• Zadružni savez Vojvodine koristiće iskustva Saveza zadruga Italije za unapređenje uslova prerade i plasmana gotovih proizvoda. Seme suncokreta, kukuruza i povrća iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo biće još zastuplјenije na kazahstanskim njivama. Nova međunarodna saradnja u ove dve oblasti poslovanja ozvaničena je potpisivanjem ugovora na.Polјoprivrednom sajmu u Novom Sadu;

Najviši stepen nauke, znanja i rada utkan je u seme. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada će na tom planu sarađivati sa Nacionalnim agrarnim naučno-obrazovnim centrom Ministarstva polјoprivrede Kazahstana sa kojim je potpisan memorandum o saradnji.

Foto arhiva Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

• “Naše odelјenje za ulјane kulture ima najveću banku gena suncokreta i ono što njih posebno zanima jeste suncokret. Znači oni su veliki proizvođači ulјa. Tako da se ja pre svega nadam da će u oblasti prodaje našeg semena suncokreta i semena kukuruza biti ostvarena značajna saradnja”, kaže Dragana Latković, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

“Sporazum je jedna velika pratforma koju se nadam da ćemo dobro iskoristiti i razmeni kadrova, naučnim istraživanjima, zajedničkim projektima, ali smo razgovarali i o stvaranju zajedničkih hibrida koji su otporni na klimatske promene”, navodi Marijana Dukić Mijatović, Predsednica UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Kazahstanski institut ima u svom sastavu tri fakulteta, 16 proizvodnih preduzeća i koristi 290 000 hektara obradivog zemlјišta.

“Sporazum je veoma važan jer na taj način možemo da spojimo nauku, implementaciju novih dostignuća i projekata i da sve to možemo da komercijalizujemo”, smatra Maksim Sutula iz Nacionalnog agrarnog naučno-obrazovnog centra Kazahstana.

• Više od 100.000 zadrugara i kooperanata koji se u proizvodnji oslanjaju na oko 400 vojvođanskih zadruga još uvek bolјe znaju da proizvode useve na njivi nego da ih prerade, smatra Aleksandar Đuragin polјoprivrednik iz Čuruga: “Tu našu dobru proizvodnju mi bi trebali da pretočimo u finalni proizvod što je najbitnije od svega u celom lancu ne da izvozimo samo sirovinu, nego da izvozimo finalan proizvod, gde će sami zadrugari ostvariti najveći profit.”

Dobru praksu u ovoj oblasti sprovode u Italiji. Tamošnje koperative imaju jednostavan sistem, sve proizvedeno na njivi, plasteniku, voćnjaku, vinogradu ne samo da se preradi, već kao finalni proizvod stigne na police supermarketa.

“Vrednost proizvoda raste kroz njegovu transformaciju, kroz marku koju mu mi dajemo, tako da kupac prepoznaje proizvod kooperacije bilo gde da se on prodaje u svetu”, objašnjava Kristijan Mareti, predsednik zadružnog saveza “Legakop Agroamleimentare”.

• Zadružni savez Italije “Legakop Agroalimentare” spreman je da podeli iskustva sa vojvođanskim zadrugarima. “Legakop” je potpisao sporazum o sardanji s Zadružnim savezom Vojvodine. Prvi cilј je promocija udruživanja, kao osnove tržišnog opstanka u polјoprivredi.

“U proseku mi imamo dvadesetak zadrugara po zadruzi i možda sto kooperanata, dok je u Italiji to mnogo više. Tako da tamo nailazimo na zadruge sa više hilјada zadrugara i naravno to doprinosi pobolјšanju njihove tržišne pozicije”, kaže Jelena Nestorov iz Zadružnog saveza Vojvodine.

• Savez zadruga “Legakop Agroalimentare” okuplјa više od 1200 polјoprivrednih, prehrambenih, stočarskih i ribarskih zadruga sa oko 202.000 zadrugara. (B.G.)