• Najnovija procena (maj 2026.g.) za ekonomsku 2026/27 godinu, je da će svetska proizvodnja pšenice iznositi 819,06 miliona tona, što je u odnosu na prethodnu ekonomsku 2025/26 godinu manje za 24,78 miliona tona;
• Za potrošnju u svetu je potrebno 823,23 miliona tona!
• U svetu sad na zalihama ima oko 275,04 miliona tona;
• Zalihe stare pšeniec u Srbiji su na minimumu. Sve je prodato kao pšenica za stočnu  hranu!
• Žetva ječma ove godine u Vojvodini  počela je neuobičajeno rano, a prvi otkosi pokazuju da su prinosi na pojedinim parcelama bolji od očekivanih!
• Žetva ječma ove godine u Vojvodini  počela je neuobičajeno rano, a prvi otkosi pokazuju da su prinosi na pojedinim parcelama bolji od očekivanih!

Foto: Pok. J.Pap – Nekadašnja bunjevačka žetva u okolini Subotice

Prema poslednjim podacima (procena iz maja 2026.g.) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice ZA EKONOMSKU 2026/2027 GODINU su sledeći:

• U ekonomskoj 2026/27 godini se očekuje manja proizvodnja nego prethodne ekonomske 2024/25 godine i to: SAD 42.49 miliona tona (prethodne godine je bilo  – 54.01 miliona tona), EU 136.00 miliona tona (prethodne godine je rodilo – 145.11 mil.tona), Rusija 86.00 miliona tona (prethodne godine je požnjeveno 90.30 miliona tona), Kanada 35.00 miliona tona (prethodne godine je bilo rodilo  39.96 mil.tona), Argentina 21.00 milion tona (prethodne godine je požnjeveno – 27.92 mil.tona), Australiji 30.00 miliona tona (dok je prethodne godine požnjeveno – 36.00 miliona tona), Ukrajina 23 miliona tona (prethodne godine – 24.10 miliona tona), Kazahstan 15.00 miliona tona (prethodne godine – 19.33 miliona tona), Indija 117.95 miliona tona (prethodne godine 121.00 miliona tona), minimalno u Kini 141.00 miliona tona (prethodne godine  rod je bio 141.07 mililiona tona)…
• Veća proizvodnja pšenice nego prethodne ekonomske godine očekuje se samo u Velikoj Britaniji – 13.50 mil.tona (prethodne godine – 12.30 miliona tona).

Kod izvoznika pšenice u ekonomskoj 2026/27.godini dominiraće Rusija sa 47.00 miiona tona, EU 31.00 miliona tona (EU je istovremeno i uvoznik 6.5 miliona tona), Kanada 28 miliona tona, Australija 23.00 miliona tona, SAD 21.09 miliona tona, Argentina 14.50 miliona tona, Ukrajina 13.00 miliona tona i Kazahstan sa devet miliona tona.

• Majska procena ukupne svetske potrošnje pšenice u ekonomskoj 2026/27 godini iznosi 823,23 miliona tona, što je na nivou procene iz prethodne ekonomske godine. Važno je napomenuti da je, posle najnovijih procena, svetska potrošnja pšenice u predstojećoj ekonomskoj godini ponovo količinski veća od svetske proizvodnje (za 4.17 miliona tona);
• Majska procena svetskih zaliha pšenice u ekonomskoj 2026/27 godini iznosi 275.04 miionna tona. Svetske zalihe pšenice su niže nego prethodne ekonomske godine za 4.17 miliona tona;

Srbiju čeka nas prosečna godina sa prinosima pšenice!

Direktor novosadske ,,Žitounije’’ Zdravko Šajatović kaže da Srbija, za razliku od prošle godine sa malo zaliha ili gotovo bez njih dočekuje novu žetvu! Jer, prošlu 2025. godinu kada je bilo rodilo oko 3.62 miliona tona pšenice ili pet tona u proseku po hekaru, na zalihama je bilo više od million tona stare pšenice.  

• Sad je to značajno smanjeno jer smo  veće količine uspeli da prodamo za stočnu hranu!
• U ovoj godini   žetva u Srbiji će se obaviti na oko 635.000 hektara u Srbiji. Biće to prosčena godina, sa šarenim prinosima koji će se kretati od pet do šest tona po hektaru!
• Pšenica u Srbiji jesenas zasejena na oko 635.000 hektara. Prva ocena stručnjaka je da nas U 2026. čeka prosečna godina, sa prinosima pšenice između 5,5 i šest tona po hektaru!

To znači da će biti dovoljno pšenice za doamće potrebe i izvoz. A, kada je reč o domaćim potrebama, može da dođe i doi manjeg uvoza poboljšivača, odnosno tvrde pšenice!  Jer, Srbiji je ukupno potrebno oko 1,2 miliona tona pšenice za ishranu, robne rezerve i za semensku proizvodnju. Sve ostalo moći će da se izvozi!

• Kada se kaže dovoljno za domaće potrebe to znači da se u Srbiji sad godišnje po jednom stanovniku troši oko 49 kilograma hleba i još po 15 kilograma peciva. Znači za svakog od 6,6 miliona stanovnika Srbije sad potrebno godišnje u proseku po 64 kilograma hleba.

To je manje nego  prethdonih decenija kada je ta potrošnja nekada davno bilča i po 111 kilogramaa  godišnje po stanovniku, a poslednjih decenija oko 83 kilogama. Sad je promenjen način života pa je smanjena i potrošnja hleba. Jer, paori više neidu  na njivu sa veknom hleba i komadom slanine. Drugačiji je način ishrane…

Početak juna je pravo vreme za prvu ozbiljniju ocenu stanja strnih žita uoči žetve. Iza nas je period sa izraženim deficitom padavina u aprilu i maju, što je ostavilo traga na prinosima u pojedinim delovima regiona, dok su drugi delovi dobili obilne kiše. Prosek, prema prvim procenama, biće solidan – ali razlike između parcela biće vidljive.

Foto Goran Mulić: Proizvođači u Vojvodini zadovoljni rodom ječma, ali ne i cenom!

Ječam je u Srbiji u jesen 2025. zasejan na oko 100.000 hektara. Žetva počinje ovih dana, kaže Svetozar Murgaški – Toza sa Čenekja kod Novog Sada.  Očekuje se prinos nešto iznad šest tona po hektaru, dok je situacija sa uljanom repicom složenija – deo useva koji je nicao u novembru biće ispod očekivanja, a prosek na nivou grada procenjuje se na oko 2,5 tone po hektaru. Što se tiče samog starta žetve – kiša koja je pala odložiće početak za nekoliko dana.

„Što se tiče ovogodišnje proizvodnje ozimih strnih žita, očekuje nas jedna prosečna godina. Znači, ni bolja ni gora u odnosu na neki višegodišnji prosek. Neka lična očekivanja su da će prosečan prinos biti između 5,5 i 6 tona pšenice po hektaru. Ima delova regiona koji su dobili znatno manje padavina i tokom aprila i maja meseca, kada je to pšenici i ječmu bilo najpotrebnije. I tu će verovatno prinosi pšenice biti ispod 4 tone. Imamo i regiona koji su dobili obilne padavine – tu će prinosi na pojedinim parcelama ići do 7–7,5 tona po hektaru. Znači, kao što sam najavio, prosečan prinos kod pšenice negde između 5,5 i 6 tona na nivou grada Subotice“- ocenjuje direktor Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Subotici Damir Varga.

U Vojvodini  ratari nezadovoljni ceno ječma!

Žetva ječma ove godine u Vojvodini  počela je neuobičajeno rano, a prvi otkosi pokazuju da su prinosi na pojedinim parcelama bolji od očekivanih, javlja analitičar Kosta Rajević. Ipak, ratari upozoravaju da ni dobar rod ne znači mnogo ukoliko otkupna cena ostane na sadašnjem nivou Goran Filipović, ratar iz Kisača I predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, završio je žetvu ječma na površini od oko šest hektara. Kako kaže za javnost, rezultat ga je iznenadio. „Imao sam oko sedam tona po hektaru, što je za ovakvu godinu više nego zadovoljavajuće. Iskreno, očekivao sam između četiri i pet tona“, kaže Filipović. Međutim, ono što zabrinjava jeste cena. 

• Trenutno se za kilogram ječma nudi oko 18 dinara, što smatra izuzetno niskim.„To je poražavajuće. Računao sam da će cena biti preko 20 dinara, možda 24, ali ovo je baš malo! Sa kompletnom agrotehnikom i dobrim prinosom biću, kako se kaže, na nekoj pozitivnoj nuli, možda u blagom plusu. A, pitanje je šta će biti kod onih kojima je rod mnogo slabiji“, ističe Filipović;

,,Da nije bilo ove kiše, verovatno, na nekim peskovitim terenima bi ovog vikenda već počela žetva ječma. Ali, znači, sad se očekujem negde, ukoliko ne bude padavina, da za nekoliko dana treba da krene žetva ječma. Ukoliko bude padavina, svakako da će prolongirati. Što se tiče pšenice i repice – tu negde oko 20, 25. juna, nešto malo ranije nego prošle godine’’, ističe prof dr Vitomir Vidovićš, vlasnik firme ,,Farm dizajn’’ kod Novog Sada.

I dok se žetva žita bliži, na njivama paralelno teče vegetacija kukuruza i suncokreta. Nakon deficita padavina u proleće, nedavne kiše su stigle u pravo vreme – kukuruz je ušao u fazu intenzivnog porasta, a dobar prinos tih kultura mogao bi da kompenzuje eventualne gubitke kod pšenice u odnosu na prošlu godinu.

U ovogoduišnjoj žetvi u Srbiji učestvovaće oko 481.000 dvoovibnskih traktora i 46.000 kombajna. Trećina te mehanizacuije starija je od svojih vlasnika!  

Suša opet smanjuje rod!

I kada se na njvaima  yajsenaim jesena na Srbiji na oko 846.000 hektara očekovao doabaqr road, vrfemenske priliek od su pre nekoliko  dana smanjile očekivai  rod.  I na pšenicii ina ječmu u Srbiji. 

• Prolećna suša smanjila je rod ječma u Srbiji, čija je žetva počela, a i rod pšenice biće manji jer je nedostajala vlaga i zrna su ostala neispunjena;
• Od 2000. do 2025.  godine Srbiju je pogodilo devet suša! U njima, prosčena godišnja šteta bila je je po 1,5 milijardi  evra. Daklde, đteta od tih suša je 10,5 milijardi evra!
• Cena ječma, čija je žetva počela pre nekoliko dana bila je oko 24 dinara, a sada za novi rod nude 18 dinara. Cena pšenice iz novog roda je oko 20 dinara po kilogramu koliko je koštala pre više od deset godina, iako će je, zbog suše, biti manje do 30 odsto”, rekao je poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača; 
• I Produktna berza u Novom Sadu objavila je da joj je ugroženo poslovanje jer nema trgovine, a prihodi joj zavise od vrednosti zaključenih ugovora; 

Foto: 021.rs

• Uprkos manjoj ponudi otkupne cene padaju na nivoe od pre desetak godina, kažu  poljoprivrednici  u Srbiji za javnost i Agenciju Beta.

Pšenica je jesenac zaseja u Srbiji na oko 635.000, a ječam na oko 100.000 hektara. Prosečni prinosi pšencki edpo pre nekoliko ribli su procenjeb ni da če biti od pet do 5,9 tona po hektaru. Međutim,  sad su se te procene smanje.  Jer su vremenske prilike ostavile traga iza sebe.

• U proršloj 2025. godini Ukuaoan rod ppšenice bio jeoko 3,62 miliona tona;
• Prema podacima RYS rerkdona proivydnaj p[enxcie u Sribkji bila je 1991. godiehn od 3.736.503 tone! Taj prinos nidka vi[e posle tog aniej dostignut!
• Kada je reč o ječmu rekordni prinosi u Srbiji bili su 2020. godine kada je bilo požnjeveno ukupno 490.115 tona…

“Cena ječma, čija je žetva počela pre nekoliko dana bila je oko 24 dinara, a sada za novi rod nude 18 dinara. Cena pšenice iz novog roda je oko 20 dinara po kilogramu koliko je koštala pre više od deset godina, iako će je, zbog suše, biti manje do 30 odsto”, rekao je poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača. Naveo je da je cena pšenice u odnosu na hleb preniska jer kilogram hleba “Sava” košta 130 dinara, koliko i šest kilograma pšenice. Filipović je rekao da je kilogram kukuruza 2012. godine koštao 30 dinara, cena dizela je bila oko 60-70 dinara po litru, a od tada je sve višestruko poskupelo, dizel je oko 230 dinara, a kukuruz je i dalje oko 22-23 dinara. Kukuruz je, po njegovim rečima, prethodnih dva dana, bio u krizi i zavrnuo listove, a ako ovih dana ne padne veća količina kiše, a nastave li se tropske temperature tokom leta i ta ratarska kultura biće ugrožena, a zaliha nema jer je suša prošle godine skoro potuno uništila njen rod.

• “Ako bude tropsko leto i izgori i kukuruz ‘balon’ će pući i u poljoprivredi”, rekao je Filipović.

Istakao je da je zbog jake suše opao i nivo podzemnih voda, u bunarima je do sada u vreme suša padao oko 1,5 metara, a sada je niži za pet metara. Voće koje se, prema njegovim rečima, zaliva iz podzemnih izvora nije moguće zalivati kontinuirano, već sa pauzama da bi se sačekalo da dotekne voda. 

Poljoprivrednik Miroslav Matković iz Subotice rekao je da je u tom kraju dva puta u skorije vreme padala kiša, a da je pre dva dana uz oluju palo oko 20 čitara po kvadratu. Zbog vetra su, kako je rekao, polegli i ječam, pšenica i uljana repica, što nije dobro.

• “Pre oko dve nedelje pala je kiša u subotičkom kraju od 17 do 80 litara po kvadratu. Ova kiša od noćas će možda da pomogne nekim sortama pšenice, za kukuruz i suncokret je idealna, a za ječam je kasno i rod će zbog suše biti osrednji”, rekao je Matković. Dodao je da će kukuruzu, posebno u vreme cvetanja biti potrebno bar još dve-tri kiše da bi rod bio dobarč

Novi problem u poljoprivredi je, prema njegovom mišljenju, je to što su mnogi pljoprivrednici zbog nekoliko uzastopnih sušnih godina odustali od setve kukuruza i preorijentisali se na jesenje kulture, pšenicu i druge žitarice i sada se ne može poštovati plodored, odnosno promena kulture na parceli kako bi se izbegle bolesti prethodne kulture, što takođe umanjuje rod.

Kiša, kako je rekao poljoprivrednik Jovica Jakšić ni danas nije pala u južnom Banatu, osim što je orosila zemljište. “Nadamo se da će noćas pasti kiša, zemlja je toliko suva da kada obrađujemo kukuruz i suncokret diže se prašina kao da ‘oremo put”, rekao je Jakšić.

• Dodao je da na tržištu nema potražnje ratarskih kultura, “kao da neko stvara veštačku atmosferu kako bi cene ostale na što nižem nivou, iako su već vema loše”.

I Produktna berza u Novom Sadu objavila je da joj je ugroženo poslovanje jer nema trgovine, a prihodi joj zavise od vrednosti zaključenih ugovora. (B.Gulan)