• Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka;
• Pravilnik definiše osnovne parametre ugovornih odnosa između proizvođača mleka, prerađivača, odnosno otkuplјivača tamo gde postoji posrednik u lancu, U njemu se definišu količine mleka u otkupu, način otkupa, merenje kvaliteta i ono što je najvažnije za proizvođače – ne može više da se desi da im neko preko noći otkaže mleko!
• Pravilnik se bavi i rokovima plaćanja, s obzirom na to da su neke mlekare kasnile u plaćanju i po nekoliko meseci. Sada je maksimalni rok po Zakonu o trgovačkim praksama trideset dana. Kazne su drakonske za one koji ne budu poštovali taj rok – do 0,2 odsto od ukupnog godišnjeg prometa!
• Ovaj pravilnik je jedno od oruđa pomoću kojeg će se očuvati mlekarski sektor. U njemu se sad godišnje proizvodi oko 1,34 milijarde litara mleka!

Foto: Pixabay (ilustracija)

Kako je istaknuto u saopštenju, cilj Ministarstva poljoprivrede je da proizvođačima obezbedi veću izvesnost i snažniju poziciju u lancu snabdevanja. Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić je kazao da proizvođač mora da zna kada će biti plaćen za svoj rad. “To ovim pravilnikom, koji je u skladu sa zakonom o trgovačkim praksama i kojim su predviđene značajne novčane kazne, do 0,2 odsto godišnjeg prometa, ne može biti duže od 30 dana”, kazao je ministar. On je istakao da država želi da proizvođači imaju jasno definisane uslove saradnje, a ne da zavise od usmenih dogovora i neizvesnosti. Pravilnik propisuje da cena mleka mora biti unapred određena ili utvrđena po jasnoj i proverljivoj metodologiji.

• Ona može biti fiksna, promenljiva ili kombinovana, ali u svakom slučaju način obračuna mora biti transparentan i poznat obema stranama, navedeno je u saopštenju. Pravilnikom su precizirani i drugi elementi ugovora, uključujući mesto i način primopredaje, odgovornost za kvalitet, postupanje u slučaju više sile, uslove izmene i prestanka ugovora, kao i minimalno trajanje ugovornog odnosa;

• Sve se čini da se sačuva mlekarski sektor, otkupna cena mleka zavisiće od kvaliteta!

Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić najavlјuje da će se naredne godine preći na plaćanje mleka po kvalitetu. Kako bi proizvođači bili spremni, radi se monitoring kvaliteta. Izdvajaju se sredstva da kupe novu opremu, nove mlekovode, nove uređaje, da mogu da imaju kvalitet mleka koji će biti adekvatan, poručio je ministar Glamočić, u razgovoru za RTS i javnost. Proizvodnja mleka je najosetlјiviji deo srpskog agrara, a bez održivog mlekarstva nema dugoročnog razvoja domaće polјoprivrede – javljaju iz resornog ministarstva posle usvajanja Pravilnika o ugovornim odnosima između proizvođača, otkuplјivača ili prerađivača mleka, iyjavio je između ostalog ministar  u razgovoru sa novinarom RTS Marijom Miladinović Lisov.

• Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić je izjavio za javnost da Pravilnik na snagu stupa za nedelјu dana. “Pravilnik definiše osnovne parametre ugovornih odnosa između proizvođača mleka, prerađivača, odnosno otkuplјivača tamo gde postoji posrednik u lancu”, navodi ministar. Dodaje da se definišu količine mleka u otkupu, način otkupa, merenje kvaliteta i ono što je najvažnije za proizvođače – ne može više da se desi da im neko preko noći otkaže mleko;

Drakonske kazne za mlekare ako kasne sa plaćanjem!

Pravilnik se bavi i rokovima plaćanja, s obzirom na to da su neke mlekare kasnile u plaćanju i po nekoliko meseci. “Sada je maksimalni rok po Zakonu o trgovačkim praksama trideset dana. Kazne su drakonske za one koji ne budu poštovali taj rok – do 0,2 odsto od ukupnog godišnjeg prometa”, rekao je Glamočić.

Kada je reč o obaranju cena mleka, jer sa terena stižu informacije da mlekare ponovo obaraju otkupnu cenu mleka, pa kažu da se malim proizvođačima plaća 36 dinara za litar mleka, a velikim od 52 do 55 dinara. “Do poremećaja cena je došlo usled kretanja cene na evropskom tržištu. U oktobru 2025. godine prosečna cena u EU zemlјama je bila 53 evro centa, danas je to 42,5 evro centa. Različita je cena za kvalitet mleka. Mi kad pričamo o evropskoj ceni, to se odnosi na EU kvalitet mleka sa minimalnim brojem bakterija”, navodi Glamočić. Dodaje da mleko takvog, ekstra kvaliteta, u Srbiji imamo oko 20 procenata. “Kada mi uporedimo našu prosečnu cenu sa evropskom cenom za EU kvalitet, mi smo tu u istom rangu sa prosečnom cenom”, rekao je za javnost ministar polјoprivrede. On odaje da će manji proizvođači uvek imati manju cenu, a veći i oni koji imaju kvalitetnije mleko veću cenu.

Na pitanje da li pada otkupna cena, Glamočić kaže da su samo neke mlekare korigovale svoje cene i to one koje su imale nešto višu cenu u prethodnom periodu. “Činimo sve da sačuvamo mlekarski sektor” . Glamočić kaže da je ovaj pravilnik jedno od oruđa pomoću kojeg će se očuvati mlekarski sektor. “U septembru 2025. godine smo počeli masovni monitoring mleka u kompletnoj Srbiji. Radimo akcioni plan ne samo zbog pristupanja Evropskoj uniji, već prvenstveno zbog naših proizvođača, da oni shvate kakav im je trenutno kvalitet mleka i šta treba da urade da bi taj kvalitet unapredili”, rekao je Glamočić. Podseća da Država po grlu daje 55.000 dinara, a premija po mleku iznosi devetnaest dinara – što izađe negde oko trideset dinara po litru mleka. “Država čini sve da sačuva ovaj sektor zato što je nama bitan, da bismo sačuvali prvenstveno naša sela, da bismo sačuvali i male i velike proizvođače”, poručio je Glamočić.

• U  stočarstvu Srbije, prema podacima RZS dans ima 698.871 grlo goveda;
• U  oborima se nalazi 2.403.991 grlo svinja;
• U torovima je 1.684.013 grla ovaca;
• U ekonomskim dvorištima nalazi se 14.503.387 pilića i koka nosilja;

Uz ovakvo stanje stočnog fonda u Srbijoi, zemlaj je izgubila  prerhambeni suvgernetiet. Kad qase vidleo stanje u semenarstvu onda je izgubljen i semenski suverenitet.  Dakle, poored stočne u Srbiji je i velika  kriza u semenastvu, navodi se između ostalgo u novoj Strategiji poljoprivede i ruralnjgo razvoja od 2026. do 2034. godine. U nkiju izumeđu ostalog  se navodi da se  Srbija nalazi i u semenarskoj  krizi, a potvrda toga je da  mora da se uvozi  oko 85 odsto potrebnih semena. 

• Inače, u Srbiji  postoji 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara na koljima se proizvodi hrana i sirovine za njenu proizvodnju. Ovim poslom se bavi 508.365 gazdinstava u Srbiji. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih  na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. Odnosno, ukupno 1.150.653 lica! 
• Prosečna starost nosioca gazdinstva jed 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstvaje malčđi od 40 godina!
• Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji po jedna krava mlekulja, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine;

• Stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava!
• U Srbiji danas ima 4.720 sela, odnosno, naseljenih mesta. Sve mora u zemlji da zabrine da danas u od ukupnog broja sela, čak u njih 600 ema više ni jedne krave mlekulje! A, to je trentutakk kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi. I tada u takvim mestima nastaje tišina… Čeka se samo ko će biti poslednji da ugasi svetla, tamo gde eiam struje, u selu koje nestaje… Takvih sela u Srbiji je oko 1.200. Jer, u 1034. njih ima manje od po 100 stanovnika na spavanju;

Posledice takvog stanja su dalekosežne  po ekonomijju i po demografiju sela. U mnogim mestima nestankom stočarstva nestao je i osnovni novčani tok koji je održavao život u ruralnim sredinama. Analitičari upozoravaju da selo bez krava nije samo agrarni problem, već pokazatelj ekonomskog gašenja čitavih područja. Jer, kada nestane stočarstvo vrlo brzo nestaju i male mlekare, prodavnice (nema ih u 1.000 sela Srbije), zanatske radnje, lokalne prerade i na kraju – sela ostaju bez naroda!

• Posle popisa u poljoprivedi Srbije u RZS je rečeno da će do 2052. godine, ako tako ostane, sa mape Srbije netati čaki 3.000 sela!
• Zbog loše agranre politike od 2014. do 2026. godine u Srbiji je ugašeno čak 62.000 farmi, dok je iz ruralnih sredina nestalo oko 1.000 malih prerađivačkih kapaciteta…
• Zato je sad pred onim koji odlučuju o Srbiji na prvom mestu da se sačuvaju prvo sela, a potom i varošice. Jer, svake godine samo zbog većeg umiranja, a manjeg rađanja nestaje po jedna varošica.
• Da bi se to postiglo  u stajama i na pašnjacima treba da bude dva miliona grla goveda, u oborima između pet i šest miliona svinja, u torovima 3,5 miliona ovaca, u dvorištima oko 90 miliona pilića i oko i oko osam miliona koka nosilja;

Tišina koja dolazi  nestankom krava, a pa sela, dolazi postepeno. Prvo se smanji stado, zatim nestane siguran otkup, tada se ugasi prerada, a na kraju se ugasi selo!  Mladi ne odlaze zato što ne vole selo, već zato što u njemu više ne vide računicu. A, bez računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep istorijski važan.Dakle, mlad čovek ne odlazoi od zemlje, od odlazi od neizvesnog novčanog toka. Poljoprivreda u kojoj se ne može projektovati prihod ne može zadržati ni znanje!

Ovaj proces nije posledica samo jedne odluke, jednog perioda ili ciklusa. On je rezultat višedecenijskih strukturnih slabosti, tržišnih pritisaka i demografskih kretanja koja su postepeno podrivala predvidivost. Stočarstvo je decenijama poslovalo u uslovima povećanof rizika i strukturne nestabilnosti. Više od tri i po decenije stočarstvo je imalo pad proizvodnje, u proseku od tri odsto.

Kako da opstanu male porodične firme

• ..Dve trećine sirovog mleka u Srbiji dolazi sa malih porodičnih farmi!

“Mnoge zemlјe u Evropi su odmah primenile stroga pravila i uništile male proizvođače. Mi to nećemo da uradimo. Gledamo da ih kanališemo tako što dajemo podsticaje, na primer za mala gazdinstva“, rekao je Glamočić. On smatra da je rešenje da se oni bave preradom na svome gazdinstvu, da plasiraju proizvode poput kajmaka, sira… “Tako će moći da opstanu, ali ako misle da ostanu kao robni proizvođači – moja poruka i apel njima, teško će da ostanu u konkurenciji većih farmi jer jednostavno veličina farmi se povećava”, naveo je ministar polјoprivrede Dragan Glamočić.  Na osnovu monitoringa kvaliteta mleka, proizvođači će znati kakav je kvalitet i kako da ga unaprede, jer će se u jednom momentu preći na plaćanje mleka po kvalitetu!

Ističe da ne žele to da učine preko noći, ali da će se verovatno na to preći tokom naredne godine.

“Gledaćemo tamo negde, možda u drugoj polovini godine, da krenemo polako, u zavisnosti od njihove spremnosti”, rekao je ministar i dodao da se zato izdvajaju sredstva da kupe novu opremu, nove mlekovode, nove uređaje, da mogu da imaju kvalitet mleka koji će biti adekvatan. Ništa ne želimo da uradimo preko noći i da oni ne budu pripremlјeni, ali moraju da shvate da moraju da se pripremaju na oštriju konkurenciju koja nam predstoji”, zaklјučio je ministar Dragan Glamočić.

Svi ovi problemi treba da se reše sprovođenjem Strategije poljoprivede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine. Pre svega što je povratak prehrambenog i semnskog suvereniteta Srbije., prvi zadatak koja mro da se uradi. 

Jer, zemlja koja izgubi prehrambeni i semenski suverenitet – gubi i ekonomsku funkciju svog sela, a vremenom i sposobnost da odlučuje o sostvenoj budućnosti.  Stoga nova Strateginja zato i predviđa obnovu domaće proizvodnje, inputa, jačanje stočarstva i povećanje dodate vrednosti krou preradu hrane.   I stručna javnost zato i postavlja pitanje, koliko su ciljevi realni bez ozbiljnih sistemskih promena. 

Od poljoprivrednika se traži prilagođavanje, ali često nije postojao sistem na koji može da se osloni. Poljopriveda nikada u Srbiji nije bila sistemska prioritetna grana. Zašto, znaju onikoji su odlučivali o tome. 

Zato i ostaje ključno pitanje: Da li će nova Srategija od 2026. do 2034. godine biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim pocedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument, kao i mnogi  do sada, ostati pretežno deklarativan. (B. GULAN)