• Zato se ističe da je voda izvor života na Zemlјi. Život je nastao u vodi i postoji zahvalјujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlјe, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan lјudima, u smislu da ga mogu koristiti za piće i druge potrebe; 

• Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe. 

• Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemalja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

• U svetu je dnevno milijarda gladnih i više od dve milijarde lјudi nema vode za piće!

• Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

•  Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina u svetu nanelo štetu od dva biliona dolara!  

• Štete od osam suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do kraja 2024.godine nanene su štete samo u agrari od su oko 9,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu. Prikazivano je samo sa dvostrukim brojkama kroz pad proizvodnje u agraru!

• Za poslednje štete odgovorni su autori agrarne strategije od 2014. do 2025.godine. Jer su bili obećali narodu godišnji rast proizvodnje od 9,1 odnosno 6,1 odsto. A realnost je bila surova, rast za jednu decenkijju bio je samo 1,7 osto, ili godipšnji tek 0,17 odsto.Tu štetnui straegiju napisalo je 240 iz Srbije koji su sebe častili za to sa 8,2 miliona eva namenskih donacija pristiglih iz tri evropske zemlјe;

• Istraživanje koje je sprovela FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalјa po količini i kvalitetu resursa vode;

• Rezultat te pogrešne agrarne strategije bio je da Srbija je izgubila prehrambeni i semenski suverenitet u polјoprivredi, kada je u pitanju svinjsko meso, mleko;

• Kao što se kaže da je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek – vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Kažemo preostalih, iako voda spada u takozvane “obnovlјive” resurse i prerađevine; 
• Zato je sad prehrambeni i semenski suverentiet u fokusu izrade nove strategije!

Branislav GULAN – urednik: Rade Bakračević

Počele bitke za vodu!

Svet se nalazi pred ozbilјnim izazovom kako da obezbedi lјudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da više od dve milijarde lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Cilј svih akcija, koje se polako svode na kraju na priče, bili su podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih cilјeva u vezi sa vodama, uklјučujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030. godine!

OGROMNA ŠTETA: Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina svetu je nanelo štetu od dva biliona dolara!  Štete od deset suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do kraja 2025. godine do danas bile su oko 15 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu! Prikazivano je samo sa dvostrukim brojkama kroz pad proizvodnje u agraru! Suše su i u 2025. godini pogodile svet, a nas najviše brine  stanje u Srbiji. Za voće se može reći da je klima u 2025. godini obrala rod. To je u 2025. godini bilo svedeno, prema sadašnjoij proceni na manje od milion tona. 

Ceh će se platiti kroz smanjenje izvoza. A, bez njega Srbiji njema opstanka. Izvoz agrara u 2024. godni bio je 5,1 milijardu evra, a uvoz oko 3,9 milijardi eva. Znači agrar je i u tim teškoćama imao suficit od oko 1,2 milijarde evra! Najveća šteta je što je Srbija u 2024. godini morala za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevikmna da potroši čak 650 miliona evra. U 2025. godini to je bilo jođš više, čak preko milijardu evra… to je sve sapo psoeldia loše agaroekonoismek poltiek u Sribji koja s eprimenjviala od 2014. Do poečtka 2025. godine.  Posledica teloešagroekonoismek poltike i nerealnih procena o rastu agrra, bio je da je Srbija izgubila prehrambeni i semenski suverenitet. Poljoprivreda Srbijie već decenijaama je teško bolestan oranizam, koji je i pogrešno lečen! A, posedujemo čak 4,073 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina. Od toga se nedovoljno koristi 3.257.100 hektara! 

Prema podacima RZS Srbija ima više zemlej nego većian zemalja sveta! Ona naime raspolaže sa jednim od najvrednijih prirodnjuih resursa obradivim zemljištem! Iako sečesto ističe kao zemklaj sa velikim poljoporivfednim pkiencjjalom, stručnjaci upozoravaju da se te prednosti i dalje ne koriste u meri koja bi mogla da donese snažniji privedni rast, veći izvoz i opstanak sela. 

• Podaci pokazuju da svakiod 6,6 miliona stanovnika ,,raspolaže’’sa oko 52 ara obradivog zemljišta, što Srbiju svrstava među države sa daleko povoljnijim odnosom poljoprivednih površina i broja stanovnika nego što je slučaj u većem delu sveta!

Prema podacima RZS u Srbiji postoji oko 4.073.703 hektara raspooloživog poljoprivednog zemljiša, dok se aktivno kroasiti 3.257.100 hektara. Na tim površianma posluej više od pola miliona gazdinsava, ukuponjo 508-365, od čega je čak 506.323 činje porodična gazdinstga, dok je 2.042 pravanalciai preduzetnika. Stgoačrstovm se bavi oko 313.495 gazdinstava. Iz ovih brojki krije se i jedan od navjećih problema agrara Srbije – izuzetna usitnejnsot poseda.  Jer, više od tri miliona hetkra obradive zemkje podeljeneo hje čakna 19 milioanj mini parcela, što ozbiljno otežava modernizaciju proizvodnje, primenu savremene mehaniazucije i povećanje produktivnosti. Stručnjaci zato ovu oblast često opisuju kao najvećću fabriku pod otvorenim nebom u Srbiji, ali i fabriku čiji je proizvodni potencijal daleko veći  od iskorišćenog!

• Kada se Srbija uporedi sa drugim državama, azlikka je još uočljivija! Jer, dok na jednog stanovnika dolazi oko 0,52 hektara (52 ara) obradivog zemljišta, svetski prosek iznosi svega oko 0,19 hektara (ili 19 ari)!  U Kini na svakog stanovnika dolazi između osam i devet  ari obradive zemlje, u Indiji uyme]u 12 i 14. ari, dok Japan raspolaže sa svega tri ara po stanovniku. Ni razvijene eropske zemlje zemlje nemaju znatno povoljniju situaciju – u Velikoj -bratinjiji i Hilandiji obadive površihnje po jednom sanviniku kreću se između osam i 15 ari! Uprkos toj zanlajnkijprednsoti, agrar Srbije godinama ima probleme koji se ogledaju u padu stočarske proizvodnje, nedovoljnim navodnvjanju, slabijim investicijama i sporo0km tehnološkokm razvoju.Dqakel, agarar Sribje je teško bolesna privredna gahna. Zato je sad preprmlejn predlog nove Strategije razvoja poljoporivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. d0 2034. godine, koja bi nakon usvajanja u Vladi Sribje, trebala da postane glavni dokument za oporavak sektora.
• Jedan od provih koraka jeste intenzivnije ulaganje u održivu poljoprivedu.To podrazumeva edukaciju proizođača o organskoj proizvodnji (kojom se sad u Srbiji bavi oko 7.000 malih proizvođača na oko 24.000 hektara), pravilnoij rotaciji useva i racionalniju upotrebu hemijskih sredstava, ali i širu primenu savremenih tehnologija poput precizune poljoprivrede. Digitalni sisemi za praćenej useva, satelitski nadzor i pametna mehanizacija mogli bi da povećaju prinjose, a istovremeno i da smanje troškove proizvodnje! Primera radi, u dobro rodnim godinama, kao što je ova 2026. godina, u Srbiji na blizu 200.000 hektara rod voća je i veći od 1,5 miliona tona. 

Ali, najveća šteta je što je Srbija lane morala za uvoz svinjskgog mesa i mleka u 2024. godini morala da potroši čak 650 miliona eva, au 2025.l godinji to je biloii više od milijarde evra. Odgovornost za to snose kreatori agrarne politike koji nisu reagovali kada su videli da je Agrarni ustav koji je 2014. godine napisalo 240 eksperata na 145 strana. Jer, stanje u agraru je posledica tog uzroka. Oni su udvarajući se tada aktuelnim vlastima, napisali, da će se agrar do početka 2025. godine razvijati po stopi od 9,1 odsto, ili ako je to lošija godina po stopi od 6,1 odsto. Iako su znali da je to štetno po državu i nerealno, za takvu štetnu procenu sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija pristiglih iz tri evropske zemlјe. Dokument je tada usvojila  samo Vlada Srbije. Mada je bilo obećano da će ići na skupštinsku raspravu i usvajanje, a to se nikada nije dogodilo! Ostalo je samno još jedno neizvršeno obećanje u agraru Srbije!

• Pošto za to niko od nadležnoh vlasti nije reagovao, umesto obećanog blagostanja, posle jedne decenije, za svih deset godina rast je bio samo 1,7 odsto, a godišnji tek, 0,17 odsto. Rezultat tog promašenog i štetnog projekta je, da je Srbija izgubila prehrambeni i semenski suverenitet! Sadašnja Vlada i ministaravo polјoprivrede, izradili su predlog Strategije, koja treba da se primenjuje u Srbiji od 2026. do 2034. godine. 
• Njen zadatak  je da kroz primenu u praksi vrati prehrambeni i semenski suverenitet!  
• Srbija je sad jedina zemlјa u Evropi, a možda i svetu bez agrarnog Ustava. Čeka se primena tog novog dokumenta, po kome treba ponovo Srbija da dobije prehrambeni i semenski suverenitet!A, to znači da polјoprivredni proizvođači ponovo da dobiju obećanje za blagostanje u ovoj oblasti! Očekuje se da će ta buduća strategija početi da se primenjuje do kraja ove 2026. godine!  Narodu koji se bavi primarnim agrarom u Srbiji, a to je oko 1,15 miliona seljana, dojadilo čekanje je od svake vlasti obećane bolјe budućnosti!  Oni bi već danas ili naredne godine trebali da imaju taj dugo očekivani bolјitak. Mnogi odu sa ovog sveta, a da to ne dočekaju!

Klima i događaji

Analiza 4.000 ekstremnih događaja povezanih sa klimom u svetu, od naglih poplava do suša koje godinama uništavaju farme, pokazala je da je ekonomska šteta samo u poslednje dve godine bila dostigla 451 milijardu dolara, prenosi Gardijan. Podaci iz protekle decenije definitivno pokazuju da klimatske promene nisu problem koji nas čeka tek u budućnosti, izjavio je generalni sekretar Međunarodne privredne komore, Džon Denton. Po njegovim rečima, očigledno je da globalna ekonomija beleži velike gubitke usled ekstremnih vremenskih prilika. 

• EKSTREMNI vremenski uslovi su za poslednjih 10 godina celom svetu naneli gubitke u iznosu od dva biliona dolara, navodi se u izveštaju koji je naručila Međunarodna privredna komora (ICC) sa sedištem u Parizu!

Izveštaj je utvrdio postepeni trend rasta troškova zbog ekstremnih vremenskih prilika između 2014. i 2023. godine, sa naglim porastom u 2017. Godini, kada je sezona uragana pogodila Severnu Ameriku. Tada su Sjedinjene Američke Države pretrpele najveće ekonomske gubitke u desetogodišnjem periodu i oni iznose iznose oko 935 milijardi dolara, sledi Kina sa 268 milijardi dolara i Indija 112 milijardi dolara. U prvih deset zemalјa sa najvećim gubicima su i Nemačka, Australija, Francuska i Brazil. 

Polekol i Pravo na vodu su deo panevropske mreže. Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali su i u pisanju Manifesta vodne pravde.  Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okuplјene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS)… 

• Jer, vode u svetu su ugrožene su zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom… Danas u svetu  više od dve milijarde lјudi dnevno nema dovolјno pijaće vode! Zato se i ova prilika koristi za poruku da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno lјudsko pravo. Jer, voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba! Deo tog sveta gde je problem sa vodama kada ih ima previše, a još veći problem je kada ih nema! Mešu njiamk je to osetila ui zemkaj, Srbija, ove 2026. Godinje, kada vode nema dovoljno…A, bilo je i niz godina sa poplavama i neodvođenjem suvišnih voda! 

Ovaj događaj smatrao se „generacijskom šansom“ jer se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu čekala raspava o vodi i o nedosatku hrane!N asvojkokji kopži to oseća i 6,6 miliona žitelјa Srbije. Poslednja konferencija Ujedinjenih nacija održana je pre nekoliko godna, a pre toga sad već daleke  1977. godine u Argentini. I pored dobrih zaklјučaka u UN, stanje se pogoršava iz godine u godinu. Predstavlјen je sveobuhvatan pregled implementacije cilјeva Međunarodne dekade akcije “Voda za održivi razvoj 2018-2028”.  

Foto lična dokumentacija: Više od dve milijarde lјudi u svetu nema pijaće vode!

Oni drugi, ništa manje upozoravajući podaci, su, poznati. Popis iz 2011. godine pokazao je da se za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo u Srbiji smanjilo za oko 311.000 žitelјa, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika sela, odnosno ruralnih sredina u Srbiji, spustio ispod tri miliona. 

Voda, izvor života na Zemlјi!

Ono što je retko, skupo je! To se može danas reći i za vodu u svetu.  Očito je da je ima sve manje, a ona je i sve skuplјa! To znači da voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu. (Platon, 427-347. godine p.n.e.) pisali su u naučnim radovimka pukovnik u penziji dr Mladen Milivojević  i prof. dr sc. med. Sonja Radaković, o vodi u svetu i zemlјi Srbiji.

U toku je Svetska dekada vode, globalna akcija započeta 2005. godine nazvana “Voda za život”. Cilј ove akcije je da se istakne značaj resursa čiste vode na planeti i značaj vode za zdravlјe, 

privredni razvoj i civilizaciju uopšte, kao i da se spreče humanitarna katastrofa i ratovanje zbog Jedan od milenijumskih razvojnih cilјeva Ujedinjenih nacija bio je da se do isteka te dekade, odnosno do 2015. godine prepolovi broj lјudi koji nemaju pristup vodi za piće i za održavanje higijene. Kada nestane vode na paletni zemlјi, neće više biti ni života! Ali, to je bio samo atak na ovaj problem, koji ostaje i trajan zadatak. Da bi se problem života na planeti Zemlјi rešio, i dosada su se donosile rezolucije, ali je uvek rastao brej žednih, i broj suša na Zemlјi koji je imao uticaja na smanjenje proizvodnje hrane. Pa je danas na planeti Zemlјi više od milijarde gladnih vi še od dve milijarde žednih lјudi. Inače, lekari kažui da svaki ćčovek damas trega da popie po 2,5 litara pijaće vode. 

Vode je sve manje na planeti Zemlјi, zato je i sve skuplјa!

Sve to se dešava dok se u Srbiji samo baci oko 770.000 tona hrane godišnje, a da je i pored toga svaki dan gladno oko 500.000 lјudi. To znači da i pored velikog borja gladnih, danas svako od nas u Srbiji godišnje baci oko 27,7 kilograma jestivih i 80,4 kilograma nejestivih delova hrane, objavio je Centar za unapređenje životne sredine u Beogradu. Posmatrajući to na godišnejm nivou, samo stanovnici glavnog grada Srbije, bace više od 165.000 tona jestivih i nejestivih delova hrane. Kada je reč o jestivim delovima hrane, najviše se baca povrće, čak 10,2 kilogama po stanovniku godišnje, voće po 8,5 kilograma, hleb 4,7 kilograma, meso 3,6 kilograma i mlečni proizvodi 0,7 kilograma, kaže prof dr Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene u Beogradu.  Dok se u svetu godišnje proizvede oko 650 milion tona organskog otpada, više od milijarde lјudi dnevno je gladno,  a više od dve milijarde žedno! Predviđa se da će se taj broj do 2030.godine, a pored svih priča i mera za smanje, ipak – udvostručiti. 

Zato se i ističe da je voda je izvor života na Zemlјi. Život je nastao u vodi i postoji zahvalјujući vodi. Ona je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlјe, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan lјudima, u smislu da ga mogu koristiti za piće i druge potrebe.

• Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe. Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće.

U svetskoj potrošnji vode, polјoprivreda ima udeo od 90 posto, a industrija i domaćinstva po pet odsto. Zagađenje podzemnih voda nastaje upravo zbog polјoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korišćenje veštačkih đubriva.

• Od kategorije koja se podrazumeva i o kojoj se ne vodi preterano računa, voda je u 21. veku postala najznačajniji strateški prirodni resurs;

Osim za piće, voda je lјudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i polјoprivredi. U svetskoj potrošnji vode, polјoprivreda ima udeo od 90 posto, a industrija i domaćinstva po pet odsto. Zagađenje podzemnih voda nastaje upravo zbog polјoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korišćenje veštačkih akumulacija.

• Voda jue u 21. veku postala najznačajniji strateški prirodni resurs!

U toku je Svetska dekada vode, globalna akcija započeta 2005. godine nazvana “Voda za život”. Cilј ove akcije je da se istakne značaj resursa čiste vode na planeti i značaj vode za zdravlјe, privredni razvoj i civilizaciju uopšte, kao i da se spreče humanitarna katastrofa i ratovanje zbog vode. Jedan od milenijumskih razvojnih cilјeva Ujedinjenih nacija bio je da se do isteka te dekade, odnosno do 2015. godine prepolovi broj lјudi koji nemaju pristup vodi za piće i za održavanje higijene. Ali, to je bio samo atak, koji i dalјe ostaje zadatak, a do danas se nije izvršio. 

Stanje se na planeti zemlјi i pogoršalo. Više od dve milijarde lјudi nema pristup zdravoj pijaćoj vodi!

A, voda je izvor života na Zemlјi!

Život je nastao u vodi i postoji zahvalјujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlјe, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan lјudima, u smislu da je mogu koristiti za piće i druge potrebe.

• Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe. Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

Osim za piće, voda je lјudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i polјoprivredi. U svetskoj potrošnji vode, polјoprivreda ima udeo od 90 posto, a industrija i domaćinstva po pet odsto. Zagađenje podzemnih voda nastaje upravo zbog polјoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korišćenje veštačkih đubriva. 

• Od kategorije koja se podrazumeva i o kojoj se ne vodi preterano računa, voda je u 21. veku postala najznačajniji strateški prirodni resurs. 

Kao što se kaže da je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek – vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Kažemo preostalih, iako voda spada u takozvane “obnovlјive” resurse. Naime, voda u prirodi kruži i stalno prolazi kroz cikluse eksploatacije, upotrebe, ispuštanja nakon korišćenja i povratka u ciklus u vidu atmosferske ili tekuće vode. Međutim, voda se u toku tih prolazaka kroz cikluse menja, najčešće u negativnom smislu, odnosno opterećuje se štetnim materijama i zagađivačima biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla. Sačuvati preostalu čistu vodu i smanjiti zagađenje u procesu njene eksploatacije predstavlјaju osnovne cilјeve u ovom veku, jer lјudska vrsta, kao i sav živi svet na našoj planeti direktno zavisi od količine i kvaliteta vode.

Voda se za lјudske potrebe može eksploatisati sa površine (reka, jezera i sl.), ili iz dubine zemlјe (bunari). Kvalitet površinskih i dubokih voda uglavnom se znatno razlikuje. Duboke vode su često opterećene raznim mineralnim materijama čiji sastav zavisi od sastava stena koje okružuju rezervoar. Ovo je posebno važno kada su u pitanju takozvane termalne vode.

Analize sadržaja deuterijuma i izotopa kiseonika 18 (O18) koje su sprovedene širom sveta pakazale su da termalne vode u većini sistema potiču od meteorskih voda, odnosno od voda koje su u nekom evolutivnom periodu u obliku padavina stigle na zemlјino tlo. Od njih zatim nastaju slobodne podzemne vode. U svom dalјem kretanju, slobodne podzemne vode se spuštaju do manje ili veće dubine, u zavisnosti od položaja hidrotermalnog rezervoara. Te vode se pri tome zagrevaju i često mešaju sa vodama više temperature i većeg stepena mineralizacije, a koje se kreću naviše iz dubine rezervoara. Na koji način starost vode, odnosno period u kojem se formirao basen utiče na kvalitet, temperaturu i mineralni sastav vode?

Podsetićemo se na to kakvi su uslovi vladali u kojem evolutivnom periodu: U periodu od 40.000 do 20.000 god. p.n.e. na zemlјi je vladala hladna klima sa velikim padavinama, od 17.000 do 12.000 god. p.n.e. vladala je intertropska suša, sa visokim isparavanjem, a od 11.000 do 5.000 god. p.n.e. klima je ponovo uslovila obilne padavine. Mineralni sastav vode zavisi i od sastava stena koje okružuju rezervoar. U geotermalnom smislu najvažniji je sastav granitskog sloja, odnosno litološki sastav donjeg dela gornje “polovine” zemlјine kore gledano po dubini. Sve ovo utiče na kvalitet vode. Nije teško pretpostaviti da mlađe vode opterećene svim kontaminantima iz savremene životne i radne sredine. Starije vode prema tome imaju dodatni kvalitet očuvanosti iz vremena kada su zemlјom vladali daleko čistiji ekološki uslovi. Atomsko doba je naročito pogubno za kvalitet vode! 

Neizvesna budućnost glečera!

Na primer, industrijalizacija je pored prosperiteta donela i određena opterećenja za vodosnabdevanje. Industrijske otpadne vode u konačnom ishodu uvek završe u nekoj tekućoj vodi. Danas postoje propisi za kvalitet vode koja se ispušta i koja mora biti kvaliteta vode recipijenta, ali moraće da prođe još puno vremena dok nam površinske vode ne povrate kvalitet. Zatim i voda kojom se hlade nuklerani reaktori takođe završava u nekoj reci i moru.

Starost vode je prepoznata kao činilac kvaliteta vode u poslednjih dvadeset pet godina, i to od strane japanskih stručnjaka. Oni su u cilјu izbegavanja eksploatacije površinskih voda, prvi počeli da koriste flaširanu vodu dobijenu toplјenjem glečera. To je vrlo stara voda koja je u zamrznutom obliku ostala očuvana duboko ispod površine glečera, tako da je nisu dotakli ni atmosferski niti bilo koji drugi uticaji tokom vremena. Glečeri predstavlјaju za sada veliki rezervoar čiste vode, ali je i njihova budućnost neizvesna, usled globalnog zagrevanja. Svet stalno obilaze vesti o nestajanju glečera sa površine Zemlјe. Svi izneti podaci ukazuju na potrebu očuvanja podzemnih rezervoara starih voda i podizanja svesti o kvalitetu tih prirodnih mineralnih voda.

• Najkvalitetniju vodu imaju Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska, a situacija je najteža u pustinjskim i pulupustinjskim oblastima u podsaharskoj Africi i Aziji. Istraživanje koje je sprovela FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalјa po količini i kvalitetu resursa vode. To znači da Srbija ne spada u zemlјe siromašne vodom, ali ni onoliko bogate koliko se prethodnih decenija mislilo; 

Međutim, nizak stepen istraženosti i eksploatacije prirodnih izvora (procenjuje se da ih ima oko 1300, ispitano ih je oko 250, a eksploatiše se tek svaki deseti od njih), daje mogućnost Srbiji da se u ovoj oblasti razvije i popne se na postojećoj rang-listi FAO. Sa druge strane, kao i sve slabije razvijene zemlјe, i Srbija se dosta neekonomski i neekološki ponaša prema tim rezervama, naime, procenjuje se da gubitak u smislu nepovratnog oticanja neiskorišćene vode iznosi čak 5-10 kubnih metara svake sekunde. Pored toga, relativno niska cena vode iz vodovoda, kao i enormno velika potrošnja vode za Evropske uslove (Srbi troše duplo veću količinu vode mesečno po stanovniku od, na primer, Francuza), doprinose pogoršanju situacije. 

Voda se u Srbiji nenamenski koristi za zalivanje bašti, pranje automobila i ulica i slično. Paradoksalno, razlog za ovo leži i u niskoj ceni vodovodske vode. Sve se komplikuje i u sled nemogućnosti da se stanovništvu i privrednim subjektima isporučuje voda onog kvaliteta koji je potreban, što ne mora biti kvalitet vode za piće. Naime, voda ovog, najvišeg, kvaliteta potrebna je samo u udelu od 20 odsto od ukupne potrošnje, i ona se koristi za piće, pripremu hrane, pranje posuđa i ličnu higijenu. Najviše vode koja se koristi (45 odsto) zahteva uslovni kvalitet, odnosno ispunjenje nekih parametrara mikrobiološke ispravnosti, i ta se voda koristi za pranje prostorija, pranje vozila, zalivanje bašti, a zadovolјava i deo zahteva u industriji. Preostalih 35 odsto potreba može se zadovolјiti vodom koja nema kvalitet vode za piće, ni u pogledu mikrobioloških, ni u pogledu hemijskih parametara, i ta se voda koristi za ispiranje vodokotlića, pranje ulica, ispiranje kanala, gašenje požara i većinu zahteva u industriji.

• Oko 40 odsto stanovništva u Srbiji, koje živi u seoskim područjima pije vodu koja nije pod redovnom kontrolom nadležnih Zavoda za zaštitu zdravlјa (ili Zavoda za javno zdravlјe). Cilј i obaveza državnih organa je da se sprovedu mere koje bi omogućile da 90 odsto stanovništva bude snabdeveno vodom iz bezbednih i kontrolisanih sistema.

Svet i kriza vode

Svet je suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom, Ujedinjene Nacije su upuzorile na prognozu da će sredinom 21. veka čak sedam milijardi lјudi biti suočena sa nedostatkomvode, jer broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi su svemanji, stoga stručnjaci pozivaju svet na takozvanu “plavu revoluciju”. Najcrnje prognoze, koje iznosi Kevin Votkins, direktor kancelarije Programa UN za razvoj, predviđaju čak i ratove za zalihe pijaće vode.

Osim smanjenja količine raspoložive vode, svetu preti i opasnost od dugoročnog zagađenja postojećih rezervi. Svake godine u mediteranskim zemlјama završi oko 120.000 tona mineralnih ulјa, 12.000 tona fenola, 60.000 tona deterdženta, 100 tona žive, 3.800 tona olova, 2.400 tona hroma, 21.000 tona cinka, 320.000 tona fosfora, koji se jednostavno izliju u reke, mora i druge vodene površine. Sve ove materije se vrlo sporo razređuju čistom vodom iz okolnih vodotokova i mora. Čvrste materije, naprotiv, zahtevaju izuzetno dug vremenski period za razgradnju u vodi –  od nekoliko nedelјa za papirnu ambalažu, pa sve do nekoliko stotina godina za plastiku.

Voda u lјudskom telu

Voda je najzastuplјenija supstanca u lјudskom organizmu. Kod odraslih osoba ona zauzima prosečno 60 odsto telesne mase, što na primer u muškarca teškog 70 kilograma iznosi oko 40 litara. Telo novorođenčeta sadrži značajno više vode (oko 75 odsto) i tako visok procenat se održava u toke prve godine života. Kod starijih osoba (preko 60 godina) postepeno dolazi do smanjenja sadržaja vode u telu na oko 50-55 odsto telesne mase, što zavisi od sadržaja masti. Pošto masno tkivo sadrži veoma malo vode, kod gojaznih će ukupna voda zauzimati samo 45 osto telesne mase. 

Ukupna voda se u telu nalazi u veoma dinamičnoj ravnoteži između unutrašnjosti i spolјašnjosti svake ćelije. Kod odraslih se veći deo vode nalazi u ćelijama (40 odsto ukupne telesne mase), a manji deo van ćelija (20 odsto), dok je kod odojčeta voda raspoređena podjednako u ćelijama i van njih (po 38 odsto telesne mase). Vanćelijska voda predstavlјa vodu sadržanu u krvi, odnosno plazmi, limfi, tkivnim tečnostima, gustim vezivima, hrskavici, kostima, kao i vodu u unutrašnjosti šuplјih organa kao što su creva, želudac, bubrezi i slično. Sadržaj vode u različitim tkivima i organima značajno varira u zavisnosti od uzrasta. Vodom je najbogatiji mozak novorođenčeta (voda zauzima oko 90 dosto ukupne mase mozga), a najsiromašnija je zubna gleđ.

Voda je esencijalna za život. Nedostatak vode manifestuje se jako brzo, a simptomi se javlјaju već pri nedostatku jedna odsto od ukupne količine vode. Ako se dehidracija nastavi, srčana funkcija, disanje i termoregulacija bivaju ugroženi, a pri potpunom nedostatku vode, smrt nastupa u toku nekoliko dana. Naravno, kada govorimo o vodi kao telesnoj tečnosti, ona se ne sastoji samo od vodonika i kiseonika, već je to jedan rastvor soli, šećera i belančevina. Tako da se u slučajevima gubitka vode gube i ovi dragoceni sastojci.

Zašto je voda toliko značajna za čoveka?

• Voda u organizmu predstavlјa univerzalni medijum preko koga se održava funkcija svih ćelija, od krvi, transporta hranlјivih materija do izlučivanja produkata metabolizma i štetnih sastojaka mokraćom. Glavna je komponenta sistema regulacije telesne temperature – znojenjem;
• Voda može sadržavati i materije koje deluju zaštitno na neke funkcije organizma, na primer fluor koji se u mnogim vodovodima dodaje u pijaću vodu u cilјu sprečavanja pojave karijesa zuba;

Kada se zna da je voda najzastuplјenija supstanca u lјudskom organizmu, koja na različite načine ostvaruje mnogobrojne vitalno važne uloge, jasno je da je potreba za održanjem ravnoteže, odnosno “bilansa” vode jedan od najvažnijih uslova pravilnog funkcionisanja lјudskog organizma.

• Gubitkom telesne tečnosti krv počinje da se zgušnjava, a za izazivanje primetnog umora dovolјno je izgubiti samo dva odsto ukupne vode iz organizma. Gubitak pet odsto tečnosti  dovodi do nesvestice i grčeva, a gubitak od 10 odsto  je najčešće fatalan;

Dnevne potrebe za pijaćom vodom zavise od uzrasta, telesne mase i naročito fizičke aktivnosti kod zdravih, a kod obolelih još i od gubitaka vode nastalih usled osnovne bolesti (povraćanje, dijareja, groznica praćena preznojavanjem, hormonska obolјenja, bubrežna i dr.). 

• Prosečan gubitak tečnosti iz organizma dnevno iznosi oko tri litre, što bi značilo da se ista količina dnevno mora nadoknaditi, bilo unosom vode ili namirnica koje je sadrže!

Najjednostavnije i najlogičnije jeste da čovek unos potrebne količine vode proceni prema svom osećaju žeđi. Žeđ nastaje usled smanjenja sadržaja vode u organizmu, što dovodi do povećanja koncentracije supstanci rastvorenih u telesnim tečnostima sa jedne strane, a smanjenja količine same telesne tečnosti sa druge strane, što zajedno dovodi do stimulacije centra za žeđ u mozgu. 

• Međutim, sam osećaj žeđi može biti “maskiran” usled navike da se piju zaslađena pića, da se uzima hrana umesto vode, kafa i drugi napici, te se tako pravi osećaj žeđi vremenom izgubi i ne prepoznaje se. Neka istraživanja su pokazala da preko 70 odsto odraslog stanovništva prosečno popije manje od 1,5 litre vode dnevno, a četvrtina čak manje od litre!

Zato su izrađeni takozvani “vodiči” – preporuke za unos vode u određenim situacijama, na primer za malu decu, sportiste i neke profesije gde su radnici izloženi dehidraciji (rad u uslovima visokih temperatura ili u nepropusnoj odeći). U ovim situacijama, kada su potrebe za vodom velike, ne smemo se osloniti na varlјivi osećaj žeđi, već treba unositi vodu u preporučenoj količini, bili žedni ili ne.

Ravnoteža u količini vode u telu održava se preko bubrega, koji reguliše gublјenje vode i preko centara u mozgu koji regulišu žeđ, odnosno uzimanje vode. Nažalost, centar u mozgu je često uspavan i reaguje povećanom žeđi tek ako je količina vode u telu smanjena za više od dva odsto! Bubrezi reaguju mnogo brže na smanjenje količine vode u organizmu koje se manifestuje smanjenom količinom vodumena plazme, odnosno krvi i to ako što smanjuje količinu izlučene mokraće.

• Voda, je, znači, dragocen izvor zdravlјa i neophodan uslov čovekovog opstanka!

Međutim, voda može predstavlјati i izvor zdravstvenih tegoba, ukoliko sadrži štetne materije biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla. Zato se voda iz prirodnih izvora najčešće prečišćava i dezinfikuje pre puštanja u vodovodni sistem. Voda iz javnih vodovoda, kao i mineralne i druge flaširane vode na tržištu podležu stalnim proverama, a njihovu ispravnost, odnosno zdravstvenu bezbednost regulišu Pravilnici. Proverava se mikrobiološka ispravnost, odnosno ukupan broj mikroorganizama, a posebno prisustvo štetnih mikroorganizama, a takođe se proverava i hemijska ispravnost, prisustvo raznih otrova, teških metala, pesticida, i ostalih hemijskih materija koje su predviđene pravilnikom. Takođe se proverava i koncentracija hlora u pijaćoj vodi, koji je neophodno da bude prisutan, ali do određene granice. Nijedno istraživanje do sada nije pokazalo da količina hlora od 0,5 miligama u litri vode, što je gornja dozvolјena granica, može nepovolјno uticati na zdravlјe lјudi, bez obzira koliko se dugo godina konzumira.

Međutim, sastav pijaće vode može da varira u okviru dozvolјenih granica, zavisno od vrste vodozahvata (reka, bunar, more i dr.), dubine i geoloških svojstava slojeva kroz koje prolazi. Bez obzira na higijensku ispravnost vode, organizam ipak može da “primeti” promenu u sastavu i na nju burno reaguje. To se naročito dešava prilikom promene sredine, gde nam se često dešava da pijaća voda ima “drukčiji ukus” od onog na koji smo navikli. Da bi se izbegle zdravstvene tegobe, u tim situacijama je najbezbedije piti flaširanu vodu. U nekim zemlјama će vas upozoriti da vodu iz česme ne treba piti, iako je mikrobiološki ispravna, što se odnosi upravo na njen neodgovarajući mineralni sastav!

Naravno, podrazumeva se da, ukoliko se neko opredeli da potrebe za pijaćom vodom zadovolјi isklјučivo flaširanom vodom, izabere vodu mineralnog sastava koji u potpunosti zadovolјava zahteve organizma. Naime, na tržištu postoje flaširane vode sa veoma različitim mineralnim sastavom i kiselošću, od kojih nisu sve pogodne za svakodnevnu upotrebu. Na primer, vode sa visokim sadržajem minerala (naročito natrijuma) pogoduju sportistima i rekreativcima u toku i nakon fizičke aktivnosti, gde se dosta vode gubi znojem, zajedno sa mineralnim solima. Međutim, takve vode se ne preporučuju za zadovolјavanje svakodnevnih potreba ostalog stanovništava, naročito osoba koje boluju od povišenog krvnog pritiska, pošto visok sadržaj natrijuma može nepovolјno utiče na održanje krvnog pritiska i druge funkcije organizma. Takođe postoje vode sa specifičnim sadržajem nekih supstanci (magnezijuma, sulfata i dr.) koje se zapravo i ne mogu u užem smislu svrstati u pijaću vodu za svakodnevnu upotrebu, odnosno njihov sastav im uslovlјava neka lekovita svojstva, te su stoga pogodne samo za neke kategorije obolelih lјudi. Deci se naročito ne preporučuje unos ovakvih visokomineralnih voda, posebno ako su još i gazirane, već se umesto toga preporučuje prirodna negazirana voda, sa povolјnim sadržajem i međusobnim odnosom mineralnih materija.

Ultra prečišćene i demineralizovane vode sadrže jako malo količinu minerala, naročito ako se voda dobija posle agresivnih tretmana u komercijalnim kućnim filterima (naročito ako je postupak takozvana reverzna osmoza, što skoro u potpunosti eliminiše soli iz vode i napravi maltene destilovanu vodu). Takve vode nisu u potpunosti sposobne da zamene pijaću vodu, jer mogu vremenom da dovedu do razređenja elektrolita u organizmu, koji se normalno unose pijaćom vodom. Ovome su naročito podložna mala deca, i ove vode ne treba koristiti za pripremu hranice za bebe.

• Stoka, narodno blago!

Prema poslednjem popisu polјoprivrede Srbije njeno agrarno blago čini: 

• 508.365 gazdinstava;
• 3.257.100 korišćenih obradivih hektara;
• 698.871 grlo goveda;
• 2.2401.391 grla svinja do pojave afričke kuge 2026. godine…;
• 1.684.013 grla ovaca;
• 149.558 koza; 
• 14.773.571 živine;
• 1.261.323 košnica;
• 1.150.653 radnika u Srbiji se bavi agrarom;

Sve to je mnogo, mnogo, mnogo, manje nego prilikom poslednjuih popisa kad je bilo znatno više stoke u stajama, oborima, torovima, na pašnjacima! A, dobar deo stoke, danas, recimo na u ruralbnim sredinama Srbije Srbije danas čeka pomoć od države da dobije vodu, da bi preživeo! Država reaguje tek kad narod zatraži pomoć za stoku!

Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave bolesti korone imao je godišnji rast samo od 0,45 odsto, piše analitičar Branislav Gulan. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3.257.100 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje kretala se najvipše do 5,6 milijardi dolara. Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru iz godine u godinu je u opadanju. Do nedavno to je bilo oko 1.200 evra po hektaru, u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 20234. godine, piše da je to sada oko 1.800 evra! Najveća vrednost agrarne proizvodnje bila je 2020. godine i dostigla je ukupno 20 miliona tona u vrednosti od oko 5,6 milijardi dolara.  Istovremeno u zemlјama kojima težimo godišnji prihod u Danskoj po hektaru je čak 37.000 evra po hektaru, Holandiji blizu 30.000 evra, Norveškoj isto toliko…

• Da bi se Srbija primakla ovim zemlјama i imala u prvo vreme prihod bar 10.000 evra po hektaru, potreban joj je novi koncept polјoprivrede po nordijskom sistemu! To znači da se sve obavlјa u zatvorenom krugu, po nordijskom sistemu, preko zadruga koje će da imaju prerađivačke kapacitete, sa novima lјudima,  koji će kapital da obrću najmanje 50 puta godišnje!

Dakle, svake godine objektivno se smanjuje vrednost agrarne proizvodnje po hektaru, smanjuje se i ukupan prihod… Ipak uz sve teškoće izvoz je u 2024. godini dostigao iznos od 5,14 milijardi evra, a uvoz je bio 3,9 milijardi evra. Tako je agrar i u teškim uslovima ipak imao i suficit od 1,2 milijarde evra. U celoj 2024. godini za uvoz mesa, pre svega, svinjskog, prerađevina i mleka potrošeno je oko 650 miliona evra! To je malo više nego godinu dana ranije, kada je bilo potrošeno oko 574 miliona evra. U 2025. godini da bi imala pune mesare, Srbija je morala da uveze više od 100.000 tona svinjskog mesa (čija je sad prosečna godišnja potrošnja po jednom stanovniku u Srbiji oko 15 kilograma, sa trendim pada). Kako bi se ovo teško stanje ublažilo neophodno je da polјoprivrednici na vreme dobiju podsticaje, kako bi se pripemili za jesenju setvu.  Sad se tvrdi da su subvencije (ukupan agrarni budžet sredinom 2026. godine je oko 150 milijardi dinara) toliko  od vlasti ya obradu i korišćenje  3.257.100 hektara, više nego u okruženju. Bitno je da taj novac stigne na vreme svima koji imaju pravo na njega! Cilј je da pravi polјoprivednici subvencije dobiju na vreme (a ne smo članovi ili pšrijatelji vladajuće partije), a ostali ne kao do sada, sa zakašnjenejm od nekoliko meseci pa do nekoliko godina.

Izgubljen prehrameni i semenski suverenitet!

Posledica takvogi rada i stanja agrara je rezultat da je Sribja u prošloj 2025. godini izgubila prehrambeni i semenski suverenitet! Njega sad treag da vrati noa Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine. Da bi se to postiglo Srbija prvo mora da obnovi stočarstvo. Uz to Sroigaj dans ima u vlasništvu samo 15 odsto sevemenskog suvereniteta. DA bi bila staiblnja zemlja mora  da tpo pvorati u prov bitmno stanje, kako ke bilo pre sankcija, kada smo za favbriku pod otvorenim nebom od korišćenih blizu četiri miliona hektara, imali dovoljno sopstvenih semena!

To znači da:

• Da u stajama i na pašnjacima bude najmanje dva miliona grla goveda;
• U oborima više od 5,5 miliona grla svinjač
•  U toroviamk da se nalazi više 3,5 milionja ovaca i bar 200.000 koza;
• U u ekonomskim dvorištimka oko 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja!

Suše beru rod! 

Srbija za sve to ima mogućnosti jer po jednom stanovniku ima čak 52 ara obradivog poljoprivednog zemljišta! To je mnogo, skoro dvostruko više nego što zajedno što imaju Kina, Indija i Japan… Ali, Srbija to prirodno bogatstvo nezna da koristi!

Suša je u Srbiji već u 2025. godine obrala dobar deo očekivanog roda kukuruza! Očekivano je pribloižno sedma milioan tona, a dobiejno samo 4,2 miliona tona. I uz tako mali rod bilo je doovljno za sopstvne potrebe. Jer, je stočnj oifodn Sribje  umanjen, pa je sad dovoljno za sopstvene potrebe samo 3,5 miliona tona kukuruza! 

• Rerordna proizvodnja bila je, sad daleke 1986. godien i to 8.062.020 tona! 
• U 2024. godini sa blizu milion hektara dobijeno je samo 5,2 miliona tona. Na mnogim njivama u julu 2025. godine pa je rod bio samo 4, 2 miliona tona. Slično se dešava i u 2026. godini. Očekivao se rod kukruiza između šest i sedam miliona tona kukuruza. Sad je suša opet značajno smanjila ta očekivanja! Koliko – znaće se na kraju berbe koja počinje, prevremena, za nekoliko dana! Dok pre nekoliko pre nekoliko godina Srbije je godišnje trebalo oko 4,5 miliona tona kukuruza, a ostalo smo se hvalili kako smo uspešno izvozili!

Promašaji u u 2026. godini…

• Značajni promašaji kod agropoltike dogdili su se i ove  2026. godine… Jer, u 2025. godini pšencia je bila zasejana  na 652.872 hektara. Kreatori agroekonomske politike planirali su   i obećali rod od 5,9 tona po hektaru. Ili da će  rod pšenice u 2026. godini biti čak  3.845.416 tona pšenice. To je bio još jedan promašaj kreatora agrarne poltike u Srbiji. Jer, ove godine ostvario  se manji prinos za oko 23 odsto u odnosu na 2025. godini… Koliki je tačno ukupan rod bio RZS još nije saopštio! Ali, na ukupnim površinama zasejanim pšenicom čak 70 dosto je bilo seme ,,tavanka’’. 
• Kreatori agroekonomske politike i analitičari znaju da je to seme sa tavana poljoprivrednika, da nije kvalitetno sortno i da od njega iz kvalitetnu obradu njiva i primenu agrotehnike, ipakinema visokih rekordnih prinosa. Zadružni Savez vovjdoien bipo je mnogo realnokjo jer,je bipo procneo rod  u 2026. godini na prinos od 5,5 tona po hektaru. Uradio je i kalkulciju cene da je takav prinos po hjetkaru koštao proizvođačle oko 148.389,41 dinara. Ili po kilogramu 27 dinara. Danas proizuvpodjačikoji se odličle da prodajup pšenicu dobijaju samo po 20 dinara! Dakle, čist gubitak u proizvodnji!

 Ali, rod je i u 2026. godiini bio doar u prosečnoj godini! To znači da će Srbiaj jesti hleb od domaće pšenice koja će se pojačati sa pobljšivačem iz uvoza.  Uz postojeće zalihe Srbija već ima oko dva miliona tona te pšenice za izvoz! Međutim, od tavanke se dobija druga klasa pšenice, a kada se prodaje ima tretman stočne hrane, pa je takva cena!

• Ali, ta želja bila je nerealno projektovana samo da bi se premašio rekordan rod od 3.736.503 tone koji je ostvaren daleke 1991.godine…

Dakle, slično je sa pšenicom u Srbiji i ove godine. Jer, sad za ishranu, robne rezerve i semenarstvo je potrevno oko 1,3 miliona tona pšenice. To Srbija može da obezbedi setvom  na 300.000 hektara! Dakle, sve ostalo što se proizvede, svake godine može da se izveze. U 2025. godini bilo je proizvedneo 3,62 miliona tona pšenice. Taj rod tada su dočekale i zalihe, neprodatog starog roda od milina tona!  Ali, to je bio problem da se proda. Jer, Sribaj viešnema firme poput ,, Geneksa’’, ,,Progresa’’  i drugihj sličnih  sa sposobnim kadrovuma da prodaju tržišne viškove!

Počele bitke za vodu!

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništatavi letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetlјiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. 

• Dokaz tome je da 0,2  stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka! Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za polјoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga;

Govoreći o ovim problemima, dr Miroslav Tadić, između ostalog davno je najavio da nas očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.

FOTO: NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJA SRBIJA RASPOlAŽE SA 3.257.100 HEKTARA KORIŠĆENIH NJIVA. SVE SU TO MALI POSEDI JER U ZEMLjI POSTOJI 19 MILIONA PARCELA!

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne promene u Evropi uklјučuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i polјoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom

Pad navodnjavanih površina!

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjskih svet, ali posebno na polјorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. O tome najbolјe pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjavalo tek oko 1,4 odsto javnih i zadružnih površina!

• Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara!

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2021. godini! Oranicei bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada polјoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto.

• Napomenimo samo a je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bilo obećanje da će se navodnjavati 510.000 hektara i odvodi suvišne vode sa million hektara. I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje! Dokaz su podaci RZS. Planirano i obećano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa million hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nie mogao da primi suvišne vode!

Navodnjavanje i odvodnjavanje

U Srbiji je u 2025. godini navodnjavano više od 47.500 hektara, 2,3 odsto manje nego 2024.

U Srbiji je tokom 2025. navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina, što je bilo 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Oranice i bašte, sa 92,9 odsto, imale su najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, potom slede voćnjaci, sa 6,5 odsto i ostale poljoprivredne površine, sa udelom od 0,6 odsto, navedeno je u saopštenju. Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge, koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi, ukupno su zahvatili 78.717 hiljada metara kubnih vode, što je bilo za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Kako je navedeno, najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto, sistemom kap po kap 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto zemljišta, saopštio je RZS.

Planirano navodnajvanje od sistema DTD nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih poplava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nije mogao da primi suvišne vode. Najviše vode crpimo iz vodotokova za navodnjavanje orošavanjem. Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hilјade m³ vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. 

• Dakle, tokom 2022. godine, ukupno 54.639 hektara polјoprivrednih površina je bilo pod sistemima za navodnjavanje 1,3 odsto! Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da je u Srbiji u 2023. godininji navodnjvalo se svega 47.579 hektara njiva. Suša umanjuje prinos svih kultura i odnosi profit. Pšenica je u ovogodišnjkjihjžetvi donela radost i brigu. Radost jer je rod bio 3,62 miliona tona, ali i brigu jer nije bilo kupaca i niska je cena koja ne pokriva troškove proizvodnje od preko 26 dinara po kilogramu uz prinos od šest tona po hektaru! 

Prema podacima RZS u Srbiji se 2024. godine navodnjavalo samo 48.668 hektara oranica! To je tek oko 1,5 odsto od 3.257.100 hektara korišćenih njiva! Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice! Jer, svetu se prosečno navoadnajvnaj soko 17 odsto agrarnih površina.  Navodnjavanje u Srbiji 2024. godine. Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara polјoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto);

Foto Goran Mulić: Navodnjavanje polјoprivrednih površina u Srbiji u padu. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja je orošavanjem.  Prema podacima RZS u Srbiji je u 2025. godine bilo navodnjavano samo 47.543 hektara  njiva. A, korišćeno je 3.257.100 hektara njiva!

Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto  površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, hektara

	2024	Tip navodnjavanja
površinski	orošavanje	kap po kap
Ukupno	48668	113	44274	4281
Oranice i bašte	45514	6	44081	1428
Voćnjaci	2884	0	82	2802
Ostalo	270	107	112	51

Primera radi, samo u Albaniji s enavodanvjanja 380.000 hektara!Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na polјoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. 

Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!

Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlјe lјudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i bilјne bolesti, kaže Miroslav Tadić.

Propadanje hidrosistema

Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jozefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno. U njega je tada uloženo oko mniliajredu doča. Iskopano je  135 milioan kubaiak  zemlej, aukoliko se u skor on je očisti za 15 miloipoanj kubika mulaj, biće najveća promašena investiiciaj u Evrfopi posle Drugog svetskog rata!

• Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 135 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 510.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želјa na papiru;

Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila klјučna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamulјenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. 

• U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulјa koji treba očistiti dqa bi kanal bio plovna za privredu i turizam. Ukoliko se to ne učini u bližoj budućnosti, preti opasnost da on bude jedna od najvećih promašenih investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata!

Procena smanjenja prinosa

Procene analitičara su da će unarednih pola veka najveće štete od klimatskih promena biti baš u agaru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenlјiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. 

• Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”!

Šećerna repa u Srbiji ove godine zauzela je oko 30.000 hektara. Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlјe. 

Analitičari dodaju da će povećanje temperatura produžiti period vegetacije i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored polјoprivrednih radova.

Foto: Goran Mulić – Ovoi jefotografija iz 1986. godiej.Tada je u Srbikji bila rerodna proizvodnja kukuruza od 8.062.020 tona kukuruza…

Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godine za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelјe. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlјa izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.

Kompletna polјoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje sa manje od 28,1 odsto, koliko jet o bilo pre nekoliko godina. To je daleko manje od zemalјa sa razvijenim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu… Novosadski Institut BioSens zajedno sa Nasom i američkim univerzitetima radi na očuvanju vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji. Kako se navodi, novi projekti pomoći će srpskoj polјoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemlјište. Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću polјoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet – rekao je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom BioSensa Oskar Marko.

• Suša je u Srbiji već, do 1. jula 2025. godine obrala deo očekivanog roda kukuruza kojije zasejan na oko 950.000 hektara! I sad se ističe da će suiša smanjiti značajan očekiani rdo kukuruza i u 2026. godini! 
• RZS ističe da je 1986. Godine bio rekordan n rokd kukuruza od  8.062.000 tona u Srbiji! Zato se i budućnost polјoprivrede nalazi u povratku u proslost. To znači da se prvo  vrate ovi prinsoi koji su postojali pre polal veka na poljima Srfibje, pa tek onda da se radi na njihovom povećanju!

Iz BioSensa su upozoravali na nepredvidive manje letnje padavine i smanjenje vodostaja. Eto Duanv sad ima najmanji vodostoa od kada se onj meri! Jer, južni sliv reke Dunav, dragocenom resursu za polјoprivredu je u 2026. godini imao veliki pad!Kako bi se polјoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u polјoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja polјoprivredne sezone. 

                                                                (Autor je analitičar i publicista)