Dr Mihailo Vukas, akademik Velike lože Švedske

U okviru tribine ”Multikultura na Balkanu i u Švedskoj” održao sam pred elitnim skupom u Geteborgu predavanje na temu ”Aktuelna geopolitička kriza na Balkanu se reflektuje na Švedsku”.  Posle predavanja prišli su mi mnogi Šveđani i podelili moju zabrinutost zbog negativnih posledica migrantske krize na Kraljevinu Švedsku. Jedan visoki gradski funkcioner mi je otvoreno rekao:

• Doktore mi Šveđani smo uplašeni !

Odgovorio sam mu da se mi Srbi ne plašimo, jer se borimo. Ja sam jedini muški član cele porodice Vukas, koji je preživeo Drugi svetski rat, zahvaljujući tome da su roditeljiu u tom periodu bili zaposleni kao učitelji u Srbiji. Ostalih naših 13 familija su bili žrtve, stradali od metka ili noža, neki su živi bačeni u planinske jame Hrvatske i Bosne. Drugi su odvedeni u koncentracione logore u Hrvatskoj, Nemačkoj ili Norveškoj. Uspomene iz rata su veoma žive sve do sada. Zašto ?

Balkan je jedno od najnemirnijih mesta u Evropi. Od pamtiveka. Jedna je reč, čak i danas, zajednička karkateristika za sve vekove – rat, rat i opet rat. Zašto?

Balkan je geopolitički važan. Tu se susreću istok i zapad, sever i jug. Naseljava ga više naroda sa različitim kulturama, navikama, običajima, religijama. Nesuglasice su uvek prisutne. Nerazmrsiv je to čvor koji su svi pokušavali da reše oružjem.
To su činili Šiptari, koji su posle Prvog svetskog rata  od Italije dobili novo ime. Danas se predstavljaju kao Albanci. Oni sada žive širom Balkana, ali i u zapadnoj Evropi. U Švedskoj ih ima oko 50.000. Religija im je – muslimani.

Poslednji rat u Evropi je bio građanski rat unutar granica Jugoslavije. Evropa je to ne samo prihvatila već i podržala. Čak je odobrila napade NATO na Srbe da bi  štitila ”od Srba ugnjetavane” narode muslimanske nacionaliste i teroriste. Sada su ti muslimani stigli u Skadninaviju.

Najtragičnije je to što je posle razbijanja SFRJ religijska pripadnost prihvaćena za ”narodnost”. Veroispovest je označena kao nacionalnost. Možete li da pogodite čija je to bila ideja? Katolici su papini Hrvati, pravoslavni hrišćani su ruski Srbi, muslimani postali arapski Bošnjaci. To je otvorilo put za snažnu netoleranciju koja je kulminirala posle Titove smrti.

Rezultat je bio: Jugoslavija se raspala. Republike su postale države u kojima Srbi, koji su na tim prostorima vekovima živeli, više nisu bili dobrodošli. Oni to nisu prihvatili i oružani otpor je došao kao pismo na pošti.

Nemačka, Engleska, SAD staju uz Hrvate, Muslimane, Albance i Slovence. I NATO bombarduje Srbiju i Bosnu. Rat. Beda. Smrt. Svuda. Oružani sukob se završio takozvanim Dejtonskim sporazumom i Kumanovskim ugovorom. Krvavi rat se,- političari rekoše – završio. Po meni samo prekinuo.Netolerancija, netrpeljivost su ostali.

Bosna je podeljena na dva dela. Dva ”naroda” su morala da ostanu zajedno . Moraju i danas da ostanu zajedno. u nekoj formi nefunkcionalne  “Federacije” sastavljene od Hrvata i Muslimana (sada se zovu Bošnjaci).

Srbi su izdvojeni za sebe na ”etnički čistoj” teritoriji – to je Republika Srpska. BiH je, de fakto, postala i ostala protektorat koji tamo niko ne želi. Bosna je ipak samo protektorat sa tri entiteta. Dva entiteta su fizički oštro podeljena. Nikome u Bosni nije jasno zašto. Za to je EU odgovorna. Dokle će moći EU da čuva mir u BiH ?
Ono što sam za života naučio jeste da je religijska netrpeljivost ekstremno militantna i samim tim na Balkanu veoma opasna. Bojim se da je pitanje kada će, a ne da li će ili neće izbiti fizički sukobi. Kada će početi novi oružani sukob na balkanu.  Rat, rat I opet rat.

Zašto sam u to uveren?

Temelj za konflikte islama i hrišćanstva je ojačao. I nažalost prelio se preko granica Balkana do Skandinavije. Iz Azije i Afrike stižu ljudi, ali i njihove verske i kulturološke nesuglasice. One se pojačavaju. Dolazi vreme kada će biti još jače. Za sada je migrantsko doseljavanje kontrolisani haos koji opterećuje celu Evropu. Rizik da ekskalira u oružani organizovani teror je sve veći.

Iste tendence  ka organizovanim masovnim konfliktima na Balkanu, u srcu Evrope, čega se ja plašim, su u porastu u Švedskoj.  U Stokholmu, Malmeu, pa i ovde u Gateborgu su konflikti još uvek sporadični, ali sve više izmiču kontroli. Švedska postaje geto. To su pre svega gradske četvrti u kojima se muslimani sami izoluju umesto da se integrišu. Oni ne uče jezik, zadržavaju svoje verske običaje, pridržavaju se šerijatskih životnih normi, proglašavaju svoju veru za svoju nacionalnost.

Ja sam to doživeo na Balkanu. Znam šta i kako sve to utiče na domicilno stanovništvo.

Šta donosi sutrašnji dan?  Pitanje je – jesmo li mi u Švedskoj spremni za to?

Mi plavooki? Šta vi mislite?

Vaša reč je slobodna, recite ?

1. Posle ovog predavanja dr Mihailo Vukas dobio je pozive da govori u Stokholmu i Upsali.