 Kada se saberu svi troškovi proizvodnje, uključujući repromaterijal i sve mašinske operacije,
ulaganja po hektaru požnjvene pšenice iznose 148.639 dinara. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona
po hektaru, proizvodna cena pšenice je 27 dinara po kilogramu. Otkupljivači nude po 19 – 20 dinara
po kilogramu!
 U jesen 2025. godine pšenica u Srbiji je bila zasejana na oko 635.000 hektara. Najveći deo površina,
čak 60 odsto zauzelo je seme ,,Tavanka’’. U tome se i nalaze uzroci manjih prinosa!
 U 2026. godini očekuje se rod od oko 3,1 miliona tona pšenice. Polovina roda dovoljna je za potrebe
Srbije, a ostalo treba da nađe kupce van granica Srbije!
 U žetvi učestvuje oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna. Većina traktora starija
je od svojih vlasnika!
 Prema podacima RZS rekordan rod pšenice u Srbiji od 3.736.503 toan bio je daleke 1991. godine.
Posle toga ovaj rod nikada više nije premašen!
 Pred žetvu 2026.godine saopšteno da na zalihama nema stare pšenice i da je sva prodata kao stočna
hrana!
 Veliki proizvođači već su izašli sa procenom da bi u ovakvoj 2026. godini sve ispod sedam tona po
hektaru bio podbačaj;
 Zadružni savez Vojvodine ponovo je zatražio od države da interveniše na tržištu kroz blagovremeni
otkup pšenice za državene Robne rezerve;
 Dobar prinos ne znači automatski i dobru računicu. Problem je otkupna cena novog roda, koja se
trenutno kreće oko 19 do 20 dinara po kilogramu.

odsto zasejanih površina zauzelo je seme ,,Tavanka’’… Počela žetva pšenice: rod prosečan, ali računica ne valja –

za zaradu treba osam tona po hektaru

odsto zasejanih površina zauzelo je seme ,,Tavanka’’… Počela žetva pšenice: rod prosečan, ali računica ne valja za zaradu treba osam tona po hektaru.

Foto Goran Mulić: Prema podacims RZS u setvi 2025. godine pšenica je u Srbiji posejana na 635.000 hektara. Čak 60. Foto Goran Mulić: Prema podacims RZS u setvi 2025. godine pšenica je u Srbiji posejana na 635.000 hektara. Čak 60
odsto zasejanih površina zauzelo je seme ,,Tavanka’’… Počela žetva pšenice: rod prosečan, ali računica ne valja –

za zaradu treba osam tona po hektaru
odsto zasejanih površina zauzelo je seme ,,Tavanka’’… Počela žetva pšenice: rod prosečan, ali računica ne valja za zaradu treba osam tona po hektaru

U žetvi u Srbiji, ove 2026. godine očekuju se prinosi pšenice, na nivou visegodišnjeg proseka, ali to ne znači
automatski i veću zaradu za polјoprivrednika. Jer na otkupne cene, pored roda, utiču i kretanja na
međunarodnom tržištu, kvalitet proizvoda i potražnja, izjavio je za javnost profesor Polјoprivrednog
fakulteta u Beogradu dr Zoran Rajić. „Dobra polјoprivredna sezona ne garantuje i veće prihode
proizvođačima. Ne mora da znači da će veći prinos nadoknaditi niže cene. Na cenu utiče i stanje na
međunarodnom tržištu, posebno kod berzanskih proizvoda, zatim kvalitet roda i logistički problemi koji su
prisutni poslednjih godina”, rekao je on za RTS i javnost. Cene na svetskom tržištu određuju zaradu
polјoprivrednika više od roda. Rajić je još dodao i da očekuje da će proizvođači koji su primenili sve
agrotehničke mere moći da budu zadovolјni ovogodišnjim rezultatima proizuvodnje. Kada je reč o pšenici, on
je naglasio, da je ovogodišnji rod na prosečnom višegodišnjem nivou, dobrog kvaliteta, ali da ne očekuje
značajniji rast cena, podsetivši da su domaća skladišta gotovo ispražnjena, jer je Srbija u poslednjih
jedanaest meseci izvezla oko 1,2 miliona tona pšenice. „Cena pšenice je rasla od početka godine do kraja
maja, ali poslednjih nedelјa konstantno pada. U crnomorskom regionu, koji je za nas najvažniji, cene su u
padu”, rekao je Rajić. On je naveo i da iako se u svetu očekuje manja proizvodnja (od oko 819 milioan tona)
ali da istovremeno rastu zalihe hlebnog žita, što utiče na slabiju tražnju. Po njegovim rečima, Srbija
tradicionalno ima kupce za pšenicu, pre svega, u zemlјama regiona i Italiji, ali da bi konkurenciju na
pojedinim tržištima mogla da pojača najavlјena ruska pomoć afričkim zemlјama u vidu besplatne pšenice.
U Srbiji se privodi kraju žetva pšenice. Prema podacima RZS u setvi 2025. godine psenica je bila zasejana na
oko 635.000 hektara: Sad je rod prosečan, ali računica ne valja – za zaradu treba osam tona po hektaru!
Ratarima trebaju beskamatni krediti zbog jeftine pšenice!
 U Zadružnom savezu Vojvodine smatraju da kilogram treba da košta 27 dinara s PDV… Jer, novi
rod pšenice uz očekivani prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru treba da košta 27 dinara sa PDV,
saopštio je Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine na osnovu kalkulacije troškova proizvodnje
pšenice koji su, po hektaru ratare koštali 148.389,41 dinara. Istovremeno silosi novi rod hlebnog zrna
primaju po akontnoj ceni od 19 dinara, a na Produktnoj berzi Novi Sad stari rod pšenice košta 21,3
dinara bez PDV ( 23,4 s PDV).
 Prema analizama RZS rekordna proiuvodnja pšenice u Srbiji bila je sad već daleke 1991. godine
kada je na sličnoj veličini površina dobijen rod težak 3.736.503 tona. Taj prinos i ukupan rod nikada
posle toga više nisu bili veći!
Zbog tržišnih razlika u cenama i visokih troškova proizvodnje Zadružni savez Vojvodine smatra da treba da
reaguje Ministarstvo poljprivrede, jer je izvesno da će konačna otkupna cena pšenice nakon žetve biti
formirana na nivou koji ne pokriva troškove proizvodnje.
 Sada je 19 dinara akontna cena u silosima novog roda pšenice!
Zadružni savez Vojvodine smatra da Ministarstvo poljoprivrede treba da uvede mere podrške
zemljoradnicima putem beskamatnih kratkoročnih kredita kod poslovnih banaka, čiju će kamatu
subvencionisati država, najmanje tri meseca, i da kredite treba da dobiju sve zemljoradničke zadruge i
poljoprivrednici koji imaju registrovanu proizvodnju pšenice u E-Agraru! 
 Prema računici Zadružnog saveza Vojvodine, gde se nalazi gotovo polovina proizvodnje u državi,
troškovi proizvodnje na jednom hektaru, uz prosečan prinos od 5,5 tona po jednom hektaru iznose
148.389,41 dinara;
 Očekuje se rod od oko 3,1 miliona tona pšenice u Srbiji sa zasejanih 635.000 hektara!
 Rerordna proizvodnja pšenice u Srbiji od 3.736.503 tone zabeležena je davne 1991. godine!

3
 Uz pomoć države odložile bi se prodaje pšenice novog roda, odmah nakon žetve, po cenama koje ne
pokrivaju troškove proizvodnje pošto s cenom od 27 dinara novog roda poljoprivrednici pokrivaju
samo minimalne troškove proizvodnje pod uslovom da ostvare planirani prosečan prinos od 5,5 tona
po hektara.
Ujedno Zadružni savez Vojvodine smatra da treba formirati radnu grupu za razvoj zadrugarstva pri
Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kako bi se rešili nagomilani problemi u
poljoprivrednoj proizvodnji, poboljšao položaj zemljoradničkih zadruga i unapredilo zadružno
organizovanja. Jer, zadruge su opet u borbi za opstanak i ostanak.
 Boljitak se bio osetio od 2017. do 2021. godine, kada je država posle sedam decenija prvi put posle
sedam decenija, bila pomogla zadrugarstvo u Srbiji sa 2,2 milijarde dinara. Taj novac od oko 18
miliona evra, kao bespovratnu pomoć dobilo je 207 zadruga u Srbiji. Ali, pošto sistemski u Srbiji nije
rešeno postojanje i rad zadruga, teškoće su opet stigle, a pomoći nema…
 Tako je kompletno zadrugarstvo u Srbiji sad opet u borbi za opstanak i ostanak!
Prvi otkosi pšenice u Srbiji doneli su optimizam kada je reč o kvalitetu zrna i prinosima, ali ne i kada je reč o
zaradi proizvođača. Prinosi su dobri, ali ne i rekordni! Jer, na njivama Vlada parvo šarenilo. Mora se imati u
vidu da je više od polovinhe površian zauzelo seme ,,Tavanka’’! Sa terena stižu ocene da je na nivo
višegodišnjeg proseka, a veliki proizvođači poručuju da bi u ovakvoj godini sve ispod sedam tona po hektaru
bilo razočaranje. Međutim, dobar prinos ne znači automatski i dobru računicu. Problem je otkupna cena
novog roda, koja se trenutno kreće oko 19 do 20 dinara po kilogramu.
 Prema računici Zadružnog saveza Vojvodine, proizvođačka cena pšenice iznosi 27 dinara po
kilogramu, što znači da je trenutna akontna cena znatno ispod nivoa koji pokriva troškove
proizvodnje!
 Troškovi proizvodnje po hektaru skoro 148.389,41 dinara!
Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov izjavila je za javnost da su ukupni troškovi
proizvodnje pšenice ovogodišnjeg roda, uz sve mašinske operacije i repromaterijal po pravilima struke,
procenjeni na 148.639 dinara po hektaru. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, to daje cenu
proizvodnje od oko 27 dinara po kilogramu. Drugim rečima, da bi proizvođač bio na pozitivnoj nuli,
kilogram hlebnog zrna morao bi da se proda za najmanje taj iznos. Ako se pšenica prodaje po akontnoj ceni
od 19 dinara, računica je mnogo teža. Prema njenoj oceni, poljoprivrednik bi morao da ostvari čak osam tona
po hektaru da bi u takvim uslovima mogao da zaradi!
Traži se brža reakcija Robnih rezervi
Zadružni savez Vojvodine i ove 2026. godine ukazuje na potrebu za interventnim otkupom preko Robnih
rezervi, ali ističe da je ključan trenutak za reakcije. Kako navode, ako se o otkupu govori tek kada žetva
počne, efekat na tržište je ograničen. Problem je, kako ocenjuju, i u tome što se eventualni otkup često odnosi
na skromne količine, dok se na tržištu u vreme žetve nalazi velika količina pšenice. Takve količine ne mogu
značajnije da pomere cenu ako reakcija nije brza i dovoljno snažna.
Predlog za kratkoročne beskamatne kredite
Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da se
proizvođačima omoguće kratkoročni beskamatni krediti, najmanje na tri meseca. Ideja je da se pomogne
poljoprivrednicima koji su finansijski iscrpljeni i kojima je novac od roda potreban odmah, ali ako im se u

4
ovom trenutku ne isplati da prodaju pšenicu po niskoj ceni. Krediti bi, prema predlogu, bili namenjeni onima
koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje.
Nema jasnih podataka o zalihama starog roda
 Jedan od problema na koji ukazuje Zadružni savez Vojvodine jeste i nedostatak zvaničnih podataka
o zalihama neprodate pšenice iz prošlogodišnjeg roda. Bez tih podataka, teže je voditi agrarnu
politiku, ali i proizvođačima i zadrugama donositi odluke o prodaji i budućoj proizvodnji;
Cena pšenice, prema oceni predstavnika proizvođača, već nekoliko godina ne prati rast troškova proizvodnje.
Repromaterijal je u međuvremenu značajno poskupeo, dok otkupna cena stagnira ili ostaje ispod očekivanja
ratara.
Kvalitet može biti prednost, ali ne rešava problem cene!
 Pozitivna vest je da pojedini otkupljivači u Vojvodini počinju da razvrstavaju pšenicu i plaćaju je u
skladu sa kvalitetom. To je posebno važno jer je Italija jedan od najvažnijih kupaca srpske pšenice, a
to tržište traži kvalitetno hlebno zrno;
Ipak, za proizvođače ostaje ključno pitanje: može li dobar rod da nadoknadi nisku cenu? Za sada, računica
pokazuje da je odgovor težak. Ako cena ostane na nivou od 19 do 20 dinara, samo izuzetno visok prinos može
da donese zaradu, dok prosečan proizvođač ostaje pod pritiskom troškova.
Prinos iznad proseka…
Prvi izveštaji o žetvi u Srbiji 2026. godine, obećavaju zrno dobrog kvaliteta i prinos decenijskog proseka.
Veliki proizvođači već su izašli sa procenom da bi u ovakvoj godini sve ispod sedam tona po hektaru bio
podbačaj. Ipak, kažu da je otkupna cena novog roda niska i da im se nudi od 19 do 20 dinara po kilogramu.
Da bi poljoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog hektara skine čak
osam tona pšenice, kaže za javnost mr Jelena Nestorov – Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
 Prema podacima RZS rekordan rod pšenice u Srbiji od 3.736.503 toan bio je daleke 1991. godine.
Posle toga ovaj rod nikada više nije premašen. Tada je na poljima SFRJ bilo požnjeveno više od šest
miliona tona pšenice.
 U žetvi učestvuje oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna. Većina traktora starija
je od svojih vlasnika!
 Zadružni savez Vojvodine je izašao sa kalkulacijom  – proizvođačka cene pšenice je 27 dinara po
kilogramu. Dakle, da bi zaradio, poljoprivrednik u Srbiji mora da proda kilogram hlebnog zrna za
najmanje 27 dinara. Tako kaže računica Zadružnog Saveza Vojvodine!
“Kada se saberu svi troškovi koje je trebalo uložiti u proizvodnju pšenice ovogodišnjeg roda, bilo je potrebno
potrošiti 148.389,41 dinara na jednom hektaru. To je iznos koji uračunava sve mašinske operacije i korišćenje
reporomaterijala po pravilima struke. Na procenjenom prinosu od pet i po tona pšenice po hektaru – cena
proizvodnje je 27 dinara”, rekla jena danima žetve održanim u Bačkoim Petorovom selu 1. Jla 2026. godine,
mr Jelena Nestorov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

5
 Dodaje, da bi poljoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog
hektara skine čak osam tona pšenice. Na pitanje da li bi cenu pšenice na gore mogao da pogura
interventni otkup  Robnih rezervi u ZSV kažu da se to traži svake godine, ali…;
Upućen predlog Ministarstvu poljoprivrede
“Uočavamo jednu veliku tromost i zakasnelost reakcija Direkcije za robne rezerve. Mi govorimo o nekim
ogromnim količinama pšenice koje se nalaze na tržištu, a Direkcija reaguje sa nekim skromnim količinama.
Skromne količine ne mogu da pomere cenu u momentu. Bitno je takođe i vreme reakcije. Ta odluka mora
mora biti doneta pre žetve, a obično se o ovoj temi priča kada žetva počne. Eto, tako je godinama, pa i sad’’,
napominje Nestorov.
Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine, uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da
poljoprivrednicima obezbedi kratkoročne beskamatne kredite. Baš zbog toga što imamo nisku akontnu cenu
novog roda pšenice, što imamo poljoprivrednike koji su ekstremno finansijski iscrpljeni. Oni čekaju taj rod
da bi došli do prvih para, a istovremeno im se ne isplati da odmah prodaju pšenicu. Zato predlažemo da se
onima, koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje, obezbedi da dobiju beskamatne
kratkoročne kredite najmanje na tri meseca i to po jako hitnom postupku da bi prevazišli ovaj jaz koji sada
postoji između niske tržišne cene i potrebe poljoprivrednika i zadruga da prodaju svoju robu, kažu u ZSV.
Kolike su zalihe neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda?
 Kao veliki problem ističe se i to što nemamo zvanične državne podatke o tome kolike su zalihe
neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda. A, nadležne institucije dužne su da iznesu te podatke! Kada
bismo te podatke imali, mnogo lakše bi se vodile i mere ekonomske politike u poljoprivredi, a u
krajnjoj liniji poljoprivrednici i zadruge bi se lakše odlučivali za svoje buduće proizvodnje, navode
zadrugari;
Otkupna cena pšenice ne beleži rast
Analize pokazuju da otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina unazad iako su za to vreme cene
repromaterijala skočile i duplo. To se objašnjava poremećenim geopolitičkim odnosima u svetu i dodaje da
isti problem pogađa i Evropu. “Jednostavno, imamo u Evropi tržište koje ne funkcioniše, ni na tržištu
ratarskih proizvoda, niti na tržištu drugih poljoprivrednih proizvoda, a to vidimo i kod mleka… Imamo
očigledno faktore koji utiču dodatno i koji idu u pravcu verovatno vođenja politike zaštite potrošača kroz
niske cene i sa druge strane nedostatka zaštite poljoprivrednika. To, naravno, uzrokuje velike probleme i u
Srbiji. Jednostavno, poljoprivrednik da bi opstao prodaje svoje proizvode ispod cene koštanja i on će
jednostavno u nekom momentu, kada se preračuna, biti prinuđen da odustane od te proizvodnje”, istakla je
Nestorov.
 Poznavaoci prilika na tržištu ističu da je dobro to što su pojedini otkupljivači u Vojvodini
samoinicijativno počeli da razvrstavaju pšenicu i plaćaju po osnovu kvaliteta. Tim pre, dodaje se, da
je naš najveći inostrani kupac Italija, zemlja koja i te kako drži do dobrog kvaliteta hlebnog zrna!
Dobar rod i kvalitet!?
Prvi izveštaji sa njiva ukazuju na dobar rod i kvalitet pšenice, ali proizvođači upozoravaju da je ponuđena
otkupna cena novog roda daleko ispod troškova proizvodnje. Zrno nemora da ide na sušenje pa će to da
smanji troškove proizuvodnje. Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvodna cena pšenice ove
godine iznosi 27 dinara po kilogramu! I to uz prinos od 5,5 tona po hektaru! A, na njivama je i pravo šarenilo
po prinosima.
 Dakle, žetva pšenice ipak, donosi optimizam kada je reč o prinosima i kvalitetu zrna. Veliki
proizvođači jednoglasno procenjuju da bi u ovakvim uslovima prinos ispod sedam tona po hektaru
predstavljao podbačaj. Međutim, otkupna cena od svega 19 do 20 dinara po kilogramu izaziva veliko
nezadovoljstvo među ratarima!

6
Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov izjavila je, ksko je, Savez izračunao kako
proizvodna cena ovogodišnje pšenice iznosi 27 dinara po kilogramu. „Kada se saberu svi troškovi
proizvodnje, uključujući repromaterijal i sve mašinske operacije, ulaganja po hektaru iznose 148.389,41
dinara. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, proizvodna cena pšenice je 27 dinara po
kilogramu“, navela je Nestorov. Ona ističe da bi, uz akontnu otkupnu cenu od 19 dinara po kilogramu,
proizvođač morao da ostvari čak osam tona prinosa po hektaru kako bi ostvario zaradu!
Traže bržu reakciju Robnih rezervi
Zadružni savez Vojvodine opet je zatražio od države da interveniše na tržištu kroz blagovremeni otkup
pšenice za Robne rezerve. Kako je istaknuto na Danu žetve 1. jula 2026. godine, a po iskustivma zadrugara,
dosadašnje intervencije bile su kasne i obuhvatale su premale količine da bi mogle značajnije da utiču na
tržišnu cenu. Zato se Ministarstvu poljoprivrede predlaže davanje beskamatnih krediti za proizvođače!
 Takvih predloga bilo je i proteklih godina, jer u Srbiji je od 2000. godine, o danas bilo je devet sušnih
godina. Na njih nikad nije bilo pozitivnih odgovora! U njima je godišnja šteta u agraru bila je po 1,5
milijardi evra! Siromašna država nikada u tim godinama nije imala novca da to prizna. Ali je uvek
pronalazila rešenje za to. Tako su štete od elementarnih nepogoda proglašavane sa dvostrukom
brojkom u agrarnoj strategiji! A, za tih devet godina nevreme je u agraru smanjilo prinose i
proizvođačima nanelo štetu od 10,5 milijardi evra!
Nedostaju podaci o zalihama prošlogodišnje pšenice
Nestorov, ponovo, opet, ukazuje da jedan od velikih problema predstavlja i nedostatak zvaničnih državnih
podataka o zalihama neprodate pšenice iz prošlogodišnjeg roda. Prema podacima analitičara kada je leta

2025. godine bila počela žetva, na zalihama je bilo neprodato stare pšenice od million tona! Sad se u javnosti
      ističe da na zaliha stare pšenice nema! Odnosno, da je sve prodato. Ali, je sve otišlo kao stočna hrana, pa je
      takva bila i cena. Za jednu tonu prodate pšenice koaj je bila na nivou stočne hrane dobijalo se po 176 evra!
      Kako navodi, predsednik ZSV, upravo bi takvi zvanični podaci omogućili bi kvalitetnije vođenje agrarne
      politike, ali i pomogli proizvođačima i zadrugama u planiranju buduće proizvodnje.
      Troškovi rastu, otkupna cena stagnira
      Poznavaoci prilika na tržištu, ali i proizvođači pšenice ističu da otkupna cena hlebnog žita već godinama
      praktično stagnira, dok su troškovi repromaterijala u međuvremenu značajno porasli. Po rečima Svetoara
      Murgaškog, proizvođača sa Čeneja kod Novog Sada, poremećaji na evropskom i svetskom tržištu dodatno
      otežavaju položaj proizvođača, koji su sve češće prinuđeni da prodaju robu ispod cene koštanja. Pšenicu sad,
      najčešće, većina seje samo zbog plodoreda!
      Manjak padavina smanjio prinose!
      Na razvoj pšenice ove 2026.godine najviše je uticao manjak padavina. Na severu Srbije kiše nije bilo gotovo
      čitavog oktobra 2025 godine, zbog čega su biljke tek nikle i nalazile se u fazi jednog do tri lista, iako je seme
      bilo posejano u optimalnom roku. U ostatku zemlje pšenica je već bila počela da se bokori i pripremljena je
      čekala zimske temperature. Dobar deo setve obavljne je i posle optimalnih rokova za taj posao Primera radi
      Dejan Rakić iz Aradca, kod Zrenjanina parcele pšenicom je zasejao tek 22. i 23. oktobra 2025. godine. Zbog
      nedostatka vlage seme pšenice je dugo u zemlji čekalo padavine kako bi proklijalo. Za razliku od

7
individualnih proizvođača, koji su u proseku posejali više pšenice za 15 do 20 odsto, u zadruzi “Yuko Begejci”
iz Torka jesenas za vreme setve nisu povećavali površine pod hlebnim zrnom.
Nedostatak padavina sprečio povećanje površina pod uljanom repicom
U Srednjem Banatu uljanom repicom je posejano oko 3.500 hektara, što je slično kao i prethodne godine.
Najavljeno povećanje proizvodnje je izostalo zbog nedostatka padavina tokom septembra 2025. godine. U
nekim slučajevima nije bilo planirane setve uljane repice na kukuruzištima, iako je kukuruz zbog vremenskih
uslova i bržeg sazrevanja ranije obran, pa se ukazala mogućnost setve i na ovim površinama. Osim
nedostatka padavina, na odustajanje od uljane repice uticala je i primena herbicida u kukuruzu koji bi mogli
depresivno da deluju na porast uljane repice,
Dr Vladimir Aćin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ustanove od nacionalnog značaja za
Republiku Srbiju, kaže da je problem sa nedostatkom padavina imala pšenica na severu zemlje, dok je južno
od Save i Dunava bilo dosta kiše. Tamo gde je bilo padavina, pšenica ima i bolji rod.
U RZS ističu da je jesenas setva obavljena na oko 635.000 hektara. Najveće površine čak 60 osto, zauzelo je
seme ,,Tavanka’’! Zbog toga je i kvalitet pšenice u Srbiji, globalno niži. Jer, na više od polovine njiva nije
posejano kvalitetno sortno seme. U tome se i nalazi uzrok zašto se pšenice iz Srbije, dobrim delom u izvozu,
prodaje kao stočna hrana!
Ratari su nezadovoljni sa otkupnom cenkom psenice. Dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog
Poljoprivrednog fakulteta, vlasnik reprodukcionog centra ,,Farm dizajn’’ u Rumenci kod Novog Sada, i sam
je proizvođać pšenice, pa između ostalog ističe da jedna jedna kifla u prodaji, gde je on kupuje, vredi oko 80
dinara. A, od jednog kilograma pšenice može da se proizvede oko 30 kifli. A, kilogama pšencie se plaća 20
dinara! Pa gde je tu proizvođačka cena i računica, pita se on, i odmah odgovara. Eto, zašto nama neodgovara
i zbog čega se prozvodnja pšenice neisplati, i zašto čak 60 odsto zasejanih površina zauzima seme ,,Tavanka’’.
Pšenica se seje zbog plodoreda, pa koliko god rodi! Tu se i nalaze razlozi zašto se pšenica seje samo zbog
plodoreda!
Jer, Srbija za sopstvene potrebe može da obezbedi dovoljno pšenice u setvi na samo 300.000 hektara! To je po
današnjim prosečnim prinosima od 5,5 tona po hektaru. Jer, i Zadružni savez Vojvodine je izračunao da je u
tom prinosu cena proizvodnje po kilograma pšenice koštala 27 dinara. Sve što proizvedemo više u setvi većoj
od tih 300.000 hektara je naš tržišni višak. Ali, pošto je to uglavnom proizvod od semena ,,Tavanke’’, manji
su prinosi i pošto nije sertifikoovano seme, lošiji je kvalitet proizvedene pšenice. To je pšenica koja se
prodaje kao stočna hrana! U ovoj godini njena cena u izvozu nije bila veća od 176 evra po toni. I to ako se
pronađe kupac! A, mi svake godine imamo oko dva miliona tona takve pšenice.
 Uzmimo još jednu računicu! Sad se u Srbiji godišnje troši po jednom stanovniku oko 49 kilograma
hleba i još 15 kilograma peciva. Dakle, oko 64 kilogama hleba nam treba. To je znatno manje nego
nekada kada je trebalo po 117, zatim po 83 kilogama. Na to, pre svega, utiče nov način ishrane,
života i rada. Jer, neide se više na njivu sa veknom hleba i komadom slanine. Nema težačkih radova
kao nekad pa je sad manja potrošnja hleba, kaže direktor novosadske ,,Žitounije’’ Zdravko
Šajatović;
Zbog niz uzroka, ali ponajviše vremenskih nepogoda, najvažniji posao u poljoprivredi – žetva pšenice – počeo
je na vojvođanskim poljima, pre nego što se očekivalo ove 2026. godine. A, u Vojvodini se nalazi oko
polovina zasejanih povšrina pšenicom u celoj Srbiji. Suvo i toplo vreme uticalo je da pšenica prerano sazri, pa
je žetva počela nekoliko dana ranije od očekivanog roka, odnosno pre 25. i 26. juna.
Po rečima novosadskog stručnjaka za pšenicu dr Miroslava Maleševića, pšenica jr ranije bila u voštanoj
zrelosti zbog visokih dnevnih temperatura, pa su se ove godine poklopile dve žetve – uljane repice, koju su
ratari prvo moraju da obave, zatima ječma pa tek odna pšenice. Malešević je procenio da će ovogodišnji

8
prinos pšenice u Srbiji biti na nivou višegodišnjeg proseka, odnosno nešto iznad pet tona po hektaru. Ali je
napominjao da će biti i njiva na kojima će prinos iznositi svega tri do četiri tone po hektaru, ali i onih gde će
dostići osam do devet tona. Tamo gde budu niži prinosi, razlog treba tražiti u dugom sušnom periodu tokom
proleća, kada je pšenica prolazila kroz pojedine faze razvoja.
Ratar Siniša Rac iz Đurđeva, u opštini Žabalj, ostvario je prinos od 3,5 tone po jutru, dok je prošle godine
imao od četiri do 4,5 tona! On dodaje da je i tokom ove godine u vreme žetve bilo toplo vreme, pa su i
preostale površine pod pšenicom dostigle punu zrelost i bile spremne za žetvu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle jeseni 2025. godine je u Srbiji zasejano oko 635.000
hektara pod pšenicom, što je više nego u setvi 2024. godine. Poribnsoi je bio ukipono oo 3,62 milipoan tona!
 20–20,5 dinara po kilogramu bez PDV-a akontna otkupna cena nove pšenice!
Ukoliko se ta površina pomnoži sa očekivanim prosečnim prinosom od oko pet tona po hektaru, ovogodišnji
rod trebalo bi da premaši 3,1 milion tona hlebnog zrna. Te količine biće dovoljne za domaće potrebe –
prehrambenu industriju, semenarstvo i stočarstvo – jer se u Srbiji godišnje potroši između 1,5 i 1,6 miliona
tona pšenice. To znači da će i ove godine biti viškova za izvoz.
 Sad minimalan cena treba da bude bar 25 dinara bez PDV-a!
Većina proizvođača ističe da bi realna cena kilograma pšenice u ovogodišnjoj žetvi trebalo da bude oko 30
dinara bez PDV-a. Podsećanja radi, u žetvi 2025. godine pšenica je požnjevena sa oko 607.000 hektara.
Državni prosek iznosio je 6,1 tonu po hektaru, a ukupan rod bio je veći od 3,62 miliona tona. Ratar Rac iz
Đurđeva, u opštini Žabalj, ostvario je prinos od 3,5 tone po jutru, dok je u prošlogodišnjoj žetvi imao od
četiri do 4,5 tona. Iako sam pšenicu posejao na vreme i primenio punu agrotehniku, prinos je podbacio jer
tokom proleća nije bilo dovoljno kiše, što se odrazilo na rod. Po toj ceni potrebna su tri kilograma pšenice da
bi se kupila jedna kifla od 60 dinara.
 Pre žetv efpšemnco eu Srib joi je obavvljena žetva jčema na oko 100.000 hektara. Prinskio nje bio
iznad oečlkjvauinaj, ali je cena mnogo niđa, pa je nstala radsot zbog visokgo roda!
 Oko 3,1 milion tona iznosi očekivani ukupan rod pšenice 2026. godine u Srbiji!
U senćanskom „Žitopromet-Mlinu”, vodećoj žitomlinskoj kompaniji u Srbiji: Polovina zrna već je u silosima!
Vodeća žitomlinska kompanija u Srbiji „Žitopromet-Mlin“ AD iz Sente od planiranih 100.000 tona pšenice iz
ovogodišnje žetve, već je u silose smestila više 50.000 tona, što je polovina sirovina planirane za preradu u
ovoj godini. Predsednik kompanije Predrag Đurović izjavio je da je dosadašnji tok žetve potvrdio da je
izuzetno dobar tehnološki kvalitet zrna pšenice, te da očekuje da će to omogućiti i proizvodnju kvalitetnog
brašna, drugih žitomlinskih proizvoda i testenina. Na početku žetve „Žitopromet-Mlin“, kao i drugi
otkupljivači, proizvođačima je ponudio akontativnu otkupnu cenu od 19 dinara plus PDV za pravna lica, a 19
dinara sa PDV-om za fizička lica.  Onima koji nam odmah u toku žetve prodaju pšenicu jer im je novac
neophodan plaćamo akontativnu cenu, a razliku ćemo doplatiti kada bude utvrđena konačna cena (Predrag
Đurović)
 Oni koji sada ne žele da prodaju pšenicu imaju mogućnost da je čuvaju u silosima „Žitopromet Mlina“ po
utvrđenim uslovima i da je prodaju po njihovoj volji, kada im najviše odgovara. Đurović napominje da cenu
koriguju na bazi berzanskih kretanja, te da one znaju da budu više nego u samoj žetvi, nekad budu i niže, ali
svaki od njihovih dobavljača sam odlučuje kada će prodati pšenicu.  Žetva pšenice očekuje se da će potrajati
još nekoliko dana, a direktorka proizvodnje Katarina Mirić naglašava da se pored komercijalnog kvaliteta
kontorliše zdravstveno stanje pšenice i kvalitativni tehnološki parametri sadržaj vlažnog glutena i proteina. 

9
Najveći izvoznik brašna iz Srbije
Senćanski „Žitopromet Mlin“ je najveći izvoznik brašna iz Srbije pa je tako iz lanjske proizvodnje u raznim
pakovanjima na tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Mađarske, Albanije i drugih
zemalja isporučeno 36.000 tona brašna. Od izvoza kvalitetnog brašna je oko 90 posto deviznog pazara. Dobru
prođu na inostranom tržištu imaju i testenine robne marke „Sentella” jer je ostvaren izvoz oko 3.000 tona u
vrednosti 1,4 miliona evra. Obezbedili smo da sva prijema mesta mogu da rade sa dinamikom dobavljača,
ako je potrebno i 24 sata neprekidno. Na osnovu dosadašnjih pokazatelja kvalitet pšenice je veoma dobar jer
je sadržaj vlage oko 11 posto, hektolitarska težina oko 80, primese su relativno niske do 3,5 posto što je i
dokaz da proizvođači na našem sirovinskom području koriste u žetvi savremenu mehanizaciju. Sadržaj
proteina je oko 14 odsto, a vlažnog glutena 28 do 30 posto, tako da parametri kvaliteta obećavaju da će
brašno i drugi proizvodi biti dobrog kvaliteta – očekuje Katarina Mirić.
19 dinara plus PDV za pravna lica
I Predrag Đurović smatra da je za kompaniju kvalitet pšenice itekako bitan jer otkup obavljaju samo za
potrebe prerade u pogonima „Žitopromet Mlina“, a ne za dalje trgovanje, javlja novinar Milovan Mitrović.
Brašno i testenine uspešno plasiramo na domaćem i inostranom tržištu. Prošla 2025. godina nam je u pogledu
proizvodnje i izvoza bila rekordna uz ostvareni plasman naših proizvoda u vrednosti od 13 miliona evra, a
nastavljamo sa trendom povećanja izvoza koji je u prvom polugodištu uvećan za 25 odsto. Prošle godine
senćanski mlinari su samleli 89.000 tona pšenice, a u prvih šest meseci ove godine prerađeno je 50.000 tona!
On dodaje da će se u ovoj godini preraditi 98.000 do 100.000 tona, što će predstavljati novi rekord od
osnivanja kompanije. Sa ovim obimom prerade potrebe „Žitopromet Mlina“ su do 105.000 tona, pošto su
neophodne i prelazne zalihe za početak rada dok nova pšenica ne bude tehnološki pogodna za preradu.
Novi silos
Pored postojećih silosa u Senti i Novom Kneževcu kapaciteta 60.000 tona i podnih skladišta u Đali,
„Žitopromet Mlin“ je u sklopu priprema za ovu žetvu investirao u izgradnju novih silosnih kapaciteta, pa će
završen i novi silos kapaciteta 14.000 tona, tako da će raspolagati smeštajnim kapacitetom u silosima koji će
zadovoljiti dve trećine potreba kompanije. Izvršni direktor održavanja u „Žitopromet Mlinu“ Zoltan Nađ
kaže da je ulaganje u novi silos vredno 1,1 milion evra, što se realizuje sopstvenim sredstvima. U toku je
instalisanje i solarne elektrane, postavljanjem 2.000 solarnih panela. U prvoj fazi instalisana snaga će biti 730
kilovata, što će se drugom fazom zaokružiti na jedan megavat. Solarni paneli se instaliraju isključivo na
krovovima postojećih objekata i sa očekivanom količinom električne energije očekuje se da će 20 do 25 posto
ukupnih potreba biti podmirivano iz obnovljiivh izvora – precizirao je Nađ. Senćanski „Žitopromet Mlin“
ima stabilnu sirovinsku bazu zahvaljući tome što skoro tri decenije ima standardni krug dobavljača, pri čemu
većinu čine zemljoradničke zadruge iz regiona severnog Banata i Bačke i preduzeća koja se bave otkupom
žitarica, sa kojima ima dobru poslovnu saradnju. Deo pšenica u senćanske silose stiže i sa područja južne
Bačke i okoline Sombora, sa područja koja im gravitiraju. 
– Sirovinska baza je godinama stabilna i tu nemamo problema. Sa druge strane nastojimo da logističke
troškove smanjimo na najmanju moguću meru pošto je svaka para bitna u ukupnoj ceni koštanja pšenice, jer
su prevoz pšenice, lagerovanje i čuvanje u našim silosima o našem trošku – napominje Đurović.
Mehanizacija u žetvi
Cilj svake žetve u Srbiji je da se što ona obavi što pre. Za desetak dana. Kako nevreme, eventualni kvar na
mehanizaciji da onemogući ili da se nestigne da se sakupi zrno. Inače, u Srbiji, prema podacima RZS ima oko

10
481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna. Nije dobro što je gotovo polovina te mehanizacije
starija od svojih vlasnika, ističe Karolj Pece, zemljoradnik iz Bačkog Petrovog sela kod Bečeja. Kao bi obavili
žetvu na vreme i ovde i u regionu imamo formirane mašinske prstenove. Mislimo da je to jeidni načlin rada
sad u Sribjio. A, u Slvoeniji to je uobičajeno! To znači da nemora svako da ima i traktor i kombajn. Već
udružujemo mehanizaciju, šta k ima, pa onde asvi imaju sve,kaže Pece. Kako bi se posao godien dobro
organizuova i obavio na vreme. Naravno uz što manje gubitaka i niže troškoe. Izvršni direktor ,,Džon dira’’
u ovom regionu mr Đorđe Mišković, ističe da ova kompanija sa dugom tradicijom na u svetu pa i na Balkanu,
aktivno učestvuje u obnovi mehanizacije u Srbiji, pod povoljnim uslovima, a sve to u cilju da se pomogne
siromašnoj poljoprivredi.
Potencijali Srbije
Srbija se može pohvaliti jednim od svojih najvažnijih resursa obradivim zemljištem, koje pokriva oko 3,4
miliona hektara. Sa oko 6,5 miliona stanovnika svaki žitelj Srbije ,,ima na raspolaganju’’ približno 0,52
hektara (52 ara) obradivog zemljišta, što je značajno iznad svetskog proseka od svega 0,19 hektara po osobi.
Ova prednsot otvara brojne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, održivih resursa i ekonomski rast. Nažalost
to se u Sroibji neodovljbno koristi!
Uporedimo li ovu cifru sa nekim od najnaseljenijih zemalja sveta, Srbija se izdvaja kao lider! Kina na primer,
ima samo oko 8-10 ara po stanovniku, Indija 12 – 14 ara, dok Japan raspolaže sa skromnih tri ara po osobi!
Čak i u razvijenim zapadno evoropskim zemljama, poput Velike Britanije i Hilanduhe, količina obradivog
zemljuišta po stanovniku iznosi svega 8 – 15 ara. Srbija Sa svojih 52 ara po stanovniku, pozicionirana je kao
zemlja sa izuzetnim agrarnim potencijalom!
(Autor je analitičar i publicista)