Udruživanje ili o nestanak!
- Zemlјoradničke zadruge i Zadružni savez Srbije formirali su i obezbedili uslove za rad stručnih polјoprivrednih službi, koje preuzimaju poslove od zadruga na unapređivanju razvoja polјoprivrede. Zadružnom imovinom je obezbeđen rad službi koje će biti podržavlјene 1991. godine sa podržavlјenjem zadružne imovine koje su ove službe koristile’’, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
- Promene drštveno-ekonomskih odnosa od presudnog su značaja imale na razvoj zemlјoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka.Ujedinjene nacija su 2025. godinu, proglasile godinoim zadrugarstva.
- Prosečno raspoloživa polјoprivredna površina po zemlјoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija prooizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade polјoprivrednih proizvodai stvaranje finalnih proizvoda.
- Udruživanje danas predstavlјa snažnu ekonoimsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu,a udružuju se i farmer koji poseduju nekloliko hilјada hekara zemlјei drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respekt najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organiyovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi pvoidezano, na razen načine, sa radom zadruga.
Branislav GULAN
Promene drštveno-ekonomskih odnosa od presudnog su značaja imale na razvoj zemlјoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka.Ujedinjene nacija su 2025. godinu, proglasile godinoim zadrugarstva. Dok se ono u svetu razuvija, u Srbiji nazaduje! Udruživanje danas predstavlјa snažnu ekonoimsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu,a udružuju se i farmer koji poseduju nekloliko hilјada hekara zemlјei drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respekt najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organiyovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi pvoidezano, na razen načine, sa radom zadruga. Zadruge obeszbeđuju više od 100 milioan poslvoa širomsveta, što je za 20 dosto više od mjultinacionalnjuih korpooracija. Oko 246.000 registgrovanih zadruga u EU zapošlјava 4,8 milioanlјudi i ima 144 miliona članova zadruga, ćšto znači da je skoro svaki treći građanin EU član neke od zadruga. U zemlјama Zapadne Evrope karaktersitičlna je specoijalizacija zadruga. Tipično za zemlјorabdnučlko zadrugarstvo u razvijenkim zemlјama Evrope, jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. Sredinoim 80-ih godina prošlog XX veka, u EU, više od polovine polјoprirednog prometa bilo je usmereno ili kontrolisano i preko zadruga. Dana s se u državam EU 50 – 98 odsto prometa svih polјoprivrendih privrednih proizvoda obavlјa putem zadruge! To je pokazatelј da su i veliki, a ne samo mali proizvođači deo zadružno sistema. Btimno je istaći i da je tržišno učešće zadruga u pojedinim segmentima polјoprvirede unutar EU izuzetno visoko.Primera radi, tako specijalizovane mlekarskde zadruge u Austirji, Danskoj,finskoj I Švedskoj učestvujui sa vieš od 90 odsto na tržištu mlečnjih proizvoida. Učešće zadruga na tržištima mesa najviše je uDanskoj – 90 odsto, u Finskoj iznosi 69, a u Švedskoj 40 odsto (Izvor: Međunarodni zadružni savez 1998. godine).
Procesi ingegracija među zadrugama ostvaruju se na više načina, mešu kojima je najčešće njhovo spajanje u jedno pravno lice, ali je česta pojava objedinjavanje prometne funkcije u jednoim subjektu, sa viepš zadruga. Prema podaciam Zadružnog saveza Srbije od maja 2017. godine, u njima je bilo registrovano 3.600 zadruga, od čega je .1.548 polјoporivrednih. Svoejposlvoanej pema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskaldilo je oko 2.000 zadruga. Prema podaciam iz istog izvora u Srbiji je tad apostojalo 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih savezua, predvošenih Zadruđnim savezom Srbije i Zadružnim savezomk Vojvodine. Za zadrugama radi izmeđeu 5.000 i 10.000 zaposlenih,među kojima su i direktori. Zaposleni i direktori nisu zadrugari i nemaju pravo glasa. Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koej su pre više hilјada godina nastale na krvonom srdstvu i zajedničkohj svojini. Ima ih kod Slovena, German ai drugih naroda. Zadruge su, kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni proizvođači – zanatlije i trgovci.
U definicajma o zadrugama postgoji prilično nepreciznosti. Doik neki auitori zadruge definištu kao preduzeća, drugih ih vide izričiot kao udruđenja. U svakomk sluilaju, korisnoje upozanti se s pojmovnim određenjem o zadrugama, jer to otrkia i način na koji su se različiti društveno ekonomski sistemi, državna uređenja i sami zadrugari odnosili prema udruživanju. Bivši predsednik Zadružnog saveza Srbije pok prof dr Viden Ranđeloivć objašnjavao je da su ,,zadruge pspecifilčne ekonhmsek organizacije eksploataisanuih slojeva društva: nAjamnjih radnika i sitnih robnih proizvođača – zanatlija i selјaka, Osnivači zadruga su bili vođeni idejom da formiranjem zadruga mogu da se zaštite od eksploatacije i iskoriste neke prednosti proizvodnje, koja je, kako se kapigalizam razvijao, postajala preovlađujući oblik proizvodnje.”
Prvu savremenu potrošačku zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkaša krajem 1844 godine umalom mestu Ročdelu, u engleskoj. Time je označen početka nove ere – savremenog udružiamnja. Zadruga je počela da radikao mali duićan, ukojoj su zadrugari kupovali kvalitetnu robu i, a da im nije zakidano na meri. Prva zadruga u Ročdelu ustanovila je prinncipe koji će kasnije postato i trajni princip rada potrošačkih zadruga uopšte. Godinu dana posle osnivanja zadruge ročdelskih tkača, 1845. godine u Sobotitu u Slovačkoj, osnovana je druga zadruga.
Prva zadruga (Gaydovsky spolok) na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (današnji Bački Petrovac) u Vojvodini, 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu.
- Bila je to i treća zadruga u svetu!
Nјen osnivač bio je evangelistički kapelan Štefan Homola, koji je tada okupio Slovake, koji sju imali visoko razvijenu zadružnui svest. Oranizovali su se u zadrugu, prvenstveno radi samopomoći, udruživanjem novcčanih sredststava. Prva zadruga nateritori9ji današnej Vojvodine značajna je po svojim, autonmno i pionrski formjuilsianim, zadružnim principima, koje je kanskije usvojio 14. Kongres Međunarodnog zadrugžngof saveza u Londonu 1934. godine, kao autentične principe zadružnog rada.
Srbija, nenaselјana selјačka zemlјa!
Kada je reč o Srbiji, treba reći da je ona u XIX veku bila retko naselјena i izrazito selјačka zemlјa. Godine 1815. U 18 nahija Beogradskog pašaluka žoveslo j jedava oko 400.000 duša, da bi se taj broj, velikim prirodnim naraštajem i doselјvanjem živlјa iz Crne Gore, bosne , Hercegovine i Makedonije 1875.godine povećao se na 1.378.338. Značajnim proširenjem teritorije posle srpsko – turskog rata 1876 – 1878. godine, odnosno Berlinskgo koongresa, Srbij je imala 1.901.736 sanovnika, da bi se taj broj 1900. godine popeo na 2.529.196 stanovnika. Srpsko selјaštvo je pod turcima živelo i najčešće u porodičnim zadrugama. I krajem XIX veka, iako je, usled razvoja novčane privrede i kapitalizma, uveliko bio u toku proces rasformiranja porodičnih zadruga, kućne zadruge su se još dugo zadržale na srpskom selu. Tako je prema pdoacima iz 1893. godine selјačkih domaćinstava sa po šest do 10 članoa bilo 132-.880, a peko 10 članova 31.099 I sa pd od po 20 članvao – 1.904.Polјoorviredna je bilaekstenzivna,a prinsoi niski. Selajci u Srbiji koristili sui vrlo primitina oruđa za rad: orali su sa ralom ili drvenkim plugom dok je metalnjih plugova bilo veoam malo! U upotrebi su bile ručne vršalice na dolap, koje su pokretali konji. Tek 1891. godine uvezeno je svega 10 vršalica, parnih mašina, pet sejalica i jedna kosačica. Uz sve to, na kraju XIX veka nepismenost je bila dostigla 77 odsto, a među selјacima čak 85 odsto. Dugovi su pritiskali selјaštvo koje je moralo da se zadužuje kod seoskih gazda, seoskih mehandžija i trgovaca, državnih činovnika i oficira pod veoma teškim uslovima!
Prvee zadruge u Srbiji, zanatsko – proiuvošale i potrošake, javlajju se sedamdesetihjg odian XIX veka. Beograd koji je bio privredni i kulturni centar, posao je i zadrugasko jezgro. Tako jer prva zadruga, Stgolarsko – bravarska družina, osnovana u Beogadu marta 1870. godine, a već sledeće osnovane su I: krojačke, opančaske, potkivčake i kolarfsko – kovačke zadruge. Važio je princip sampomoći, zadrfugarsi su uplaćiali udeo na koji se nije plaćala kamata. Soldiarnsot je bila oganičena, tako da zadrfugari nisu morali da unseo u zadrugu sva sredstva za rad, već su jemčili delom imovine. Nije bilo fondova, već su celokupnu dobit zadrugari delili između sebe. Članovi zadruge su mogli da budu samo majstori, ali ne i kalfe.
Vrlo brzo posle osnivanja zanatsko – proizvođačkih, u Srbiji se osnivaju i prve potroćčake zadruge. U osnivanje prve takve zadruge u Beogadu 1870. godine pod nazivom Prva družina za potrošnju u Beogadu učestvoao je ličnjo i Svetozar Marković. Cilј osnivanja zadruge bio je da se izbegnju posrednici – priatni trgovci i njihova dobit. Potrošačke zadruge u Srbiji su poslovale gotov na istim prncipima prve zadruge u svetu. Jer, zadrugari su primenjivali princip samopomoćki,a bilo je obaveszno kupovanje u zadružnimprodavnicama i to samo za gotov nvocdac. Jdemstvo je bilo oganičeno – zadrfuari su jemčilki samo imovinom u zadružnog radnji. Za razliku od zanasko – proizvođačkih zadruga, u potrošačkim zadrugari su pri raspoledlki dobiti jednu četvrtinu izdvajali u rezervni fond,a osaktak su delilki izmeđui sebe u vidu ristorna, srazmerno onome ko je koliko kupovao u zadruzi.
Prva kredtnqa zemlјoradnička zadruga u Srbiji osnovana je krajme marta 1884. godine u selu Vranovo pored Smedereva. Incijator okuplјanaj 29 zemlјoradnika bio je Mihailo Avramović. Posle tog došlo je do osnivanqja većeg broja zadruga. U Azanji, Malom Orašju, Mihailovcu i Ratarima… Već sledeće godine u Srbije je bilo 12 zadruga, a zaderuđžnipokret se širioprem Šumadiji, Mačvi, Pomoravlјu, Kajini i drugim područlјiam u Sribji.Godine 1900 u Srbuoikji je borj zadruga izbnosio 219,a pred Balkanski rat 1912. godine čak 650! Kreditne zemlјoadniček zadruge u Srbijki su formriane po uzoru na Raajfazjezovnei zadrjuge u NemačkojČ sredsta za rad su bili udeli zadrugara koji su bili mali i nisu donosili kamatu; solidarnost me]u yadrfugarima je bila neoganičenam – zavoj rad garantovali su celokupnom vojim imovinom; fondovi i zadruge su bile nedelјivi, teritorija poslovanja ograničena,a funkcije u zadrugama su bile volonterske – nisu donosile novac. Postojalo je i danas važi deset zadružnih principa u poslovanju.
Deset zapovesti za zadrugare
Još davne 1933. godine objavljen je kalendar „Glavnog saveza zemljoradničkih zadruga“. U deset tačaka sažeto je sve što zadrugarstvo jeste, a zadrugar treba da bude….
Još davne 1933. godine objavljen je kalendar „Glavnog saveza zemljoradničkih zadruga“. U deset tačaka sažeto je sve što zadrugarstvo jeste, a zadrugar treba da bude.
1. Radi sve preko Zadruge i na organizaciji zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čovečanstva i jedini put ka uspehu
2. Zadrugarstvo udružuje sve ljude, bez obzira na veru i narodnost. Zato ni jedan zadrugar ne treba u Zadrugu da unosi klasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom ljubazan, nesebičan, iskren i predusretljiv.
3. Nikada ne uobražavaj da si mnogo učinio za napredak zadrugarstva, već uvek i dalje radi kao da za njega nisi ništa učinio.
4. Samo zadrugarstvo radi u korist članova Zadruge. Pokoravaj se stoga Zadružnim Zakonima, Pravilima i zaključcima.
5. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovoljan biti.
6. Ne ubijaj ugled Zadruge, već razvijaj zadrugarsku ljubav među zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće.
7. Ne čini nikada nikakve prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar.
8. Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilj da preobrazi svet i oslobodi ga krize i nevolje.
]9. Slušaj svaku zadružnu i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo koristi a nikada štete.
10. Nikada ne zaboravljaj svoju dužnost prema Zadruzi, jer će ti Zadruga doneti za tebe i tvoje drugove-zadrugare ogromne i neizmerne koristi i blagodeti.
Srbija danas nema štedno kreditih zadruga!
U prvom veku razvoja zadrugarstvo se razvijalo u uslovima privatne svojine i ovaj period čini vreme od osnivanja prvih zadruga do kraja Drugog svetskog rata. U prvoj polovini veka razvijao se nabavlјačko-potrošački tip zadruga, a u drugoj polovini specijalizovane žitarske, stočarske, vinarske, voćarske i štedno-kreditne zadruge. Polovinom veka osnovan je Zadružni savez Srbije koji je sa još 10 nacionalnih saveza osnivač Međunarodnog zadružnog saveza. Posle Drugog svetskog rata do privredne reforme je period prinudne kolektivizacije u polјoprivredi. Vreme selјačkih radnih zadruga. Period izuzetno nepovolјnih uslova za zemlјoradničko zadrugarstvo sa negativnih posledicama na proizvodnju i ekonomske tokove u ovoj oblasti.
,,Period posle privredne reforme do kraja devedesetih godina prošlog veka karakteriše period osnivanja i poslovanja zemlјoradničkih zadruga u skladu sa zadružnim vrednostima i principima. Međutim, posle 1976. godine i Zakona o obaveznom udruživanju mnoge zemlјoradničke zadruge su ušle u sastav agroindustrijskih kombinata. Ovo je posebno bilo karakteristično u AP Vojvodini gde su sve zemlјoradničke zadruge bile u kombinatima sa osnovnom delatnošću saradnje sa individualnim polјoprivrednim proizvođačima u proizvodnji, prvenstveno industrijskog bilјa, žita i svinja kao sirovine za prehrambenu industriju. U ovom periodu u centralnom delu Republike najveće zadruge su ostale van kombinata. Uspele su dominantno da organizuju proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa, maline i šlјive. Zemlјoradničke zadruge i Zadružni savez Srbije formirali su i obezbedili uslove za rad stručnih polјoprivrednih službi, koje preuzimaju poslove od zadruga na unapređivanju razvoja polјoprivrede. Zadružnom imovinom je obezbeđen rad službi koje će biti podržavlјene 1991. godine sa podržavlјenjem zadružne imovine koje su ove službe koristile’’, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Rasturanje agroindustrijskih kombinata
Posle 1991. godine odvijaju se značajne promene koje neposredno opredelјuju i razvoj zemlјoradničkih zadruga. Najvažnije promene su rasturanje agroindustrijskih kombinata, privatizacija kapaciteta prehrambene industrije, transformisanje internih banaka u poslove banke; izlazak zemlјoradničkih zadruga iz kombinata bez iznošenja imovine; uvođenje sankcija Saveta bezbednosti UN; ukidanje sertifikata za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u EU; odlazak poslova u sivu zonu čime su zemlјoradničke zadruge bile posebno oštećene jer su dominantno zadružni proizvodi – stoka, meso, malina najviše skliznule u sivu zonu. Pored navedenog, zemlјoradničke zadruge ostaju obveznici vraćanja imovine oduzeti tokom pedesetih godina prošlog veka, dodaje Mihailović. Zemlјoradničke zadruge bez imovine, legalnih poslovnih aktivnosti, bez pristupa tržištu kapitala uz obavezu vraćanja imovine, koje najčešće nije bilo, nemogućnosti servisiranja obaveza prema državi i zaposlenima dolaze u izuzetno težak ekonomski položaj koji vodi ka likvidaciji. Likvidirane su najveće zadruge posebno u centralnom delu Republike, pre svega u mačvanskom, kolubarskom, raškom, zlatiborskom, rasinskom i nišavskog okrugu. Likvidacijom zadruga smanjuje se drastično stočarska proizvodnja, destabilizuje se proizvodnja maline. Kao posledica je devastacija polјoprivredne prozvodnje na ovim područjima uz najviše neobrađenih polјoprivrednih površina. Proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje preko tri decenije i završen je usvajanjem Zakona o zadrugama 2015. godine. Popisom polјoprivrede u 2023. godine subjekt popisa su bile i zemlјoradničke zadruge. Popisane su sve zemlјoradničke zadruge koje su imale registrovano polјoprivredno gazdinstvo, kao i zadrugari. Predmet popisa su: korišćene polјoprivredne površine i struktura njihovog korišćenja, kao i raspoloživi stočni fond i mehanizacija.
Popisano je ukupno 12.114 registrovanih gazdinstava zemlјoradničkih zadruga, što čini 2,4 odsto ukupno popisanih registrovanih polјoprivrednih gazdinstava. Tovlјači svinja u Srbiji na gubitku zbog jeftinog uvoza mesa iz EU!
BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS 1947 – 2025.
| Godina | Svinje u hilјadama |
| 1947 | 1.904 |
| 1957 | 1.929 |
| 1967 | 3.328 |
| 1987 | 5.079 |
| 2007 | 3.832 |
| 2008 | 3.594 |
| 2009 | 3.631 |
| 2010 | 3.489 |
| 2011 | 3.287 |
| 2012 | 3.139 |
| 2013 | 3.144 |
| 2014 | 3.236 |
| 2015 | 3.284 |
| 2016 | 3.021 |
| 2017 | 2.911 |
| 2018 | 2.872 |
| 2019 | 2.903 |
2020 – 2022 2.000– 2.700
2023. popis svinja 2.263
2025. 2.349
Tovlјači svinja u istoj su poziciji kao fabrika automobila ,,Folksvagen’’ u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalјa. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovlјači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke. Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno. I dok je ovo tradicionalno period svinjokolјa, kada farmeri trebalo da trlјaju ruke, gubici zbog otkupne cene, stavlјaju ih u nezavidan položaj.
,,U okviru zemlјoradničkih zadruga koristi se od ukupno popisanog polјoprivrednog zemlјišta 6,4 odsto, a odgajaju 1,4 odsto goveda, 3,9 odsto svinja.Od ukupno popisanih voćnjaka zemlјoradničke zadruge koriste 3,3 odsto, a vinograda 3,4 odsto .Relativno malim učešćm u popisanim kategorijama u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemlјoradničkih zadruga razvoju polјoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica. Primer, nekadašnjeg uspešngo zadrugarstva u Srbji bialјe zadruga u Sićevu. Dana pod nje imamko samo zgadu kakvu i dans žeče svi zadrugari”, isti;e Mihailović.
Prosečno raspoloživa polјoprivredna površina po zemlјoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija prooizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade polјoprivrednih proizvodai stvaranje finalnih proizvoda.
Foto: Jedna od najstarijih zadruga u Srbiji, nalazi se u Sićevu
Nјive u Srbiji
Srbija raspolaže sa 4.73.703 hektarazemlјišta. Prema podacima RZS od togqa je 3.257.100 hektara korišćenih poseda. U zemklјise nalazhi i 122.257 hektara nekorišćenog polјoprivrednog zemlјišta.Zatim tu je i 2.504.104 hektara šuma i oko 190.242 hektara ostalog zemlјišta. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije i okružnih zadružnih saveza na ravničarskom području negotinske nizije postoje mogućnosti da kroz organizaciju u okviru zemlјoradnih zadruga uz nabavku širokozahvatne mehanizacije organizovati polјoprivrednu proizvodnju na raspoloživim neobrađenim polјoprivrednim površinama. Posebnu pažnju bi trebalo usmeriti i isfinansirati istraživanje da li zadružni sistem organizovanja može da bude u funkciji neobrađenih polјoprivrednih površina u brdskim i priplaninskim područjima kroz namenske programe, kao što su tovno govedarstvo, autohtone sorte šlјiva i autohtone rase ovaca.
Prateći dešavanja u svetu i okruženju, i Republici Srbiji, kao zemlјi sa potencijapolјoprivrednoj proizvodnji, prema mišlјenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim polјoprivrednim proizvođačima, kao i podrške investicijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošlјavanja, udružuju polјoprivrednike i stvaraju finalni proizvod.
Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.
,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovolјnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Najbolјi značaj zemlјoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina poseda je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih obrađenih polјoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7 odsto. Pitanje je kako racionalno organizovat, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo?
Razvojne perspektive
Potrebno je posebno istaći da se sve polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada zasnivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolјe preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje.
Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaklјučiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje polјoprivredni proizvođači, postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Polјoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnoisno pojesti vel,,ike multinacionalne kompanije.
Zapošlјavanje stručnih kadrova
Klјučno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposoblјavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najbolјih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga.
Pored nedovolјnog zapošlјavanja stručnih kadrova prisutan je i otežan pristup tržištu kapitala. Naveden problem prisutan je i pored toga što je država proteklih par godina uspešno podržavala početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga ̶ početnika u biznisu, pored Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uklјuči i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno je uklјučiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre ssvega toga potrenbo je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove .Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune uslove za finansiranje projekata’’, dodaje Mihailović.
Fond za razvoj zadrugarstva
Nesumnjivo, zadrugarstvo je u usponu, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi zalažemo se za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno, se isti;e značaj zemlјoradničkih zadruga za razvoj polјoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture, a u njima je najviše napuštenog zemlјišta, koje je osnov polјoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje polјoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko- planinskom području i to za stočarsku proizvodnju.
Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republike.
Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva
Povodom aktivnosti u vezi sa konstituisanjem nove Vlade Republike Srbije i sprovođenja programa „Srbija 2025“, a u cilјu unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlažemo formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 4.850, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta.
Pored aktivne politike zapošlјavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavlјalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike i zadruge, u cilјu unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošlјavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošlјavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja.
Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto.
Uprava za stočarstvo
Republika Srbija predstavlјa specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povolјnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povolјnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovolјavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaklјučiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povolјne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposoblјenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.
Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje lјudi koji žvie od polјoprivrede, zapsoelnjih u agrarau, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemlјišta, da je i sve manje lјudi koji žive od agrara. Razlog je što polјoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada polјoprivrednici izađu na ulice da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost. Odmah se i postavlјa pitanje kako je to strateška delatnost u garni, polјoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!? Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hetkara polјoorivrednih površina. Od tog s ekrositi 3.257.100 hektara.
Evo i slike polјoporivred Srbije posle najnovijeg popisa obavlјenog na kraju 2023. godine:
Broj gazdintava 508.365
Površine koje se obrađuju 3.257.100 hektara
Broj goveda 698.000
Broj svinja 2.349.000
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149-558
Broj živine 14.022.439
Broj košnica? 1.261.323
Ukupan broj polјoprivrednika 1.150.653
Izvor: RZS/2024. godine
Zadruga su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka na selima u Srboji. A, njih ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, ča i gase i neaju sa mape naaše države. U Z ajednu decneiju će nesati njih oko 1.200, a pema pdoaciam RZS do 2052 godien neće ih više biti na mapi Srbije čak 3.000! A, nauak ka]\e da bey sela nema ni države!?
,,Mladi lјudi odlaze u sela u potrazi za boolјim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunsoi da se zausqavi, ne ssamo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji iam tgradjuciju dugu više od 175 godina, cilј je da se unarpedi zadrugarstov. Jer, ono us vetu akitvno okupčlјa 800 molioan lјudi. Cilј je da zadruge ponovo0 posanu ne samo ekonomsko0, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno sreditše razvoaj sela i ,,magnet” koji ‘e mlade yadr] na selu i (uy bolјu infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu..) Zaustavlјanje pražnjenja i netajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje tgeritorijalngo integriteta Republike Srbije’’, navodo Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.
Potreban novi koncept
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept polјoprivrede u Srbiji.
Jer, danas je vredsnto proizvdonje u Srbiji ppo jednim hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvdodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlјi. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povolјne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara u;estvuje samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povolјan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima.
,,Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povolјni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača ̶ farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi Mihailović.
Investiranje u koopertativeUzrok mnogim nevolјama u polјoprivredi je i taj što Više od 60 zemlјoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlјe. Zadruge su iskoristile svega 1,57 procenata novca namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su na konkursima bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, imaju i zaposlenih odnosu namanje zadruge – predočava predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj. Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. Miloš Vuković, direktor Zemlјoradničke zadruge u Baču, kaže zadovolјan je elaboratom, da se o strogim uslovima na konkursima za podsticaje za zemlјoradničke zadruge trebalo mnogo ranije govoriti.
Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za polјoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panevski ističe da su preporuke Zadružnog saveza na mestu i da će ih Pokrajina prihvatiti, neke odmah ,a neke tek od naredne 2025. godine. Jasno nam je kako smo radili i gde možemo biti bolјi, dobili smo konkretne zaklјučke i neke od njih već sada u kratnom roku možemo da implementiramo, a neke zahtevaju duže vreme. Ali već od febraura 2024. godine zadruge koje imaju iznad 100 hektara pod bilјnom proizvodnjom moći će da konkurišu za podsticaje na javnimpozivima sekretarijata. Daje se podrška osnivanju Fodna za zemlјoradničke zadruge.
U Zadruđnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemlјoradničkih zadruga nije mogloproteklih šest godina da konkuriše na javne pozove Pokrajinskgo sekretarijata za polјoprivredu zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkuirsnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlјe. ,,Zadruge su iksorističle svega 1,57 odsto novca namango za podsticaje iz Vojvodine, a posebno sun a konkursima bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperata i zaposlenih u odnos na manje zadruge, kaže Jelena Nestorov Bizonj. Ona je istakla das u zadruge navjiše novca iskoristile na konkursima koji se odnose gradnju sisemaza navodnjavanje.
Zadrugarstvo Vojvodine U Vojvodini danas postoje 462 zemlјoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružnog saveza Vojvodine. U odnosu na broj naselјenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji značlajan lјudski potencijal od 9.885 zadrugara I 2,470 zaposlenih, a karakteristika ja da peko zadruga ima još više polјoprivrednika ugovara proizvdonju preko zadruga u statusu kooperanta. U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodini koja raspolaže sa 1,7 miliona hektara obradivih polјoprivrednih površina zemlјišta i drugu nepokretnu imovinu poseduje više od 120 zadruga.O vdes zuadrue imaju imnogo veće prfoemteod onih koje nemaju imovinu. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broj zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) ne ispunjvama uslove ya konkurisanje ya povlastice daje Pokrajina Vojvodina, Ray ato postoji niy rayloga. Naj;e[‘e je nezavršeni postupci upisa zadružne svojine na postojećoj imovini.
Ruralna Evropa
Evropska sela gube mlade i radna mesta.Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku lјude u radnom dobu. Prema podacima Eurostata, nešto više od 30 odsto stanovništva EU živi u ruralnim područjima, koja čine oko 80 odsto površine Evropske unije. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim polјoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasnijifinansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikta.
- Zapušteno zadrugarstov u Srbji, nudi i rešenja za svoj oporavak i opsanak. Ne smao svoj, već i sela bezf kojih neneće biti ni Srbije. Dakle, zadrugari, nude recept dase zaustavi nestanak sela, iseljavanje i izumiiranje. Zadrugari sa sela, nude turizam i hranu u prelepim selipoma koja dobijju svetska priznanja. To što nude sela Srbije privlači ljude iz sveta, ali i zaustavlja naše da ne odlaze iz nje. A, takvih primera ima i ovde ih navodimo. To bi bila korist zua državu, opstanak i ostanaka sela.
- To je i recept za vraćanje života u ruralnu Srbiju i boljitak u njoj. Takva sela bi pomogla rast BDP koji sada iznosi tek nešto više od 8.000 evra po stanovniku. Ovo što nude zadrugari, odavno se primenjuje u Sloveniji gde je BDP po stanovniku 32.000 evra! Zašto i mi ne bi tako živeli!
PET NAJLEPŠIH SELA!
Od šumovitih planina do plodne ravnice – u svakom delu zemlje postoji selo koje čeka da bude otkriveno. Pandemija Kovid-19 mnoge je naterala da malo više obrate pažnju na poznata ili skrivena mesta države u kojoj žive. Stanovnici Srbije svakako imaju mnoštvo izbora. Od šumovitih planina do plodne ravnice – u svakom delu zemlje postoji mesto koje čeka da bude otkriveno. Od srednjovekovnih putopisaca do savremenih travel blogera, retko ko štedi reči kada je u pitanju lepota prirode koju ima Srbija. A, poseban ponos, vekovima, je srpsko selo. Srpska sela su, prirodno, vekovima menjala svoj oblik. Danas u njih, između ostalog, možete otići da osetite savršeni mir i uživate u nestvarnim prizorima. Putujuči krozu Srbiju i njena sela, sad vam prikazujemo nekoliko njih privlačnih za život mladih i starih, a ne sumnjamo da ćete uskoro do nekih od njih otići i uživati.
ERDEVIK
Ime ovog sela potiče od mađarske reči erdoveg, što u prevodu znači pod šumom. I danas, kada Srem odavno više ne pripada Habzburškoj monarhiji, najveći deo ovog sela je pod šumom, a najzastupljenije su lipove, šume hrasta, hrasta, bukve, bagrema, sele, čiji su stanari jeleni, mufoni, divlje svinje. U Erdeviku se nalaze brojni potoci, izvori i tri jezera, od kojih je Moharač uređeno za kupanje. I naravno, kao i svuda u Sremu, koje god domaće vino da izaberete, nećete pogrešiti. To je selo vođe nacionalnh zajednica. Nalazio se na dva jezera u zelenilu,a svima tqadicijui čuva 29 nacija. Ovo selo poseduje i tri tornjaa (pravoslavni, rimokatolički i evangelistički) koja se uzdižu nad gusto načičkanim kućama u dolini valovitih tragova Fruške gore, kao zaštitni znak mesta pred nama, svakom gostu ili prolazniku žele dobrodošlicu u čuveni Erdevik.
Foto: Dnevnik/Slobodan Šušnjević
Spuštajući se niz glavnu Ulicu Kralјa Petra Prvog stiže se do centra koji, malo je reći, oduzima dah! Park od devet drvoreda na površini od 2,7 hektara u svojoj kolekciji ima ukupno 500 stabala i to kestena, lipe, platana, javora i raznih četinara. Budući da oluje nisu bile milosrdne ni prema ovom erdevičkom dragulјu, zbog čega smo prisustvovali seči oštećenih grana, plan Mesne zajednice Erdevik je da obnovi i dobije novo parkovsko zelenilo.
Foto:DNEVNIK/Slobodan Šušnjević
Polako postajemo vikend naselјe – kaže nam domaćin sela predsednik Saveta MZ Erdevik Predrag Sremčić, dok šetamo ’ladovinom i razgledamo centar sela. Prema poslednjem popisu nas na spavanju ima oko 2.200, a kad smo šezdesetih godina bili opština, bilo nas je skoro 5.000. Niko nije ovo mogao da zamisli, ali migracije su svuda u svetu pa i kod nas. Ali, da budemo realni, najviše lјudi umiru, u proseku oko 60 njih godišnje umre, dok se rodi desetak dece. A, ovi što se sele, idu u Slovačku, Nemačku, Beograd i Novi Sad. Međutim, mi i dalјe čuvamo svoj identitet multinacionalnosti, budući da u našem mestu živi čak 29 nacija! I svi se slažemo i živimo ko jedno. Oni koji žele da se dosele u ovaj sremski biser s dva jezera i izvorom lekovite vode Banja, u kom su se čak i rimski imperatori svojevremeno brčkali, mogu da kupe kuću od 20.000 evra pa naviše. Idelan je odmkor u parku. Na obodu jedinstvenog parka usred Erdevika, na klupi kod table „Trga mladih” uglavnom sede mladi Ko je odlučio da ostane u Erdeviku pak nema mnogo razloga za kajanje, jer u mestu imaju sve što im je najpotrebnije kao što su dobro snabdevene radnje i lekari.
- Vinarije će nam dovesti dosta lјudi, zatim, pravi se i put za Bosnu, a kroz naše mesto će prolaziti i put za novi most preko Dunava do Bačke Palanke (predsednik Saveta MZ Erdevik Predrag Sremčić);
- A oni koji žele da se dosele u ovaj sremski biser s dva jezera – Moharačem i Brujama – i izvorom lekovite vode Banja, u kom su se čak i rimski imperatori svojevremeno brčkali, mogu da kupe kuću od 20.000 evra pa naviše. Što će reći, danas je prestiž živeti u Erdeviku, a naš sagovornik tvrdi da se tako zaista i može reći, budući da su bogati vinarijama, a tek će i biti!
TOPLI DO
Na samo 33 kilometra od Pirota u parku prirode Stara Planina nalazi se naizgled jedno vrlo obično selo. Mada, nijedno srpsko selo nije obično, svako je neobično na svoj način i ima ono nešto. Topli Do ima više stvari zbog kojih je jedinstveno ne samo u Srbiji već i u svetu. Prvo što ćete primetiti kad uđete u selo jeste arhitektura, odnosno izgled kuća u selu koje su zadržale svoj izgled od pre 100 godina i upravo zbog toga Topli Do je jedinstveno selo u Srbiji javlja Jovana Jović.
Kuće u selu su sagrađene u XIX i XX veku i to isključivo od prirodnih materijala – blata, kamena, drveta i slame. Šetajući kroz selo možete videti apsolutno sve domaće životinje – krave, ovce, koze, magarce, konje… Meštani su uglavnom ljudi u poznim godinama ali ono što obećava jeste da ima i mlađe populacije koja je rešila da se vrati na selo. Zanimljivost koju možda niste znali je da je ovde rođen Dimitrije Mladenović Gaga, osnivač fabrike Tigar. Osim toga, ovaj industrijalac imao je i mlekare, jednu od njih i u Toplom Dolu i izvozio je čuveni pirotski kačkavalj širom sveta. Ove godine (2023 god.) u centru sela postavljen je spomenik u čast ovom Toplodolcu.
Kroz Topli Do teče Javorska reka. Slobodna i nesputana. I šta je tu čudno, pa reke i treba da budu slobodne! Međutim, ne razmišljaju svi tako, naročito oni kojima je sve malo i koji su željni novca i profit je njihov Bog. Naime 2019. god. investitori su pokušali da Javorsku reku strpaju u cevi i da izgrade mini hidroelektrane, ali im to nije uspelo. Meštani su hrabro stajali na barikadama mesecima i istrajali su u svojoj nameri. Zato i sada kad dođete u Topli Do možete da uživate u šumu Javorske reke. Teško je suziti izbor mesta i pojedinačnih prirodnih lepota koje treba obići kada se nađete u Parku prirode Stara planina. Jedna od mogućih kombinacija može da bude selo Topli Do u blizini Babinog zuba i poznatog skijališta Jabučko ravnište. Na putu ka selu ćete proći kroz kanjon reke Temštice, a jedna dan izdvojte za vodopade. Na četiri kilometra od sela nalazi se vodopad Pilj, a na oko sam koilometar od sela se nalazi se Kurtulski vodopad – visok 27 metara. U ovim lepotama sad svakodnevno oko 105 seljana koji su svaki dan u njemu na spavanju.
VRMDŽA
Vrmdža se nalazi se na putu Aleksinac – Sokobanja. U centru se nalazi upečatljiva strma stena, na kojoj su smešteni ostaci vrmaškog ili Latinskog grada. Veruje se da grad potiče iz vremena Justinijana. Ova prostor se kasnije spominje kao srpski srednjovekovni grad, a u njemu se vadilo najkvalitetnije srebro, koje je u sebi sadržalo 30 odsto zlata. Selo Vrmdža na obroncima planine Rtanj postalo je poznato, jer su se u proteklih desetak godina tu doselili ljudi iz različitih krajeva zemlje i sveta. Selo Vrmdža na obroncima planine Rtanj postalo je poznato jer su se u proteklih osam godina tu doselili ljudi iz različitih krajeva zemlje i sveta. U selu trenutno živi oko 600 stanovnika, a među njima su i jedan Amerikanac, Italijan i Švajcarkinja, kao i Beograđani, Nišlije, Novosađani, Subotičani. Od 2008. godine kada je u selu prodata prva kuća do sada, nove vlasnike dobile su 34 zapuštene kuće i imanja. Neki od njih obnovili su stare čatmare, dok su gradili nove kuće. Meštani Vrmdže blagonakloni su prema novim stanovnicima sela, a od njihovog dolaska imaju višestruku korist, jer novim komšijama prodaju sir, jaja i druge proizvode, ali i učestvuju u gradnji kuća i sređivanju starih. Računica stanovnika tog sela govori da je kroz kupovinu kuća i imanja, nabavku građevinskog materijala i namirnica, u Vrmdži od 2008. godine do sada napravljen obrt više od pola miliona evra. Stanovnici sela Vrmdža su od 2006. godine počeli da promovišu lepote svog kraja, kroz organizovanje brojnih zanimljivih manifestacija i unapređenja postojeće infrastrukture. Dobar deo porodica koje su se doselile nikada pre nije čuo za Vrmdžu. Upoznali su je na internetu. Ljude su iz raznih krajeva privukli živopisni predeli, ogromne stene, hrastova šuma u samom selu, zdrava hrana, brojni izvori vode i gostoprimljivi starosedeoci – rekao je Beti predsednik mesne zajednice Vrmdža, Slaviša Krstić. U Vrmdži se nalaze i ostaci Latin-grada, rimskog utvrđenja za odbranu carskog druma, etno-muzej, Crkva Svete Trojice, koja je sagrađena na temeljima manastira iz 13. veka, kao i Vrmdžansko jezero bogato ribom.Meštani često organizuju vajarske kolonije i brdske biciklističke trke i planinarske pohode, dok se za iduću godinu planira organizacija festivala dokumentarnog filma i takmičenje u slobodnom penjanju.U selu trenutno živi oko 600 stanovnika, a među njima su i jedan Amerikanac, Italijan i Švajcarkinja, kao i Beograđani, Nišlije, Novosađani, Subotičani. Od 2008. godine kada je u selu prodata prva kuća do sada, nove vlasnike dobilo je 34 zapuštenih kuća i imanja. Neki od njih obnovili su stare čatmare, dok su gradili nove kuće. Predsednik Mesne zajednice Vrmdža Slaviša Krstić rekao je agenciji Beta da su meštani na internetu kroz različite akcije predstavili potencijale sela. „Dobar deo porodica koje su se doselile nikada pre nije čuo za Vrmdžu. Upoznali su je na internetu“, rekao je Krstić i dodao da su ljude iz raznih krajeva u Vrmdžu privukli živopisni predeli, ogromne stene i hrastova šuma u samom selu, zdrava hrana, brojni izvori vode i gostoprimljivi starosedeoci. Sve ovo o Vrdći u čeg asmo se uvelili kada smo je posetili prilkikiom letovanja u Soko banji objavio je Miomir Filipović – Fića novinar iz Sremske Mitrovice.
Vrdžma, selo podno Rtnaj u koej se doslejavjau da đžvie stranci!
Grad je 1413. godine razorio Musa Kesedžija, a svi ovi događaji su stvorili brojne lokalne mitove i legende, koji govore o odnosu srpskog i turskog stanovništva za vreme okupacije. Vrmdža je danas jedno od retkih sela u Srbiji, a ima ih 4.720, u kojima naseljvanjem raste broj stanvonika, vraćaju se nekqadađšnji žielji, penzhioneri, oni dovole i svoje prijatelje tu da žive, mladi koji dodji dodjui rode im donose bebe bebe, kupuju kuuju se starekuće, grade se nove, čuje se plač dece. Posle popisa uSrbiji 2023. godine RZS je saopštio da u 1.200 sela ima manje od po 100 stanovnika na spavanju, I da će onva sela nestati za jednu po deceniju nesati sa mape Srbije.Isti izvor je navoed d aće do 2052. godine sa mape Srbije nestaće čak 3.000 sela! Srbija će se tada svesti na Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš…Nedaleko od ovih srednjovekovnih ostataka, nalazi se skrivena mirna oaza, Vrmaško jezero. Veruje se je jezero nastalo posle zemljotresa i tada dobio kružni oblik. U njemu se nalaze ribe i brojni drugi morski organizmi. Prostor oko njega je uređen, sa stolovima i stolicama, te je idealan za piknik i odmor u Srbiji.
RUDNO
Selo rudno je planinsko selo nadomak Kraljeva, trenutno je jedan od kandidata za priznanje UN za najbolje turističko selo na svetu. I to s razlogom. Unjemu na spavanju prema poslednjem popisu ima 144 sanovnika. Ovo selo na 1.100 metara nadmorske visine, smešteno na planini Goliji, nije samo destinacija – to je terapija, iskustvo, mir.Selo Rudno na Golij je skriveni dragulj netaknute prirode! Rudno je poznato po svojoj specifičnoj mikroklimi, svežem planinskom vazduhu i čistim izvorima. Okruženo gustom četinarskom i listopadnom šumom, ovo selo nudi neverovatne pejzaže tokom svih godišnjih doba. Proleće i leto donose bogatu vegetaciju i cveće, jesen oduševljava šarenilom boja, dok zima pretvara Rudno u bajkoviti pejzaž sa debelim snežnim pokrivačem. Seoski turizam u Rudnu postaje sve popularniji, zahvaljujući ljubaznim domaćinima koji nude smeštaj u tradicionalnim drvenim kućama. Posetioci ovde mogu uživati u domaćoj hrani pripremljenoj od organskih sastojaka, uključujući domaći hleb, sir, kajmak, pršutu i sveže mleko. Ljubitelji aktivnog odmora mogu da istražuju brojne planinarske staze, biciklističke rute ili da se upuste u branje lekovitog bilja i pečuraka.
Rudno kandidat za dobijanje nagrade za najlpeše selo na svetu!
U blizini Rudna nalaze se brojni istorijski i kulturni lokaliteti, uključujući srednjovekovne manastire Studenicu i Gradac, koji su deo bogate srpske kulturne baštine. Takođe, u okolini postoje tragovi nekadašnjih srednjovekovnih naseobina, koji svedoče o bogatoj istoriji ovog kraja.Na nadmorskoj visini od 1100 metara, selo Rudno je smešteno na 15 km dugoj planini Radočelo, u blizini divlje Golije čijem Rezervatu biosfere i pripada. Rezervat biosfere Golija – Studenica odlikuju guste šume, bogatstvo pašnjaka i livada i mnoštvo kristalno čistih reka i potoka, sa obiljem rečne pastrmke i rakova. Hrana je izvrsna, domaćini srdačni, priroda očaravajuća, a gde god da krenete, hodaćete stazama koje su otežale pod istorijom jer su manastiri Gradac i Studenica, koji su svojevrsni kulturno-istorijski spomenici.
SOPOTNICA
Kroz guste bukove i hrastove šume, na oko 1.000 metara nadmorske visine, udaljeno 17 km makadamskim putem od Prijepolja, nalazi se selo Sopotnica. Nazvano je po istoimenoj reci, koja se preko kraških terena sliva preko brzaka, slapova i vodopada do 25 metara visine. Priča kaže da su prvi stanovnici u potrazi za vodom stigli do reke Sopotnice, a onda baš tu izgradili 11 vodenica i 10 valjdarica. Selo se vekovima širilo, ali je do danas sačuvalo šarm i lepotu. Prva prolećnica jagorčevina, vuke je bila I ostala pouzdani vesnik toplijih dana, najavljivala buđenje prirode i u predelu čarobne lepote u Sopotnici na jugozapadu Srbije (dvadesetak kilometara od Prijepolja). Čuvenoj po igri bistre vode usred vodopada kakvih nema nadaleko, ledeno hladnim izvorima svuda rasutim, bigrenim terasama, nekadašnjim drvenim vodenicama, mirisnim livadama s lekovitim biljem, stoletnim šumama… To su poznati Slapovi Sopotnice, planinski raj čiji prizori nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Područje nenarušene lepote zaštićeno je (oko 200 hektara) krajem 2005. godine kao prirodno dobro.
Da ostane u skladu s prirodom posvećeno se stara Planinarski klub „Kamena Gora” iz Prijepolja, koji je upravljač Spomenika prirode „Slapovi Sopotnice”. Ovde reka Sopotnica, pritoka Lima koja spaja brda i doline s izvorom na 1.150 i ušćem na 465 metara nadmorske visine, pravi duž svog toka više vodopada, slapova. Najviši od njih vodu ka tlu stropoštava s visine od 25 metara, dok su ostali od 19 do 23 metra. Tu, u gornjem toku, kao poseban prirodni fenomen, pažnju privlači osam bigrenih terasa. Planinarski dom kojim upravlja PK „Kamena gora”. Još ovde žive davnašnje legende o postanku vodopada Sopotnice. Jedna se tiče stanovnika doseljenih u ovo selo s bezvodne Pešteri, kada je presušilo vrelo pokraj koga su se naselili. Razočarani zbog hude sudbine koja ih prati, pridošlice reše da idu dalje u potrazi za vodom. Noć pred nameravanu seobu javi se neki čudan glas ispod planine i upita ih: „Birajte, ljudi, šta ću da vam poklonim, vodu ili sreću.” Seljaci su iz sveg glasa povikali: „Vodu, vodu nam daruj, a sreću ćemo, ako Bog da, sami stvarati.” Onda je, kazuje predanje, voda ovde potekla na sve strane. Ta očuvana prirodna oblast, navode u Turističkoj organizaciji Prijepolja, nalazi se na obroncima divlje planine Jadovnik, s čarobnim vodopadima i nekadašnjim drvenim vodenicama na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara. Oni su iznad sela Sopotnica u kojem poslednjih godina, baveći se seoskim turizmom, ne zaboravljaju mnogobrojne posetioce ovog bisera prirode.
„Sopotnica je poznata i po brojnim lepo uređenim seoskim turističkim domaćinstvima koja pružaju ponude, među kojima je i ’sopotnička trpeza’. U nju se ubrajaju med, pogače, pite od sira, heljde i zelja, izvanredna rakija od divlje kruške, planinska jagnjetina i drugo. Planinarski dom u ovom selu raspolaže sa 40 ležajeva i predstavlja idealno mesto za boravak planinara, ljubitelja prirode, održavanje izletničkih ekskurzija, kampova”, navode u prijepoljskoj TO.
Postoji kod Slapova Sopotnice utvrđeni režim zaštite kraških vrela, izvora i bigrenih terasa. Tako je ovde u okviru prirodnog doba zabranjeno kaptiranje izvora i vrela, pregrađivanje i drugi hidrotehnički radovi u koritima (osim zajažavanja vode za potrebe rada vodenica), eksploatacija naslaga bigra, otvaranje majdana kamena, izgradnja vikendica i objekata namenjenih poljoprivredi. Zabranjeno je i odlaganje otpada, preoravanje pašnjaka i livada, seča i krčenje šume, lov itd.
A upravljači iz PK „Kamena Gora”, u saradnji s Ministarstvom za zaštitu životne sredine i opštinom Prijepolje, preduzimaju niz aktivnosti da ovo područje uređeno, a očuvano dočekuje posetioce. Prošle godine uredili su i popravili pešačku stazu u zaštićenom području dugu jedan kilometar, postavljene su klupe, ograde, urađen je i most. Sopotnica je dobila i prvi uređeni vidikovac, sav napravljen od prirodnih materijala. Ovim poduhvatom odolelo se težnjama graditelja i investitora da svaka gradnja podrazumeva tone betona.
(Autor je analitičar i publicista)