Srbija će ove godine imati značajne viškove u proizvodnji pšenice, suncokreta i kukuruza… Kako ističu analitičari, ove godine biće u višku po 2,5 miliona tona kukuruza  pšenice, a ostaće za izvoz i oko 100.000 tona suncokreta. Izvoz sada značajno otežavaju logistički problemi, nedostatak transportnih sredstava i njegovi troškovi, kaže direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica “Žita Srbije” Sunčica Savović. 

Ona za javnost ističe, da domaće tržište poljoprivrednih proizvoda deli sudbinu regionalnog i svetskog tržišta žitarica i uljarica, koje je preplavljeno tim proizvodima iz Ukrajine i drugih zemalja, pa je konkurencija velika, a cene su niske. “U Srbiji su od prošle godine ostale velike zalihe pšenice od 1,2 miliona tona, kukuruza, najlošijeg kvaliteta oko 350.000 tona i suncokreta oko 55.000 tona. Proizvođači su tokom prošle godine zbog političke nestabilnosti i rasta cene kukuruza i pšenice na domaćem tržištu, u jednom trenutku na više od 40 dinara po kilogramu, očekivali da će one nastaviti isti trend, pa nisu žurili sa prodajom”, rekla je Savović.

Zabranjeni izvoz stvorio teškoće!

Od marta do aprila 2022. godine izvoz je bio i zabranjen, a posle toga, do kraja jula, izvoz je bio otežan zbog uvedenih kvota, što je nepovratno uticalo na smanjenje likvidnosti u žitarskom sektoru Srbije. Posledice toga, osećaju svi u lancu, od proizvođača do izvoznika. Najbolja strategija po njenim rečima, je oko 30 odsto pšenice i drugih ratarskih proizvoda prodati pred žetvu ili berbu, 30 u žetvi, a na zalihama ostaviti trećinu roda. Skladišta u Srbiji preopterećena su viškovima robe pa će, posle berbe kukuruza morati da se krene sa prodajom neke od žitarica i uljarica, da bi se ona rasteretila. 

U žetvi 2023. godine na posejanoj povr[ini od 725.000 hektara dobijen je dobar rod pšenice od oko 3,7 miliona tona. U Srbiji su bile posejane rekrodne površine pšenice, jer  je u žetvi, 2022. godine bila dobra cena. Ali, zbog nerazumnih odluka Vlade Srbije, kojoj je bio zabranjen izvoz, proizvođači to nisu osetili. Sejali su pšenciu na rekrodnim površinama, pa su u ovoj godini očekivali boljitak, ali ga ni sada nisu dočekali.

Inače, Srbiji treba za ishranu 6,.6 miliona stanovnika oko 1,55 miliona tona pšenice. To može da bude dovoljno za ishranu, robne rezerve i za seme. Jer, cilj je da se povećaju prosečni prinosi koji sad iznose oko pet tona po hektaru. Proizovođači pšenici će i ove godine biti na gubitku jer, da bi proizveli tonu pšenice na jednom hektaru potrošili su po 164.000 dinara. To znači da ih je kilogram pšenice koštao 33,30 dinara. A, sad na tržištu dobijaju oko 22 dinara po kilogramu.

Zato se sad oečkuje smanjenje  površina pod hlebnim žitom. Inače, potrebne količine pšenice za Srbiju mogu se proizvesti na površini od 300.000 hektara! Jer, ako se poseje na tim površinama uz procečan prinod pet tona, koji se može ostvariti,  to je sasvim dovoljno. Cilj nauke je da se smanji setva semena ,,tavanke’’ koja zauzima čak 60 odsto setvenih površina pšenice, kaže prof dr Miroslav Malšević, istaknuti selekcionar iz Novog Sada.  To je seme koje proizvođači čuvaju na svojim tavanima. Zbog skupog deklarisanog semena i visokih troškova proizvodnje, oni su svake godine na gubitku kada proizvode hleb. A, pšenica se često mora sejati i zbog plodoreda. 

Pšenica i kada se nađe tržište, ne može da se izveze, prema rečima Savović, zbog logističkih prepreka, transporta i njegove visoke cene ili nedostatka finansijskih sredstava izvoznika da zakupe po 10-20 barži da bi utovarili prekomorski brod za Afriku ili jugoistočnu Aziju.

Kada je rečo suncoketu, on je dobro idzržaš ovu lošu godinu po druige slipčenj kulture. Mada je nam, još zvanučnih podaaka očekluej se rod od oko 600.000 tona zrna. Za oishranu uSrbiji potrenbo je oko 83. Tona ulja godišnje. To znači da će više od 100.000 tona proizvedenog ulja ostati za izvoz.

Analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kaže da je eško prognozirati da li će cene te robe rasti, osim u slučaju neke velike eskalacije sukoba između Ukrajine i Rusije, jer ni ne tako davni napad drona na ukrajinske silose u dunavskoj luci Izmail, nije ih pokrenuo na rast na duže staze. Srbija će, u nekom trenutku nešto morati da uradi na unapređenju infrastrukture kako bi se olakšao transport poljoprivrednih proizvoda preko Dunava ili da obezbedi investicije za rekonstrukciju pruge Beograd – Bar i nabavku dodatnih vagona za prevoz rasutih tereta jer bi preko luke Bar srpski izvoz dobio direktan izlaz na more i pristup morskim brodovima, a time i krajnjim kupcima srpskih žitarica.

 U udarnim mesecima za izvoz pšenice u oktobru, novembru i decembru 2020. godine Srbija je, izvezla 1,4 miliona tona kukuruza, 2021. godine, u istom periodu 470.000 tona, 2022. samo 220.000 tona, a  cele tržišne 2022/23 godine godine 490.000 tona. Zbog zabrane izvoza ulja, prošle godine, kada je rod bio dobar zbog pogodnih vremenskih uslova, ostale su veće zalihe suncokreta i tog proizvoda, a ove godine prinosi su nešto lošiji. Cena suncokreta je u Srbiji, da podsetimo prošle godine, bila oko 63 dinara po kilogramu, a sada je oko 40 dinara. Uljare, srednje veličine su već otkupile dovoljne količine suncokreta.  U Rusiji se očekuje rekordan rod suncokreta do kraja novembra do kada traje i žetva zbog čega cene suncokretovog ulja imaju silazni trend kretanja na svetskom tržištu već duži vremenski period, sa manjim odstupanjima. 

Pojeftinili pšenica, kukuruz i suncokret: Idu li nadole cene hleba i 

Robne zalihe u Srbiji uzrokovale su pad cena pšenice, kukuruza i suncokreta, te se postavlja pitanje da li će i proizvodi kao što su hleb, testenine, peciva i suncokretovo ulje pojeftiniti. Srbija u julu beleži pad cene žita za 39 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Iz tog razloga Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, kojom će biti smanjenja cena brašna. Sniženje se odnosi na brašno T- 400 i T-500, u pakovanjima od po jedan kilogram, a građani će prilikom jedne kupovine moći da pazare najviše po pet kilograma obe vrste. Uredba propisuje da su sve trgovine u Srbiji obavezne da u ponudi imaju bar jednu vrstu brašna tip 500 po ceni od 49,99 dinara i bar jednu vrstu brašna tip 400 po ceni do najviše 54,99 dinara. S druge strane, zbog prošlogodišnje zabrane izvoza ulja, veće zalihe suncokreta snizile su cenu ovog proizvoda sa 63 na oko 40 dinara po kilogramu.

Agroanalitičar iz Novog Sada Žarko Galetin smatra da će cene finalnih proizvoda postati povoljnije, ali da takvo stanje, bez sistemskog uređenja, nije optimalno rešenje na duže staze. “Pod pritiskom nadležnih cene finalnih proizvoda će se verovatno smanjiti. Srbija ima autoritativan državni aparat, koji ume da napravi atmosferu poslušnosti i utiče na krajnje trgovce, a čak i na proizvođače – ako poželi da ‘smiri’ cene. Ipak, to će imati privremen efekat, i nije konačno rešenje nakon koga ćemo moći da odahnemo. Moguće je zaustavljanje rasta cena u kratkom vremenskom periodu i psihološko razdrmavanje javnost, ali ne na duži rok, jer su zakoni tržišta jači od toga. Ako je normalno da naš seljak proizvođač gubi, a da trgovac i prerađivač mnogo zarađuju, već na tom nivou treba da se zapitamo šta nije u redu, a ne samo kada nam cene u prodavnicama odu naviše”, ističe Galetin.

Za dugoročno rešavanje problema potrebne su dugoročne sistemske mere. Jer, rešavanje problema sa uredbama je samo ,,gašenje požara’’. A, takvo re[vfanej problema nikada nike nije donelo  dogoronu dobrobit. Već samo trentuino vam se čćini bolej,a  djugoročno propadadate. Očirto je da će tako biti I ovog putga. Nalazimo se već u predizbornoj kampoanji pa se već kupuu glasolvi. Posle izbpori, sve ćeopet da krene po staomr, a godinu će Srboija završiti sa dugovim od 38,5 molijardi dolara. To će morati da vraćaju oni koji sad idu u osnovnu školu. Koliko jet o mnogo najbolji podatak je činjencia je SFRJ kada se raspadala bila ukupno dužna 24 milijarde dolara!

Opet oštećeni proizvođači brašna!

Direktor poslovnog Udruženja mlinara “Žitounija” Zdravko Šajatović kaže da su upravo proizvođači brašna ti koji su oštećeni, jer uprkos jeftinim žitaricama, troškovi proizvodnje rastu toliko da poništavaju jeftiniju nabavku, dok im je prodaja sa druge strane ograničena.

“Ograničena cena brašna na proizvođače će delovati negativno, jer im se smanjuju prihodi. Uredba važi do 31. decembra, za pola proizvodnje, i prema njoj će proizvođači morati da isporučuju pola količina u odnosnu na isti period prethodne godine. Recimo, ako su u oktobru 2022. Goidine trgovinskim lancima isporučivali 100, sada će to biti 50 tona brašna, po novoj, ograničenoj ceni. Ono što me buni je iz kog razloga se u Uredbi Vlada nije pozvala na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrenih proizvoda, nego na Zakon o trgovini. U tom zakonu piše da Vlada može ograničiti cene u slučaju tržiših poremećaja, ali i da troškove takve politike snosi državni budžet, a ne proizvođač.  On kaže da svaka obaveza treba da ima i pravo, te da stoga mlinari zahtevaju da im se cene energenata ne menjaju do kraja godine’’, kaže Šajatović.

Na slične probleme ukazuje i predstavnik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, koji za javnost navodi da je niža cena pšenice obezvređena drugim troškovima u čitavom sistemu, od prerade do gotovih proizvoda, a koji se, pored energenata, odnose i na cenu stočnog brašna.  On ističe da neće pojetifnti nus proizvodi u pekarstvu, zato što se ona odnosi samo na manje količine brašna namenjene distribuciji građanima. Uredba Vlade odnosi se samo na pakovanja brašna od kilogram, koje je namenjeno građanima i nema veze sa industrijom koja ga dobija u džakovima od 50 kilograma. Taj deo programa nije na režimu Vlade, te se cena za veće količine brašna nije smanjivala. Međutim, iako pekaru nisu dobro prošli, ispoštovaće Uredbu vlade, pa će zadržati aktuelnu cenu hleba od 54 dinara.  
Stoga, uprkos činjenici da će Srbija ove godine imati višak oko 2,5 miliona tona i kukuruza i pšenice, prema rečima mlinara i pekara, zbog generalne inflacije, a posebno uvećanih cena energenata, ne otvara se prostor za pojeftinjenje pekarskih i drugih proizvoda napravljenih od žitarica. (B.G.)