas u Srbiji čak u 600 sela nema više nijedne krave! To je trenutka kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a za njim odlaze i ljudi! Nauka kaže da je stočarstsvo uvek bilo više od jedne grane poljoprivrede. Ono je povezivalo zemlju, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine nastaje tišina. Tek tada se postavlja psianje da li je povratka selu moguć. To pitanje danas postalvja i nauka! Tako piše i prof dr Srećko Baćevac, u autorskom tekstu za javnost, osvrćuči se na informacju u javnodti da u 600 sela Srbije nema više nijedne krave!
•  Istovremeno daje i odgovor na to pitanje,  da je povratak na selo moguć! Ali je uslov da se povratak ne svede na nostalgiju, već na ozbiljan ekonomski povratak. Prema savetima nauke, prvi korak je povratak stabilnosti. To je jasan i predvidib sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. 
• Jer, poljoprivredniku nije potrebno obećanje, kao što je to bilo do sada, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa i listopadnih ministara. Poljorovirednoik hoeć taj bolji život već dans, a ne samo sutra ili na dugačkom štapu! Jer, samo u poslednjih četvrt veka u_Srbiji je bilo čak 17 tih patijskih listopadnih ministara agrara! Ljudi u Srbiji i nisu odustali od sela za to što ga nevole, već zato što više ne mogu da ga ,,izračunaju’’, koliko  košta život njemu!

Zato je prvi korak ka povratku u selo, povratak ka stabilnosti! To  znači da prvo treba stvoriti o predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Jer, poljoprivredniku nije potrebno obećanje da će budućnost biti bolja, sutra, prekosurqa ili… On hoće da mu već danas bude bolje! To sutra se čeka već decenijama. Mnogi ni ne dočekaju, odu na onaj svet. Znači potreban mu je sistem koji će rešiti probleme i koji traje i funkcioniše nezavisno od kratkoročnih partijskih ciklusai obećanja!

Jer, Srbija je agrarna zemlja sa 4,07 miliona hektara obradivih njiva, o kojoj se sve do nedavno govorilo da može da hrani pola Evrope! A, obećana zemlja je izgubila i Prehrambeni suverenitet! Da bi prehranila svojih 6,6 miliona žitelja! 

Sad kada počinje primena nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od  2026. do 2034. godine,  prvo moraju da se napune staje da u njima bude dva miliona goveda, da u oborima bude 5,5 miliona svinja, u torovima 3,5 miliona ovaca… To je prvi uslov da se počne pripremati i raditii na vraćanju izgubljeng Prehrambenog suvereniteta.  A, to treba da budu i primenjeni i dokazani novi ekonomski projekti za opstanak sela i varošica, a samim tim i naroda u Srbiji… 

Da  bi se to ostvarvilo mora se poogledati istini u oči i priznati da se razloyi ovakvog stanja  i nempogućnost opstanka sela i života u njemu nalaze u sprovođenju pogrešne Strategoije poljoprivrede od 2014. do kraja 2024. godine. Jer, njeni kretaori 240 naših stručnjaka koji su planirlai  sa razvoj agrarar od 9,1, odnosno 6,1 odsto godišnej u lošim godinbama. Onis u sa tim nerealhnkm stopama i netaćčnim  projektom,  obmanuli  narod da će u agraru da teče med i mleko.Tada su im u takvo  obećšanjae koje se nije ostvfarilo nigde u svetu poveroali tadašnji  premijer i ministar poljorpovirede. Ali su i njuih su i njih obmanuli. 

Rezultaqt tih obmana je prvi ceh koji je stigao je – gubitak Prehramvenog suvereniteta. To unačoi samo u 2025. godine  je bio uvoz svinjskog mesa od 100.000 tona. Zatim su stigli problemi sa mlekom, prospopanej na ulicama da bi se čuje glas stočara… A,  cehovi tih promapja stizaće još decenijama. Sve dok se te greške ne priznaju, nema obećanog boljitka u agraru Srbije. A, već je stigao novi ceh da nam nesaju ne smao sela, već i varošice! Od sela osaju samo ruine! Jer, u Srbiji sad svake godine više umre nego što se rađa blizu 40.000 stanovnika. Mnogoi odu sa karotm, u jendim pravcu! 

•  Dakle, Srbija je svake godine manja, po borju stanovnika za jednu Bačku Palanku,Kikindu, Vršac ili Negotin… Jer, ovo što se danas dešava u nestanku sela, samo je posledica, a lošaagroekonomskia poltika je uzrok! Odmah se mora krenuti u spasavanje sela koja su ostala, zatim varošica  koje takođe nestaju.
• Jer, je spasavanje sela i varošica, spasavanje i Srbije! U toku je demograsko pražnjenje Srbije! 

Opet se zato i vraćamo, na prvi glavni uzrok!  Mora se istaći da selo bez krave nije samo obična statistika. To je ekonomija koja je zbog pogrešne agroekonomske poltike napustila teritoriju! Znači, da selo bez krave, više nije samo agrarni problem.  To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod. A kada prihod nestane, sa njim odlaze i ljudi! 

• Trenutak istine i istoriji je da u Srbiji danas postoji takvih 600 sela, ali svakim danom njihov broj je sve veći!

Znači moramo da priznamo, kada iz sela nestane krava, ne nestaje samo mleko. Već nestaje i ritam života, svakodnevni novčani tok, razlog da se ujutrpo ustane i pravi plan za sutra!  Sa tom pojavom nestaje i istorija po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem… Sad svakodnevno raste broj onih koja nisu više to!

Nažalost!

U Srbiji prema podacima RZS danas ima 4.720 sela, odnosno to piše u Ustavu, naseljenih mesta.  Od toga 2052. godine, kako se navodi u istom izvoru, sa mape Srbije nestaće 3.000 takvih sela, odnosno naseljenih mesta!

• Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 gazdinsava. U svakom je prosečan brjj članova  i stalno zaposlenih po 2,2 lica. Dakle, ukupupno u primarnoj poljopsrivredi Srbije sad je 1.150.653 lica!
• A, u tim selima koja nestaju, a to znači da sa njima nestaje i Srbija. Čini nam se da to postpepeno dolazi.   Prvo se  smanji stado, zatim nestane siguran otkup, onda se  ugasi prerada, a na kraju svetlo u kući ugasi onaj koji poslednji ostane u selu.  Zato se ističe da mladi ne odlaze sa sela zato što ga nevole, već zato što u njemu više ne vide računicu života! A, bez te računcie nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep i istorijskui važan! 

I zaključak tih procesa, kada nam nestaju sela, pa varošice, je da mlad čovek ne odlazi od zemlje, od odlazi od neizvesnog novčanog toka! Poljoprivreda u kojoj se ne može projektovati prihod nemože da zadrži ni znanje!

Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara, a u njemu se nalazi jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine. 

Najveći prosek je u Vojvodini i iznosi oko 13,2 hektara po gazdinstvu. A, osigurava se samo samo 10 odsto obradivih površina. Analitičari spas sela u Srbiji vide u udruživanju i oživljvanju zadrugarstva. Jer, ukoliko se ne udruže poješće ih velike multinacionalne kompanjije.  Prema podacima MBS osnovano  je oko 1.100  novoih zadruga. Za sada je opstalo oko 1.000 njih! To ukazuje da je vraćen zadružni duh! Ali nedostaje što te zadruga nemaju male prerađivačke kapacitete i pogone da bi se u njima zapošljavali žitelji sela. Tada bi sela bila privlačna za život.

Sad u 4.200 seoskih kuča koje su dodeljene  u akciji MBS ima oko 17.500 novih stanovnola. Među njima je i oko 3.000 dece. To je dobro, ali nedovoljno. Ukoliko zaživi zadrugarstvo, vrate se prehrambeni pogoni u sela, stvoriće se uslovi za život u selima kao i u gradu. Dobro je što sad jedna trećina novih  žitelja sela Srbije, stiže baš iz gradova. Jer, je svaka ta novouseljena kuća, novi mali pogon, sa plastenicima  i staklenicima, pa celo selo postaje i mala fabrika. A, kada, takih proiyvođača bude više, pa cela zadruga dobije novi pogon, za preradu u selu će se raditi,  prerađivaće se sirovine koje su sami proizveli u finalne proizvode. To će raditi I ostali zadrugari i kooperanti. 

• A, da bi zadrugarstvo ponovo oživelo, mora u selim da postoji agrarna banka!

U Srbijima oko 2.920 aktivnih zemljoradničkih zaduga u Kojima je zapsoeolno 5.605 ljjudi. Vdećianovih zadruga se nalazi u centrqlankim dleu zemlje I obuhvata poljoprivredne proizvošđače. Tek nešto više od polovije, tačniej 1.448 ostvaruje poslvoenj prihod4e, dok 664 , pemaq pdoaciam iz 2025. godine imaju račune u blokadi.  U postupku likviadaciej bilo je 180 zadruga, a 57 je u postupku stčelaja. Iz registraje na kraju 2025. godine iy registra je već bilo izbrisano 1.908 zadruga.

Foto: 021.rs – Prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto!

Jer, kada je osnovana prva zemljoradnička zadruga u Srbiji, 1894. godine u Vranovu, njena osnovna delatnost je bila štedno – kreditna, kako bi se pomagalo drugu, zadrugaru! To znači da je oživljavnje zadruarstva visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela, a sad i varošica Srbije, a pogotovu brdsko planinskih područja, gde prazan prostor predstavlja i izazov za nezvane goste. 

Zato su zadruge pogodan organizacioni oblik, da uz bolju infrastukturu, školu, ambulantu, fudbalsko igralište, kafanu, poštu, crkvu kao i banku, zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim  zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki treći farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. Ulaganjem u zadrugarstvo i njegovo prilagođavanje savremenim izazovima, postiže se veća sigurnost za poljoprivrednike, oživljava se ruralna ekonomija i podstiče održivi razvoj. Zadruge funkcionišu kao demoratske institucije koje članovima pružaju ravnorpavno učešće u upravčljanju i odlučivanju, dok istovremeno podstiču zajednički rad, solidarnost i međusobnu podršku.

• U svemu tome ostaje  pitanje da li će Strategija poljoprivrede ei ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godin biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača u te procese. Ili će ovaj dokument ostati pretežno deklarativan,… Dakle, kao i svi dosadašnji.                                                                                 

                                                                                 (Autor je analitičar i publicista)