Патријарх Иринеј: “Нико нема права да каже да није видео Бога…!”

Патријарх Иринеј: “Нико нема права да каже да није видео Бога…!”

У Недељу Григорија Паламе служена је света архијерејска Литургија у манастиру Светог Стефана у Сланцима, којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Иринеј, а саслуживало свештенство Архиепископије београдско-карловачке и многобројан верни народ. Након одлужене Литургије Патријарх је произнео празничну беседу подсећајући вернике да је Свети Григорије Палама, солунски архиепископ, био велики богослов и светило наше Цркве. Његова Светост је рекао и многима који су се причестили и онима који се спремају за причешће, да нема веће радости од причешћивања, поручујући да је то највеће достојанство које је Бог дао човеку. Беседу Његове Светости преносимо у целости:

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Нека је на спасење и радост Господу данашња света служба коју смо Господу принели за спас, добро и спасење душа наших. Нека је благословен празник који данас славимо а то је велики Свети отац Грирорије Палама, велико светило наше цркве, велики подвижник, велики молитвеник и велики богослов речи Божије који је живео у време када је живео и наш велики Цар Душан, а то је XIV. век! Црква је данашњи дан посветила њему, и другим светим угодницима које црква наша слави и прославља.

Нека су благословени дани овог Великог и Часног поста, браћо и сестре. Ово је радосно време за наше душе. Каже наш народ: “Пост је души гост”. Као што се тело радује онда када му подаримо добру храну, неко пиће или друго уживање, тако се душа радује посним данима када много више размишљамо о Богу, о себи, о својој души, о своме животу и о смислу и циљу нашега живота овде на земљи.

Нисмо ми, браћо и сестре, случајно пали на ову Божију творевину, тј. на земљу, нити ишта на овом свету има случајно, него је све дубоко промишљено Божијом мишљу. Све ово што постоји то је дело Божије, да ли то ми признали и исповедали то није толико важно, али је важно да знамо да све ово што постоји и што видимо очима нашим, да је то дело руку Божијих, да је то Господ створио својом речју, својом силом и нас овде на земљи као украс свих ових светова који нас окружују. Без човека, без нас људи, све би то било празно и пусто. А човек, односно ми људи који живимо овде, ми смо круна свега што је Бог створио.

Сваки човек је слика Божија браћо и сестре. Кажу људи: “Није видео Бога”. Ако видимо човека кога је он створио и који носи његов лик, ми просто видимо и Бога, створитеља свога. Видео је човек и Бога, видео га је у лику сина Божијег, Господа и спаситеља нашег Христа, који је нас ради и нашега спасења ради благоизволео да узме тело људско и постане човек не престајући бити Богом. Тако да је и човек удостојен, колико год је то нама људима могуће, да види Бога, да му се поклони, да чује реч његову.

Да, браћо и сестре, у лицу Господа Христа Бог се свима нама јавио. Зато нико нема изговора да каже да није видео Бога! Видели смо га у лицу Христа, који је као што је и сам рекао, увек присутан у овоме свету, у нашем животу, у нашој историји. Зато нам је Господ дао цркву, а Црква није ништа друго него живи Господ Христос, присутан у сваком роду, у сваком времену међу свима нама људима.

Поменух реч “Црква”. Ми често пута када кажемо “Црква” мислимо на Храмове, на домове Божије где се окупљамо као што смо се данас сабрали и окупили овде. Није то Црква. То су домови Божији. А шта је Црква?! То смо ми браћо и сестре. Ми у којима живи Дух Свети. Сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, примили смо Бога у себе, Духа светога, да носимо лик његов и сви ми представљамо живога Господа, живу Цркву Христову!

Господ је на овај свет дошао нас ради и нашега спасења ради, а својим ученицима је обећао када се растајао од њих на дан Вазнесења Господњег: “Ја сам са вама у све дане до свршетка света”. Није он то рекао само Апостолима. Него је преко њих рекао свима нама. Са свима нама је Гопод! И све што се дешава у Цркви његовој дешава се његовим делом и његовим именом.

Ми освећујемо Храмове, освећујемо своје домове, освећујемо себе крштењем и миропомазањем. Данас хвала Богу, и овде и у граду Београду и у целој Цркви нашој, многи су приступили Светој чаши Господњој и примили самог Господа у себе. И то је превелико чудо браћо и сестре, које се дешава на свакој Светој Литургији, да хлеб који смо принели и вино које смо принели, благодаћу и силом Духа Светога постају само тело и крв Христова, и омогућује се нама да то узмемо и примимо у себе и да постанемо једно са Господом нашим.

Као што је Господ рекао својим Апостолима а преко њих и свима нама: “Ко једе моје тело (мислећи на причешће) живи у мени и ја у њему” и од те заједнице браћо и сестре нема веће радости на овом свету. 

Зато су се Свети Оци, прави хришћани, припремали и са пуно радости прилазили да приме Господа у себи. И заиста, када се причестимо, никада несумњајмо јер примамо самога Господа Христа. А када примимо њега онда све његово постаје наше, и наше постаје његово. То је достојанство које је Бог дао нама људима, и од тога нема већег достојанства и веће радости.

Зато захвалимо се Господу који нас је удостојио такве радости да будемо једно са њим, и да све оно што има и нама Господ дарује. Наравно уз наш труд и наш подвиг да испунимо заповести његове, да живимо онако како Господ то жели и како је заповедио, другим речима да живимо онако као су живели Свети које ми славимо и прослављамо и као славе своје и као свете угоднике Божије. Њих нам је Господ дао за пример, да се на њих угледамо.

Права радост се доживљава животом и ми то доживљавамо онда када смо на Светој Литургији, када смо у молитви, онда када чинимо дела која Господ жели, која представљају духовну одећу наше душе, то је права радост која се доживљава овде, а и то је само малена сенка оне радости коју је Господ наменио у Царству свом онима који слушају заповести његове, који слушају глас Цркве његове и који испуњавају оно што Господ жели. А то што Господ жели је наша највећа радост и наша част, јер то Господ жели не ради себе него ради нас, да нас припреми и удостоји да будемо тамо где је Господ, где су Свети угодници Божији, где су анђели и да доживимо радост коју око не виде, ухо нечу и која човеку на помисао не дође – то Господ припреми онима који га љубе.

Данас смо браћо и сестре овде на овој Светој Литургији Божијој, хвала Богу да смо се сабрали овде у овоме светоме храму! А и где другде можемо да се сабирамо и да Господа доживљавамо него у светоме Храму и то у заједничкој молитви? Молитва је наша корисна нама безобзира где то чинили, дал’ на путу, дал’ на раду, дал’ на њиви, дал’ на ливади али посебна пуноћа молитве јесте када смо у заједници, када смо у Цркви Божијој, јер таква молитва има велику вредност пред Богом, велики значај и велику моћ.

Нека би дао Господ да се увек ту сабирамо, да се хранимо телом и крвљу Христовом, да се бранимо и јачамо морално и духовно молитвом и постом.

Чувајмо пост браћо и сестре, као што рекох “то је души гост”, и користан је не само за душу и духовну страну. Пост је користан и нашем телу. Данас људи више пате и страдају од богате софре и хране, па је ту шећер, па је ту притисак и многе друге болести које се јављају као последица хране коју употребљавамо. Посна храна је довољна нашем организму, и много кориснија за наш организам и наше здравље.

Дакле пост је користан, држимо пост и учимо децу своју да знају постити. “Пустите децу да долазе к мени” каже се у Јеванђељу, рекао је Господ Христос, то је њихово најбоље друштво и заједница са Богом. Сви они који су са Богом били живели су достојним животом и ишли су путем који води Богу, а сваки пут који води Богу је наш пут. Другог пута нема него пута Божијег.

Нека би Господ био са нама, и нека би нам дао веру да га видимо, познамо и осетимо његову силу на наше добро и нашу корист. Срећни и благословени ови дани, и нека нам да Господ да у овом подвигу и овој љубави дочекамо велики радосни празник Христовог Васкрсења. Живели на многаја лета!

Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј
Манастир Светог Стефана у Сланцима
Недеља, 12. март 2017. године

TВ ХРАМ