• Poplave, suše, oluje, štetočine, zdravstvene krize, ratovi – katastrofalni događaji su doveli do gubitka širom sveta  od oko 3.800 milijardi dolara u usevima i  stočarskoj proizvodnji u poslednjih 30 godina. To se navodi u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).  Sve do 2024. godine, šteta je bila oko 123 milijarde dolara godišnje ili pet odsto prihoda koje su poljoprivrednici proizveli između 1991. i 2021. godine, navodi se u dokumentu. Ova šteta može da se pretvori u gubitak od 147 kalorija dnevno po osobi, što su godišnje prehrambene potrebe 400 miliona muškaraca ili 500 miliona žena;

• FAO prvi put je pravio ovakvu procenu 2023. godine, jer međunarodna zajednica postaje svesna značajnog povećanja broja katastrofa, kojih je četiri puta više od 1970-ih’’, rekao je zamenik direktora odeljenja za statistiku pri FAO Pjero Konforti u saopštenju za javnost. Povećan broj katastrofa uglavnom je posledica klimatskih promena – ekstremne temperature, suše, poplave i oluje koje izazaviju najveću štetu. Kako se navodi, štetu izazivaju i pandemije poput kovida, epidemije afričke i klasične svinjske kuge i oružani sukobi, navodi se u izveštaju FAO;

• Nekadašnji ministar poljoprivrede Srbije dr Stojan Jevtić pre tri decenije upozorio na današnje suše kao i predloge za rešvanje ovog gorućeg problema, Jer, od 100 godina čak 52 će biti sušne: Od početka XXI veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonomske  gubitke. Procenjuje se da do ove, 2024. godine premašuju i 6,5 milijardi evra, a više od 70 dosto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra. Danas su štete u Srbiji za 10 supa skoro 15 milijardi evra!

Foto: Betaphoto/Dragan Gojić/ – Srbija među poslednjima u svetu po navodnjavanju!

Piše: Branislav GULAN

Glad u svetu

U svetu gladuje 811 miliona ljudi jer nema hrane! Broj ljudi koji umiru od gladi povećao se šest puta u protekloj godini i nadmašio smrtne slučajeve uzrokovane Korona virusom, prema novom izveštaju Oxfama. Prema izveštaju te međunarodne organizacije, svakog minuta u svetu od gladi umre 11 osoba! Zbog poređenja, od posledica zaraze Korona virusom u minuti umre sedam osoba! Izveštaj koji je objavljen naslovljen je kao “Virus gladi se umnožava”. Predsednica Oxfama Abby Maxman je rekla da je statistika zastrašujuća, da se mora uzeti u obzir da su to osobe koje pate te da je i jedan čovek koji umre od gladi previše, javlja AP. Globalne cene hrane također su porasle za 40 posto, što je najveći rast cena hrane u više od deset godina, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene: Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima!

Ukoliko se ne smanji zagađenje, veliki broj populacije živeće u predelima u kojima je prosečna temperatura oko 29 stepeni Celzijusa. Više od tri milijarde ljudi živeće u mestima u kojima je temperatura „blizu nepodnošljive“ do 2070. godine, navodi se u novom istraživanju. Ako se ne smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, veliki broj ljudi će živeti u mestima u kojima je prosečna temperatura iznad 29 stepeni Celzijusa. Poređenja radi, prosečna godišnja temperatura u Srbiji je oko 14 stepeni na Celzijusovoj skali. Veruje se da je to više od klimatske „granice“ u kojoj su ljudi živeli tokom poslednjih 6.000 godina. „Nadamo se da će studija pokazati kako će klimatske promene uticati na živote ljudi“, rekao je za BBC koautor studije Tim Lenton

Istraživači su koristili podatke i projekcije broja stanovnika Ujedinjenih nacija i scenario o tri stepena Celzijusa, koji je zasnovan na očekivanom globalnom porastu temperature. U izveštaju UN stoji da čak i ukoliko neke države nastave da se pridržavaju Pariskog klimatskog sporazuma, svet je na putu ka porastu temperature od tri stepena Celzijusa. Prema studiji, ljudska populacija živi u uskim klimatskim pojasevima, a većina naseljava područja u kojima je prosečna temperatura od 11 do 15 stepeni Celzijusa!

Najgora suša!

Američki Zapad preživljava najgoru i najdužu sušu od oko 800. godine nove ere, otprilike od vremena kada je vladao Karlo Veliki, objavljeno je u časopisu „Nature Climate Change.“ Poslednja višedecenijska suša u Americi dogodila se tokom 1500-ih godina, ali nije bila ovako pogubna. Suša koja je u toku na zapadnom delu severo-američkog kontinenta dovela je do pada nivoa jezera, rezervoara i reka u Kaliforniji na rekordno niske nivoe, što je prouzrokovalo veći broj šumskih požara, tvrde naučnici. Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change oslanjala se na podatke dobijene preko prstenova na drveću i drvenih greda sačuvanih na arheološkim nalazištima Indijanaca. Slike presušenih jezera, pejsaža pogođenih šumskim požarima, praćenih snegom i zajednicama bez vode razotkrivaju posledice istorijske suše.

Zapadna strana Sjedinjenih Američkih Država iskusila je sušu veći deo protekle dve decenije, prema podacima američkog monitora za sušu. U 2023. godini došlo je do nestašice vode na reci Kolorado, jednom od najvećih izvora života na zapadu SAD-a, što je pogodilo oko 40 miliona Amerikanaca. Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepeni celzijusa otkako je počela industrijska era, a temperatura će nastaviti da raste osim ako vlade širom sveta ne porade na drastičnom smanjenju emisija, komentariše BBC.

Arizona traži spas u kišnici

U jeku kampanje Breda Lankastera, stručnjaka iz oblasti sakupljanja kišnice i vodoprivrede u Tuson, Arizona, je doneo nekoliko mera kako bi u potpunosti iskoristio kišnicu kao vrstu resursa. Godine 2008. doneta je uredba da novi komercijalni objekti navodnjavaju polovinu zemljišta korišćenjem sakupljne kišnice. Godine 2013. usvojena je „Politika zelenih ulica“ kojom se nalaže svim javno finansiranim projektima puteva da zahvate prvih pola inča (1,3 cm) kiše tokom padavina. A, sa novijom inicijativom, „Infrastruktura zelenih kišnica“ 2020. godine, Tuson je počeo da naplaćuje malu sumu od stanovnika za račune za vodu kako bi se prikupljanjem oko tri miliona dolara godišnje pružila podrška javnim projektima za prikupljanje kišnice, kao što je gradska „Iniicijativa za milion stabala“. Lankaster, koji danas vodi konsultantsku firmu za permakulturu koja savetuje Tuson i klijente širom sveta, smatra da u tipičnoj godini mnogo više kiše padne na Tuson nego što svi njegovi građani troše u domaćinstvu u komunalnoj vodi. „Suludo je što još uvek trošimo toliko novca da donesemo vodu nižeg kvaliteta sa udaljenosti od 480 kilometara, kada imamo ovu ogromnu količinu vode koja dolazi besplatno sa neba i koju možemo da koristimo kao primarni izvor,“ prenosi BBC. Rendolf iz Babit centra za politiku zemljišta i vode Linkoln instituta za politiku zemljišta, ne veruje da samo skupljanje kišnice može da obezbedi vodu u meri kao što to čini sistem rezervoara. Ona kaže da to nije opcija za svaki grad koji doživljava nestašicu vode. Ali, kako klima postaje toplija i potražnja raste, ona misli da će “žetva“ kiše biti češća.

„Kamen gladi“ u Evropi

Kako prenosi N1, zbog najveće suše u Evropi u poslednjih pet vekova, rečna korita su sve praznija, a brodski transport otežan. Ovako drastičan stogodišnji minimum vodostaja reka doneo je velike štete. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da prokopavanje korita Dunava kao rešenje zvuči neverovatno, ali da ćemo u budućnosti morati da se okrenemo alternativnim vidovima transporta, poput prevoza kamionom ili železnicom. 

Koridor Rajna-Dunav sa svojim kapilarnim putevima je stožer transporta u Evropi, a on trenutno ne funkcioniše. Problema ima i na donjem toku Dunava, pa su se tako, barže koje su prevozile srpsku robu ka rumunskoj luci Konstanca, čak i sa manjim tovarom zaglavile negde u Bugarskoj. Katastrofalna hidrološka situacija utiče na enrgetiku, pa srpske hidroelektrane tako danas proizvode za trećinu manje struje nego uobičajeno. U poslednjih deset godina, čak su sedam bile sušne, i svaki put se pokreće tema navodnjavanja, dok rezultati izostaju. A, Djerdap proizvdoi najuam nej sturje od svog postojanja…

Žedna planeta Zemlјa!

• Zato se ističe da je voda izvor života na Zemlјi. Život je nastao u vodi i postoji zahvalјujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlјe, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan lјudima, u smislu da ga mogu koristiti za piće i druge potrebe; 

• Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe; 

• Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovine stanovništva zemalja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

• U svetu je dnevno milijarda gladnih i više od dve milijarde lјudi nema vode za piće!

• Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

•  Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina u svetu nanelo štetu od dva biliona dolara!  

• Štete od osam suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do kraja 2025.godine nanene su štete samo u agrari od su oko 11 milijardi evra! Prosečna gpodišnja  šteta od suša i nevremena, za deset ptua kada su se one dogodile, u Srbiji, bila je po 1,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu. Štete su samo prikazivane  sa dvostrukim brojkama kroz pad proizvodnje u agraru!

• Za poslednje štete odgovorni su autori agrarne strategije od 2014. do 2025.godine u Srbiji! Jer su bili obećali narodu godišnji rast proizvodnje od 9,1 odnosno 6,1 odsto ako je loša godina. A realnost je bila surova, rast za jednu deceniju bio je samo 1,7 osto, ili godišnji tek po 0,17 odsto! Tu štetnu strategiju napisalo je 240 agrarnjih eksperata iz Srbije. Za tu promašenu i štetnu strategiju, oni su  sebe častili za to sa 8,2 miliona evra namenskih donacija pristiglih iz tri evropske zemlјe;

• Istraživanje koje je sprovela FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalјa po količini i kvalitetu resursa vode;

• Rezultat te pogrešne agrarne strategije bio je da Srbija je izgubila Prehrambeni i semenski suverenitet u polјoprivredi, kada je u pitanju svinjsko meso, mleko. Sad prvo treba da se izleči bolesni agarar u Srbiji, pa da se sa novom Strategijom poljoprivrede i razvoja ruralnih sredina od 2026. o 2034. Godine izleči bolesni agara.  A da je bočesnta najbolji prikaze j sanej u stočarstvu: 

• U stajama i na pašnajcima ima samo 698.871 grlo goveda. To je na nivou od pre 100 godina!
• Do pojave afričke kuge 2026. godine u oboriak Srbije je bilo 2.403.991 grlo svinja! Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata 1947. Godine!
• U torovima se nalazilo 1.684.013 grla ovaca i oko 149.000 koza!
• U ekonomskim dvorištima u 2026. godini bilo je i oko 14,5 miliona grla živine!

• Dokaz da je agrar ozdravio biće:

• Kada u stajama i na ispaši bude zajedno najmanje dva miliona grla goveda!
• Zatim više od 5,5 miloaj svinja u oborima!
• U torovima više od 3,5 mliona ovac i blizu 200.000 grla magaraca!
• U ekonomskimdvolrištika trea da bude 90 miliona pilića – živine i oko osam miliona koka nosilja!

• Kao što se kaže da je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek – vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode! Kažemo preostalih, iako voda spada u takozvane “obnovlјive” resurse i prerađevine; 

• Zato je sad, izlečenje bolesnog agrara, odnosno povratak prehrambenog i semenskog suvereniteta u fokusu sprovođenja nove strategije od 2026. do 2034. godine u Srbiji!

Vojvodina: Gubitak trećine proizvodnje

Srbija zbog suše na svakih nekoliko godina izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje, jer se od ukupno 3.527.100 hektara oranica, u 2025. godini, prema podaciam RZS navodnjavalo samo  47.529  hetkara ili tek 1,4 odsto.  Inače, u Srbiji  na svakog stanovnika postoji po  0,52 hektara ili po 52 agara obradkivih njiva. To je skoro dbvostruklo više nnegošto zajendo imaju Kinja, Indija i Japan!

Prema poslednjem popisu polјoprivrede Republičkog zavoda za statistiku iz 2024. godine, u Srbiji je zabeleženo 4.073.703 hektara raspoloživog polјoprivrednog zemlјišta, dok se aktivno koristi 3.257.100 hektara. Na tim površinama posluje više od pola miliona gazdinstava – ukupno 508.365, od čega čak 506.323 čine porodična gazdinstva, dok su 2.042 pravna lica i preduzetnici. Stočarstvom se danas bavi 313.495 gazdinstava i proizvođača.

Iza ovih brojki krije se i jedan od najvećih problema domaće polјoprivrede – izrazita usitnjenost poseda. Više od tri miliona hektara obrađene zemlјe podelјeno je na čak 19 miliona parcela, što ozbilјno otežava modernizaciju proizvodnje, primenu savremene mehanizacije i povećanje produktivnosti. Stručnjaci zato ovu oblast često opisuju kao najveću fabriku pod otvorenim nebom, ali i fabriku čiji je proizvodni potencijal daleko od iskorišćenog.

Kada se Srbija uporedi sa drugim državama, razlika je još uočlјivija.

• Dok na jednog stanovnika Srbije dolazi oko 0,52 hektara obradivog zemlјišta, svetski prosek iznosi svega 0,19 hektara. U Kini na svakog stanovnika dolazi između osam i deset ari obradive zemlјe, u Indiji između 12 i 14 ari, dok Japan raspolaže sa svega tri ara po stanovniku. Ni razvijene evropske zemlјe nemaju znatno povolјniju situaciju – u Velikoj Britaniji i Holandiji obradive površine po stanovniku kreću se između osam i 15 ari!
• Sve to je ogromnog bogatsetov koje se ne koristi! 

U to bogatstvo trea dodati i agrarni buđ u 2026. godini od oko 150 milijardi dinara. On bi bio valjan i koristan kada bi došao u zdravu poljoprivredu i bio dobro raspoređen. Ovako on to nije i neće biti velike koristi od njega. 

• Inače, prinosi skoro svih kultura svih kultura koje se proivuode u Srbiji niži su nego što su bili pre tri, četiri ili pet decenija! 

Dokaz je pšenica od koje je najveći rod dobijen daleke 1991. godine od 3.736.50 tone. Rekordan rod kukuruza bio je 1986. Kada je  bulo proizvedeno 8.062.020 tona, zatim rekordna proizvodnja šećernje repe bila je 1989. godine kada je iz zemlje bilo izvađeno čak 4.920.600 tona ,,slatkog korena’’, dok je rekordna proiyvudonja krompia, koji sad uvozimo, od 1.148.660 tona bila 1974. godine… Danas se u Srbiju mora uvoziti i pasulj jer ga nemamo dovoljno, a nekada davno 1955. godine bilo je proizvedeno čak 101.03 tona. Slično je sa belim lukom jer danas se uz Srbiju mora uvoziti čak 70 odsto potreba. A, 1984. godine Srbija je imala dovoljno za celu Jugoslaviju  jer je u njoj bilo proizvele čak 34.890 tona belog  i oko 202.860 tona crngol luka, koliko ga je bilo proizvedeno 1981. godine… Daleke, 1977. godine u istoj toj današnjoj Sribji bilo je proizvedenio 244.960 toha  apradajza, Ali, dnas da bi ga iamloi na trpezimoramjo ga uvoziit, ponajviše iz Albanije…

Slično je i sa grožđem jer je rekordna proizvodnkja od 748.530 tona u Srbiji bila 1969.godine. Iste godine na 42 miliona stabala šljiva u Srbiji bilo je ubrano 886.540 tona šljiva, pa je daleke 1989.godine bilo ubrano 96.400 tona krušaka, a 2004. godine čak 30.823 tona trešanja, dok je rekordna proizvodnja višanja bila 2020. godinje u količini od  165.730 tona…

Pare potrošene, njive suve!

Kako bi se povećalo poljoprivredno zemljište pod navodnjavanjem, država je pre više od jedne decenije, podigla kredit kod Razvojnog fonda Abu Dabija, u iznosu od 97 miliona dolara. Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav sad  je dugačak oko 730 kilometara, a građen je da obezbedi odvodnjavanje sa milion i navodnjavanje na neikad dostignutih 510.000 hektara velikog dela vojvođanske žitnice. Gradnja je u koju je uloženo oko milijardu dolara, počela 1947. godine, a završena 1977. godine. Taj sistem u rad je te godine pustio visoki  funkcioner tadašnje SFRJ Stane Dolanc, koji je prilikom otvaranja sistema, na brani Novog Bečeja, rekao da će on obezbediti da se navodnjava 510.000 hektara, a da se odvode suvišne vode sa million hektara. Navodnjavanje nikada nije funkcionisalo na obećanim površinama. Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine. Tada sistemi nisu mogli da prime suvišne  vode pa su bile velike poplave u Vojvodini.  

Kada je sistem građen iz njega je iskopano oko 135 miloian kubika zemlje. Da bi se sad priveo nameni potrebno je da se  očisti oko 15 miliona kubika mulja. Meštani koji mogu da koriste Kanal Dunav-Tisa-Dunav, međutim, tvrde da se voda kao prirodno bogatstvo ne koristi dovoljno. „Vodovodna mreža, kanali,  je zaraslo u trsku. Vode nema, niko ne preduzima ništa, a svi poljoprivrednici plaćaju odvodnjavanje i navodnjavanje. Problem je dovesti vodu i očistiti kanale“, kaže Bojan Ungur,  poljoprivrednik iz Kleka. „Jedan deo atara ima baš dobru kanalsku mrežu i svake godine je imao vode, dok bi za drugi deo atara trebalo nešto da se uradi na tom produbljivanju kanala“,  dodaje Boris Despot, poljoprivrednik iz Ravnog Topolovca. 

• Vlasti u Srbiji tvrde kažu da se trenutno u Srbijii, na javnim i zadružnim površinama, kao I privathnjim njivama, odnosno plastenicima i staklenicima,  navodnjava oko 268.305 hektara… Ali isti izvor RZS ima i podake da se se nuu 2022. godini ukupno navodnjavlo samo 54.639 hektara poljoprivednih površina javnih preduzeća i zadružnih njiva.  To se sad svake godine smanjuje pa je isti izvor naveo da je tokom 2025. godine u Srbiji bilo navodnjavano samo 47.543 hektarta poljoporivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga…

Dakle, uprkog kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje, pojedini sistemi nisu stavljeni u funkciju, utvdila je Državna revizorska institucija Srbije, krajem 2025. godine. To je i objavljeno u Izveštaju o reviziiji svrsishodnosti poslovanja – Upravljanja u sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini, broj 400 – 300/2025-07/35, Beograd 3. septembar 2025. godine.

Sistemji za navodnjavanje u javnoj svojini  su izgađeni na površini od 105.000 hektara, što je manje od šest odsto  zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Misli se na Vojvodinu koja ima oko 1,4 miliona hektara obradivih površina.  Međutim, zbog nedostatka održavanja i nebrige od strane vlasnika i korisnika  sistemi su u funkciji na značajno manjim površinama. 

• Prema podacima  RZS, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navdonjjvanje u okvokrui Akciomjgoplana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritriji R. Srbije za period od 2021. Do 2023.l godine,realni je smao 30 odstpo plana!

• Uprkos kapialjimulaganjima od preko 58 milioan evga u infrasrukjturu za navodnakjvanje u ovom periodu, pojedinji sistemoi za navdnjavanje nisu savljeni u funkciju! Veliki borj izgađenih sistema za navdoanjvjanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgadnja fizičkihj objekata (npr. brana i akumulacija ,,Mali Iđoš’’, crpna stanica ,,Mali Iđoš 2’’, podssistemj ,,Srbobran’’ i sistem ,,Jaseničke kapi’’…)
• Dodatni probpoemk predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumehnta, međukojima je i program navodnjavanja u R. Srbiji zha period do 2032. godine, koji je, ipored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,k2 milioan evra besportvanih sredstava i dalje u fazi uizrade;
• Neefiaksno upavljanja sistemima za navodnjavanej u javnoj svojini ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnsoti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjiam većimk od 58 miliona eva u peridou od 2021 – 2024. godine;

Za rešavanje tih probleam DRI je subjektima revizikje dala i sledeće preporuke:

Ministarstvu poljoprivrede, [umarstvai voidoprvirede – Republičkoj direkckiji za vode:

• Da preduzmu sve neophodne aktivnosti kako bi se doneo Akcioni plan za realizaciju Strategije upravljanja vodama na teritoriji R.Srbije  i program navodnjavanja. JVP ,,Sribjavode’’ Beograd i ,,Vode Vojvodine’’ sve to treba da sprovedu u život;

• Jer, Kanal Dunav- Tisa – Dunav su jedinstfen sistem kanalča protiv popalva kao iza navodnjvanje zemljišta. Kao plovniput, za otpadne vode, za turiza, zalov i ribolov… Sistem kanala kojui se protežui na 12.700 kvadratnih kilometara, između reka Dunav i Tisa, u Bačkoj i Banatgu na teritoriji Vojvodine. Ukupna dužina kanala danas je 929 kilometara, uključujući nove i stare kanale  i pritoke koje su bile cele ili delom obnovljene i integrisane u sistem kanala.U mreži kanali postoji 52 objekat – 24 kapije, 16 predvodnica, pet sigurnosnih kapitja, šest pumpi, kao i 180 mostova. Ova mreža omgoćava sušenje oko 700.000 hektara zemljišta i navodnjavanje 50.000 hektara. Moguća plovidba kanalom je 664 kilometra. U sistemu kanala nalazi se i 14  luka za utovar i istovar tereta;
• Od 1958. godine rađena je rekonstrukcija, kao i novi kanali u postojećem sitemu kanala koji su pravljeni  još za vreme Austro – Ugarske. U tom periodu sagrađeno je 84 mosta – 62 za vozila, 19 za železnicu i tri pešačkia mosta. Jedna od najznačajnijihz građevinja na kanalu ke bfana kod Novog Bečeja na Tisi koaj reguliše vodostaj i omgućava navodnjavanjje više stotina hilajuda hetkara zemljišta, ponajviše u Banatu;

Igor Kolaković iz JVP „Voda Vojvodine“,  navodi za javnost da su najveći problemi pri izgradnju novih kanala i sistema za navodnjavanje izrada planske dokumentacije, kao i regulisanje imovinsko-pravnih odnosa tj. ekspropiracija. „Vode Vojvodine su imale 30 projekata koje se finansiraju iz fonda Abu Dabija. Otoga 20 je završeno, 10 je trenutno u fazi izgradnje. Ukupna vrednost svih tih projekata iznosi oko 62 miliona evra i završetkom svih tih projekata dobićemo mogućnost za potencijalno navodnjavanje dodatnih 103.000 hektara obradivog zemljišta“, rekao je za javnost Kolaković. 

Foto: Arhiva Vovjvodina voda –  Kanal D-T-D kod Novog Sada

Stručnjaci savetuju da se u delovima gde nema vode koriste bujične rečice i na njima prave akumulacije, kako bi se u sušnom periodu višak vode iskoristio za navodnjavanje oranica. „Ne možemo navodnjavati svako zemljište i vrlo često navodnjavanje odnosno nestručno navodnjavanje dovodi do nepovratnog narušavanja kvaliteta zemljišta, odnosno degardacije zemljišta. Svaka biljka ima svoje zahteve za vodom“, objašnjava  dr Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta. Za efikasnije korišćenje i vode i zemljišta, stručnjaci savetuju da se pre sadnje uradi analiza zemljišta koja bi pokazala šta na njemu najbolje uspeva. Jedna od preporuka je da se voćnjaci i vinogradi ne podižu u Vojvodini jer se navodnjavanjem i đubrenjem sa mineralnim gnojivima uništava plodna zemlja na kojoj najbolje uspevaju ratarske i povrtarske kulture. Uništavanje plodnih njiva podstaknuto je nestajnejm stoke iz staja. 

• Da bi se sprečilo unitaštavanje plodnih njiva, koje sad imaju najviše 2,5 odsto humusa (pre dve decenije je bilo pet odsto), potrebno je u Vojvodini da postoji oko 100.000 grla goveda. Tada bi imali dovoljno gnojiva i mesa za izvoz.  Da bi se nadoikandio smaoi jedan santimetar iyguboljengo humusa u zemlji[tu potrebno je da prođe 100 godina!

Najava visokih temperature

Svetska meteorološka organiz acija u saradnji sa službom za klimatske promene Kopernikus, objavila je izveštaj koji pruža detaljan uvid u stanje klime u Evropi za 2023. godinu pod nazivom ESOTC 2023. Tu je i data najava ovih visokih temperatura koje sad preživljavamo. Najnoviji podaci okrivaju da je 2023. godina najtoplija ili je bila druga najtoplija godina od dosadašnjih sakupljanja podataka. Videćmo šta će se prikazarti za ovu godinu sa vrelim letom.

• Jer, temperatura u Evopi već sad je 2,3 stepena celzijusa iznad predindustrjskog nivoa, dok je na globalnom nivou temperatura veća za 1,3 stepena što ukazuje na to da se Evropski kontinent zagreva najbrže na svetu! 

Iako leto 2023. godine nije bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, pamti se po ekstremnim uslovima, kao što su toplotni talasi, šumski požari, suše i poplave. Izveštaj ukazuje i na veću smrtnost od toplote, koja je u poslednje dve decenije porasla za 30 odsto. U 2023. godini izmerena je najviša prosečna temperature površine mora u Evropi ikada! Tokom 2023. godine u Evropi je bilo oko sedam odsto više padavina od proseka. 

Prema procenama Međunarodne baze podataka o katastrofama, poplave su 2023. godine pogodile oko 1,6 milion ljudi u Evropi i izazvale 81 odsto godišnjih ekonomskih gubitaka. Najveća suša koja je pogodila Evropu u poslednjih nekoliko decenija ostavlja posledice na domaćinstva, poljoprivrednike, fabrike i transport širom kontinenta, a stručnjaci upozoravaju da suše, zime i toplija leta, izazvana zagrevanjem planete, znače da će nestašice vode ubrzo postati i nova normalnost!

Priča o psu i kući

I tako, šuša ili poplava se prisetimo tek kada one nastupe. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjvanje na velikim površinama Jer, imao 19 milioamn mini parcela. Ako uzmemo da u Vojvodini ima 22.000 kilometar  kanala, kada bi se navodnjvalo samo po 100 metara s obe strane navodnjavali bi 44.000 hektara. Gašenjem Instituta za istraživanja u poljoprivredi Srbije, nestali i projekti o navodnjavanju. 

• Nekadašnji ministar poljoprivrede Srbije dr Stojan Jevtić pre tri decenije upozorio na današnje suše kao i predloge za rešvanje ovog gorućeg problema, Jer, od 100 godina čak 52 će biti sušne!

Foto: Lična dokumentacija autora – dr Stojan Jevtić, davno najavio suše

• Od početka XXI veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonomske  gubitke. Procenjuje se da do ove, 2024. godine premašuju i 6,5 milijardi evra, a više od 70 dosto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra. Danas su štete u Srbiji  od desetak  suša blizu 15  milijardi evra!

Učestalija pojava suša, što pokazuje i ova 2024. godina, je jedna od najočiglednijih manifestacija klimatskih promena, a uskoro će postati i regularna prirodna pojava usled promena klimatskih uslova. Jer, porast globalne temperature, izazvan zbog klimatskih promena, dovodi do povećanja isparavanja vode iz zemlje i biljaka, što direktno doprinosi povećanju sušnih uslova. Isto tako, u mnogim regionima kišne sezone postaju kraće i intenzivnije, dok sušni periodi postuju duži. Iako ukupna količina padavina možda opada značajno, njihova raspodela tokom godine postaje nepravilna, povećavajući rizik od suša, te tako regije koje su nekada bile podložne redovnim padavinama sada doživljavaju duže sušne periode.

• Priča o suši često me podseća na priču o psu kući. Suše se setimo onda kada oina već nastupi Posle toga smo seve zaboravljalo i da podsetim, eketren suše smo imali 2003. Zatim  2012, 2017, pa evo sv edo 2026. godine,  priča bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevtić.

,,Da podsetim ekstremnu sušu smo imali recimo,  2012. godine, pa i desetak puta do sada.  Istina, na ovim prostorima ni poplave, ni erozija, ni bujice nisu retka pojava. Svetska meteorološka  organicazija je nedavno objavila da je od 1880. godine, od kada se mere meteorološki podaci, 2023. godina, bila najesktremnij, sve do nedavno. Jer, na jednom kraju planete su  izuzetne suše, a na drugom kraju su poplave. Naša poljopriveda se ovim problem počela baviti tek pre četvrt veka. Stručnjaci su prognozirali rast temeperatura pa je ona u Beogradu, sad već davno bila dosegla 45 stepeni.  Možda stigne i oves 2026. godine! 

Nauka se tek tada ozbiljnoi pozabavila pitanjem suše i biljne proizvodjje jer podaci i analize iz tog vremena su pokazivale da sve što je istočno od Tise, Dunava, i Južne Morave zahvatiće aridni pojas i taj prostor bi ispao iz kukuruznog pojasa Evrope. Evo to nam se sad dešava“, kaže Jevtić. Po njegovim rečima, ozbiljni naučnici davno, još pre nekoliko decenija, bili zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovo stočarstva koaj nam sad nestaje i  govorili su da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša  predupredila. 

• I tada i danas posezalo se za jednim jedinim argumentom da moramo da napunimo staje junadima i da krenemo u navodnjavanje. Jer, Srbija ima najmanej površine pod sistemima za navodnjavanje u Evropi i nalazui se među poslednjiam u svetu, Međutim, nije tačno da Srbija koristi samo malo vodu, kako prikazujemo, jer sigurno ne bi bilo paprike u leskovačkom kraju, da se ne zalivaju saklenici i plastenici, nebi bilo ni povrća u Gospođincima u Vojvodini, da se ne zaliva. Pa i malinari poslednjih godina ozbiljno rade na primeni sistema ,,kap po kap“. I drugi povrtari to rade, jer taj sistem najviše odgovara voćarskoj proizvodnji. Sve su veće površine pod staklenicima i plastenicima koji koriste ,,kap po kap’’. Ali, posšto smo zapsoavili vodu, sad dolazi9mkouskoro u situaciju da je uskor više neće biti ni za ,,kap po kap’’…

Propuštena  šansa

Moramo da priznamo da smo šansu koju smo imali sa sisemom D-T-D propustili i on je nedovoljno iskoriščen. Tu ima 22.000 kilometara kanalske mreže, naglašava Jevtić.  Nažalost, dobar deo toga je neuređen, voda ne može da dopre do onih parcela gde je namenjeno. Tako vode i kada smo je imali i peviše, niej bilo tamo gde je potrebna! Ali je bilo i viška gde nije ni trebala. Mi u Srbiji sad obrađujemo oko 3.257.100 hektara njiva kloej su podeljene u 19 miliona parcela, Dakle, one su rasparčane, pa je velika njiva  usitnjena. To se dogodilo prilikom pljačkaške privatizacije  u Srbiji 2000. godine,  koja je obavljena uz pomoć tadašnje države. Tako da nije moguće više organizovati navodnjavanje na velikim površinaa kakvo smo nekad imali!

Postavlja se pitanje, da li smo mogli vododotokove, jezera, podzemne vode i vode kanala bolje da iskoristimo, ptia se Jevtić. Istovremeno i odgovara: Mogli smo, a možemo i danas ako obezbedimjo jeftina sredstva pa čak i beskmatna, našim proizvođačima. A, imamo 508.365 gazdinstava. U svakom gazdinstvu nalazi se prosečan broj članova i stalno zaposlednihj po 2,2 lica. Dakle, u njiam u poljoprivredi radi 1č.150.653 lica!

Teba onima koji žele da grade sisteme za navodnjavanje obezbediti novac za nabavku sistema za navodnvjanje, odnosno i male agregate, pumpe, kišna krila i slične sisteme, pa bi obezbedili navodnjavanje na većim sisistemkima ističe Jevtić. Po njegovim rečima velike komplekse nećemo više imati prilike da organizujemo, uglavnom će parcele ostati onakve kavke su.  

Sad je  prosečno  gazdinstvo veličine 6,4 hektara. U njemu se nalazi samo jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine. U 600 sela danas više nemamo nijedbne krave. To nije obična  brojka ni statoisika. U tokm selu više nema ekonomije. I ta sela će brzo nestati. Ali, pošto se radi o privatnim posedima, određene mogućnosti postoje da se komasacijom, koja je sad u toku, određene površine ukrupne. A, pošto neće biti mogućnosti da se na jednoj teritoriji organizuje samo jedna biljna kultura pa će tako biti jedino i moguće nabavljati male sisteme (a u zemlji imamo oko 216.000 vlasnika njiva veličine do 2,5 hektara), a ostaće onakva struktura proizvodnje kakvu vlasnici smatraju najboljom!  

• Dakle, ističe on, ako uzmemeo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom, mrežom, mi možemo, primera radi, 44.000 hektara da navodnjavamo, ako sa jedne i druge strane kanala obuvhatimo po 100 metara.!

Šrto se tiče novih krupnih zemljovlasnii oni i onako dugoročno posmatrano su zemlju kupili da bi je, kada dođe vreme, što bolje prodali, a navodanvjanje njih puno ni neinteresuje. Prava je šteta što u  Negotinskoj krajini, koja spada u najaridnjije krajeve Srbije, posle severa Banata, ili su skoro u istoj ravni nedovoljno se koristi kanal koji je prokopan radi odvodnjvanja, ističe Jevtić.  Na kraju kanala do Dunava postavljena je crpna stanica koja prepumpava vodu, kada je u višku. 

Negotinska krajina je inače ispod nivoa Đerdapskog jezera, a grad Negotin se nalazi 12 metara ispod nivoa Đerdapa. Ako bi se radilo da ta crpna stanica bude reverzibilna mi bismo rešili nekoliko pitanja. Dakle, mogli bismo kada je voda u višku da prepumpavamo u Dunav, a kada je u manjku da je vraćamo u kanal.  To je je slučaj u ovo vreme. Naravno, tu bi morali podređeni zahvati da se prave vezano i za nivelacije, pregrade, jer je sad pad vode okrenut ka Dunavu. Evo u čemu je još problem, kada je u pitanju Negotinska krajina, Jevtić ističe: ,,Poznato je da je ona na tresetištu i u letnjim mesecima, kada se ta voda ocedi prema Dunavu, pa postoji velika opasnost, a to se već događalo, da se treset zapali. To donosi velike štete, jer dolazi do degradacije i erozije zemljišta. I ono propada na tom mestu.  Vraćanjem vode u kanal treset bi se ponovo napio vode i on je odličan, jer zadržava vodu i može obezbediti velike količine vlage biljkama. Dakle, jedno područje bi moglo da bude veoma atraktivno za poljoprivrednu proizvodnju, a prolaz toga kanal bi poslužio takođe proizvođačima da svoje površine zalivaju malim agregatima’’.

Povratak nauci!

Da se vratimo i nauci koja je 90 godina prošlog veka vapila da se ozbiljnije krene u istraživanje kako bi predupredili sušu i rešili problem, ili ga barem ublažili, susu koaj nas je zadesila i ove 2026. godine. A, odavno se zna da će na ovimk prostor5iakj od 100 godina čak 52 biti sušne!

• Nekada davno, bio je čak urađen i projekat koji je vodio Institut za istraživanje u poljoprivedi Srbije iz Beograda. Nažalost, taj Institut danas ne postoji jer je nekome smetao pa ga je rasturio! 

Istraživanja su bila usmerena u nekoliko pravaca.

•     Da se stvore takve sorte i hibridi, koji će se ranije sejati i dospevati pa će i zahtevati manje vode za istu količinu suve materije ploda.  Bila je angažovana sva naša tadašnja naučna pamet, ali i eksperti iz inostranstva.Tako je bio pozvan i gospodin  Stefan Kvori iz Instituta iz Noriča, i on je na tom projektu veoma pomno radio kao vodeći fiziolog. On je posle postao i građanin Srbije, ali nije bio iskoriišćen u toj oblasti. Mi smo bili na putu da stvorimo takve sorte, naročito hibride kukuruza, otporne na sušu, kao i još nekih kultura. Bila je uspostavljena i dobra saradnja s međunarodnim bankom ICARDA (Alepo – Sirija) koja ima ogromnu kolekciju gajenih biljaka i polupustinjskog pojasa od Maroka do Kazahstana. Cilj je bio ukrštanje naših sorti sa sortama otpornim na sušu. Nažalost sa gašenjem Instituta, Srbija, taj projekat nije realizovan. Bolje rečeno, ministarstvo poljoprivrede je već 1999/2000. godine ukinulo takav projekat, što je pokazivalo kratkovkidost politik koja je vođena u nauci!
•     Pored stvaranja novih sorti oplemenjivanejm biljaka, unošenejm osobina, koje imaju biljke gajene u polupustinjskim uslooima, istraživanje je bilo usmereno i i na agro tehniku, način obrade zemljišta, konzervaciju vlage, oranizovanje plodoreda, sa ciljem da se precizno utvrdi koje biljne vrste teba da budu predusev, koje mogu da budu podusev, međuusev, koje su za postrnu setvu;
•     Poseban deo istraživanja se odnosio na načine navodnjavanja, kako bi se utvrdile optimalne norme zalivanja i koji sistemi najviše odgovaraju različitim tipovima zemljišta, vrstama biljaka i drugim uslovima. Paralelno su istraživani veliki sistemi, tifoni, kišna krila, sistemi kap po kap, kao i klasični sistemi zalivanja – natapanjem. Ovde treba  imati u vidu da za neke od navedenih sistema trebaju i velike pare… Imajući u vidu da u dobrom delu Srbije ne može da se obezbedi voda, kao što su Šumadija, neki delovi Timočke krajine, delovi zapadne Srbije, dakle, od istraživanja koja su se odnosila na oplesmenjivanje i stvaranje novih sorti očekivali  su se rezultati koji su trebali da značajno umanje negativne efekte suše i obezbede dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje;
•     Danas se treba hitno vratiti takvom projektu, jer još uvek imamo domaće naučne pameti!

Avioni da izazivaju kišu!

Treba iskoristiti još jedno rešenje koje je rezultat naše domaće nauke, to je izazivanje kiše pomoću aviona, ističe Stojan Jevtić. Činili su se pokušaji pre tri decenije da se na području Kikinde, Novog Kneževca, Čoke, jednog vrlo aridnog područja, proveri jedan takav model, a da drugo eksperimentalno polje bude kod Kokinog broda, jer bi se na taj način pokazalo da se na ovaj način mogu rešavati i problemi energetike, odnosno i akumulacija za naše hidro elektrane. Čitav sistem je bio već zaokružen. Naša privredna avijacija može da se uključi na tom polju i naša nauka. Hidrometeorološki zavod koji je već imao spremljen projekat. Nekada se radilo o malim parama koje je trebalo da se obezbede da bi se eksperiment  izveo. Ali, propušteno je nekoliko sušnih godina za to da se sve pokaže i potvrdi. To bi moglo da pomogne i u današnjim situacijama.

• Kada je u pitanju istraživanje koje nauka može da organizuje, a struka da proveri, veoma je važno da se počne sa sa razmišljanjem i o alternativnim biljnim vrstama koje mogu da zamene sadašnje kulture. Primera radi, kukuruz može da supstituiše tritikale. Jer, tritikale je međuvrsni hibrid između pšenice i raži. Ima kvalitet raži, a prinos pšenice. Mođe da radi i deset tona po hektaru i ima vrlo visok sadržaj proteina;

Da ne bude zablude, Jevtić kaže, kada budemo imali i 600 mililitara vodenog taloga, uvek ćemo biti u opasnosti da pripeke koje se javljaju krajem juna i početkm jula, a koje uvek mogu da prepolove prinose i pšenice, ukoliko se jave u periodu mlečne zrelosti, pa čak i voštane zrelosti, jer može doći do toplotnog udara. Tada velike štete mogu biti nanete i kukuruzu, ali i povrtarskim i voćarskim kulturama. 

Dakle, agrarna struka ima ozbiljan zadatak – da radi na unošenju domaćih sorti ali i u unošenju stranih sorti koje mogu da imaju kraću vegetaciju i mogu da izbegnu pripeke.,,Mi u našoj filozofiji proizvodnje moramo da razmišljamo kako da naviku da sejemo kasne hibride kukuruza, zbog navodno visokog prinosa, promenimo. Zato što zbog  kasnog ubiranja kukuruza trpimo štetu zbog nedozrevanja i pšenicu ne možemo zasejati u optimalnom roku. Dakle, mi i kod pšenice dolazimo u situaciju da zbog kasnije setve imamo niže prinose i nešto kasnije pristizanje. A, prinosi su niži jer čak od 650.000 hektara zasejanih u jesen 2025. godine – zazela jeo je seme ,,tavanka’’.  To je iurok ]to je na poljima pod [enciom, vladalo pravo šarenilo! Naravno i sve one troškvoe zbog kišnog perioda u koje ulazi kukuruz,  pa onda imamo povećane troškove berbe i kvarenja strukture zemljišta. 

• Zato moramo čitavu filozofiju ratarske, ali delom i voćarske proizvodnje da polako menjamo. To nij jednostavan posao i zato nauka i stručne službe moraju da odigraju značajnu ulogu. Država, ako ne shvati da joj u ovom trenutku može doći od nauke i dobro dobro oranizovane stručne službe, neće rešiti problem, tim pre, što velikih para za ulaganja nema.  Suša je jedna od glavnih posledica klimat- skih promena, koja negativno utiče na rast i razvoj biljaka, što u krajnjoj liniji dovodi do redukcije prinosa. Rezultati istraživanja za period od 1980. do 2015. godine su pokazali da je stres suše doveo do opadanja prinosa kod kukuruza za 40 odsto! 

• Ako je država u ovom trenutku siromašna to ne znači da u svojoj strategiji razvoja rešavanje problema suše, putem navodnjavanja kao i rešavanje pitanje vodosnabdevanja, koje sušom postaje sve akutnije treba zanemariti. Naprotiv, mora se dugoročno planirati izgradnja većih akumulacija sa kombinovanim namenama, vodosnabdevanje i navodonjavanje, kao i manjih za navodnjavanje.

• Možda je vreme da se vizionarski projekat sa početka druge polovine XIX veka o izgradnji plovnog puta Dunav – Vardar – Jegejsko more, ponovo iznese na videlo. Time bi Srbija pored međunarodnog plovnog puta rešila i problem poplava Pomoravlja i njegovog sliva, a takođe i u značajnoj meri problem voda i navodnjavanje!

• Možda će nas i nužda naterati da počnemo da razmišljamo o obezbeđenju vode za snabdevanje i vodosnabdevanje Šumadije izgradnjom kanala Sava – Velika Morava ili Zapadna Morava i drugih delova Srbije, kaže dr Stojan Jevtić, nekadfašnji minstiar poljoprivred ei predsednik Privredne komore Srbije. 

                                                           (Autor je analitičar i publicista)