OSKAR, američka filmska nagrada. Osnovana je 1929. i dodeljuje je Akademija filmskih umetnosti i nauke iz Los Anđelosa. Srpski dobitnici nagrade su Albert Majer, legendarni konstruktor filmskih kamera „panavižen” i konstruktora slavne „panafleks” kamere koju mnogi stručnjaci smatraju najboljom ikada napravljenom (1950, 1953, 1960 i 1965). Mladen Sekulović (Karl Malden) za sporednu ulogu u filmu “Tramvaj zvani želja” (1951). Animator, scenarista i režiser Dušan Vukotić kratkog animiranog filma “Surogat” (1962). Stojan Stiv Tešić, scenarista filma “Brejking Avej” (1979). Zoran Perišić za specijalno tehničko dostignuće u filmu “Supermen” (1979). Dana Maksimović, producent filma “Crash” (2004). Mirko Kovačević za FI+Z system koji reguliše tri funkcije svakog objektiva na filmskim kamerama (2007). Dr Dejan Ilić za kameru za snimanje filmova u 3D formatu (2008). Porno „oskara“ dobile su glumice Džesika Stojadinović, zvana Stoja i Nikol Natali (Marić) Ostin, poznatija kao Koko. Kandidati za nagradu u užem izboru bili su režiser Piter Bogdanović, kostimograf Bojana Nikitović i Igor Stefanović, animator iz studija proslavljenog Stivena Spilberga.

PULICEROVA NAGRADA, priznanje najboljima. Dodeljuje se od 1917. na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku u čast Džozefa Pulicera, američkog novinara mađarskog porekla. On je deo svog bogatstva zaveštao u fond za nagrade najboljima u 21 kategoriju stvaralaštva . Prvi dobitnik među američkim Srbima bio je profesor Mihailo Pupin (1924) za roman Od pašnjaka do naučnika. Novac od nagrade Pupin je zaveštao Univerzitetu Kolumbija, koji krasi njegova bista i Domu štampe u Beogradu, u kome se danas nalazi Udruženje novinara Srbije. Drugi srpski dobitnik je Kim Komenich, fotograf, koji je 1987. u listu “Spot News Photography” objavio snimak stradnja dece tokom revolucije na Filipinima. Treći je pisac Dušan Čarls Simić (1990) za zbirku „The World Doesn’t End“. Četvrti dobitnik je srpska snaja, Li Jang, novinarska udata za Srbina i pravoslavka, (Svetlana Kostić) za novinarstvo 1994. Peti dobitnik je Volter Volt Bogdanić, reporter „Njujork tajmsa“, jedini novinar u SAD i na svetu koji je čak tri puta dobio Pulicerovu nagradu. Prvu nagradu dobio je kao reporter „Vol strit džornala“ 1988. posle istraživanja i serije napisa o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi. Na osnovu njega napisao je knjigu Velika bela laž. Drugu je dobio 2005. za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj železnici, pod nazivom Smrt pod vagonima. I treću je Bogdanić primio 2008. godine kao deo tima lista “Njujork tajms” iz Njujorka za napise o otrovnim kineskim proizvodima na američkom tržištu. Šesti dobitnik 2019. godine je gotograf Goran Tomašević.

Dr Marko Lopušina