Poplave, suše, oluje, štetočine, zdravstvene krize, ratovi – katastrofalni događaji su doveli do gubitka širom sveta  od oko 3.800 milijardi dolara u usevima i  stočarskoj proizvodnji u poslednjih 30 godina. To se navodi u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).  Sve do ove 2024. godine, šteta je bila oko 123 milijarde dolara godišnje ili pet odsto prihoda koje su poljoprivrednici proizveli između 1991. i 2021. godine, navodi se u dokumentu. Ova šteta može da se pretvori u gubitak od 147 kalorija dnevno po osobi, što su godišnje prehrambene potrebe 400 miliona muškaraca ili 500 miliona žena. ,,FAO prvi put je pravio ovakvu procenu 2023. godine, jer međunarodna zajednica postaje svesna značajnog povećanja broja katastrofa, kojih je četiri puta više od 1970-ih’’, rekao je zamenik direktora odeljenja za statistiku pri FAO Pjero Konforti u saopštenju za javnost. Povećan broj katastrofa uglavnom je posledica klimatskih promena – ekstremne temperature, suše, poplave i oluje koje izazaviju najveću štetu. Kako se navodi, štetu izazivaju i pandemije poput kovida, epidemije afričke i klasične svinjske kuge i oružani sukobi, navodi se u izveštaju FAO.

FOTO – LIST DANAS, SRBIJA, Shutter stock/Tutata film

U svetu gladuje 811 miliona ljudi jer nema hrane! Broj ljudi koji umiru od gladi povećao se šest puta u protekloj godini i nadmašio smrtne slučajeve uzrokovane korona virusom, prema novom izveštaju Oxfama. Prema izveštaju te međunarodne organizacije, svakog minuta u svetu od gladi umre 11 osoba. Zbog poređenja, od posledica zaraze korona virusom u minuti umre sedam osoba. Izveštaj koji je objavljen naslovljen je kao “Virus gladi se umnožava”.Predsednica Oxfama Abby Maxman je rekla da je statistika zastrašujuća, da se mora uzeti u obzir da su to osobe koje pate te da je i jedan čovek koji umre od gladi previše, javlja AP. Globalne cene hrane također su porasle za 40 posto, što je najveći rast cena hrane u više od deset godina, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene: Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima

Potpis ispod fotografije,Ukoliko se ne smanji zagađenje, veliki broj populacije živeće u predelima u kojima je prosečna tempreatura oko 29 stepeni Celzijusa. Više od tri milijarde ljudi živeće u mestima u kojima je temperatura „blizu nepodnošljive” do 2070. godine, navodi se u novom istraživanju. Ako se ne smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, veliki broj ljudi će živeti u mestima u kojima je prosečna temperatura iznad 29 stepeni Celzijusa. Poređenja radi, prosečna godišnja temperatura u Srbiji je oko 14 stepeni na Celzijusovoj skali. Veruje se da je to više od klimatske „granice” u kojoj su ljudi živeli tokom poslednjih 6.000 godina. „Nadamo se da će studija pokazati kako će klimatske promene uticati na živote ljudi”, rekao je za BBC koautor studije Tim Lenton.

Istraživači su koristili podatke i projekcije broja stanovnika Ujedinjenih nacija i scenario o tri stepena Celzijusa, koji je zasnovan na očekivanom globalnom porastu temperature. U izveštaju UN stoji da čak i ukoliko neke države nastave da se pridržavaju Pariskog klimatskog sporazuma, svet je na putu ka porastu temperature od tri stepena Celzijusa.Prema studiji, ljudska populacija živi u uskim klimatskim pojasevima, a većina naseljava područja u kojima je prosečna temperatura od 11 do 15 stepeni Celzijusa.

Piše: Branislav GULAN

Najgora suša!

Američki Zapad preživljava najgoru i najdužu sušu od 800. godine nove ere, otprilike od vremena kada je vladao Karlo Veliki, objavljeno je u časopisu „Nature Climate Change.“ Poslednja višedecenisjka suša u Americi dogodila tokom 1500-ih godina, ali nije bila ovako pogubna. Suša koja je u toku na zapadnom delu severnogameričkog kontinenta dovela je do pada nivoa jezera, rezervoara i reka u Kaliforniji na rekordno niske nivoe, što je prouzrokovalo veći broj šumskih požara, tvrde naučnici. Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change oslanjala se na podatke dobijene preko prstenova na drveću i drvenih greda sačuvanih na arheološkim nalazištima Indijanaca. Slike presušenih jezera, pejsaža pogođenih šumskim požarima, praćenih snegom i zajednicama bez vode razotkrivaju posledice istorijske suše.

Zapadna strana Sjedinjenih Država iskusila je sušu veći deo protekle dve decenije, prema podacima američkog monitora za sušu. Prošle 2023. godine došlo je do nestašice vode na reci Kolorado, jednom od najvećih izvora života na zapadu SAD-a, što je pogodilo oko 40 miliona Amerikanaca. Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepeni celzijusa otkako je počela industrijska era, a temperatura će nastaviti da raste osim ako vlade širom sveta ne porade na drastičnom smanjenju emisija, komentariše BBC.

Arizona traži spas u kišnici

U jeku kampanje Breda Lankastera, stručnjaka iz oblasti sakupljanja kišnice i vodoprivrede u Tuson, Arizona, je doneo nekoliko mera kako bi u potpunosti iskoristio kišnicu kao vrstu resursa. Godine 2008. doneta je uredba da novi komercijalni objekti navodnjavaju polovinu zemljišta korišćenjem sakupljne kišnice. Godine 2013. usvojena je „Politika zelenih ulica“ kojom se nalaže svim javno finansiranim projektima puteva da zahvate prvih pola inča (1,3 cm) kiše tokom padavina. A, sa novijom inicijativom, „Infrastruktura zelenih kišnica“ 2020. godine, Tuson je počeo da naplaćuje malu sumu od stanovnika za račune za vodu kako bi se prikupljanjem oko tri miliona dolara godišnje pružila podrška javnim projektima za prikupljanje kišnice, kao što je gradska „Iniicijativa za milion stabala“. Lankaster, koji danas vodi konsultantsku firmu za permakulturu koja savetuje Tuson i klijente širom sveta, smatra da u tipičnoj godini mnogo više kiše padne na Tuson nego što svi njegovi građani troše u domaćinstvu u komunalnoj vodi. „Suludo je što još uvek trošimo toliko novca da donesemo vodu nižeg kvaliteta sa udaljenostiod 480 kilometa, kada imamo ovu ogromnu količinu vode koja dolazi besplatno sa neba i koju možemo da koristimo kao primarni izvor,“ prenosi BBC. Rendolf iz Babit centra za politiku zemljišta i vode Linkoln instituta za politiku zemljišta, ne veruje da samo skupljanje kišnice može da obezbedi vodu u meri kao što to čini sistem rezervoara. Ona kaže da to nije opcija za svaki grad doživljava nestašicu vode. Ali, kako klima postaje toplija i potražnja raste, ona misli da će “žetva“ kiše biti češća.

„Kamen gladi“ u Evropi

Kako prenosi N1, zbog najveće suše u Evropi u poslednjih pet vekova, rečna korita su sve praznija, a brodski transport otežan. Ovako drastičan stogodišnji minimum vodostaja reka doneo je velike štete. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da prokopavanje korita Dunava kao rešenje zvuči neverovatno, ali da ćemo u budućnosti morati da se okrenemo alternativnim vidovima transporta, poput prevoza kamionom ili železnicom. 

Koridor Rajna-Dunav sa svojim kapilarnim putevima je stožer transporta u Evropi, a on trenutno ne funkcioniše. Problema ima i na donjem toku Dunava, pa su se tako, objašnjava Galetin, barže koje su prevozile srpsku robu ka rumunskoj luci Konstanca, čak i sa manjim tovarom zaglavile negde u Bugarskoj. Katastrofalna hidrološka situacija utiče na enrgetiku, pa srpske hidroelektrane tako danas proizvode za trećinu manje struje nego uobičajeno. U poslednjih deset godina, čak su sedam bile sušne, i svaki put se pokreće tema navodnjavanja, dok rezultati izostaju. 

A, u Srbiji se 2023. godine prema podaciam RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara obradivih površina ili tek 1,4 odsto. U svetu se prosečno navodnjava oko 17 odsto  obradivih površina!

Boats-g2482e0723_1920Dunav / Foto: Anna Armbrust on Pixabay

Navodnjavanje je ozbiljan problem, treba mu prići stručno i ozbiljno. Nije to baš tako jednostavno, kada se svi vodni resursi balansiraju, ne možete pored svake njive zabosti štap i da vam voda curi“, kazao je Galetin i istakao da Srbija ima problem isuviše malih površina pod zalivnim sistemima. Kako je „Vreme“ ovog avgusta pisalo u tekstu Kamen gladi, gnev i jara, u koritu reke Elbe izronila je vekovima stara poruka upozorenja iz 1616. godine, uklesana u kamen poznat kao “Hungersteine” ili “kamen gladi”, koja glasi: “Ako me vidiš, plači”. “Kamenje gladi” je, zapravo “hidrološki orijentir”, koji izviri samo kada je nivo vode veoma nizak, uz kratak zapis o posledicama velike suše: loša žetva, glad siromašnih ljudi.

Najava visokih temperatura

Svetska meteorološka organizacija u saradnji sa službom za klimatske promene Kopernikus, objavila je izveštaj koji pruža detaljan uvid u stanje klime u Evropi za 2023. godinu pod nazivom

ESOTC 2023. Tu je i data najava ovih visokih temperatura koj sad preživljavamo. Najnoviji podaci okrivaju da je 2023. godina najtoplija ili druga najtoplija godina od dosadašnjih sakupljanja podataka. Videćmo šta će se prikazuarti za ovu godinu sa vreleim letom.

Jer, temperatura u Evopi već sad je 2,3 stepena celzijusa iznad predindustrjskgo nivoa nivoa, dok je na globalnom niovu temperatura veća za 1,3 stepena što ukazuje na to da se Evropski kontinent zagreva najbrže na svetu! Iako leto 2023. godine nije bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, pamti se po ekstremnim uslovima, kao što su toplotni talasi, šumski požari, suše i poplave. Izveštaj ukazuje i na veću smrtnost od toplote, koja je u poslednje dve decenije porasla za 30 odsto. Prošle 2023. godine izmerena je najviša prosečna temperature površine mora u Evropi ikada! Tokom 2023. godine u Evropi je palo oko sedam odsto više padavina od proseka. Prema procenama Međunarodne baze podataka o katastrofama, poplave su 2023. godine pogodile oko 1,6 milion ljudi u Evropi i izazvale 81 odsto godišnjih ekonomskih gubitaka. 

Najveća suša koja je pogodila Evropu u poslednjih nekoliko decenija ostavlja posledice na demomaćinstva, poljoprivrednike, fabrike i transport širom kontinenta, a stručnjaci upozoravaju da suše, zime i toplija leta, izazvana zagrevanjem planete, znače da će nestašice vode ubrzo postati i nova normalnost!

Država sporo reaguje

Od početka XXI veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonmsek gubitke – procenjuje se da do ove, 2024. godine premašuju i 6,5 miliajrdi evra, a više od 70 dosto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra. 

Učestalija pojava suša, što pokazuje i ova 2024. godina, je jedna od najočiglednijih manifestacija klimatskih promena, a uskoro će postati oi regularna prirodna pojava usled promena klimatskih uslova. Jer, porast globalne temperature, izazvan zbog klimatskih promena, dovodi do povećanja ispravanja vode iz zemlje i biljaka, što direktno doprinosi povećanju sušnih uslova. Isto tako, umnogim regionima kišne sezone postaju kraće i intenzivnije, dok sušni periodi postuju duži. ,,Iako ukupna količina padavina možda opada značajno, njihova raspodela tokom godine postaje nepravilna, povećavajući rizik od suša, te tako regije koje su nekada bile podložne redovnim padavinama sada doživljaaju duže sušne periode’’, navodui profesr Fizičkog fakuleta Univerziteta u Begradu dr Vladimir Đurđević.

Takođe, svedoci smo ranog dolaska ,,paklenih temperatura kod nas i u svetu – u čemu klimatske promene opet imaju udela. Sa povećanjem broja intenziteta toplih talasa dodatno se ,,pojačava” suša i dolazi do smanjenja dostupnosti vode u poljoprivedi, za piće i industirju.  Ove promene imaju značajne posledice po poljoprivedu, vodosnabdeanje i ljudsko zdravlje. Jer, suše dovode do smanjenja prinosa useva, nestašice vode, povećanja rizika od šumskih požara i degradacije zemljišta. 

,,Ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim  i vremenskim uslovima u periodu od 2000 – 2020. godine u Srbiji iznosi 6,8 milijardi evra. Više od 70 odsto šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima”, ističe se u dokumentu Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Srbije usvojila krajem 2023. godine. Iako su gubici povezani sa dosadašnjim sušama bili značajni, odgovori Vlade su uglvnim bili reaktivni i ad hoc, nakon završetka sušnih perioda, navodi se u Nacionalnom izveštaju za sušu iz 2020. godine. 

U Srbji je nakon velikih poplava iz 2014. godine došlo do pozitivnih pomaka u upravljanju prirodnim nepogodama, počevši od poboljšanja pravnog okvira do razvoja programa oporavka i sprovođenja mera za ublažavanje. Mnogi ovi pomaci bili su prvenstveno vezani za poplave – dok za posledicu, Srbija još uvek nema nacionalni strateški dokument posvećen suši, iako su ekonoimski gubici povezani sa sušama u nekim godinama približno isti kao i gubici od poplava 2014. godine. Ističe se, da sa druge stane, Srbija nema prave elemente kako da odgovori na sušu, ali oni često nisu nisu u potunosi razvijeni i nisu u stanju da funckionišu zajedno. Odgovor profesora dr  Vladimria Đurđevića na sušu u zemlji je uglavnom reaktivan, fokusirajući se na akciju nakon početka ili završetka suše.

Drastični efekti suše na kukuruz!

Kao jedna od glavnih poljoprivrednih kultura, ističe se kukuruz, koji pedstavlja jednu od bitnijih komponenti u srpskom izvozu, na koga suša ima drastične efekte. Upravo zato, padovi u prinosima i proizvodnji tokom sušnih godina kao što su 2003, 2007, 2012. i 2021. godina , jasno i pokazuju potrebu za adaptivnim strategijama. Bez odgovajućih zaštitnih mera, suše će nastaviti da predstavljaju ozbiljnu pretnju poljoprivredi u Srbiji, što će zahtevati inovativne pristupe i podršku kako bi se ublažili negativni efekti klimatskih promena i osigurala stabilnost poljoprivrednog sektora,  navodi   u svom radu Đurđević. Vidimo da je i vlaga u zemljištu sve manja,  posebno u južnim krajevima zemlje, što znači da su naši vodni resursi i rezerovari podzemnih voda u riziku od nestajanja. 

Evropa se suši, a Stari kontintent je poslednji put bila zadesila ovolila suša pre 500 godina, pisao je nemački ,,Špigl’’ krajem jula 2023. godine. Da li to znači da ne možemo govoriti o klimatskim promenama kao i o uticaju čoveka na Zemlju, već o cikličnim promenama kojima smo sporadično izloženi? Kriza sa vodenim resursima  i  hranom prisutna je već četvrtu godinu za redom.  ,,Špigl’’ i dalje upozorava da se zemlja isušuje zbog visokih temperatura od 40 stepeni i hroničnog manjka padavina.  Suša je lane, 2023. godine, bila prisutna od juga Portugala i Španije, do centralne i severne Francuske, Holandije, Nemačke, Poljske, baltičkih država, pa čak i do skandinavskih zemlja. Gotovo da je slična situacija i u ovoj 2024. godini. UN  upozoravaju da se evropski kontinent zagreva dvostruko brže od sveta u celini. Na poljima se usevi suše, a vode za piće sve ja menje. Poljoprivreda čini do 70 odsto potrošnje slatke vode širom sveta i u centru je krize. Milioni ljudi traže spas od ekstremnih temperatura. Episkopi se mole za kišu, piše nemački list. 

Andrea Toreti iz Kriznog Centra evropske opservatorije za sušu napominje za javnost da smo leta 2022. godine imali najgoru sušu u poslednja 500 godina ,,Samo jednom je bilo dramatičnije, 1540. godine, kada su prema nalizama, reke Rajna, Elba i Sena, mogle da se pređu peške. I sada skoro polovinu Evrope muči suša. Zato nestašica vode mora da bude naš prioritet. Ako ne uspemo da je pobedimo, nemamo šanse ni u borbi protiv klimatskih promena na drugim  frontovima’’, navodi Toreti za javnost.

Klimatolog Fizičkog fakulteeta u Beogradu  prof dr Vladimir Đurđević za sajt RT Balkan je izjavio da se ne radi ni o kakvim sličnim ponavljanjima. ,,Ovo što se trenutno dešava u svetu i Evropi, pa i kod nas, je direktna posledica klimatskih promena usled emitovanja većih količina gasova sa efektima staklene bašte u poslednjih vek i po, jer su osnovni  izvori za proizvdonju energije ugalj, nafta i gas, koji  kad sagorevaju, emituje se velika količina ugljen dioksida. Tako da smo i u tom periodu povećava. Ali njegovu koncentraciju za 50 odsto u atmosferi, i on doprinosi za 25 odsto efektu koncentracije staklene bašte. Kada ne bi bilo ugljen – dioksida u atmosferi, prosečna temoperatura bi bila niža za oko 10 stepeni’’.  Dosada smo promenili klimu i zagrejali planetu za jedan stepen. To neizgleda strašno, ali vreme i klima su postali ekstremniji, suše su češće, duže traju i intenzivnije su. To je najavljeno još 1960/1970. godina, čak tada smo znali da će medeteranska obala biti zahvaćena sušama. Mi danas živimo nešto što su prognozirali od pre 30 – 40 godina, primećuju klimatolozi.  Kažu da je situacija sa sušom od pre 500 godina bila lokalna animalija. To su sad posledice oscilacija u prirodnom sistemu, međutim, ovo što se dešava je direktna  posledica ljudskih postupaka. Te promene se odigravaju brže. Promene klime danas su 100 puta brže u proseku nego u dalekoj prošlosti. Tada je trajalo hiljadama godina, a sada imamo promene koj se dešavaju u razmaku od decenije, a svaka sledeća će biti sve ekstremnija, poručuje Đurđević. 

Nestaju vodni resursi u Srbiji

Kada je Srbija u pitanju, postoji naizmenični trend suša i poplava. Jer, kada se posmatraju meteorološki podaci za Beograd, koji postoje od 1880 godine, vidi se učestalija pojava suša, što posebno zabrinjava, pre svega, jer su veće površine zahvaćene sušom i brže ulazimo u sušni period. l takođe vidimo da je vlaga u zemljištu sve manja, posebno u južnim krajevima zemlje, što znači da su naši vodni resursi i rezervoari podzemnih voda u riziku nestajanjanja! Radi se o o ozbiljnoj pretnji, a epicentar sušenja Evrope je mediteranska oblast, a mi smo njen obod. Tako da smo pod velikim rizikom budući da tokom leta gubimo padavine, što se vidi i ove 2024. godine, a nadoknađujemo ih tokom veoma kratkog perioda, kada se suočavamo sa poplavama. 

Toplija atmosfera i topliji klimatski uslovi dovode do bržeg isparavanja vode iz zemljišta, upozorava Đurđević. Tada, iako ima iste količine padavina, one brže ispare i ostave poljoprivredne površine bez vode, odnosno dolazi do pojave poljoprivredne suše. Klimatski ekstremi se sve češće smenjuju i zahvataju sve veće površine, pa netrega da nas  čudi što imamo požare, poplave od Amerike do Azije. Ceo svet se bori sa klimatskom krizom, to je globalni fenimen i slika koja se ponavlja iz godine u godinu i tako će biti sve dok ne napustimo fosilna goriva i implementirano Pariski sporazum po kome bi se porast temperature ograničio na dva stepena, naglašava Đurđević, I dodaje da ćemo zavuek nastaviti da živimo u tim narušenim klimaskim uslovima. Najnepovoljniji scenario bio bi da se do kraja veka zagrejemoi za dodatna četiri stepena! U svetu bi problemi sa pristupomk vodi i hrani bili veliki, kao i veći ekonomski gubici, a procesi proizvodnje skupi i problematični. Imali bismo klimatske izbeglice. 

Foto Goran Mulić – Dunav kod Banoštora u Srbiji, 2024. godine može da se pregazi!

Poremećena ravnoteža

Nebojša Veljković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine rekao je za portal RT BALKAN da za razliku od Evrope, mi na poljoprivredu ne trošimo 70 odsto slatke vode. Znači, mi trošimo i vodu za javno vodosnabdevanje, dok na poljoprivedu odlazi nekih 40 odsto vode. Tako da nećemo brzo osetiti nedostatak vode za piće, ali u trenutku kada poželimo da razvijamo agrar, koji sa dniej strateška grana u Srbiji, to će se osetiti sigurno. Takođe smo posledenji u ovom delu Evrope po prečišćavanju otpadnih voda, a morali bismo da sakupljamo određene količine padavina kako bismo se preipremili za ekstremne suše. 

I Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za zaštitu životne sredine za RT BALKAN je takođe izjavio da ne sumnja da smo kao civilizacija dali veliki negativan doprinos klimatskim promenama i povećanju globalnog zagrevanja. Ona se manifestuju ne samo u vrućim talasima, nego i u ekstremnim hladonoćama. Ravnoteža je poremećena, to su procesi koji se dešavaju i zbog zakonitosti prirode na koje nemamo uticaj, ali to ne znači da kao vrsta i civilizacija treba da ignorišemo promene i potrebu da na njih utičemo. Ima načina, tu je koncept brige o sopstvenom okruženju, šta bacamo, gde  kako koristimo, a to su i pitanja energetike,saobraćaja, racionalne potrošnje vode…

Pomoćnik direktora Republičkog hdirometeorološkog zavoda (RHMZ) Goran Pejanović u izjavi za javnost kađe da su zagrevanja i pojava suše karakteristični za letnje mesece u Srbiji, napomenuvši da je poslednjih dve i po deceeije bilo osam velikih suša koje su nanele veću štetu, poput suše  2021. godine. On je u izjavi za Tanjug rekao da  mnoga leta u Srbjii mogu biti topla, ali i sa viškom vodene pare i viškom padavina, u kojma dolazi do izlivanja reka. ,,Prošle 2023. godine u junu u preko 50 opština zabeleženo je izlivanje reka, znači i bujične poplave su isto tako karakteristične za letnje periode. Što se tiče Mediterana, to je uobičajeno visoka temperatura sa dosta šumskih i drugih požara. Po rečima Pejanovića, pokrenuta je promena klime odnosno globalno zagrevanje pre 200 godina, kada je počeo masovno da se koristi ugalj za zadobijanje energije u transportne svrhe. Kada je počela da se povećava koncentracija ugljen – dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, zbog čega je dolazilo i do povećanja temperature. ,,Za 100 godina temperatura atmosfere u donjem delu povećala se za jedan stepen, temperatura okeana za oko 0,8 stepeni, tako da možemo da kažemo da se nalazimo u dobu kad nam se dešava globalno zagreanje. To globalno zagrevanje zavisi direktno od emisije ugljen – doksida u vazduhu. Svetska zajednica pokušava da smanji tu emisiju, kako bi se smanjio i rast temperature i vodene pare u atmosferi, koji izaziva ekstremne vremenske događaje poput superćelijske oluje i poplava.”, objašnjava Pejanović.  

Proglasiti elementarnu nepogodu za agrar!

Suša će ove 2024. godine poljoprivrednicima u Srbiji napraviti ekstremno visoke gubitke, jer početak žetve, čak i suncokreta, koji podnosi visoke temperature, pokazuje da su prinosi manji nego što se moglo proceniti  ”golim“ okom, rekli su  poljoprivrednici Stiga i severne Bačke. ”Rod suncokreta je od dve do 2,5 tona po hektaru, a prošle godine je na istim parcelama bio 3,2 tone po hektaru. Gubitak po hektaru će biti od 450 do 600 evra. Shvatio sam da sam ove godine džabe radio“, rekao je za javnost poljoprivrednik i predsednik udruženja ”Stig“ Nedeljko Savić. Dodao je da će sličan prinos biti i kod kukuruza, koji će morati da se bere mesec dana ranije, odmah po završetku žetve suncokreta, jer mu se vlaga spušta ispod dozvoljenog procenta. Savić je rekao da država nije ispunila obećanja, data posle protesta 2023. godine, a najurgentniji zahtev je da se upišu parcele u katastar ”po drugom osnovu“, kako bi mogle da se ostvare subvencije po hektaru od 18.000 dinara i za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru.Oko 80 odsto parcela zbog komasacije nije upisano u katastar, a taj proces traje više od deset godina. 

Sup e beru rod u Evropi pa i u Srbiji. Po sadašnjuim procenama najgore će proći kukuruz. U Srbiji se očekiva rod od oko šest miliona tona, ali niko sad ne sme ni da procenjuje koliko će biti umanjenj. Stručnjak za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo dr Goran Bekavac, koji je tvorac  mnogih visokoronih hibrida, još ne prognozira ovogodišnji rod, ali predlaže državi da razmisli da ovu godinu proglasi da je imala elementarnu nepogodu u agraru.  Jer je suša obrala deo prinosa. Inače u Srbiji je najveći rod kukuruza bio sad već daleke 1986. godine kada je bilo ubrano 8.062.000 tona.  Prinosi se posle toga do sad stalno smanjuju pa je 2019. fodien ubrano 7.344.541 tona, a godinu dana kasnije 7.872.607 tona. U 2023.godini ubrano je bilo tek oko 6,6 miliona tona. 

Stočni fond u Srbiji je desetkovan, tako da joj je godišnje dovoljno i oko četiri miliona tona kukuruza. Sve više od toga uvek se izvozilo, pa su se kreatori agroekonomske politike hvalili sa izvozom, ističući kako je Srbija među deset izvonika ,,žutog zlata’’ na svetu. To je nije za pohvalu jer se izvoze sirovine, a da se preradi moglo bi nekoliko puta više da se zaradi. Jer, od kukuruza u višim fazama prerade može da se dobije oko 5.000 različitih proizvoda. Tada bi bila mnogo, mnolgo, veća zarada nego od izvoza sirovina.

Vlada Srbije je prošle jeseni, 2023. godine, obećala da će dozvoliti upis spornih  parcela kako bi poljoprivredni proizvođači ostvarili subvencije i smanjili gubitke, ali to do sada nije učinjeno“, navodi Savić. Istakao je da se u slučaju neispunjenja tog i drugih zahteva ”skuplja snaga za jesen“, nakon okončanja žetve. Misloipo je na proteste. Poljoprivednik i predsednik udruženja proizvođača ratarskih kultura sa severa Bačke Miroslav Matković rekao je da je suša već treću godinu za redom napravila ”katastrofu“.Obratili smo se lokalnoj samoupravi da ih pitamo da li su išta uradili za poslednje tri godine trajanja suše da nam priteknu u pomoć i učine neke olakšice u plaćanju poreza ili na drugi način. Ako ne budu uveli takve mere, obratićemo se i Ministarstvu poljoprivrede i spremni smo i na radikalnije mere“, rekao je Matković. Istakao je da poljoprivrednici tog kraja neće sedeti ”skrštenih ruku“.  On je napomenuo da će poljoprivrednici na suncokretu imati gubtak od oko 40.000 dinara po hektaru, zavisno od toga koliko su uložili. Gubici na kukuruzu će takođe biti oko 45.000 dinara po hektaru, a cena mu je samo oko 20 dina po kilogamu. Dodao je da je u toku žetva i da svi poljoprivrednici još nisu sabrali gubitke u proizvodnji ratarskih proizvoda, a kada se ona završi i saberu rezultati i uzmu u obzir niske cene i neispunjenaobećanja države, nezadovoljstvo će eskalirati, javila je Beta. 

Srbija mora da se menja

Srbija u novom, klimatskomm periodu –mora da se menja kao i način na koji se proizvodi hrana u njoj. Jer, posledice klimatskih promena sve više se osećaju u njoj.  Klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu dr Ana Vuković Vimić u izjavi za RTS i javnost kaže da smo nekada imali jednu sušu svakih deset godina, a sad čak pet, i da ih možemo očekivati čak i više. Srbija je izašla iz kontinentalne klime kakvu smo poznavali do pre dve decdenije. U proseku, suša nama preti svake druge godine. Znači u 100 godina bar 52 će biti sušne! U okviru tih godina sve učestalije biće i superćelijske oluje. 

Veličinajzrna grada se povećava, baš kao i šteta u poljoprivedi. Rešenje za očuvanje proizvodnje hrane stručnjaci vide u sistemskom uvođenju zalivnih i protivgradnih sistema, novih sorti i hibrida, kao i u efiksnijem obaveštavanju građana o vremenskoj prognozi. 

,,Naredne decenije imaćemo bar dve suše visokog intenziteta  kakve pamtimo iz 2003, 2012, 2017. i 2022. godine. Velike probleme praviće i voda, a za veličinu grada kaže da je od zrna lešnia dogurala do teniske loptice. Zbog klimatskih promena biće učestalije i jake oluje, ,,Sve je veća klimatska varijabilnost odnosno smena sušnih perioda i perioda sa sve jačim padavinama. Smanjuju se dani sa malim, i umerenim padavinama, a udeo koločine kiše koja padne tokom ekstremnih padavina je već porastao više od 100 odsto. To je nešto što možemo očekivati da će se povećavati zasigurno do sredine XXI veka, a kasnije već zavisi od uspešnosti globalnih politika za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte’’, navodi Vukovi’ Vimić.

Klimatske promene pogodile su i vodne resurse, pa moramo praviti veštačke akumulacije kako bi  zalivni sistemi bili održivi. Vremenska prognoza biće sve kratkoročnija, a moraćemo da menjamo i način na koji se obaveštavamo o vremenskim prilikama jer postaju sve opasnije, i po zdravlje ljudi, i po imovinu, i po poljoprivredu.  Od sezonskih prognoza do kratkoročnih na nekoliko sati. 

,,Imamo čitav taj pristup prognozue od sezonskih prognozua do kratkoročnih na nekoliko sati, što  se zoves now casting. To postoji u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, samo što nije toliko vidljivo.  U okviru programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od 2023.do 2030. godine očekuje se veliki napredak, odnosno ulaganja u osavremenjavanje RHZ i poboljšanje vidljivosti podataka široj javnosti. Nauka smatra da bi te podatke trebalo da poljoprivredne stručne službe prenose na teren, poljoprivrednicima.  To znači da program prilagođavanja ukazuje na to da ćemo morati da menjamo načina koji proizvodimo hranu. 

Promene mora u načinu proizvodnje.

Što se tiče ratarstva, najpogođenija je proizvodnja kukuruza. Izgleda da naši uslovi više nisu pogodni za visoke faro grupe zbog sve sušnijeg leta i sve dužih tih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na promeni načina proizvodnje, uključivanjem najnovijih saznanja, a ne toliko na promeni strtukture proizvodnje, jer dosta zavisimo i od tržišta.

Problem je što država još ne tretira sušu kao ektremni klimatski događaj zbog kojeg se proglašava vanredna situacija, pa nemamko tačnih podataka kolike su štete izazvane sušama, poplavama i nevremenom. Nezvanične procene kažu da smo od 2012. godine zbog kliatskih promena izgubili

4,5 miliajrdi dolara samo na poljoprivrednim izvozu. To bi trebalo da se promeni kada je poljoprivreda izgubila toliki novac. Ili 2017. godine su bile ogromne štete od suša, oko 1,5 milijardi dolara. Ali, država nijem imala novca da proglasi elementarnu nepogod, pa je proglasila pad agrarne proizvodnje za 11 odsto.

                          Foto Goran Mulić:  Suša u Srbij obrala kukuruz!

Poljoprivreda u Srbiji tone i u ovoj godini!

Poljoporivreda Srbije i u ovoj 2024. Nastavlja da tone. Nema procena koliko će biti pad proizvodmneju od suša u agarau. Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Goran Bekavac, još ne procenjuje rod, odnosno, pad proizvodnje kukuruza u ovoij  godini. Prošle 2023. godine bio oko 6,6 miliona tona. Srbiji koja je na minimumu stočnog fonda, potrebno je godišnje najviše četiri milona tona ,,žutog zlata”. 

Da agarar tone sve više govori i podatak iznet na sednici Odbora za poljopivredu  Skupštine Srbije da je izvoz agrara u prva četiri meseca 2024. godine bio samo 411 miliona evra, a uvoz 414 milioan evra. To je poražavajući rezultat za zemlju sa ogromnim agrarnim potencijalom. Od izvoznika hrane postala je uvoznik. Ovo je po prvi put u poslednjih nekoliko deceneija da je uvoz veći od izvoza! Za ova četiri meseca i izvoz mesa bio je samo 24 miliona eva, a uvoz 94 miliona evra, dok je izvoz mlečnih proizvoda bio 64 milioan eva, a uvozu čak 72 miliona evra, pa je zato, za početak, neophdono da poljoprivrednici dobiju podsticaje koji su najmanje na nivou zemalja u okruženju. Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izvesnost.

                              (Autor je analitičar i publicista)