Foto arhiva Novosadskog sajma: Najveću agrarnu priredbu u jugoistočnoj Evropi, 93.Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom sadu,  u maju 2026. godine razgledalo je više od 100.00 posetilaca!Novinar, analitičar i publicista Branislav GULAN (1953.g) i novinar Branko KRSTIN dobitinci su nagrada – priznanja ,,Petar Davidoviććć , koje dodeljuje NOVOSADSKI SAJAM za poseba doprinos medijskoj afirmaciji ove sajamske priredbe; 

• Kako je istaknuto u dosadsšnjim nagradama – priznanjima, Branislav GULAN, ostavio je dubok i važan trag u novinarstvu ex Jugoslavije. Pre svega, u oblasti ekonomije i polјoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji razvoju sela selјaka;
• Kako je istaknuto u dosadašnjim priznanjima, dobijenim od više institucija u ex Jugoslaviji, Branislav GULAN ostavio je dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i polјoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog selјaka;
• Branislav GULAN, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, više od pola veka bavi selom i selјacima, odnosno čekanjem bolјeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu;
• Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan i novinar Branko Krstin dobitinci su nagrada ,,Petar Davidović’’, koje dodeljuje NOVOSADSKI SAJAM za poseba doprinos medijskoj afirmaciji Novosadskog sajma; 
• Branko Krstin (1942.g. ceo radni vek je proveo u novinarstvu. Navje’I deo radnog veka proveo je u novosadskom listu ,,Poljoprivrednik’’. Kako i sam ističe više od pola veka beležio je aktivnosti Novosadskog sajma u novosadskom ,,Dnevniku’’, zatim listovima ,,Komunist’’, ,,Dobro jutro’’, na TV ,,DAN’’… Neprekidno i stručno izvešteštavanje o aktuelnim zbivanjima  na Novosadskom sajmu, učinili su da, još za vreme radnog veka dobije i priznanja  ,,Prof dr Petar Drezgić’’ od  Društva novinaa Vojvodine, Zadružnog saveza Vojvodine, Zadružnog saveza Srbije. Krovno priznanje bila je nagrada za životno delo od ,,Sremskih novina’’ u Sremskoj Mitrovici.  Pre više od dve decenije, Branko Krstin, je baš na Novosadskom sajmu osnovao DAN – Društvo agararnih novinara…Na početku rada DAN je imao oko 40 članova! Danas više nepostoji!

Dubok Gulanov trag u novinarstvu ex Jugoslavije!

Branislav Gulan, analitičar i publicista…

U obrazloženju žirija prilikom uručenja više ovih priznanja i nagrada, u institucija, gde je proveo radni vek, Branislav GULAN, između ostalog je navedeno:

• „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u novinarstvu eks Jugoslavij. Njegov rad se ogledao, pre svega, u oblasti ekonomije i polјoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog selјaka; 
• Kao autor i koautor više od 130 brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domet! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade UNS-a, koja mu je dodeljena i uručena 21. decembra 2025 godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu!  

Evo i najnovijih istraživanja Branislava GULANA u oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavlјena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolјe autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

• Autoru B. GULANU je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodelјena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada;
• Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…
• Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodelјuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spolјnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. 
• Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Kovilјači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti B. GULANU je uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza polјoprivrednih inženjera i tehničara;
• Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu GULANU su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na doražvanju Međunarodnog polјoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog krajem avgusta 2025. godine u Gornjoj Radgoni u Sloveniji;

• U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu GULANU;
• U 2024. godini Branislav GULAN je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio presednkik i osmog saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca. To mu je povereno da obavlja 2026. i 2027. godine…

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine između ostalog kaže:

• I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINјENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

• NAVIJANјE JE – DOZVOLjENO!
• SVRSTAVANјE – RIZIČNO!
• POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonoimskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u medijima eks Jugoslavije!

• Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelјe. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavlјeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelјe sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. 
• Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa nisu ni primetili dvojicu svojih saboraca, Milana Žegarca i Mo Miroslava Jokića, koji su nenajavljeno u maksirnimk uniformama prelazili Hercegovačku ulkicu. Pucajućina neorijatelje, mecima su slučajno, pogodili u svoje saborce;
• Tako je u javnosti decenijama bila prisutna dezinformaija da su poginuili od ustaških metaka i rafala. Živote su izgubiliod metaka koiji su sljualjnmo donjih stigli sa stane boraca iz Srbije!

Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaških metaka, već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijatelјima. Nјih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavlјeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna!

Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji,sa druige neproiajtelјske strane u Vukvoaru, pronosili su oni koji nisu ni bili samo! Svako, posebno oni koji nisu bikli na ratištu, stvarali su i širili svoje priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog dogašaja nije bio tamo! Osim mene!

• Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

Istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišlјali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. 

• Tada je B. GULAN u kasnim kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovim ličnih stvari!

Smena Manje Vukotića!

Dakle, Branislav GULAN je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. 

Deo medija u Srbiji tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Delo i akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci  kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, privatizacija je poništena…

• List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelјi na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica! 
• Posle njega na to mesto bio je postavlјen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

Nema više ni Jugoslavije ni tada magičnog lista ,,BORBE“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,BORBE“, njih oko 127, uhlјeblјe je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji… 

Ponavlјam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije I svedok svih ovih zbivanja  na prostorika ex Jugoslavije Branislav GULAN…  

                                                  ………………………………………………………….

93. Međunarodni poljoprivedni  sajam u Novom Sadu (Srbija) u brojkama: 

• 93. Međunarodni polјoprivedni sajam u Novom Sadu, 21. maja 2026. godine je zatvorio kapije!
• U vremen od 16. do 21. maja 2026. godine ova najveća agrarna manifestacija u Istočnoi Evropi prikazana je na:

• Otvoreni izlagački prostor: 40.000 m2
• Zatvoreni izlagački prostor: 10.000 m2
• Broj izlagača: više od 1.200 
• Direktni izlagači iz Srbije i oko 40 zemalјa: iz Republike Srpske, Crne Gore, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Albanije, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Hrvatske, Italije, Indonezije, Kine, Letonije, Mađarske, Nemačke, Polјske, Portugalije, Republike Češke, Rumunije, Severne Makedonije, Slovenije, Španije, Turske…
• Bilo je i deset kolektivnih izložbi: Italija, Španija, Mađarska, EU, Češka, Holandija, Severna Makedonija, Crna Gora, Privredna komora Republike Srpske, Ambasada Indonezije…
• Ocenjivanje kvaliteta proizvoda i usluga obavljeno je u 30 robnih grupa;
• Na Izložbi organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla i „Srpski kvalitet” i ,,Vojvošanski kvalitet’’ predstavilo se 30 izlagača. Uz njih je  pod pokrovitelјstvom Ministarstva nastupilo i 11 zanatskih pivara!

Na ulazima Novosadskog sajam,  od 16. do 2021. maja 2026. godine,  evidentirano je više od 100.000 posetilaca; 

                                                                    (Autor je analitičar i publicista)