ISTINA MORA DA SE ZNA

Miroslav Majkl Đorđević, lider srpske dijaspore objavio je knjigu „Decenija iluzija“ o spasavanju Srbije

 

Miroslav Majkl Đorđević

Miroslav Đorđević

Dijaspora je devedesetih godina vodila herojsku brobu za spas otadžbine i srpskog naroda. U toj borbi vlast i opozicija su se pokazali nesposobnim – tvrdi Miroslav Đorđević

Marko Lopušina

Knjiga „Decenija iluzija“, koju je njen autor Miroslav Majkl Đorđević nedavno predstavio beogradskoj i novosadskoj publici govori o nastojanju srpske dijaspore u Americi da zaštiti interese Srbije tokom poslednje decenije XX veka, ratova na Balkanu i raspada Jugoslavije. Osećajući odgovornost da upozore najviše zvaničnike u Vašingtonu, akademsku javnost i glavne urednike vodećih medija o mogućim posledicama pogrešne politike, vođe Srba u rasejanju su kritikovali i ukazivali na pogubne posledice otvaranja jugoslovenske Pandorine kutije.

  • Bio sam učesnik tragičnih događaja devedesetih godina, o kojima se malo zna. kako raspolažem bogatom arhivom i dokumentima o aktivnostima dijaspore na pomoći srpskom narodu i spasavanju Srbije od propasti, napisao sam knjigu da bih tu istinu spasao od zaborava. Dijaspora je devedesetih godina vodila herojsku brobu za spas otadžbine i srpskog naroda. U toj borbi vlast i opozicija su se pokazali nesposobnim – tvrdi Miroslav Đorđević.

U ovim njegovim političkim memoarima postoje tri glavna aktera: Amerika, Srbija i dijaspora. Ali svi troje su postali žrtve sopstvenih iluzija.

  • Amerika je diktirala razvoj događaja. Džordž Buš je još 1989. godine proglasio Novi svetski poredak, ali naši u vlasti nisu shvatili to i nisu znali šta to znači. Greške koje su napravljene bile su kobne po državu i narod. Nadali smo se da će Amerika da bude uzor demokratizacije Srbije. Živeli smo u izuziji da je to moguće, jer su u iluzijama bili i Amerika , i Srbija i srpska dijaspora. Amerika je imala iluziju da će da pobedi u Jugoslaviji i uvede demokratiju, dijaspora da će sprečiti rat, a Srbija da će prevladati komunizam i postići balans između Rusije, Kine i sveta.Te izuzije su nanele ogromnu štetu interesima srpskog naroda – kazuje Majkl Đorđević.

Istorija se ponovila, Jugoslavija se opet raspadala, ali nove  greške su bile mnogo skuplje i tragične. Nestao je srpski narod u Sloveniji, Hrvatskoj i delu BiH. Srbi su optuženi da su ubice i genocidan narod. Vlast u Srbiji predvođena Slobodanom Miloševićem i Mirom Marković nije razumela da se sprema raspad SFRJ i za to nije bila spremna. Amerika je želela da SFRJ opstane, ali ne pod režimom koji je propao, ne sa komunizmom već sa demokratijom.

Miroslav Đorđević, promocija knjige

Miroslav Đorđević, promocija knjige

  • Stvorili smo u Americi novu organizaciju Kongres srpskog uedinjenja koji je organizovao Srbe u rasejanju, ujedinio narod i Crkvu, koju je Tito namerno razbio izazvavši raskol 1963. godine. Razgovarali smo sa vladikom Irinejom, sa patrijarhom Pavlom i postigli saglasnost da se dva krila Crkve pomire. Na prvu konvenciju KSU u Klivlendu 1990. godine došli su svi Srbi, i raskoljnici, i federalci, i četnici, i komunisti, svi. Kada smo prevazišli našu neslogu krenuli smo u proces tranzicije u Srbiji, sa ciljem da se komunizam iskoreni u uvede demokratija – objašnjava Đorđević svoj politički i patriotski angažman.

Dijaspora odana matici pokušavala je bezuspešno da obavi nemogući zadatak: da odvoji komunističku ideologiju i stvarnost u Srbiji od srpskog identiteta i nacionalnih interesa.

Američki Srbi i Srbi u rasejanju su čvrsto verovali da će naš intelektualni i materijalni kapital pomoći da se napravi jedan most između Srbije i dijaspore. I to je bila zabluda.

  • Nismo bili dobro dočekani u Srbiji, jer se Titova politika protiv emigracije osećala u Beogradu. U Hrvatskoj su emigranti i vlast bili složni, jer je Franjo Tuđna obilazio ustaše po svetu i dovodio ih kući.

Kada sam se sreo sa Slobodanom Miloševićem on mi je rekao: „ Treba da lobirate u Americi i svetu za nas!“ Pitao sam ga: „ Kako da lobiramo? Za šta?“, jer u Srbiji nije postojao nikakav plan za lobiranje, nisu se znali naši ciljevi lobiranja. Nismo znali šta hoćemo, niti smo to definisali. Kada smo otišli u jednu posetu kod funkcionera Stejt departmenta on nas je zadržao u razgovoru čitav sat i po umesto četrdeset pet minuta koliko je bilo predviđeno za sastanak. Ovde kod mene Hrvati i Slovenci dolaze već dve godine, rekao nam je zvaničnik Stejt departmenta – otkriva Majkl Đorđević, koji je deset godina lobirao u Vašingtonu u SAD.

I pored nesporazuma sa Miloševićem, kao patriota Đođrević i Kongres srpskog ujedninjena nastavili su borbu za srpske interese unutar Amerike, ali i za demokratiju u Srbiji.

  • Verovali smo da su promene sistema moguće i da naše iskustvo u Americi, naš intelektualni potencijal mogu da pomognu političkoj eliti. Organizovali smo opoziciju, pokrenuli koaliciju Zajedno i osvojili vlast u 11 opština. Opozicija međutim nije bila sposobna da politički vodi zemlju i narod. Međutim, u mnogim razgovorima sa opozicijom i političarima na vlasti često bi im se omaklo da nam daju do znanja da ih interesuju pare. Vuk Drašković nam je rekao: “Vi imate pare, a mi imamo pamet kako da ih upotrebimo!” – kaže Đorđević.

Kada je sredinom novembra 1999. godine Majkl Đorđević sa članovima KSU i Mađarskoj održao sentandrejski sabor, prvi put posle 1944. godine okupio je sve Srbe sveta na jednom mestu. Bio je to svetski parlament Srba, jer su dijaspora i matica delegirale 158 svojih predstavnika. Donešena je i Sentandrejska delegacija, kao platforma za brorbu sprskog naroda za opastanak i demokratskim snagama da na izborima osvoje vlast od komunista.

– U brzo se ispostavilo da opozicione vođe nijedan naš savet nisu uvažili. Svaka stranka i njeni lideri borili su se za sebe. U jednom trenutku mi je Zopran Đinđić otvoreno rekao:

„Zar vama iz dijaspore mi da damo vlast !“ – kaže Đorđević, koji je time otkrio suštinu lošeg odnosa i saradnje opozicije i nove vlasti sa Srbima u rasejanju.

  • Bojali su se da ćemo da im uzmemo vlast, a mi smo se samo borili da spasemo Srbiju i narod od propasti !
  • – priznaje Majkl Đorđević.

I mada priznaje da je dijaspor auspela da spase Srbiju od propasti, da je uticala na SAD da promeni svoju agresivnu politiku, ipak, razočaran je kaže i u SAD i u Srbiju.

  • Amerika nas je razočarala, jer nas je bombardovala i otela nam Kosmet, Srbija nas je razočarala, jer nije izvela demokratizaciju na pravi način. Nismo ujedinili maticu i dijasporu, jer su ljudi iz vlasti u Beogradu za to bili nesposobni, nespremni i jednostavno neki to nisu ni želeli. Mi iz dijaspore smo se nalazili između nakovalja i čekića. Pritisnuti sa obe strane nismo mogli sami mnogo da pomognemo srpskom narodu. Uradili smo manje nego što smo želeli, ali više nego što je srpska vlast zaslužila. Srbija se i tada i danas prema Srbima u rasjeanju ponaša kao maćeha. Mi stalno očekujemo da nam prva pruži svoju majčinsku ruku – iskren je Miroslav Majkl Đorđević.

 

Antrfile

OSNIVAČ KSU

Đorđević je rođen 1936. godine na Dorćolu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju. Emigrirao je kao odbojkaš u SAD 1956. godine. Upisao se na Univerzitet Kalifornije, Berkli, gde je diplomirao 1960. godine. Bio je republikanski mladi političar i biznismen, vlasnik dve finansijske firme “Fajnenšl sekjuriti” i “ Kapital geranti kompani”. Godine 1990. je osnovao Kongres srpskog ujedinjenja kao ujedinjene međunarodne organizacije Srba u rasejanju. Cilj je bio očuvanje srpskog identiteta i pomoć matici za obnovu i napredak. U toku cele decenije on se vrlo aktivno angažovao i neumorno radio da zaštiti srpske interese i spreči američke greške u građanskom ratu Jugoslavije. Krajem 1999. godine, organizovao je prvi veliki srpski Sentandrejski sabor svesrpske dijaspore i čelnika demokratske opozcicije. Potom je ujedinjena opozicija osvojila vlast i promenila Srbiju.