FOTO: RADE BAKRAČEVIĆ – ŠTAJERSKE NOVICE.

U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, s toga predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte i jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti

Piše: Marko Lopušina

                 Posle Pojasa Presveta bogorodice, koji je u Srbi stigao sa Svete Gore, ovih dana vernici I srpski narod dočekao je hilandarsku ikonu Presvete Bogorodice Odigitrije pred kojom je usnuo Prepodobni Simeon Mirotočivi. Prvi put je ova svetinja izneta iz Svete Gore i iz manastira Hilandara i preneta u Srbiju. Izložena je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, gde će vernici i posetioci moći da je vide do 19. jula 2026. godine.

             Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije vekovima se čuva u Hilandaru i spada među najvrednije duhovne i umetničke dragocenosti ovog svetog manastira Srpske pravoislavne crkve. Njeno iznošenje iz manastirske riznice predstavlja izuzetno redak događaj, budući da se hilandarske svetinje gotovo nikada ne napuštaju Svetu Goru osim u posebnim prilikama od izuzetnog značaja.

          Manastir i srpsko svetilište Hilandar na Svetoj Gori je četvrti po redu u hijerarhiji i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda. Arhitektonski to je hram u srpsko-vizantijskom stilu, koji nosi tri imena – Hilandar, Holendar i Helendar. Po tumačenu sveštenstva manastir Hilandar nosi ime po grčkoj reči Helandion, što je naziv za vrstu vizantijskog vojnog broda i u prevodu znači ”kapetanov dom”.

       Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine monasi izuzetnog ugleda, bivši veliki župan Stefan Nemanja (1166 – 1196.), koji je ovde umro i njegov najmlađi sin Rastko. Manastir je sagrađen na inicijativu Svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine. Oni su stvorili samostalnu srednjovekovnu državu i autokefalnu Srpsku crkvu.

     Kralj Stefan Uroš I je 1262. godine značajno utvrdio manastir. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. na mestu stare podigao crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali ruski carevi (Ivan Grozni) i moldavski kneževi u 16. veku, a srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Zavesa za Carske dveri, koju je 1556. godine darovao Hilandaru ruski car Ivan Četvrti Grozni, redak je primerak ruskog poznijeg veza. Na njoj je, osim Hrista, Bogorodice i Jovana Preteče, prikazano i deset ruskih svetitelja, kao i hilandarski ktitori Sveti Sava srpski i Simeon Nemanja.

BOGATA RIZNICA

         U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, s toga predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte i jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti.  

         U arhivu se čuva i Karejski tipik, koji je napisao Sveti Sava 1199. godine, neposredno po osnivanju Hilandara, u svojoj keliji u Kareji, sedištu Svete Gore. To je najstariji sačuvani srpski dokument i sadrži pravila za monaški i isposnički život koja se strogo poštuju kroz sve prohujale vekove do današnjih dana. Tipik je dokument u obliku svitka. Tu su i turski spisi, koji su razvrstani u desetak kutija i sadrže kadijske dokumente, fermane, popise manastirskih imanja.

       Riznice čuva se oko 1200 ikona, od  kojih su desetine čudotvorne i spadaju u najvrednije primerke vizantijske umetnosti, 507 rukopisnih povelja srednjovekovnih vladara, 1041 unikatna  rukopisna knjiga sa ukupno 312000 strana, 80 starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, 40.000 knjiga od 17. veka do danas.

          Hilandar ima najviše čudotovornih ikona. Za ikonu Hrista Pantokratora, ili Svedržitelja (ikonopisana oko 1260. godine), koja se čuva u riznici manastira Hilandara, neretko se kaže da je najlepši prikaz Hrista na planeti. Dar je srpskog kralja Uroša Prvog.

        Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice je najpoštovanija ikona u Hilandaru. Monasi je smatraju igumanijom utešiteljkom i zaštitnicom sveg bratstva Nalazi se u Sabornom hramu na igumanskom tronu. U očima Bogorodice vernici vide utehu, nadu, milosrđe, tražile veru, milost Božju za sebe i češće za bližnje. U crkvi se nalaze i “Bogorodica Popska”, “Bogorodica koja je urazumila crkvenjaka”, “Bogorodica akatistna” i “Bogorodica Dohijarska”.

        Čudotvorna ikona zvana Neoboriva stena, potiče iz doba kneza Lazara, iz treće četvrtine 14. veka. Na njenoj poleđini naslikano je poprsje Svetog Save. Delo je ikonopisca srpskog porekla iz tadašnje Raške škole.

         Druga velika svetinja u Sabornoj hilandarskoj crkvi, je mesto gde je nekada bio prvobitni grob Svetog Simeona Mirotočivog. Tu se nalazi veliki srebrni sakrofag, kivot, postavljen na to mesto 1973. godine, i delo je sveštenika i umetnika Vojislava Bilbije, koji bogoluži u Roterdamu.

        U crkvi postoji veliki broj skupocenih predmeta, svetiteljskih moštiju, dva krsta načinjena od ostataka Prvobitnog krsta raspeća (poklona cara Jovana Vataca), zatim krst ukrašen dijamantima a delovi Trnove Krune, Hristove Trske i Hristovog Ogrtača, krv Hristova i rukopisi Svetog Save.

VERSKA ŠKOLA

         Biblioteka manastira Hilandara poseduje više od 40.000 knjiga, od kojih je jedan deo i svetovna literatura. U pomoćnoj prostoriji manastirske biblioteke čuva se i preko 5.000 primeraka starih štampanih knjiga (od 15. do 18. veka), od kojih su neke veoma retke.

        Bogati arhiv čuva istorijska dokumenta od 1464. do 1973. godine, koja se odnose na istoriju Hilandara i Svete Gore, Srbije i drugih balkanskih zemalja. Neke od starih knjiga su ukrašene ilustracijama i inicijalima na kojima su predstavljeni svetitelji ili praznici, flora i fauna, što predstavlja sliku vremena i prava su umetnička dela. Najbogatije su pisane zlatom.

       Manastir Hilandar je najveća verska škola srpskog naroda. U njemu su duhovno obrazovani i delali petnaest njegovih svetitelja, više stotina igumana srpskih manastira koji su tamo obrazovani, nekoliko mitropolita, tri patrijarha i mnogo vladika SPC. Na jednoj ikonici u isposnici Svetog Save predstavljeno je sedam hilandarskih svetitelja: Sveti Simeon Mirotočivi, i Sveti Sava Prvi, Sveti Sava Drugi, Sveti Joanikije Drugi, Sveti Jevstatije Prvi, Sveti SavaTreći, Sveti Nikodim Prvi i Sveti Danilo Prvi.

              Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos.

       U manastiru Hilandaru je 2004. godine izbio požar velikih razmera koji je uništio i oštetio skoro polovinu manastirskih zdanja. Bratstvo manastira je uz pomoć donatora do 2020. godine uspelo da obnovi više od 80 odsto izgorelog dela svetinje Hilandara. Najveću pomoć u obnovi Hilandar je imao od Vlade Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kao i donacija građana Srbije, Republike Srpske, Grčke, Rusije i srpske dijaspore.

        Sveta carska srpska lavra Hilandar je i danas važno mesto hodočašća naroda. Dnevno ga poseti stotinu vernika, a godišnje 15.000 poklonika. Hilandar su kroz istoriju posećivale i mnoge srpske krunisane glave: car Dušan 1347, kralj Aleksandar Obrenović 1896. i kralj Petar Karađorđević 1910. godine. Od 1991. do danas zadužbinu Svetog Save i Svetog Simeona su posetila i tri predsednika Srbije, Slobodan Milošević, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.–