POGLEDI IZ SRBIJE: Suncokret biljka budućnosti!

Ova uljarica zauzima sve veće površine 

Prema pisanju lokalnih medija ovog proleća 2026. godine obavili prolećna setvu u Srbiji na oko 2,5 miliona hektara. Jesenja je obavljena više od 8466.000 hektara. Tada jepešmncoia zauzela 635.000 hektara. Iskustva ratara iz prethodnih godina opredelili su ove sezone izbor setvenih kultura možda i više nego ranijih godina. Tako bi suncokret, po oceni analitičara, zauzeo znatno veće površine uglavnom nauštrb soje, ali delimično i kukuruza, koji već nekoliko godina zbog suše beleži manje prinose.

• Danas je suncokretovo ulje četvrto najkonzumiranije biljno ulje u svetu, godišnje se potroši oko 21 miliona tona, nakon palminog (75,98 miliona tona), sojinog (75,39 milionan) i repičinog (canola) (28 milionana)!
• Srbija poseduje oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kobajna. Jedna viešod jedn etrećiente mehanizacije stariaj je od svojih vlasnika!
• Suncokret se doakuao poslednjih četvrt veka jer  je najbočlejpodnosoio debvget suša. Utih debvet sušan agarau su nanete godišnje štete od po 1,5 milijardi evra. dakle, agrarje smao na tome izguboiop 10,5 milijardi evra!
• Najveći rod  od kada se seje u Srbiji suncokret je imao 2018. godini od 733.706 tona!
• Danas je suncokretovo ulje četvrto najkonzumiranije biljno ulje u svetu, nakon palminog, sojinog i uljane repice, a Ukrajina i Rusija dominiraju globalnom proizvodnjom!
• Ove 2026.godine ceh je platila soja koja  zasejana samo na oko 70.000 hektara? Dosada je to bivalo na više od 200.000 hektara! Najveće posledice suša je ostavila na ovoj uljarici!ž
• U Srbiji je rekordan rod soje bio 2020. godine bio dobiejn rod od 751.708 tona naoko 220.000 hektara!
• Rekordan rod kukuruza bio je 1986. godine od 8.0062.020 tona tona! U 2025. godini  u Sribji je dobijeno samo 4,2 miliona tona kukuruza!
• Sad već daleke 1991. godin rekordan rod pšenice u Srbiji bio je 3.736.503 tone.Taj prinos nikada nije premašen. Prošle 2025. godime rod se približio ovom rekrodnom, kada je bio 3,62 miliona tona!

Inače, prinosi najvećeg dela poljoprivrednih kultura bilisu prema podacima RZS veći pre  tri, četiri ili pet decenija nego što se sad ostvaruje.

• Tako smo se recimo prošle 2025. godine hvalili sa rodom grožđa od oko 180.000 tona u Srbiji. Zaboravili smo na podatak RZS da je grožđe u Srbiji sad već daleke 1969. godine dalo rod od 748.530 tona! To nikada više o tad nije postignuto u Srbiji!
• Primer šljiva kada smo zadovoljni sad kada rod bude veći od 400.000 tona! A, zaboravili smo na podatak RZS da su šljive u 1969. godini području Republike Srbije donele rod 886.540 tona!
• Ili primer šećerne repe kada je 1989. godien u Sribji bio ukupan prinos 4.920.600 tona… U prošloj 2025. godini smo se hvalili  visokim rodom ,,slatkog korena’’ koji je imao prinos od tek neto više od 1,7 miliona tona!
• A, primer maline čiji rod će ove godine biti tek oko 13.000 tona, a ne daleke 2020. godine rod ovog voća je bio čak 128.971 tonu! Tada smo bili prvi u svetu, a sad smo po izyozu pali na treće mesto! Tih godina malina je donosila i 10 odsto ukupnog prihoda od izvoza voća. Danas se malina i uvozi, meša sa našom domaćom, pa se gubi se ugled i kvalitet. Cilj tog mešanja domaće i uvozne maline je da bude više nazovi domaćeg roda u Srbiji! Ali mnogo lošijeg kvaliteta! Zbog toga nam se sve češće i dešava da je vraćaju iz sveta!

Suncokretovo zrno postaje sve popularnije jer je ova uljarica u protekloj sezoni postizala dobru cenu, ali opredeljenje za ovu kulturu na prvom mestu diktiraju klimatske promene. Suncokret mnogo bolje podnosi sušu u odnosu na druge žitarice i solidno rađa i u godinama sa malo padavina.

Istovremeno i površine pod kukuruzom, kako smatraju analitičari, mogle bi da budu manje narednih godina.

• Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2025, žetvene površine kukuruza iznosile su 975.442 hektara. Ostvarena je proizvodnja od oko 4,2 miliona tona uz prosečni prinos od 4,4 tona po hektaru. Ta količina bila je za 16,8 odsto manja u odnosu na 2024. i za čak 30 odsto manja u odnosu na desetogodišnji prosek, objavilo je u poslednjem izveštaju Ministarstvo poljoprivrede;

FoFoto arhiva Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu – rad fotoreportera Gorana Mulića;

Kako za javnost kaže dr Goran Bekavac, jedan od vodećih domaćih stručnjaka s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, površine pod kukuruzom manje su ove godine.

– Za koliko, to je u ovom momentu teško reći. Očekivao sam i da ’ biti posejan na plus, minus 800.000 hektara. Razlog tome su višestruki nepovoljni uslovi u poslednjih pet godina – kaže srtručnjak za kukuruz i podseća na superćelijske oluje koje su 2023. godine desetkovale rod na određenim lokalitetima. Samo u Novom Sadu bilo ih je tri, a dve su, kako ističe, bile strahovito jake.

– Još jedan od razloga je prilično skromna cena koju je kukuruz postizao, a uz to su zabeleženi i prilično manji prinosi. Situaciju dodatno komplikuje i to što se prilikom izvoza obavezno zahteva test na prisustvo aflatoksina – ističe Bekavac. Ovo je problem, dodaje, koji imaju sve države u regionu: Mađarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, delovi Bugarske pa čak i Italija. Kako kaže Goran Bekavac, sve ove države imaju slične i ogromne probleme koji ranije nisu postojali, dok sada promena klime, visoke temperature i stres biljaka zbog manjka padavina nameću tešku borbu sa aflatoksinom.

Dakle, kada farmer krene da računa i pravi svoju matematiku, dolazi do zaključka da mu kukuruz baš i nije toliko isplativ. Posebno veliki proizvođači koji su orijentisani na tržište. Zato se sve više opredeljuju za ozime kulture, posebno pšenicu i ječam – napominje on. Te biljne vrste zahvaljujući dugoj vegetacije prime više vlage tokom godine i rizik je stoga manji u odnosu na kukuruz, ali i soju na prvom mestu. Suncokret je stoga sve češći izbor ratara.

• Po rečima Gorana Bekavca, suncokret je najtolerantniji na klimatske promene, posebno zbog snažnog korena koji hvata bolje vlagu iz dubljih slojeva zemljišta. Zato će zasigurno zauzimati sve veće površine, a soja sve manje jer je ona najviše ugrožena pa i imamo  drastičan pad površina;
• Prošle 2025. godine, u odnosu na 2024, proizvodnja suncokreta u Srbiji bila je veća za 2,9 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek za oko 2,4 procenta. Proizvodnja je takođe protekla uz probleme u vezi sa visokim temperaturama i sušom, ali je ova uljarica svakako pretrpela manje gubitke nego ostali prolećni usevi. Da li će suncokret biti biljna vrsta u budućnosti? Mislim da ne. Uglavnom zbog plodoreda i to je najveći problem u odnosu na pšenicu i kukuruz. Jer je preporuka da se suncokret na istim površinama seje tek svake pete godine – ističe dr Goran Bekavac;

Po njegovom mišljenju, ukoliko bi se ratari opredelili za promenu sortimenta i hibride kukuruza kraće vegetacije, promenili tehniku gajenja, vrlo brzo bismo mogli da povećamo prinose na sedam, pa i osam tona po hektaru.

U izveštaju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je optimalan period za setvu kukuruza u našim uslovima od 5. do 25. aprila. Najbitniji uslov je da temperatura zemljišta na dubini setve (pet do osam centimetara) prilagođeno tipu zemljišta) dostigne minimum 10 do 12 stepeni Celzijusa.

– U poslednje vreme primećuje se tendencija sve ranije setve. Poljoprivredni proizvođači započinju setvu oko 20. marta, što je veoma rano zbog mogućnosti pojave kasnih prolećnih mrazeva ili čak truljenja i propadanja semena. Postoji niz opravdanih razloga za ranu setvu, ali svaka setva pre optimalnog roka i u neadekvatnim uslovima nosi sa sobom određeni rizik – navodi se u izveštaju i dodaje da je izbor hibrida od ključnog značaja za setvu, te i roka setve, a treba da bude prilagođen i parceli i regionu u kojem se kukuruz gaji. Preporuka je posejati više različitih hibrida, različitih grupa zrenja, jer tako može da se osigura proizvodnja i obezbedi veći prinos, a samim tim i profit. S druge strane, na našim njivama seje se čak 80 odsto stranog semena suncokreta, te je i laiku očigledno da smo cenjeniji na svetskim njivama nego na domaćim.

• Naša zemlja Srbija, prema podacima iz 2025 godine, ima čak 223 registrovana hibrida uljarica, a od tog broja skoro polovina hibrida (117) proizvedena je na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad od nacionalog značaja!.

NS hibridi suncokreta su registrovani u 25 zemlje sveta – kazao je rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad od nacionalnog značaja prof dr Vladimir Miklič. Istakao je da domaća proizvodnja suncokreta čini jedan procenat svetske proizvodnje jer je na našim poljima lane posejano 280.000 hekta!

• Naše seme daje vrhunski prinos i kvalitet zrna, a uglavnom je najjeftinije na tržištu ili u rangu najjeftinijih  (dr Vladimir Miklič);
• Istovremeno, Miklič kaže da smo među deset najvećih svetskih proizvođača suncokreta, ukoliko se EU računa kao jedna celina. I po prinosima smo u evropskom vrhu. Ranijih godina imali smo prosečne prinose od 2,7 tona po hektaru, a sada još veće, tri tone po hektaru!

On ukazuje i na to da neke konkurentske kuće prodaju seme u paketu sa pesticidima, a pošto su troškovi hemije po hektaru veći od troškova semena, u takvim tržišnim uslovima je teško biti konkurentan. Strana konkurencija je efikasnija u sistemima prodaje, jer se radi o privatnim kompanijama. Institut kao državna institucija ima i određena ograničenja u samom upravljanju. Nažalost, mnogi kupci u Srbiji više veruju stranim proizvodima u odnosu na domaće i to se ne odnosi samo na seme. Radije će kupiti seme i od neke manje strane semenske kuće, čak i ako se radi o NS genetici. Na primer, u Francuskoj će se većina kupaca prvo odlučiti za domaće seme (automobil ili bilo šta drugo)…

Rast troškova proizvodnje širom Evrope sve ozbiljnije pogađa poljoprivrednike i zadruge, upozorava evropsko udruženje Copa-Cogeca. Poskupljenja goriva, đubriva, stočne hrane, ambalaže i transporta dovela su do toga da mnogi proizvođači smanjuju obradive površine, menjaju izbor kultura ili potpuno odustaju od setve. Prema ocenama tog udruženja, poljoprivredna proizvodnja u pojedinim sektorima postaje finansijski teško održiva.

• Analize ukazuju da bi Evropska unija u sezoni 2026/27. mogla da zabeleži pad proizvodnje pšenice u odnosu na prošlogodišnju rekordnu žetvu. Ekonomista Petar Jovičić sa portala Agroinfonet navodi da se očekuje smanjenje proizvodnje za više od osam miliona tona, uz pad zasejanih površina i niže prosečne prinose. Procene govore da će pod žitaricama biti oko 300.000 hektara manje nego prethodne godine, dok bi prosečan prinos mogao da padne ispod šest tona po hektaru. Istovremeno se predviđa rast potrošnje pšenice, što bi dodatno smanjilo zalihe na evropskom tržištu;

Stručnjaci već godinama upozoravaju da klimatske promene menjaju uslove proizvodnje i da će ratari morati da prilagode setvenu strukturu. Još početkom dvehiljaditih domaći agronomi ukazivali su da bi u pojedinim delovima centralne Srbije trebalo smanjivati površine pod kukuruzom i više prostora dati kulturama otpornijim na sušu.

• RATAR SAŠA IZ TURIJE PREMAŠIO SVETSKI REKORD: Nјegova žitna polјa za primer, lane su mu bila   rodila mu čak četiri tone suncokreta po hektaru! 

Kao što se i očekivalo prinosi su u 2025.godini  bili šaroliki. Ima njiva gde je  po hektaru bilo  svega tona prinosa, ali i polјa gde ulјarice ima četiri tone po hektaru. Ipak, suncokret je u sušnoj 2025.godini najbolje izdržao visoke temperature. Zato je ove godine i dobio mnogo više površina.U Vojvodini oko 280.000 hektara.

Bez obzira na to što su prinosi bili različiti, ne treba da budemo zabrinuti. Suncokreta i ulјa biće za domaće potrebe i za izvoz.

• Prosečan prinos u žetvi suncokreta 2025. godine, prose;an rod je iznosio, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, malo iznad 2,5 tona po hektaru! 
• Prošle 2025. godine, statistika je izračunala da smo u Srbiji imali zasejano malo više iznad 248.000 hektara  i imali proizvodnju suncokretovog ulјa od oko 246.000 tona, od čega 180.000 tona za izvoz; 

– Imamo raznolike prinose, ali oni ne zavise samo od sušne i tople klime već i od polјoprivrednika, kako su suncokret gajili – izjavio je za javnost Vladimir Miklič sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. – U ovoj žetvi se pokazaju da su tip zemlјišta i agrotehnika klјučni u prinosu ulјarice koja je u sušnoj i tropskoj klimi otpornija u odnosu na druge polјoprivredne kulture i da za bolјi prinos važnu ulogu imaju i izbor hibrida i rok setve. Miklič je istakao da smo sve do pre nekoliko godina imali nacionalni prosek od tri tone po hektaru, koji nas je svrstavao u najbolјe prozvođače u Evropi, a da ni prosek od 2,6 do 2,7 tona po hektaru koji smo imali tada nije bio loš u svetskim razmerama.

Foto: Arhiva novosadskog instituta za ratasrstvo -Dr Vladimir Miklič, sa saradnicima (prvi s leva), na polju nedaleko od Svrljiga: Vraćaju poverenje u NS seme suncokreta širom sveta!

Polјoprivrednici čekaju pravilnik o subvencijama

Srbija proizvede tri puta više ulјa nego što je dovolјno za domaću potrošnju.Lane smo zbog suše imali  10 do 15 odsto manji rod suncokreta od desetogodišnjeg proseka, kažeVladimir Miklič, rukovodilac Odelјenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Imaćđemo ulja dovoljno za Srbiju, ali I za izvoz. Vladimir Miklič  kaže da otkupna akontna cena suncokreta od 37 dinara u 2025. godini bila niža nego prethodnih godina, ali da će površine pod tom kulturom nastaviti da rastu jer je suncokret daleko otporniji na klimatske promene od ostalih ratarskih kultura.  Miklič je lane naglašavao značaj jake domaće industrije ulјa i kaže da bi ona mogla da preradi i tri puta veću količinu suncokreta. Suncokret je jedna od najvažnijih stavki srpskog polјoprivrednog izvoza jer za razliku od drugih ratarskih kultura, u izvoz ide u prerađenom obliku, kao ulјe. Iako su prinosi lane bili manji manji, otkupna cena nije bila značajno veća. Zaradili su  samo polјoprivrednici koji su imali  prinose veće od tri i po tone po hektaru”, kaže  Vladimir Miklič.

Po njegovim rečima, zavisi koliko je ko uložio, jer su ulaganja u suncokret sve veća. “Nekad se nije đubrilo, uvek se više ulagalo u kukuruz. Sada je drugačije. Za desetak godina suncokret neće moći ni bez navodnjavanja”, kaže Miklič i dodaje da površine pod tom kulturom u Srbiji rastu iz godine u godinu te da sada dostižu 270.000 do 280.000 hektara.

Smatra da će površine nastavile  da rastu  inarednjih godina. Jer, suncorket je najbolje  izdržavao suše kojih je u poslednjih četvrt veka bilo u Srbiji čak devet. Suše su svake godine agraru nanosile štetu od po 1,5 mililijardi evra, ili ukupno više od 10 milijardi evra. Analitiačri su lane isticali da ne stoje argumenti polјoprivrednika koji su govorili kako smo imali najnižu otkupnu cenu suncokreta u regionu, kao i da su se se ulјare dogovaraju oko otkupne cene, zbog čega su ih u nekoliko navrata prijavlјivali antimonopolskoj komisiji. Inače, i pored velikih šteta od suša, zbog nedosatka novca u Srbiji,  takve godine nikada nisu bile proglašaane za elementarne nepogode. Vlast uvek takve godien sa velikim štetama od suđša ili drugihj nepogpda * objavi smjao sa dovcifrenom brpojklo,m o nanetoj šteti popoljoprivredi!

Jak prerađivački sektor

Miklič je rekao da je lane i cena suncokreta bila skoro ista kao i u Rumuniji, pa možda čak malo manja. “Svuda je cena bila relativno niska, mnogo je faktora koji na to utiču. Što se tiče eventualnih dogovora fabrika o tome koju će se cena ponuditi proizvođačima, ja dugo sarađujem s njima, a takvih saznanja nisam imao unapred. Velika je prednost Srbije što ima tako jak pređivački sektor, vrlo moderan i velikih kapaciteta”, kaže Miklič.

Na globalnom tržištu moguća nestašica ulјa.  “Proizvodimo najmanje tri puta veću količinu ulјa nego što Srbija troši. Ulјe je odličan izvozni proizvod i ta industrija je 90-ih godina uz šećerane finansirala čitavu proizvodnju. Naravno, to su radili kako bi obezbedili sirovine za sebe, ali da nije bilo toga, ogromne površine zemlјišta bile bi zaparložene”, zaklјučije Miklič. On još ističe i to da je suša u 2025.godini uzela danak u celoj Evropi, koja je najveći proizvođač suncokreta, i da je bilo moguće da na globalnom tržištu bude i nestašica ulјa, najpre zbog sukoba Rusije i Ukrajine, koje su i najveći proizvođači, ali da takve bojazni u Srbiji nema.

Ratari iz Turije Saša Atanacković, između ostalog, ističe važno nam je da nam vrem sve znamo o subvencijama u narednoj godini kako bi mogli da planirati setvenu strukturu. Jer već od polovine avgusta ima poljoprivrednkika koji su pripremali njive za setvu uljane repice. Brzo će proći i septembar i stići i oktobar kada se seje pšenica. Poljoprivrednik iz Turije, u opštini Srbobran, Saša Atanacković zadovoljan je bipo je zadovoljan prinosom od četiri tone po hektaru u 2025. godini. Radio je, onako kako agronomi savetuju, uradio je predsetvenu pripremu, izabrao dobar hibrid, pogodio vreme setve i suncokret posejao na dobroj ritskoj zemlji – crnici i odličan prinos nije mogao da izostane. Očekovao sam u 2025. godini da ću imati dobar prinos, ali se nisam baš nadao da ću dobiti četiri tone – rekao je Atanacković, navodeći i da uslužno žanje suncokret i da su u srboranskoj opštini prinosi bili od dve do dve i po tone po hektaru.  Istieč da će biti zadovoljan sa prinos  ove godien ako bude imaop etiri tone pšo hektaru. Foto: Goran Mulić – Suncokret se dokazao da najbolje izdržava suše, pa dobio veće površine!

Ratar iz Torka Đorđe Milotin u sušnoj 2025. godini sejao je suncokret na više njiva i na svakoj imao drugačiji prinos. Kada sve sabere, u proseku će imati 2,5 tone po hektaru. I u Torku je suncokret u 2025. godini bio 50 dinara, ali ratari očekuju da bude skuplji.. Zbog prošlogodišnjih gubitaka izazvanih sušom, proizvođači se češće odlučuju za suncokret i druge uljarice, koje bolje podnose visoke temperature i imaju stabilniju tržišnu cenu. Poljoprivrednici iz Banata navode da je upravo suncokret tokom prethodne sezone ostvario bolje rezultate od kukuruza u uslovima manjka padavina.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije u 2025.godini su za vreme žetve dogovorili sa  proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare, tek mesec dana posle žetve objave konačnu otkupnu cenu suncokreta… Poljoprivrednim proizvođačima tada je bila ostavljena mogućnost da sami odluče da li će svoju robu prodavati po trenutno ponuđenim cenama ili će čekati konačnu odluku uljar. Što se tiče ovogodišnje žetve suncokreta, koji je zauzeo oko 280.000 hektara, očekuje se da žetva bude bolja od prošlogodišnje. Znači biće dovoljno suncokreta za domaće potrebe, kao i za izvoz. Iako postoje regionalne razlike u prinosima, ukupan rod obezbediće stabilnost domaćeg tržišta.

• U toku prošlogodišnje žetve, Željko Radoševuić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprviede, je posebno istakao da je “budžet za poljoprivredu u 2025. godini bio rekordan” od oko 149 mlijardi dinara. Na početku ove 2026. godine određen je agrarni budžet od 147,5 milijardi dinara, a sredinom godine je povećan još za 2,5 milijardi dinara. Znači i u ovoj 2026. godini je opet rekordan od 150 milijardi dinara. 

Foto: Pixabay (ilustracija)

• Podaci Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije pokazuju da je proizvodnja suncokreta prošle 2025. godine godine bila nešto viša nego godinu dana ranije i iznad višegodišnjeg proseka, bez obzira na sušu koja je bila lane;

Istovremeno, proizvodnja kukuruza je pala, uprkos tome što je ta kultura bila zasejana na gotovo milion hektara. 

• Ukupan rod je iznosio je oko 4,2 miliona tona, uz prosečan prinos od 4,4 tone po hektaru, što predstavlja značajan pad u odnosu na prethodnu godinu. I pored tako smanjene proiyvodnej kukruiya biolo ga je dovolojno ya sopstvene potrebe, Jer, ybog smanjengo Borja grla stoke, nekama kpod a troši proizvedeni kukuiruz. Jer, zbog praznuih staja i obgora, Swribji je sad dovoljno godišnje oko 3,5 miliona tona kukuruza!

Suncoketovo  ulje

• Danas je suncokretovo ulje četvrto najkonzumiranije biljno ulje u svetu, nakon palminog, sojinog i uljane repice, a Ukrajina i Rusija dominiraju globalnom proizvodnjom!
• U svetu suncokret godišnje zauzima od 28 do 30 milioan hektara površina!

Suncokretovo ulje jedno je od najčešće korištenih biljnih ulja na svijetu, a njegova prošlost dostiže hiljade godina unatrag. Domorodački narodi današnje Arizone i Novog Meksika uzgajali su suncokret još oko 3000. godine  Hrista. Seme su koristili kao hranu, bojilo, lek, ali i za dobivanje ulja jednostavnim prešanjem.

• Tek u Rusiji tokom 18. i 19. veka suncokret je postao važan poljoprivredni usev i izvor ulja, što je označilo početak njegove komercijalne proizvodnje;

Tržišna vrijednost

• Danas je suncokretovo ulje četvrto najkonzumiranije biljno ulje u svetu, godišnje se potroši oko 21 miliona tona, nakon palminog (75,98 milijuna tona), sojinog (75,39 milijun) i repičinog (canola) (28 milijuna).

U 2024. Ukrajina i Rusija dominiraju globalnom proizvodnjom s udelima od 29,91  odsto i 26,35  odsto. Manji proizvođači uključuju Argentinu (6,12 odsto) i Mađarsku (4,16 odsto). Tokom poslednjih pet godina, Ukrajina je zabeležila 3,85  odsto godišnjeg rasta, a Rusija 3,37  odsto, Argentina i Mađarska imale su manji pad i značajan porast od -0,49 odsto i 4,49  odsto.

Druge zemlje, poput Francuske i Bugarske, imale su blage fluktuacije, dok su raznolike regije poput Tanzanije i Kazahstana imale rast od 4,38 odsto i 3,17 odsto. Nekoliko manjih proizvođača imalo je značajne godišnje varijacije.

• Globalna tržišna vrednost suncokretovog ulja u 2024. godini iznosila je približno 19,46 milijardi evra, a očekuje se rast na 29,23 milijarde evra do 2032. godine, uz godišnju stopu rasta (CAGR) od 5,2 odsto;
• Europa dominira tržištem s delom od 33,53 osto, dok se tržište SAD-a očekuje da će dosegnuti približno 225,5 miliona evra do 2032. godine, zbog sve veće primene u kulinarstvu, stočnoj hrani i industriji; 

Nutritivne vrijednosti suncokretovog ulja čine ga posebno cenjenim. Stotinu grama sadrži oko 884 kilokalorije, a bogato je vitaminom E, pokrivajući čak 274 odsto preporučene dnevne doze, što ga čini snažnim antioksidansom. Takođe sadrži nezasićene masne kiseline: linolnu (omega-6) i oleinsku (omega-9).

Razvijene su četiri glavne vrste ulja, zavisi o sastavu masnih kiselina: visokolinolno (69  odsto linola), visokoleinsko (82 odsto oleina), srednjeoleinsko (65 odsto oleina) i visokostearinsko s visokoleinskim udelom (18  odsto stearina i 72  odsto oleina).

Ove varijante razvijene su selektivnim uzgojem kako bi se prilagodile različitim industrijskim i prehrambenim potrebama, uključujući poboljšanje stabilnosti pri visokim temperaturama i produženo trajanje roka trajanja proizvoda.

Velike nutritivne vrijednosti

• Osim prehrambene primene, suncokretovo ulje koristi se i u kozmetici, proizvodnji biodizela, kao gorivo, te preostali obrok semenki služi za stočnu hranu ili gnojivo. Upravo njegova svestranost, nutritivne vrednosti  čine suncokretovo ulje jednim od najvažnijih i najcenjenijih biljnih ulja u svetu, uz preporuku stručnjaka da se konzumira umereno u okviru uravnotežene prehrane;

Prema ocenama stručnjaka iz Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, objavljenih pre ppoet;lka ovogodišnje prolećne setve u Srbiji na oko 2,5 milioan hektarta, ove godine bi kukuruz u Srbiji je zasejan na vieš od 900.000 hektara, što je manje nego ranijih sezona. Očekuje se i veće interesovanje za ozime useve poput pšenice, koja je zasejana na 635.000 hektara i ječma koji je zauzeop oko 100.000 hektara, dok je bilo očekivamno da će se suncorket zančajno proširitina njivama,  zahvaljujući otpornosti na klimatske ekstreme. Soja se, s druge strane, smatra jednom od najugroženijih kultura i predviđao se značajan pad zasejanih površina. Procene su da je u 2026.godini zasejana samo na 70.000 hektara.

                                    (Autor je analitičar i publicista)