• U Srbiji se konzumni krompir proizvodi na oko 25.000 hektara. Ukupna proizvodnja iznosi od 450.000 do 500.000 tona, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je našoj zemlji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju;

• Rekordna proizvodnja krompria u Sribji boila je 1974.g odine od 1.148.660 tona.Takva proizvodnja nije više nikad dostignuta. RZS beleži da je u 2019. godini u Srbiji bilo proizvedeno  702.086, a krompira, 2020. godimne godinje 664.891 tonu ovog povrća!

• Uvoyne potrebe ya konzumnim krompirom u Sribji su oko 40.000 tona, a na osnovu dostupnih informacija, severo-zapadna Evropa imaće velike tržne viškoe i nisku cenu krompira!

• Od ukupne proizvodnje od oko 50.000 tona se preradi. Ulaganje u proizvodnju krompira je skupo – minimalna investicija iznosi 5.000 evra po hektaru.  Međutim, neadekvatnim skladištenjem “ispari” više od 70.000-80.000 tona krompira koji dehidrira i ne može da se koristi za dalju preradu;

• U Srbiju se godišnje uveze od 12.000 do 15.000 tona pomfrita…

• Analitičari ističu da sad prosečna potrošnja krompira u Srbiji ima tendenciju stalnog pada i trenutno je oko 44 kilograma po stanovniku godišnje!

Foto: Envato

U organizaciji Centra za krompir – Guča, Ekološkog društva Dragačevo i Udruženja za krompir Srbije, 30 maja u Kulturnom centru u Guči je po treći put obeležen Svetski dan krompira u Srbiji. Održana je i prva sednica Skupštine Udruženja za krompir Srbije. Na predlog države Čile, 8. decembra 2023. g., Ujedinjene Nacije su proglasile 30. maj za Svetski dan krompira, da bi se podigla svest o globalnoj važnosti krompira za bezbednost hrane i ekonomski razvoj seoskih sredina u svetu.

Od 2024. godine, svakog 30. maja u Guči – prestonici trube i krompira organizovano je obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji a prošle godine za vreme Drugog obeležavanja Svetskog dana krompira u Srbiji osnovano je Udruženje za krompir Srbije, koje je po modelu: ‘’OD KNјIGE PREKO NјIVE DO TRPEZE’’ sa područja cele Srbije okupilo obrazovne srednje, više i visoko školske ustanove, proizvođače i prerađivače krompira, organizacije za zaštitu bilјa, mineralna đuriva i mehanizaciju u krompiru, trgovace krompirom, ugostitelјske i turističke organizacije za promociju i posluženje jela od krompira.

• Ovogodišnje Treće obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji započelo je odavanjem počasti minutom ćutanja nedavno preminulim osnivačima Udruženja za krompir Srbije: Dobrici Đekiću (1929 – 2025) – najstarijem proizvođaču krompira u Srbiji i Prof. dr Zoranu Broćiću (1961 – 2026), predsedniku Skupštine Udruženja za krompir Srbije;

• Na skupu je dr Živko Bugarčić, potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije govorio o stanju proizvodnje i potrošnje krompira u svetu, Evropi i Srbiji: ‘’Srbija je imala značajan deficit u rodu krompira 2025 godine. Bilo nam je jasno još u toku leta da su potrebe za uvoznim konzumnim krompirom oko 40.000 tona, a na osnovu dostupnih informacija predpostavlјali smo da će severo-zapadna Evropa imti velike tržne viškove I eoma nisku cenu krompira

Srbija 13. izvoznik čipsa u svetu!

• Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio da je Srbija 13. izvoznik čipsa u svetu, što predstavlјa značajan rezultat za zemlјu naše veličine i pokazuje da postoji veliki potencijal za dalјi razvoj proizvodnje i prerade krompira;

Kako se navodi u saopštenju, Glamočić je tokom razgovora sa predstavnicima Udruženja za krompir Srbije u Lučanima rekao da je krompir jedna od najvažnijih kultura u ishrani stanovništva Srbije, a da se proizvodnja u velikoj meri zasniva na porodičnim polјoprivrednim gazdinstvima.

„Moravički okrug jedan je od najznačajnijih regiona za proizvodnju krompira u Srbiji. Za istim stolom sedeli су proizvođači krompira, prerađivači i predstavnici resornog ministarstva. To je najbolјi primer kako kroz partnerski dijalog države i polјoprivrede možemo uspešno da tražimo rešenja i odgovore na pitanja kako da unapredimo domaću proizvodnju, sačuvamo naš sortiment i prevaziđemo sve izazove na tržištu“, rekao je Glamočić.

• On je poručio i da će država nastaviti da podstiče razvoj polјoprivrede u Moravičkom okrugu, kako bi lјudi ostali na selu i svaki vredan domaćin imao sigurnu podršku;

Glamičić je ukazao i na problem uvoza jeftinijeg krompira iz pojedinih evropskih zemalјa, koji se pojavlјuje na tržištu po damping cenama i dodatno otežava položaj domaćih proizvođača. Ministar je naveo i da su na sastanku sa predstavnicima Udruženja za krompir Srbije dogovoreni konkretni koraci u pravcu dugoročne saradnje, a sve sa cilјem jačanja proizvodnje i prerade krompira u Srbiji.

U saopštenju se dodaje da je tokom razgovora istaknuta i potreba za većom podrškom naučno-istraživačkih institucija u praćenju savremenih izazova u proizvodnji krompira, posebno kada je reč o pojavi bolesti i štetočina, a razmotrene su i mogućnosti da Centar za krompir, čije je sedište u Guči, ponovo dobije značajniju ulogu.

• Potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije Živko Bugarčić rekao je da se proizvođači već skoro dve decenije suočavaju sa padom proizvodnje, pri čemu jedan od najvećih izazova predstavlјa to što je uzgoj krompira u pojedinim evropskim zemlјama jeftiniji, pa je zato kako je naglasio važno pronaći načine da domaća proizvodnja ostane konkurentna i održiva; On je naveo da je na sastanku razmotreno i pitanje podsticaja, sa cilјem da krompir u jesenjoj raspodeli sredstava bude uklјučen kao povrtarska kultura;

Predstavnici Ministarstva polјoprivrede i Udruženja za krompir Srbije saglasili su se da je za dugoročnu stabilnost proizvodnje krompira u Srbiji neophodna bliža saradnja proizvođača, prerađivača, struke i države.

• Podseća se i da Udruženje za krompir Srbije predstavlјa jedno od najznačajnijih strukovnih udruženja, koje okuplјa i proizvođače i prerađivače semenskog, konzumnog i industrijskog krompira, kao i stručnjake, što ga čini jednim od klјučnih partnera države u razvoju ove proizvodnje i bolјem pozicioniranju domaćeg krompira na tržištu.

Ključni koraci za uspešnu proizvodnju krompira

Poslednjih 20 godina značajno se smanjio broj stanovnika usled povećane smrtnosti (jedna smo od najstarijih nacija u Evropi) i ekonomskih migracija u inostranstvo. Nestankom restorana po fabrikama, promenom starosne strukture stanovništva i navika u ishrani porodice značajno se smanjila priprema jela od krompira. U većini porodica u urbanim sredinama krompir se u kući jede 5-6 puta mesečno, a ranije su naše bake i majke spremale jela od krompira za ručak pa i večeru najmanje dva  puta sedmično. Razne paste i pekarski proizvodi, kao i povećana potrošnja prerađevina od mesa uticali su na smanjenje potrošnje krompira.

Krompir je jedna od najvažnijih povrtarskih kultura u svetu i kod nas. Priprema zemljišta za sadnju krompira počinje još na jesen i to osnovnom obradom, tačnije dubokim jesenjim oranjem na 25 do 35 santimetara kako bi se poboljšala struktura zemljišta i zadržala vlaga, što kasnije omogućava pravilan razvoj.

Pored ove važne agrotehničke mjere, preporučuje se primjena organskog, stajskog  đubriva s ciljem poboljšanja plodnosti zemljišta, vodno-vazdušnih osobina, kao i mikrobiološke aktivnosti, hemijskih i fizičkih osobina zemljišta. Na površini od jednog hektara treba unijeti 20 do 40 tona ovog organskog đubriva.

Proletna priprema zemlje za sadnju podrazumeva tanjiranje, drljanje ili frezanje s ciljem stvaranja rastresitog sloja, mrvičaste strukture, pogodne za razvoj biljaka. Dobro pripremljena njiva podrazumeva ravan površinski sloj, bez grudvica i pokorice. Primena mineralnog NPK đubriva je od velike važnosti zbog pravilnog vegetativnog porasta biljke, korijenovog sistema i razvoja krtola. Ipak, treba voditi računa o količini azota kako ne bi došlo do bujnog porasta nadzemne mase na račun prinosa krtola u tlu.

• Nakon što se tlo pravovremeno pripremi, sledi formiranje gredica koje omogućavaju efikasnije oticanje viška vode, bolje zagrevanje zemlje kao i lakši razvoj kromira. Ovu biljku treba saditi na međurednom razmaku od 75 centimetara, s razmakom u redu od 25 do 30 centimetara.;Temperatura tla prilikom sadnje treba da bude oko 10 stepeni, dok previše hladno zemljište može imati negativan uticaj na sadni materijal. Najbolje uspijeva na lakšim i srednje teškim tlima čija je pH vrijednost između 5,5 i 6,5. Slabo podnosi tla težeg mehaničkog sastava, zbijena i slabo drenirana;
• Ovu povrtarsku kulturu ne treba uzgajati u monokulturi, a na istu parcelu se može posaditi tek nakon tri do četiri godine. Sadnja se ne preporučuje na parceli na kojoj su prethodno bili paradajz, paprika ili plavi patlidžan zbog zajedničkih bolesti i štetočina. Najbolji predusevi su strne žitarice i leguminoze;

Izbor sadnog materijala podrazumeva upotrebu zdravih, sertifikovanih krtola. Ukoliko su velike, mogu se iseći na komade, ali svaki mora imati jedno do dva oka s klicama. Pre sadnje potrebno je krompir ostaviti na svetlu da proklijaju. Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 10 do 15 stepeni. Međutim, ako je vreme hladnije, sporije će nicati, a može doći i do truljenja.

Krompir je osetljiv na niske temperature, što znači da može stradati čak i na jedan do dva stepena ispod nule. Iz tog razloga treba voditi računa o vremenu sadnje, a to je u našim agroekološkim uslovima u martu ili aprilu.

Jedna od važnijih mera nege tokom vegetacije je nagrtanje zemlje, kada biljka dostigne visinu od 15 do 20 centimetara. Za dve do tri nedelje treba obaviti još jedno nagrtanje zemlje. Ova mera je posebno važna u sušnim godinama, jer se na taj način čuva vlaga u tlu, smanjuje isušivanje, a deluje i kao zaštita od ekstremnih temperaturnih talasa. Kombinacijom određenih agrotehničkih mera, kao i redovnom primenom hemijskih sredstava protiv bolesti i štetočina, obezbeđuje se  normalan rast i razvoj bilja.

Super marketi i plasman

Supermarketi generalno gledano imaju veliki značaj za plasman krompira. U Evropi se sve manje krompir prodaje u mrežastoj vreći od 10 kilograma i u rasutom stanju. Tendencija je malo pakovanje od 1-5 kilograma, a posebno 2,5 kilograma u perforiranoj plastičnoj kesi. Opran krompir ima sve veće prisustvo u marketima širom Evrope, mada je i dalje dominantan očetkan – kaže dipl. inž. Nenad Nešović iz PSSS Kraljevo. Kako napominje, i u Srbiji supermarketi poslednjih godina sa snažnom reklamom na televiziji i lifletima u prodajnim objektima značajno utiču na smanjenje sezonskih skokova cena, unapređenje kvaliteta kod otkupa, veću ponudu opranog krompira tokom čitave godine, veće prisustvo manjih pakovanja, mada su pakovanje od 10 kilograma i kupovina iz rasutog stanja još uvek dominantni. Veliki inostrani trgovinski lanci su glavni kupci krompira sa Zapadnog tržišta. Ponuda značajnih količina uvoznog krompira ranije je bila sredinom zime, a poslednjih sedm do osam godina kreće već od novembra. Veliki problem u plasmanu domaćeg krompira predstavljaju visoke marže posrednika u prodaji, kao i marže prodavaca.

Uvoz krompira…

• Za poslednjih nekoliko godina uvoz konzumnog krompira u Srbijuj e oko  je 45-50.000 tona, a u poslednjih godina imamo i uvoz sirovine za preradu u čips od oko 16-18.000 tona na godišnjem nivou, a on je uslovljen porastom prerade, delom i zbog velikih problema koje prave fitiplazme. Krajem maja i početkom juna 2024. godine na širem području Vojvodine ponovo se kao i u prethodne dve  godine dogodio napad fitoplazmi (Stolbur fitoplasme) u vreme dozrevanja strnih žita i neposredno posle žetve. To se poslednjih godina javlja kao veliki problem u proizvodnji krompira za industrijsku preradu, ali i konzumnog krompira jer su gumaste krtole neupotrebljive za preradu i ishranu, a sitne krtole se ne mogu koristiti za seme jer uglavnom daju nitavu klicu. Prenosioci (vektori) su insekti cikade koje sišući sok iz biljke prenose fitoplazme. Korovske biljke poponac, štir, palamida, loboda itd. su česti domaćini za ove patogene, objašnjava Nešović.

– Foto Envato

Uloga podneblja

Podneblje igra veliku ulogu. Krompir je biljka koja voli prohladno podneblje i on najbolje uspeva u brdsko-planinskim reonim. Ali se, nažalost, ta danas proizvodnja preselila u ravnicu, upravo zbog ekonomskih efekata. Na planinama više nemamo aktivno radno stanovništvo, nemamo velike površine, nemamo uslove za navodnjavanje i ta proizvodnja se preselila u ravnicu gde je ona podložna stresu, visokim letnjim temperaturama. Dobija se kvalitet koji baš nije kao taj planinski. I naravno, sve je to vezano za te uslove proizvodnje i primenu svih agrotehničkih mera koje prate tu proizvodnju.

I pore dsvih teškoač koej agarar  ima, obni dlaje ostaruiej suficit u trgovinisa svetom!

• Prema podacims RZS u 2024. hodini ukupan izvoz agrara Srbije u svet bio je 5,1 milijardu evra. Istovremeno uvoz je bio 3,9 milijardi evra. Istovremeno suficit agrara u trgovini sa svetom bio je 1,2 milijarde evra!
• I ove godine je u Srbiji sigurno posađeno manje krompira za konzumnu upotrebu u odnosu na prethodnu. Manji proizvođači, kao i takozvani hobisti, nastavili su sa smanjenjem površina ili izlaze iz proizvodnje. To znači da će i ove godine Srbija u velikoj meri biti zavisna od uvoza;

• U 2025. godini Srbija je izvezla više oid 276.000 tona voća  u vredednosti od 728,5 miliona evra!

Visoke maloprodajne cene krompira imaju direktan uticaj na sve veću potrošnju zamrznutog poluprženog pomfrita, čiji je uvoz u prethodnih 12 meseci bio preko 27.500 tona. Vremenske prilike su podstakle proizvođače u ravničarskim područjima da započnu sadnju već od polovine marta, i ona je završena uglavnom oko 10 aprila, što je znatno ranije od uobičajene prakse. Prilično suvo proleće je u nekim regionima do sada zahtevalo da se radi pet do sedam navodnjavanja. Mnogi proizvođači nisu imali dobru procenu za potrebu navodnjavanja ili novac za gorivo, pa će sigurno izgubiti deo roda. I u brdsko-planinskim područjima je nastavlјen trend smanjenja proizvodnje.

• Iz Evrope još nemamo zvanične i precizne podatke o zasađenim površinama, ali su procene da su sve zemlјe smanjile proizvodnju u odnosu na prošlu godinu!
• Kod vodećih zemanja proizvođača procena je da je najveće smanjenje u Belgiji (za možda 12 odsto u odnosu na 2025. godinu, odnosno peto do šest odsto manje od petogodišnjeg proseka). Proizvodnja u Belgiji je uglavnom namenjena za preradu u pomfrit. Sve tradicionalno deficitarne zemlјe u EU smanjile su površine za proizvodnju konzumnog krompira. Nema sumnje da će vodeće zemlјe (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) tradicionalno imati višak krompira, ali je teško do avgusta dati prognozu o rodu i cenama;

Uvoz u Srbiju!

• Srbija će sigurno imati potrebu za ponovni uvoz od oko 40.000 tona, i moramo raditi na tome da se u jednom periodu zaštitimo sezonskim prelevmanom od niskih cena iz uvoza, koji može  biti i sa Zapada i iz Belorusije. U decembru 2025. godine pokreut razgovor o saradnji sa trgovinskim lancem Lidl Srbija o podsticanju potrošnje domaćeg krompira. Potrebno je podstaći i potrošače u Srbiji da značaj kupovine domaćih polјoprivrednih proizvoda, jer bez osećaja značaja njihove lojalnosti prema robi domaćeg porekla ne možemo očekivati pozitivan pomak;
• Ministarstvo trgovine treba da kontroliše da se na deklaracijama jasno pokaže koji polјoprivredni proizvodi su poreklom iz uvoza. Suočeni smo sa padom interesovanja za školovanje polјoprivrednih stručnjaka. Posebno je malo u sektoru krompira, jer nikada nije ni bilo dovolјno  strušnjka – specijalaca, a za pet do šest godina će najiskusniji biti u penziji!

Sezonski vakuum na tržištu krompira: starog sve manje, mladi stiže 

Na pijacama i u marketima širom Srbije bio je primetan sezonski vakuum u ponudi krompira. Starog domaćeg krompira bilo je sve je manje, a ono što je preostalo često jebilo  na kraju skladišnog veka, dok mladi krompir iz domaće proizvodnje još nije bio dostigao punu zrelost. Kako objašnjava Svetislav Marković iz PSSS Valjevo, maj je bio period ”smene generacija“ krompira: stari je isklijao i gubi kvalitet, naročito ako nije čuvan u hladnjačama, dok je pravi mladi tek trebao da stigne.  Na ponudu su uticali i nestabilno proleće, prošlogodišnja suša i slabiji kvalitet semena. (B. Gulan)