• Četrnaest godina rada guvernera Jorgovanke Tabaković na čelu Narodne banke Srbije: Stabilnost koja traje i rezultati u korist građana i privrede: „Tokom četrnaest godina sprovodili smo doslednu ekonomsku politiku, zahvalјujući kojoj su poslovni ambijent i ekonomska slika Srbije trajno unapređeni. Ništa se nije desilo slučajno, već je rezultat koordinisanih politika Vlade i Narodne banke Srbije, uz jasnu viziju i politike predsednika Republike Srbije. Inflacija je danas uporediva s drugim zemlјama srednje Evrope, obezbedili smo rekordne devizne rezerve, relativnu stabilnost kursa dinara prema evru i znatno niže kamatne stope. Obezbedili smo i očuvali investicioni rejting Srbije, značajno veću zaposlenost i životnih priznanja:
• Svetski finansijski časopis Global Finance svrstao je guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković među najbolјe svetske guvernere u 2025. godini (Central Banker Report Cards, 2025).

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS

• Narodnoj banci Srbije, povodom 140 godina rada, dodelјen je Orden za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema, koji je guverneru Jorgovanki Tabaković uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. 

• Časopis The Banker 2020. godine proglasio je guvernera Jorgovanku Tabaković za najbolјeg guvernera na svetskom nivou i za najbolјeg evropskog guvernera.
• U vreme pandemije Narodna banka Srbije i guverner Jorgovanka Tabaković dobili su nagradu Grada Beograda „Heroj Beograda”, zbog besprekornog funkcionisanja i u najizazovnijem periodu.SRBIJA 2012/2013. I 2026.  

IZABRANI POKAZATELЈI ČETRNAEST GODINA U BROJKAMA

2,7%Inflacija (mg) u junu 2026. godine, u granicama cilјa od 3 ± 1,5%		117,4 EUR/RSD Relativno stabilan kurs dinara prema evru		30,5 mlrd €Rekordne bruto devizne rezerve
54,8 tZlatne rezerve – rekordan nivo		109%Puna pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom		2% NPLNajniže učešće problematičnih kredita

242 mlrd RSDDinarska štednja – rekordan nivo

–12,1 p.p.Značajno niže kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu

BBB–Kreditni rejting investicionog ranga

Pokazatelј	2012/2013.	2026.
Inflacija	12,2%	2,7%
Referentna kamatna stopa	11,75%	5,75%
Bruto devizne rezerve	10,1 mlrd €	30,5 mlrd €
Neto devizne rezerve	5,5 mlrd €	26,0 mlrd €
Zlatne rezerve	14,8 tona	54,8 tona
Učešće zlata u deviznim rezervama	6,2%	oko 20%
Problematični krediti (NPL)	oko 20%	2,0%
Dinarizacija depozita	19,3%	45,5%
Dinarska štednja	17,9 mlrd RSD	242 mlrd RSD
Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom	66%	109%
Kamatne stope na dinarske kredite – građani	20,6%	8,5%
Kamatne stope na dinarske kredite – privreda	16,4%	7,1%
Kreditni rejting	BB–	BBB– (investicioni rang)
Korisnici mobilnog bankarstva	66 hilјada	5,1 milion

STABILNOST

• Nasleđenu visoku i volatilnu inflaciju spustili smo za deset procentnih poena za manje od godinu dana – sa 12,2 odsto krajem 2012. na 2,2 odsto u oktobru 2013. godine. Prošlu, 2025. godinu, završili smo sa inflacijom od 2,7 odsto, što je i nivo inflacije u junu 2026. godine, i u okviru granica našeg cilјa od 3 ± 1,5 odsto;
• Bruto devizne rezerve povećane su tri puta – krajem jula 2026. godine iznosile su 30,5 milijardi evra, što je za 20,4 milijardi evra više nego krajem jula 2012. godine. Neto devizne rezerve u istom periodu povećane su skoro pet puta, sa 5,5 milijardi evra na 26,0 milijardu evra;
• Dinar je nominalno ojačao za jedan odsto prema evru, uz neto kupovinu od 9,9 milijardi evra na deviznom tržištu. Zlatne rezerve količinski su uvećane više od tri i po puta, na rekordnih 54,8 tona, vrednost im je desetostruko veća, a učešće zlata u rezervama poraslo je sa 6,2 odsto na oko 20 odsto.

STANDARD I UŠTEDE

• Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom dostigla je 109% u prva četiri meseca 2026. godine (naspram 66 odsto u 2013), a minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom 113 odsto (naspram 59 odsto u 2013);
• Kamatne stope na nove dinarske kredite stanovništvu i privredi danas su za 12,1 procentni poen odnosno 9,3 odsto poena niže nego u maju 2013. godine;
• Merama zaštite korisnika finansijskih usluga građanima je vraćeno ili ušteđeno preko 8,5 milijardi dinara – 5,12 milijardi dinara po osnovu jednostrano povećanih kamata, 2,94 milijarde dinara otpisanog duga po neaktivnim tekućim računima i preko 420 miliona dinara samo u prethodne tri godine po osnovu kontrola i osnovanih pritužbi;
• Zahvalјujući pravilu da banke pri otplati kredita primenjuju isti tip kursa koji su primenjivale pri isplati, korisnici su za jedanaest godina platili bankama oko 52 miliona evra manje;
• Od 2019. banke su u obavezi da pri prevremenoj otplati kredita srazmerno umanje kreditnu naknadu – efekat za korisnike je oko pet miliona evra godišnje. Zemlјe Evropske unije to pravilo primenjivaće tek od kraja ove godine, i to samo za novoodobrene gotovinske i potrošačke kredite;
• Ograničili smo raspon kursa koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operator mogu da primenjuju pri otkupu i prodaji evra – na ± 1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs. Od kraja jula 2019. godine turistički aranžmani naplaćuju se po zvaničnom srednjem kursu dinara;

POVERENJE

• Kreditni rejting investicionog ranga dobili smo u oktobru 2024. godine od agencije Standard & Poor’s i očuvali smo ga uprkos globalnim geopolitičkim tenzijama. Time smo i zvanično ispunili jedan od strateških cilјeva, a međunarodni investitori su i mnogo pre toga isticali da Srbiju smatraju zemlјom investicionog ranga;
• Štednja građana je na rekordnom nivou – dinarska je prešla 240 milijardi dinara i za 14 godina uvećana je 13 puta, devizna je na nivou od gotovo 17 milijardi evra (udvostručena je), a učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji prvi put je prešlo 10 odsto;
• Bankarski sektor je stabilan, visoko likvidan i adekvatno kapitalizovan. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora spušteno je sa oko 20 odsto na dva odsto! 
• Srbija je prva zemlјa u regionu koja je 2019. godine uvrštena na listu država čiji se supervizorski i regulatorni zahtevi za banke smatraju ekvivalentnim zahtevima u Evropskoj uniji.

MODERNIZACIJA, SIGURNOST I JEFTINIJE USLUGE

• Srbija je 22. maja 2025. postala 41. članica područja SEPA, a od maja 2026. godine plaćanja u evrima po SEPA standardima izvršava 18 od 19 banaka, kao i Narodna banka Srbije, u svojstvu pružaoca platnih usluga za budžetske korisnike;
• Broj izdatih DinaCard kartica tri puta je veći u odnosu na 2012. godinu, a međubankarske naknade za platnu transakciju na osnovu platne kartice snižene su pet do šest puta – s prosečnih oko jedan odsto na 0,2 odsto iznosa transakcije. Naknade koje trgovac plaća banci za prihvatanje platnih kartica prepolovlјene su – sa preko dva odsto na oko jedan odsto;
• Broj korisnika mobilnog bankarstva povećan je 78 puta – sa 66 hilјada krajem 2012. na 5,1 milion na kraju 2025. godine, uz 295 puta veći broj transakcija, dok je broj korisnika elektronskog bankarstva povećan 5,6 puta – sa 875 hilјada na 4,9 miliona;
• U platnim sistemima Narodne banke Srbije i DinaCard sistemu u 2025. godini realizovana su 443 miliona plaćanja, dvostruko više nego 2012. godine. Samo u IPS sistemu realizovano je preko 109 miliona plaćanja, uz prosečno vreme izvršenja transakcije od jedne sekunde; 
• Garantovano je pravo svakog građanina na platni račun sa osnovnim uslugama, uklјučujući i digitalne usluge, a pojednostavlјena je promena pružaoca platnih usluga;
• Tokom 2025. godine zaklјučeno je više od 518.000 ugovora na dalјinu, od čega je 30,7 odsto zaklјučeno putem video-identifikacije, a od 2025. godine tu uslugu pružaju i nebankarski pružaoci platnih usluga;

Kreditni rejting investicionog ranga – istorijski uspeh Srbije

• Srbiji je u oktobru 2024. godine, odlukom agencije Standard & Poor’s, dodelјen kreditni rejting investicionog ranga, na nivou BBB–. Time je Srbija postala prva zemlјa u regionu jugoistočne Evrope s kreditnim rejtingom investicionog ranga, a da nije članica Evropske unije;
• Tome su posebno doprineli odgovorno vođenje ekonomske politike, visok nivo deviznih rezervi, relativna stabilnost kursa dinara prema evru, održive javne finansije, kao i stabilan i otporan bankarski sektor;

Rešeno pitanje visoke inflacije i očuvana srednjoročna cenovna stabilnost u uslovima globalnih šokova

• Pravovremenim i adekvatnim merama nasleđenu visoku inflaciju spustili smo sa 12,2% krajem 2012. na 2,2 odsto u oktobru 2013. godine. Narednih osam godina, sve do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka, inflacija se kretala oko nivoa od dva odst u proseku i bila je uporediva s prosečnom inflacijom u zemlјama srednje Evrope!
• Održivo rešavanje nasleđene inflacije i usidravanje inflacionih očekivanja omogućili su da 2017. godine cilј za inflaciju spustimo sa četiri na tri odsto, uz nepromenjeno dozvolјeno odstupanje od cilјa od ± 1,5 procentnih poena. I ta odluka dodatno potvrđuje našu nameru da, zajedno s Vladom Republike Srbije, inflaciju u srednjem roku očuvamo na niskom nivou!
• U uslovima intenziviranih globalnih troškovnih pritisaka donosili smo odluke koje su obezbedile silaznu putanju inflacije, a nisu usporile privredni rast. Inflacija je od aprila 2023. bila na opadajućoj putanji, vrativši se u granice cilјa od 3 ± 1,5 odsto u maju 2024. godine, i od tada se gotovo sve vreme nalazi u tim granicama!
• Tome je doprineo i sam monetarni okvir. Uvođenjem modela varijabilne višestruke kamatne stope u decembru 2012. godine on je postao fleksibilniji i efikasniji, što je bilo posebno značajno tokom pandemije, energetske krize, sukoba u Ukrajini i naglog rasta globalne inflacije. Na sve izazove Narodna banka Srbije odgovorila je blagovremeno, odmereno i postepeno, kako bi se građani i privreda što bolјe prilagodili promenama finansijskih uslova.
• Ostvareni rezultati doprineli su usidravanju inflacionih očekivanja finansijskog sektora, što rejting agencije ocenjuju kao „zarađen kredibilitet monetarne politike”!

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru – zaštitni znak Narodne banke Srbije

• Postizanje i očuvanje relativne stabilnosti kursa dinara prema evru jesu prepoznatlјiv rezultat Narodne banke Srbije. Od avgusta 2012. godine do danas dinar je prema evru nominalno ojačao za jedan odsto, a putem intervencija na domaćem deviznom tržištu neto smo kupili čak 9,9 milijardi evra.
• Osim što čuva relativnu stabilnost kursa dinara, neto kupovinom deviza Narodna banka Srbije doprinosi i rastu deviznih rezervi, dodatno jačajući otpornost domaće ekonomije i njenu finansijsku stabilnost. To je posebno značajno u međunarodnom okruženju obeleženom gotovo kontinuiranim globalnim neizvesnostima i geopolitičkim krizama!
• Primer su 2025. godina i uslovi istovremenih pritisaka iz međunarodnog okruženja i unutrašnjih faktora uzrokovanih neizvesnošću u vezi s kompanijom NIS, kao i prvo tromesečje 2026. godine, kada se javlјaju nove geopolitičke tenzije uzrokovane situacijom na Bliskom istoku. U takvim uslovima Narodna banka Srbije jasno je pokazala da je spremna da upotrebi akumulirane devizne rezerve i interveniše prodajom deviza;

• Od drugog tromesečja 2026. godine, usled obnavlјanja pritisaka ka jačanju dinara, neto kupovinom deviza nadoknadili smo tri četvrtine neto prodaje deviza iz prvog tromesečja. To potvrđuje našu spremnost da odgovorimo na izazove i pokazuje adekvatnost naše reakciji!

Devizne rezerve uvećane tri puta, uz jačanje njihove strukture

• Bruto devizne rezerve, koje su krajem jula 2026. godine iznosile 30,5 milijardi evra, tri puta su, odnosno za 20,4 milijardi evra, veće nego krajem jula 2012. godine. Neto devizne rezerve su u istom periodu povećane gotovo pet puta, sa 5,5 milijardi evra na 26,0 milijardu evra!
• Pored rasta deviznih rezervi, ojačana je i njihova struktura – značajno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata. Količina zlata uvećana je više od tri i po puta, sa 14,8 tona krajem jula 2012. na rekordnih 54,8 tona, kupovinom na međunarodnom tržištu (tokom 2019, 2020. i 2024. ukupno 17 tona) i redovnom kupovinom iz domaće proizvodnje, pri čemu je sve zlato najvišeg kvaliteta i čistoće (preko 99,5 odsto)!
• Vrednost zlatnih rezervi povećana je deset puta (sa 0,6 milijardi evra na 6,2 milijardu evra), a učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2 odsto na oko 20 odsto!

• Od jula 2021. godine, nakon što smo iz inostranstva uvezli 13 tona zlata (1 tonu koja je ostala iz sukcesije i 12 tona kuplјenih u inostranstvu), najveći deo zlatnih rezervi (49,8 tona) nalazi se u trezorima Narodne banke Srbije, dok se pet tona kuplјenih u inostranstvu početkom jula 2024. trenutno nalazi na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu;

Raste poverenje u dinar, a dinarska štednja beleži rekordno visoke nivoe

• Dinarska štednja je u poređenju s krajem 2012. uvećana trinaest puta, a njen rast posebno je bio izražen u poslednjih nekoliko godina! 
• Tokom jula 2026. dinarska štednja je prvi put prešla 240 milijardi dinara (242,5 milijardi dinara), a njeno učešće u ukupnoj štednji dostiglo je više od 10 odsto!

• Veća upotreba dinara povećava efikasnost monetarne politike – dinarizacija depozita privrede i stanovništva povećana je sa 19,3 odsto na 45,5 odsto, dok je dinarizacija plasmana povećana sa 28,0 odsto na rekordnih 40,7 odsto;
• Rast dinarske i devizne štednje potvrđuje poverenje građana u centralnu banku i bankarski sistem, a sve veća upotreba dinara u domaćem finansijskom sistemu najbolјi je dokaz rastućeg poverenja u monetarnu politiku i nacionalnu valutu!

Rast životnog standarda građana i znatno povolјniji uslovi finansiranja

• Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom iznosi 109 odsto u prva četiri meseca 2026. godine, što je za preko 40 procentnih poena više nego u 2013. godini (66 odsto), dok pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom iznosi 113%, odnosno za blizu 55 procentnih poena više nego u 2013. godini (59 odsto);

• Referentnu kamatnu stopu smo od maja 2013. godine, kada smo započeli ciklus monetarnog ublažavanja, snizili sa 11,75 odsto na 2,25 odsto, koliko je iznosila u novembru 2019. godine. U prvom periodu pandemije, zbog niže tražnje, spustili smo je na istorijski najniži nivo od jedan odsto u decembru 2020. godine;
• U uslovima snažnih globalnih inflatornih pritisaka, tokom 2022. i 2023. pooštrili smo monetarnu politiku povećanjem stope na 6,5 odsto, a sa slablјenjem pritisaka stopu smo spustili na sadašnjih 5,75 odsto!
• Kao rezultat toga, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu i privredi u junu ove godine bile su za 12,1 procentni poen odnosno za 9,3 procentna poena niže nego u maju 2013. godine. Smanjenju kamata, kako na dinarske tako i na evro i evroindeksirane kredite, doprineli su i niža premija rizika zemlјe, pojačana konkurencija u bankarskom sektoru i sistemsko uređenje maksimalnih kamatnih stopa kod kredita stanovništvu;

• Za građane oni znače veću dostupnost i nižu cenu kredita namenjenih potrošnji i rešavanju stambenog pitanja, što olakšava finansiranje izdataka i realizaciju važnih životnih investicija, čime se unapređuje kvalitet života. Istovremeno, privredi obezbeđuju povolјnije izvore finansiranja, lakši pristup sredstvima za nove investicije i unapređenje poslovanja, čime se podstiču širenje proizvodnih kapaciteta, rast zaposlenosti i jačanje konkurentnosti domaće ekonomije;

Zdrav i stabilan bankarski sektor kao podrška privredi i građanima

• Zahvalјujući odlučnim, odgovornim i sveobuhvatnim merama koje kontinuirano sprovodimo od 2012. godine, bankarski sektor u Srbiji danas je stabilan, pokazuje zdrave finansijske rezultate i ima dovolјno kapitala da pokrije rizike koje preuzima i pruži snažnu podršku privredi i građanima!

• Zbog neodgovarajućeg upravlјanja i nadzora pre 2012. godine, a radi jačanja stabilnosti bankarskog sektora, bili smo prinuđeni da u periodu od kraja 2012. do kraja 2014. godine zatvorimo četiri banke. Da bismo predupredili slične situacije u budućnosti, sveobuhvatno smo unapredili regulatorni okvir za poslovanje banaka i bankarsku superviziju;
• Postepena i kontrolisana konsolidacija sektora omogućila je stalno unapređenje kvaliteta i spektra usluga za građane i privredu;
• Zahvalјujući proaktivnim merama Narodne banke Srbije usmerenim na sprečavanje nastanka problematičnih kredita, kao i stabilnom makroekonomskom ambijentu, njihovo učešće smanjeno je na istorijski minimum od dva odsto;
• U uslovima globalnih neizvesnosti, kontinuirano prisutnih još od pandemije virusa korona, preduzimali smo sve neophodne mere kako bismo građanima i privredi olakšali periode kriza, uz očuvanje finansijske stabilnosti;

• Tokom 2020. godine građanima i privredi omogućili smo moratorijum na otplatu kredita i lizinga u dva navrata (marta i jula), koji je iskoristilo preko 90 odsto odnosno 80 odsto dužnika. Omogućen je i reprogram i refinansiranje obaveza dužnika banaka i davalaca lizinga koji su posebno bili pogođeni pandemijom. Olakšice, u ukupnom iznosu od 111 milijardi dinara, odobrene su za preko 50.000 klijenata!
• I polјoprivrednicima, uklјučujući i lica koja se bave otkupom i skladištenjem voća u hladnjačama, omogućen je reprogram obaveza po kreditima kod banaka i davalaca lizinga. Na kraju juna 2026. godine oko 5,4 milijarde dinara polјoprivrednih kredita otplaćuje se pod olakšanim uslovima!
• Zaklјučno s junom 2026. godine, oko 8.000 dužnika fizičkih lica iskoristilo je mogućnost restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita, u ukupnom iznosu od 6,8 milijardi dinara!
• U uslovima naglog i znatnog rasta stopa EURIBOR, u septembru 2023. privremeno smo ograničili kamatne stope na stambene kredite u evrima, što je u proseku spustilo kamatne stope na stambene kredite za 2 procentna poena, a rate kredita smanjene su za od 10 odsto do više od 25 odsto. Ovo pitanje smo 2025. godine sistemski i trajno rešili izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, obezbeđujući građanima sigurnost u pogledu maksimalne visine kamatnih stopa ne samo na stambene kredite već i na ostale kreditne proizvode (gotovinske i potrošačke kredite, kreditne kartice i minuse po tekućim računima);
• Kao rezultat toga, prosečne nominalne kamatne stope na nove stambene kredite smanjene su sa 6,5 odsto u septembru 2023. na 4,5 odsto u junu 2026, a na gotovinske kredite sa 10,2 odsto u decembru 2024. na 8,4 odsto u junu 2026. Istovremeno, u periodu od decembra 2024. do juna 2026. godine kamatne stope na prekoračenja po tekućim računima smanjene su sa 27,9 odsto na 17 odsto, a na kreditne kartice sa 22,3 odsto na 14,4 odst;
• U skladu sa supervizorskim očekivanjima Narodne banke Srbije, banke su do kraja juna 2026. godine odobrile preko 440.000 kredita posebno namenjenih građanima i penzionerima s nižim primanjima, u ukupnom iznosu od preko 350 milijardi dinara. Povolјniji uslovi omogućili su i refinansiranje postojećih kredita po znatno nižim kamatnim stopama! 
• Podržali smo i državni program stambenih kredita za mlade, u okviru kojeg je odobreno skoro 7.500 kredita, u iznosu od oko 585 miliona evra – iskorišćenost od 65 odsto raspoloživih 900 miliona evra potvrđuje značaj koji ovaj program ima za rešavanje stambenog pitanja građana!
• Stabilan i siguran rad platnih sistema, uz veću brzinu i dostupnost usluga!
• Narodna banka Srbije vodi računa o sigurnom i stabilnom radu šest platnih sistema. Uspostavili smo savremeni pravni okvir za platne usluge koji podstiče inovacije i konkurentnost na tržištu, u skladu s najbolјom evropskom i svetskom praksom.

• Razvili smo IPS NBS sistem za instant plaćanja, kojim je građanima i privredi omogućeno da plaćaju bilo gde i bilo kada, uz prenos novca na račun primaoca za svega nekoliko sekundi. Instant plaćanje na prodajnim mestima omogućeno je različitim metodama (IPS pokaži i IPS skeniraj), uklјučujući i deep-link tehnologiju za plaćanje na internet prodajnom mestu pomoću samo jednog uređaja, uz potpunu bezbednost;
• Uslugom Prenesi građani instant plaćanja izvršavaju unošenjem samo broja mobilnog telefona registrovanog primaoca ili odabirom iz imenika, bez potrebe da pamte šablone i unose broj računa. Račune za mesečne obaveze plaćaju skeniranjem NBS IPS QR koda, bez ukucavanja podataka – u 2025. godini tako su izvršena 30,2 miliona plaćanja. Isti mehanizam primenjen je i u projektu „e-Plati”, kojim se elektronski plaćaju usluge Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa izdavanjem ličnih dokumenata;
• Inovacije u oblasti plaćanja podržavamo i mehanizmom za testiranje inovativnih rešenja (tzv. regulatory sandbox), namenjenim i startap kompanijama;

Konstantno unapređujemo nacionalni kartični sistem DinaCard:

• Broj izdatih Dina kartica tri puta je veći u odnosu na 2012. godinu, a od 1. juna 2024. godine sve novoizdate kartice su beskontaktne. Omogućeno je i plaćanje na rate debitnom karticom, kao zamena za ček, i podizanje gotovog novca uz kupovinu na svim benzinskim stanicama NIS Petrol i Gazprom, kao i u svim prodajnim objektima Mercator, Roda, iDEA, Maxi i Tempo!
• DinaCard karticom plaća se na internet prodajnim mestima oko 3.500 trgovaca, a u 2025. godini tako je ostvareno preko 16,6 miliona plaćanja!
• Izdajemo i internacionalnu DinaCard karticu, upotreblјivu u inostranstvu. Oko 670.000 izdatih DinaCard-Discover kartica s čip tehnologijom u Srbiji se koristi kao domaće, a u inostranstvu se mogu koristiti na prihvatnoj mreži Discover u preko 200 zemalјa i teritorija! 
• S kineskim nacionalnim kartičnim sistemom UnionPay potpisali smo Ugovor o saradnji (zaklјučen 2018. godine), kojim je predviđeno omogućavanje prihvatanja UnionPay kartica na DinaCard prihvatnoj mreži, a zatim i izdavanje zajedničke beskontaktne DinaCard-UnionPay kartice koja se koristi i na prihvatnoj mreži DinaCard sistema i u inostranstvu na prihvatnoj mreži UnionPay-a u više od 180 država. Danas se UnionPay kartice u DinaCard prihvatnoj mreži prihvataju na 77 odsto POS terminala i 92 odsto bankomata, uz oko 53.000 transakcija mesečno!

• Zahvalјujući savremenom pravnom okviru za pružanje platnih usluga i modernoj platnoj infrastrukturi, u prethodnih četrnaest godina značajno je povećano korišćenje platnih usluga, elektronskih servisa i bezgotovinskih načina plaćanja. U tom periodu ostvaren je:
• U platnim sistemima čiji je operator Narodna banka Srbije i u DinaCard sistemu Narodne banke Srbije u 2025. godini realizovana su ukupno 443 miliona plaćanja, što je porast za 99,9% u odnosu na ukupan broj transakcija izvršenih u platnim sistemima 2012. godine, kada je realizovano 221,6 miliona plaćanja.
• Samo u IPS NBS sistemu tokom 2025. izvršena su 109,3 miliona instant plaćanja, u proseku oko 300.000 dnevno, uz prosečno vreme izvršenja od jedne sekunde. Od početka rada IPS NBS sistema izvršeno je oko 470 miliona transakcija, ukupne vrednosti od oko 5.355 milijardi dinara. 

Omogućili smo i zaklјučivanje ugovora na dalјinu i uz pomoć video-identifikacije korisnika u 2018. godini, a od tada broj ugovora raste svake godine: 

• U 2025. godini zaklјučena su 518.184 ugovora na dalјinu, što je 11,7 puta više u odnosu na 2019. godinu, kada je zaklјučeno 44.295 ugovora; 
• U 2025. godini 30,7 odsto ugovora zaklјučeno je putem video-identifikacije korisnika, a 69,3 odsto na drugi elektronski način; 
• Podignuta funkcija zaštite korisnika finansijskih usluga donela velike pozitivne materijalne efekte;

U poslednjih 14 godina Narodna banka Srbije preduzela je veliki broj aktivnosti u okviru svoje funkcije zaštite korisnika finansijskih usluga. Zakone i podzakonske akte kontinuirano smo unapređivali, a sve njihove instrumente i mehanizme redovno smo koristili, što je dovelo do značajnih, direktnih pozitivnih materijalnih efekata za korisnike.

– Na predlog Narodne banke Srbije, 2025. godine je usvojen novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim su, između ostalog, propisana ograničenja kamatnih stopa na sve vrste kredita, a banke su obavezane i da u određenim situacijama nude korisnicima olakšice u otplati kredita. Prvi izveštaji pokazuju da su banke prihvatile 79 odsto zahteva za olakšice, a pored produženja roka otplate, najčešće je primenjivana i olakšica u vidu smanjenja kamatne stope i zastoja u otplati kredita;

• Inicirali smo izmene Zakona o platnim uslugama kojima je omogućeno da se obezbedi povraćaj sredstava korisnicima koji su žrtve prevara sa autorizovanim platnim nalogom (investicionih prevara, romantičnih prevara, WhatsApp prevara i sl.). Za sedam meseci primene ove mere banke su uspele da zamrznu sredstva na inkriminisanim računima i vrate oštećenim korisnicima 33 miliona dinara. U narednom periodu očekujemo još veće efekte ove mere;
• Na osnovu mišlјenja Narodne banke Srbije s kraja 2019. godine, banke su u obavezi da prilikom potpune prevremene otplate kredita srazmerno umanje jednokratno naplaćenu kreditnu naknadu. Poređenja radi, ovakvo pravilo će sve zemlјe Evropske unije primenjivati tek od kraja ove godine, i to isklјučivo za novoodobrene kredite i isklјučivo za gotovinske i potrošačke kredite. Efekat ove mere za korisnike u prvim godinama njene primene iznosio je oko pet miliona evra godišnje; 
• Jedna smo od malobrojnih zemalјa koja je još od 2019. godine detalјno regulisala oglašavanje finansijskih usluga i uvela potpun red u ovoj oblasti, na način da su danas svi podaci u reklami tačni, nedvosmisleni i potpuni. S tim u vezi, sprovedeno je više kontrolnih postupaka i izrečene su mere prema bankama koje se nisu pridržavale ovih pravila;
• Posebnom odlukom iz 2015. godine Narodna banka Srbije obavezala je banke da svim korisnicima kojima su jednostrano povećavale kamatnu stopu vrate iznos kamata koji su naplatile po osnovu takvog povećanja, te je korisnicima na osnovu te mere vraćeno 5,12 milijardi dinara!
• Iako je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. godine propisana obaveza za banke da primenjuju srednji kurs prilikom isplate i otplate kredita, svi korisnici koji su kredit uzeli pre toga i dalјe su bili izloženi nepovolјnim kursnim razlikama, te je zato izmenama tog zakona iz 2014. godine uvedena obaveza za banke da pri otplati kredita od strane korisnika primenjuju isti tip kursa koji su primenjivale kada su korisnicima isplatile kredit. Okvirne procene govore da su zahvalјujući ovoj regulatornoj intervenciji korisnici za 11 godina, od kada se to pravilo primenjuje, prilikom otplate svojih kredita platili bankama oko 52 miliona evra manje.
• Sprovedeno je devet postupaka u kojima je utvrđeno da je banka ugovarala nepravične ugovorne odredbe ili primenjivala nepoštenu poslovnu praksu i s tim u vezi su izrečene određene mere, ali su i obaveštene sve banke, kako bi svoje ugovore i praksu uskladile s nalazima iz tih postupaka;
• Na osnovu kontrolnih postupaka samo u poslednje tri godine, korisnici su ostvarili benefit, najčešće u vidu povraćaja sredstava od 211,6 miliona dinara;
• U poslednje tri godine rešili smo skoro 6.900 pritužbi korisnika finansijskih usluga. Svakoj od njih poklonili smo dužnu pažnju, a dokaz za to je da je čak 42 odsto pritužbi protiv banaka rešeno u korist korisnika, dok je 20 odsto pritužbi protiv društva za osiguranje bilo osnovano. Pozitivan efekat za korisnike čije su pritužbe bile osnovane u te tri godine iznosi preko 212,5 miliona dinara.
• Na osnovu mera Narodne banke Srbije u periodu od 2021. do 2023. godine banke su otpisale 2,94 milijarde dinara duga korisnika po osnovu neaktivnih tekućih računa;
• Aktivno smo podsticali konkurenciju i mobilnost klijenata – uspeli smo da u potpunosti pojednostavimo refinansiranje kredita i uopšte promenu banke;
• Naša konstantna budnost i ažurnost u ovoj oblasti uvećavaju pravni rizik svim tržišnim učesnicima koji žele da posluju na ivici propisa i čine visoko izvesnim otkrivanje nepravilnosti i njihovo sankcionisanje; 

Reforme omogućile pristupanje području SEPA i SEPA platnim šemama

• Uspešnim koordiniranjem procesa pristupanja Republike Srbije području SEPA 2025. godine Narodna banka Srbije stvorila je preduslove za pristupanje domaćih pružalaca platnih usluga SEPA platnim šemama od maja 2026. godine; 
• Platnoj šemi SEPA transfer odobrenja – SEPA Credit Transfer (SCT) pristupilo je 18 od 19 banaka u Srbiji, čime su građanima i privredi omogućena brža, jednostavnija, transparentnija i povolјnija plaćanja u evrima sa zemlјama članicama područja SEPA!
• Mogućnost izvršavanja plaćanja putem SEPA platnih šema doprinosi jačanju konkurentnosti domaće privrede, lakšem poslovanju s partnerima iz Evrope i većoj predvidivosti finansijskih tokova, dok građanima omogućava da svoje prekogranične finansijske obaveze izvršavaju po istim pravilima i standardima koji važe širom evropskog platnog prostora; 

Sigurnost i zaštita građana u menjačkim poslovima

• Kao regulator i supervizor deviznog i menjačkog poslovanja od 1. januara 2019. godine, Narodna banka Srbije obezbedila je sigurnost i zaštitu građana Republike Srbije na deviznom i menjačkom tržištu;
• Ograničili smo najniži kupovni kurs, odnosno najviši prodajni kurs koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operator mogu da primenjuju prilikom otkupa, odnosno prodaje efektivnog stranog novca – evra, i to na ±1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan, dok je menjačka provizija ukinuta;
• Rešili smo i dugogodišnje pitanje naplate turističkih aranžmana po prodajnim kursevima banaka za devize ili efektivni strani novac. Od kraja jula 2019. godine, prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu primenjuje se zvanični srednji kurs dinara;

Kontinuirana zaštita prava i interesa osiguranika

• U proteklih 14. godina Narodna banka Srbije je kontinuirano bila posvećena postizanju stabilnosti i predvidivosti uslova poslovanja na tržištu osiguranja, kao i zaštiti prava i interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja!

• Broj zaklјučenih ugovora o osiguranju povećan je sa 5,9 miliona u 2016. na 9,5 miliona u 2025. godini, dok je broj prigovora na usluge osiguranja ostao gotovo nepromenjen – oko 19 hilјada godišnje. To potvrđuje stabilan nivo zaštite korisnika i značaj kontinuiranog unapređenja tržišnog ponašanja;
• Ukupna premija je sa 61,5 milijardi dinara u 2012. godini porasla na 191,5 milijardi dinara u 2025. godini;
• Premija po stanovniku porasla je više od tri puta u poslednjih četrnaest godina (sa 75 evra na 249 evra);
• Premija u životnom osiguranju porasla je sa 11,9 milijardi dinara na 34,1 milijardu dinara, dok su iznosi naknada osiguranicima, odnosno građanima i pravnim licima, beležili veći rast od rasta premije osiguranja (rešene štete povećane su 3,6 puta, a premija osiguranja 3,1 puta);

Brojna zakonska rešenja u najbolјem interesu građana i privrede

Sprovedenim regulatornim aktivnostima omogućili smo:

• savremeni pravni okvir koji Narodnoj banci Srbije daje adekvatne instrumente radi sprovođenja monetarne i devizne politike i garantuje joj nezavisnost (izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije iz 2012, 2015, 2018. i 2025. godine);
• promenu okvira za restrukturiranje banaka koji obezbeđuje kontinuitet kritičnih funkcija banke, uz potpunu zaštitu deponenata i najmanji trošak za državu, što se pokazalo i praktično na delu u slučaju Sberbanke (izmene i dopune Zakona o bankama iz 2015. i 2025. godine);
• stvaranje ekosistema za inovativna rešenja na tržištu digitalne imovine i njegov pravilan razvoj (Zakon o digitalnoj imovini i kompletni podzakonski akti za primenu tog zakona), uz pojavlјivanje prvih subjekata koji imaju dozvolu Narodne banke Srbije za poslovanje s virtuelnim valutama na domaćem tržištu u skladu s međunarodnim standardima;
• modernizaciju u pružanju platnih usluga u zemlјi i sa inostranstvom i veću konkurenciju na tržištu platnih usluga (Zakon o platnim uslugama i njegove izmene i dopune u 2018. i 2024. godini);
• ujednačavanje, snižavanje i veću transparentnost troškova u vezi sa obavlјanjem plaćanja građana i privrede (Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Odluka o platnom računu sa osnovnim uslugama);
• veću zaštitu i pobolјšanje položaja korisnika finansijskih usluga (Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga), posebno u uslovima sve većeg korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija (Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na dalјinu);
• uvođenje finansijskih kolaterala po međunarodnim standardima na domaćem finansijskom tržištu, kojima se unapređuju pravna sigurnost i efikasnost u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu, smanjuje kreditni i sistemski rizik (Zakon o finansijskom obezbeđenju) i doprinosi razvoju finansijskog tržišta;
• unapređenje pravnog okvira kojim se uređuje tržište kapitala, aktivnim učešćem u pripremi novog Zakona o tržištu kapitala, kao i strategijama za razvoj tržišta kapitala;
• unapređenje nadzora Narodne banke Srbije nad menjačkim poslovima i deviznim poslovanjem, uvođenje strožih mera i dodatnih obaveza menjača radi zaštite građana koji obavlјaju menjačke poslove i obezbeđivanja njihovog transparentnog i sigurnog poslovanja (izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju iz 2025. godine)!

Postignut je ogroman napredak u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma:

• Značajne zakonodavne aktivnosti Narodne banke Srbije koje u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje realizujemo s drugim nadležnim organima omogućile su unapređenje pravnog okvira kojim se uređuje ova oblast. 
• Uloga Narodne banke Srbije u ovoj oblasti prepoznata je i u najvišim ocenama usklađenosti s međunarodnim standardima koje su relevantne međunarodne institucije (FATF i Manival) dale ne samo za propise kojima se uređuje poslovanje finansijskih institucija koje nadzire Narodna banka Srbije već i za delotvornost njihove primene; 
• Srbija je krajem 2023. postigla usaglašenost sa svih 40 preporuka FATF-a. Nakon nove procene, Manival je u decembru 2025. Srbiju svrstao u proceduru redovnog praćenja, što je najbolјi mogući ishod koji neka država može imati nakon uzajamne procene Manivala;
• Taj rezultat potvrđuje visok stepen usklađenosti i delotvornosti sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i doprinosi poverenju u domaći finansijski sistem;

Evropske integracije: 

• U grupi smo centralnih banaka s najvećim brojem nadležnosti u okviru procesa evropskih integracija. Rukovodimo radom dve važne pregovaračke grupe – Finansijske usluge (Poglavlјe 9) i Ekonomska i monetarna politika (Poglavlјe 17) – a drugonadležna smo institucija u Poglavlјu 4 – Slobodno kretanje kapitala. Sva tri poglavlјa su otvorena. Učestvujemo u radu još osam pregovaračkih poglavlјa;
• U 2026. godini pripremili smo i dostavili Evropskoj komisiji na konsultacije devet nacrta zakona, među kojima su nacrti Zakona o kreditnim institucijama, Zakona o osiguranju i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije;
• Dodatna potvrda doprinosa Narodne banke Srbije evropskom putu Srbije jeste i ocena Evropske komisije u Izveštaju o napretku Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ekonomske kriterijume, u čijem ispunjavanju Narodna banka Srbije ima značajnu ulogu;

Saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom:

U periodu od 2012. godine s Međunarodnim monetarnim fondom uspešno smo sproveli:

• jedan stendbaj aranžman iz predostrožnosti (bez korišćenja sredstava), 
• jedan stendbaj aranžman iz perioda globalne energetske krize (koji je uspešno okončan pre dogovorenog roka) i 
• dva savetodavna nefinansijska instrumenta za koordinaciju politika, koji su namenjeni zemlјama koje sprovode kredibilnu ekonomsku politik;. 

U toku je saradnja u okviru trećeg savetodavnog instrumenta za koordinaciju politika, čije je i treće razmatranje uspešno završeno u junu ove godine. 

Najviši zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda dali su brojne pozitivne ocene napretka Srbije:

• Srbija je svetla tačka u Evropi!
• Fundamenti zemlјe su jaki;
• Srbija je izgradila snažne bafere i važno je da se oni očuvaju, jer ih mnoge zemlјe nemaju; 
• Pokazana otpornost srpske ekonomije je impresivna!
• Veliko poverenje u Srbiju zasluženo je radom i rezultatima, novim radnim mestima i bolјim životnim standardom. Kredibilitet se stiče delima, a ne rečima;

Stabilan i predvidiv privredni ambijent podržava investicije u Srbiji!

• U periodu od 2013. do 2025. godine u Srbiju je putem stranih direktnih investicija uloženo 41,7 milijardi evra, odnosno 43,1 milijardu evra uklјučujući i prvu polovinu 2026. godine!

• Oko 55 odsto tih investicija bilo je usmereno ka izvozno orijentisanim sektorima, što je doprinelo širenju i diversifikaciji izvozne baze Srbije i povećanju pokrivenosti uvoza robe i usluga njihovim izvozom – sa 67 odsto u 2012. na 92 odsto u 2025. godini, a od početka tekuće godine na 95 odsto!
• Ljudski resursi – temelј dugoročne stabilnosti institucije!

Dugoročna stabilnost institucije ne oslanja se samo na regulativu i strategije već prvenstveno na lјude koji te procese svakodnevno vode stručno i odgovorno.

• Kroz programe studentskih praksi, uklјučujući saradnju s visokoškolskim ustanovama u Republici Srpskoj, prošlo je više od 900 studenata, a najbolјi su postali deo tima Narodne banke Srbije!
• Angažovanjem najtalentovanijih mladih studenata završnih godina fakulteta značajno smo povećali učešće zaposlenih do 30 godina starosti – sa 5,73 odsto u 2012. na 12,08 odsto u 2026. godini;
• Kvalifikaciona struktura zaposlenih znatno je unapređena – zaposleni s visokom stručnom spremom čine 40,8 odsto ukupno zaposlenih.
• „Tokom četrnaest godina dokazali smo da se rezultati ne pregovaraju – gradili smo ih uporno, godinu za godinom, bez obzira na to odakle je dolazio šok iz međunarodnog okruženja. To će ostati naš način rada i u narednom periodu, jer smo pokazali da upornost i odgovornost traju duže od svake krize. Tokom svake od četrnaest godina nismo tražili prečice i nećemo ih tražiti ni ubuduće. Svaka promena u okruženju za nas je bila dodatni signal da razmišlјamo unapred, jer je to jedini način da ono što smo izgradili ostane trajno”, zaklјučuje u izjavi za javnost guverner Jorgovanka Tabaković.!

                             Priredio: Branislav GULAN,  analitičar i publicista: urednik: Rade Bakračević.