• Prema podacima RZS posle popisa agrara, 2023. godine, u Srbiji sad ima 4.073.703 hektara raspoloživog zremljiša. Od toga fabrika pod otvorenim nebom trenutno poseduje 3.257.100 hektara;

• Prema podacima RZS Srbija je dva popisa ostala skoro bez 1,2 miliona hektara njiva, a cena oranica ide u nebo;

FOTO Goran MULIĆ: Manje oranica u Sribji, a cene sve vise. Fabrika pod otvororenim nebom sad ima 3.257.100 hektara

Republički geodetski zavod prvi put je, po metodologiji Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta.

• Prema podacima RZS posle popisa agrrara, 2023. godine, u Srbiji sad ima 4.073.703 hektara raspoloživog zremljiša. Od toga fabrika pod otovorenim nebom trenuton poseduje 3.257.100 hektara;

Podaci pokazuju da je oranica i dalje jedna od najsigurnijih investicija, a da se domaće tržište postepeno približava evropskom proseku. Kako se prema obradivom zemljištu odnosimo i koliko danas vredi hektar oranice u Srbiji?

Agroekonomista Milan Prostran kaže za javnost da je obradivo zemljište strateški važno pitanje jer ga je sve manje, a potrebe za hranom sve veće. Prognozira da će takvo zemljište imati sve veću vrednost, a trenutno hektar oranica u Srbiji u proseku košta 9.600 evra.

• Postoje i ekstremi. Na primer, hektar njive oko Bačke Topole prodat je za čak 120.000 evra. Prostran ističe da su različiti razlozi za ovako visoke cene., a u okolimni Čeneja kod Novog SDa čim se čuje da se pšrodaje nudi se po 100.000 evra!

:se možda dobiti dozvola da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko, postoje špekulativne radnje”, naveo je Prostran dodajući da svako ko ulaže u taj sektor očekuje profit.

Najatraktivnija ravnica

U Srbiji je, ističe, atraktivna ravnica – Vojvodina, Stig i Mačva. Postoje, međutim, delovi zemlje u kojima uopšte nema prometa jer postoji tradicionalna veza sa zemljištem i tamo se ono ne prodaje, već se čuva za naredne generacije i eventualno daje u zakup.

Takva oblast je, na primer, Istočna Srbija, ili ako se ide prema Kučevu, Petrovcu na Mlavi.

Loš odnos prema obradivom zemljištu Agroekonomista Milan Prostran smatra da se u Srbiji loše odnosimo prema ovom sektoru, počevši od države.

• Prema podacima Republičke uprave za zemljište, država u svom posedu ima 394.000 hektara, od kojih u zakup daje 250.000 hektara. Međutim, pitanje je u kakvom se stanju to zemljište vrati posle zakupa!

“Čini se da je državi bitnije 50 miliona koje dobija od zakupa, nego odnos prema zemljištu”, rekao je Prostran ukazujući na to da opada kvalitet – humuski sloj je sa pet odsto došao na svega  dva odsto.

• Da bi se vratio jedna santimeetar izgubljenog humusa trebga da pro]e 100 godina!

Poručuje da se mora uraditi ozbiljna strategija kako sačuvati taj sektor.

• Srbija je između dva popisa smanjila kapacitet raspoloživog zemljišta za 1.200.000 hektara, a korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 180.000 hektara. (B.GULAN)