Poplave, suše, oluje, štetočine, zdravstvene krize, ratovi – katastrofalni događaji su doveli do gubitka širom sveta od oko 3.800 milijardi dolara u usevima i stočarskoj proizvodnji u poslednjih 30 godina. To se navodi u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Sve do ove 2024. godine, šteta je bila oko 123 milijarde dolara godišnje ili pet odsto prihoda koje su poljoprivrednici proizveli između 1991. i 2021. godine, navodi se u dokumentu. Ova šteta može da se pretvori u gubitak od 147 kalorija dnevno po osobi, što su godišnje prehrambene potrebe 400 miliona muškaraca ili 500 miliona žena.
,,FAO prvi put je pravio ovakvu procenu 2023. godine, jer međunarodna zajednica postaje svesna značajnog povećanja broja katastrofa, kojih je četiri puta više od 1970-ih’’, rekao je zamenik direktora odeljenja za statistiku pri FAO Pjero Konforti u saopštenju za javnost. Povećan broj katastrofa uglavnom je posledica klimatskih promena – ekstremne temperature, suše, poplave i oluje koje izazaviju najveću štetu. Kako se navodi, štetu izazivaju i pandemije poput kovida, epidemije afričke i klasične svinjske kuge i oružani sukobi, navodi se u izveštaju FAO.
Piše: Branislav GULAN
Glad u svetu
U svetu gladuje 811 miliona ljudi jer nema hrane! Broj ljudi koji umiru od gladi povećao se šest puta u protekloj godini i nadmašio smrtne slučajeve uzrokovane korona virusom, prema novom izveštaju Oxfama. Prema izveštaju te međunarodne organizacije, svakog minuta u svetu od gladi umre 11 osoba. Zbog poređenja, od posledica zaraze korona virusom u minuti umre sedam osoba. Izveštaj koji je objavljen naslovljen je kao “Virus gladi se umnožava”. Predsednica Oxfama Abby Maxman je rekla da je statistika zastrašujuća, da se mora uzeti u obzir da su to osobe koje pate te da je i jedan čovek koji umre od gladi previše, javlja AP. Globalne cene hrane također su porasle za 40 posto, što je najveći rast cena hrane u više od deset godina, navodi se u izveštaju.
Klimatske promene: Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima.
Ukoliko se ne smanji zagađenje, veliki broj populacije živeće u predelima u kojima je prosečna temperatura oko 29 stepeni Celzijusa. Više od tri milijarde ljudi živeće u mestima u kojima je temperatura „blizu nepodnošljive” do 2070. godine, navodi se u novom istraživanju. Ako se ne smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, veliki broj ljudi će živeti u mestima u kojima je prosečna temperatura iznad 29 stepeni Celzijusa. Poređenja radi, prosečna godišnja temperatura u Srbiji je oko 14 stepeni na Celzijusovoj skali. Veruje se da je to više od klimatske „granice” u kojoj su ljudi živeli tokom poslednjih 6.000 godina. „Nadamo se da će studija pokazati kako će klimatske promene uticati na živote ljudi”, rekao je za BBC koautor studije Tim Lenton.
Istraživači su koristili podatke i projekcije broja stanovnika Ujedinjenih nacija i scenario o tri stepena Celzijusa, koji je zasnovan na očekivanom globalnom porastu temperature. U izveštaju UN stoji da čak i ukoliko neke države nastave da se pridržavaju Pariskog klimatskog sporazuma, svet je na putu ka porastu temperature od tri stepena Celzijusa.Prema studiji, ljudska populacija živi u uskim klimatskim pojasevima, a većina naseljava područja u kojima je prosečna temperatura od 11 do 15 stepeni Celzijusa.
Najgora suša!
Američki Zapad preživljava najgoru i najdužu sušu odoko 1800. godine nove ere, otprilike od vremena kada je vladao Karlo Veliki, objavljeno je u časopisu „Nature Climate Change.“ Poslednja višedecenijska suša u Americi dogodila se tokom 1500-ih godina, ali nije bila ovako pogubna. Suša koja je u toku na zapadnom delu severnogameričkog kontinenta dovela je do pada nivoa jezera, rezervoara i reka u Kaliforniji na rekordno niske nivoe, što je prouzrokovalo veći broj šumskih požara, tvrde naučnici. Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change oslanjala se na podatke dobijene preko prstenova na drveću i drvenih greda sačuvanih na arheološkim nalazištima Indijanaca. Slike presušenih jezera, pejsaža pogođenih šumskim požarima, praćenih snegom i zajednicama bez vode razotkrivaju posledice istorijske suše.
Boats-g2482e0723_1920Dunav / Foto: Anna Armbrust on Pixabay
Zapadna strana Sjedinjenih Država iskusila je sušu veći deo protekle dve decenije, prema podacima američkog monitora za sušu. Prošle 2023. godine došlo je do nestašice vode na reci Kolorado, jednom od najvećih izvora života na zapadu SAD-a, što je pogodilo oko 40 miliona Amerikanaca. Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepeni celzijusa otkako je počela industrijska era, a temperatura će nastaviti da raste osim ako vlade širom sveta ne porade na drastičnom smanjenju emisija, komentariše BBC.
Arizona traži spas u kišnici
U jeku kampanje Breda Lankastera, stručnjaka iz oblasti sakupljanja kišnice i vodoprivrede u Tuson, Arizona, je doneo nekoliko mera kako bi u potpunosti iskoristio kišnicu kao vrstu resursa. Godine 2008. doneta je uredba da novi komercijalni objekti navodnjavaju polovinu zemljišta korišćenjem sakupljne kišnice. Godine 2013. usvojena je „Politika zelenih ulica“ kojom se nalaže svim javno finansiranim projektima puteva da zahvate prvih pola inča (1,3 cm) kiše tokom padavina. A, sa novijom inicijativom, „Infrastruktura zelenih kišnica“ 2020. godine, Tuson je počeo da naplaćuje malu sumu od stanovnika za račune za vodu kako bi se prikupljanjem oko tri miliona dolara godišnje pružila podrška javnim projektima za prikupljanje kišnice, kao što je gradska „Iniicijativa za milion stabala“. Lankaster, koji danas vodi konsultantsku firmu za permakulturu koja savetuje Tuson i klijente širom sveta, smatra da u tipičnoj godini mnogo više kiše padne na Tuson nego što svi njegovi građani troše u domaćinstvu u komunalnoj vodi. „Suludo je što još uvek trošimo toliko novca da donesemo vodu nižeg kvaliteta sa udaljenostiod 480 kilometara, kada imamo ovu ogromnu količinu vode koja dolazi besplatno sa neba i koju možemo da koristimo kao primarni izvor,“ prenosi BBC. Rendolf iz Babit centra za politiku zemljišta i vode Linkoln instituta za politiku zemljišta, ne veruje da samo skupljanje kišnice može da obezbedi vodu u meri kao što to čini sistem rezervoara. Ona kaže da to nije opcija za svaki grad koji doživljava nestašicu vode. Ali, kako klima postaje toplija i potražnja raste, ona misli da će “žetva“ kiše biti češća.
„Kamen gladi“ u Evropi
Kako prenosi N1, zbog najveće suše u Evropi u poslednjih pet vekova, rečna korita su sve praznija, a brodski transport otežan. Ovako drastičan stogodišnji minimum vodostaja reka doneo je velike štete. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da prokopavanje korita Dunava kao rešenje zvuči neverovatno, ali da ćemo u budućnosti morati da se okrenemo alternativnim vidovima transporta, poput prevoza kamionom ili železnicom. Koridor Rajna-Dunav sa svojim kapilarnim putevima je stožer transporta u Evropi, a on trenutno ne funkcioniše. Problema ima i na donjem toku Dunava, pa su se tako, objašnjava Galetin, barže koje su prevozile srpsku robu ka rumunskoj luci Konstanca, čak i sa manjim tovarom zaglavile negde u Bugarskoj. Katastrofalna hidrološka situacija utiče na enrgetiku, pa srpske hidroelektrane tako danas proizvode za trećinu manje struje nego uobičajeno. U poslednjih deset godina, čak su sedam bile sušne, i svaki put se pokreće tema navodnjavanja, dok rezultati izostaju.
Vojvodina: Gubitak trećine proizvodnje
Srbija zbog suše na svakih nekoliko godina izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje, jer se od ukupno 3,52 tri miliona hektara oranica u 2023. Godini, prema podaciam RZS navodnjavalo samo 47.529 hetkara ili tek 1,4 odsto. Kako bi se povećalo poljoprivredno zemljište pod navodnjavanjem, država je pre deset godina podigla kredit kod Razvojnog fonda Abu Dabija, u iznosu od 97 miliona dolara. Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav sad je dugačak oko 730 kilometara, a građen je da obezbedi odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Gradnja je počela 1947. godine, a završena 1977. godine. Taj sistem u rad je tada pustio visoki funkcioner tadašnje SFRJ Stane Dolanc, koji je prilikom otvaranja sistema, na brani Novog Bečeja, rekao da će on obezbediti da se navodnjava 510.000 hektara, a da se odvode suvišne vode sa million hektara. Navodnjavanje nikada nije funkcionisalo na obećanim površinama. Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine. Tada sistemi nisu mogli da prime suvišne vode pa su bile velike poplave u Vojvodini. Kada je sistem građen iz njega je iskopano oko 135 miloian kubika zemlje. Da bi se sad priveo nameni potrebno je da se očisti oko 15 miliona kubika mulja. Meštani koji mogu da koriste Kanal Dunav-Tisa-Dunav, međutim, tvrde da se voda kao prirodno bogatstvo ne koristi dovoljno. „Vodovodna mreža, kanali, je zaraslo u trsku. Vode nema, niko ne preduzima ništa, a svi poljoprivrednici plaćaju odvodnjavanje i navodnjavanje. Problem je dovesti vodu i očistiti kanale“, kaže Bojan Ungur, poljoprivrednik iz Kleka. „Jedan deo atara ima baš dobru kanalsku mrežu i svake godine ima vode, dok bi za drugi deo atara trebalo nešto da se uradi na tom produbljivanju kanala“, dodaje Boris Despot, poljoprivrednik iz Ravnog Topolovca. Vlasti u Vojvodini kažu da se trenutno, za palstenicima I staklenicima, navodnjava oko 72.000 hektara, od 1,4 miliona obradivih poseda u Vojvodini, kako je pokazao poslednji popis agrara u 2023. godini. Neophodno je da se poljoprivrednici prijave da bi koristili vodu iz kanalske mreže, a do sada ih je tek nešto više od 200.
Igor Kolaković iz JVP „Voda Vojvodine“, navodi za javnost da su najveći problemi pri izgradnju novih kanala i sistema za navodnjavanje izrada planske dokumentacije, kao i regulisanje imovinsko-pravnih odnosa tj. ekspropiracija. „Vode Vojvodine su imale 30 projekata koje se finansiraju iz fonda Abu Dabija. Otoga 20 je završeno, 10 je trenutno u fazi izgradnje. Ukupna vrednost svih tih projekata iznosi oko 62 miliona evra i završetkom svih tih projekata dobićemo mogućnost za potencijalno navodnjavanje dodatnih 103.000 hektara obradivog zemljišta“, rekao je za javnost Kolaković. Od kredita iz fonda Abu Dabija grade se nova kanalska mreža i crpne stanice u Sremu, Banatu, Bačkoj, Pančevačkom ritu i centralnoj Srbiji, što bi trebalo da omogući navodnjavanje oko 15 odsto zemljišta. Ono što smo utvrdili na terenu jeste da su najviše veliki poljoprivredni potrošači korisnici usluga sistema navodnjavanja. Krajnji cilj je da dođemo do onog malog poljoprivrednog proizvođača koji će moći da se priključi na sistem navodnjavanja, da ne mora da kopa bunare.
Foto: FotoAFoto: Arhiva Vovjvodina voda – Kanal D-T-D kod Novog Sada
Stručnjaci savetuju da se u delovima gde nema vode koriste bujične rečice i na njima prave akumulacije, kako bi se u sušnom periodu višak vode iskoristio za navodnjavanje oranica. „Ne možemo navodnjavati svako zemljište i vrlo često navodnjavanje odnosno nestručno navodnjavanje dovodi do nepovratnog narušavanja kvaliteta zemljišta, odnosno degardacije zemljišta. Svaka biljka ima svoje zahteve za vodom“, objašnjava dr Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta. Za efikasnije korišćenje i vode i zemljišta, stručnjaci savetuju da se pre sadnje uradi analiza zemljišta koja bi pokazala šta na njemu najbolje uspeva. Jedna od preporuka je da se voćnjaci i vinogradi ne podižu u Vojvodini jer se navodnjavanjem i đubrenjem sa minralnim gnojivima uništava plodna zemlja na kojoj najbolje uspevaju ratarske i povrtarske kulture. Uništavganej plodnih njiva podstaknuto je nestajnejm stoke iz staja. Da bi se spšrečilo unitaštavanje plodnih njiva, koje sad imaju najviše 2,5 odsto humusa, potrebno je u Vojvodini da postoji oko 100.000 grla goveda. Tada bi imalidovoljno gnojiva i mesa za izvoz. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u 2022. godine u Srbiji je navodnjavano svega 54.000 hektara, što je bilo više za 4,6 odsto više nego u 2021. godini.
Međutim, u Srbiji se 2023. godine prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara obradivih površina ili tek 1,4 odsto. U svetu se prosečno navodnjava oko 17 odsto obradivih površina! Posle toga u 2023. godini navodnjavalo se samo 47.529 hektara plodnih njiva u Srbiji. Navodnjavanje je ozbiljan problem, treba mu prići stručno i ozbiljno. Nije to baš tako jednostavno, kada se svi vodni resursi balansiraju, ne možete pored svake njive zabosti štap i da vam voda curi“, kazao je Galetin i istakao da Srbija ima problem isuviše malih površina pod zalivnim sistemima. Kako je „Vreme“ ovog avgusta pisalo u tekstu Kamen gladi, gnev i jara, u koritu reke Elbe izronila je vekovima stara poruka upozorenja iz 1616. godine, uklesana u kamen poznat kao “Hungersteine” ili “kamen gladi”, koja glasi: “Ako me vidiš, plači”. “Kamenje gladi” je, zapravo “hidrološki orijentir”, koji izviri samo kada je nivo vode veoma nizak, uz kratak zapis o posledicama velike suše: loša žetva, glad siromašnih ljudi.
Foto: Jaroslav Pap, Tanjug
Najava visokih temperatura
Svetska meteorološka organizacija u saradnji sa službom za klimatske promene Kopernikus, objavila je izveštaj koji pruža detaljan uvid u stanje klime u Evropi za 2023. godinu pod nazivom
ESOTC 2023. Tu je i data najava ovih visokih temperatura koj sad preživljavamo. Najnoviji podaci okrivaju da je 2023. godina najtoplija ili je bila druga najtoplija godina od dosadašnjih sakupljanja podataka. Videćmo šta će se prikazarti za ovu godinu sa vrelim letom.
Jer, temperatura u Evopi već sad je 2,3 stepena celzijusa iznad predindustrjskog nivoa, dok je na globalnom nivou temperatura veća za 1,3 stepena što ukazuje na to da se Evropski kontinent zagreva najbrže na svetu! Iako leto 2023. godine nije bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, pamti se po ekstremnim uslovima, kao što su toplotni talasi, šumski požari, suše i poplave. Izveštaj ukazuje i na veću smrtnost od toplote, koja je u poslednje dve decenije porasla za 30 odsto. Prošle 2023. godine izmerena je najviša prosečna temperature površine mora u Evropi ikada! Tokom 2023. godine u Evropi je bilo oko sedam odsto više padavina od proseka. Prema procenama Međunarodne baze podataka o katastrofama, poplave su 2023. godine pogodile oko 1,6 milion ljudi u Evropi i izazvale 81 odsto godišnjih ekonomskih gubitaka.
Najveća suša koja je pogodila Evropu u poslednjih nekoliko decenija ostavlja posledice na demomaćinstva, poljoprivrednike, fabrike i transport širom kontinenta, a stručnjaci upozoravaju da suše, zime i toplija leta, izazvana zagrevanjem planete, znače da će nestašice vode ubrzo postati i nova normalnost!
Priča o psu i kući
Foto: Lična dokumentacija autora – dr Stojan Jevtić, davno najavio suše
Od početka XXI veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonomske gubitke. Procenjuje se da do ove, 2024. godine premašuju i 6,5 milijardi evra, a više od 70 dosto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra.
Učestalija pojava suša, što pokazuje i ova 2024. godina, je jedna od najočiglednijih manifestacija klimatskih promena, a uskoro će postati i regularna prirodna pojava usled promena klimatskih uslova. Jer, porast globalne temperature, izazvan zbog klimatskih promena, dovodi do povećanja isparavanja vode iz zemlje i biljaka, što direktno doprinosi povećanju sušnih uslova. Isto tako, u mnogim regionima kišne sezone postaju kraće i intenzivnije, dok sušni periodi postuju duži. ,,Iako ukupna količina padavina možda opada značajno, njihova raspodela tokom godine postaje nepravilna, povećavajući rizik od suša, te tako regije koje su nekada bile podložne redovnim padavinama sada doživljaaju duže sušne periode.
Priča o suši često me podseća na priču o psu kući. Suše se setimo onda kada oina već nastupi Posle toga smo seve zaboravljalo i da podsetim, eketren suše smo imali 2003. Zatim 2012, 2017…, priča bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevtić.
,,Da podsetim ekstremnu sušu smo imali 2003. godine. Istina, na ovim prostorima ni poplave, ni erozija, ni bujice nisu retka pojava. Svetska meteorološka organicazija je nedavno objavila da je od 1880. godine, od kada se mere meteorološki podaci , ovo bila najesktremnija godina, sve do nedavno. Jer, na jednom kraju planete su izuzetne suše, a na drugom kraju su poplave. Naša poljopriveda se ovim problem počela baviti tek pre četvrt veka. Stručnjaci su prognozirali rast temeperatura pa je ona u Beogradu, sad već davno bila dosegla 45 stepeni. Nauka se tek tada ozbiljnoi pozabavila pitanejm suše i biljne proizvodjje jer podaci i analize iz tog vremena su pokazivale da sve što je istočno od Tise, Dunava, i Južne Morave zahvatiće aridni poja i taj prostor bi ispao iz kukuruznog pojasa Evrope. Evo to nam se sad dešava”, kaže Jevtić.
Po njegovim rečima, ozbiljni naučnici su još tada bili zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovo stočarstva koaj nam sad nestaje i govporili su da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša predupredila. I tada i danas posezalo se za jednim jedinim argumentom da moramo da napunimo staje jundima i da krenemo u navodnjavanje. Jer, Srbija ima najmanej površine pod sistemima za navodnjavanje u Evropi i nalazui se među poslednjiam u svetu, Međutim, nije tačno da Srbija koristi samo malo vodu, kako prikazujemo, jer sigurno ne bi bilo paprik u leskvoačkom kraju, da se ne zalivau saklenicdi i plastenici, nebi biloo ni povrća u Gospođincima u Vojvodini, da se ne zaliva. Pa i malinari poslednjih godina ozbiljno rade na primeni sistema ,,kap po kap”. I drugi povrtari to rade, jer taj sistem najviše odgovara voćarskoj proizvodnji. Sve su veće površine pod staklenicima i plastenicima koji koriste ,,kap po kap’’.
Propuštena šansa
Moramo da priznamo da smo šansu koju smo imali sa sisemom D-T-D propustili i on je nedovoljno iskoriščen. Tu ima 22.000 kilometara kanalske mreže, naglašava Jevtić. Nažalost, dobar deo toga je neuređen, voda ne može da dopre do onih parclala gde je namenjeno. Tako vode nema tamo gde je potrebna, ali ima viška gde netreba. Mi u Srbiji imamo čak 19 milina parcela, one su rasparčane prilikom je je ta vewliak parcela usitnjena. . To se dogodilo prilikom pljačkaške privatizacije u Srbiji 2000. godine, koja je obavljena uz pomoć tadašnje države. Tako da nije moguće više organizovati navodnjavanje na velikim površinaa kakvo smo nekad imali.
Postavlja se pitanje, da li smo mogli vododotokove, jezera, podzemne vode i vode kanala bolje da iskoristimo, ptia se Jevtić. Mogli smo, a možemo i danas ako obezbedimjo jeftina sredsstva pa čak i beskmatna, našim proizvođačima. A, imamo 508.365 gazdinstava. Teba onima koji žele da grade sisteme za navodnjavanje obezbediti novac za nabavku sistema za navodnvjanje, odnosno i male agregate, pumpe, kišna krila i slične sisteme, pa bi obezbedili navodnjavanje na većim sisistemkima ističe Jevtić. Po njegovim rečima velike komplekse neće više imati prilike da organizujemo, uglavnom će parcele ostati onakve kavke su. Sad je prosečno gazdinstvo veličine 6,4 hektara. Ali, pošto se radi o privatnim posedima, određene mogućnosti postoje da se komasacijom određene površine ukrupne. A, pošto neće biti mogućnosti da se na jednoj teritoriji organizuje samo jedna biljna kultura pa će tako biti jedino i moguće nabavljati male sisteme, a ostaće onakva struktura proizvodnje kaku vlasnici smatraju najboljom. Dakle, ističe on, ako uzmemeo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom ,mrežom, mi možemo , primera radi, 44.000 hektara da navodnjavamo, ako sa jedne i druge strane kanala obuvhatimo po 100 metara.
Šrto se tiče novih krupnih zemljovlasnki oni i onako dugoročno posmatrano su zemlju kupili da bi je, kada dođe vreme, što bolje prodali, a navodanvjanje njih puno ni neinteresuje. Prava je šteta što u Negotinskoj krajinki, kja spada u najaridnjije krajeve Srbije, posle severa Banata, ili su skoro u istoj ravni nedovoljno se koristi kanal koji je prokopan radi odvodnjvanja, ističe Jevtić. Na kraju kanala do Dunava postavljena je crpna stanica koja prepumpava vodu, kada je u višku. Negotinska krajina je inače ispod nivoa Đerdapskog jezera, a grad Negotin se nalazi 12 metara ispod nivoa Đerdapa. Ako bi se radilo da ta crpna stanica bude reverzibilna mi bismo rešili nekoliko pitanja. Dakle, mogli bismo kada je voda u višku da prepumpavamo u Dunav, a kada je u manjku da je vraćamo u kanal. Naravno, tu bi morali podređeni zahvati da se prave vezano i za nivelacije, pregrade, jer je sad pad vode okrenut ka Dunavu. Evo u čemu je još problem, kada je u pitanju Negotinska krajina, pa Jevtić ističe. ,,Poznato je da je ona na tresetištu i u letnjim mesecima, kada se ta voda ocedi prema Dunavu, pa postoji velika opasnost, a to se već događalo, da se treset zapali. To donosi velike štete, jer dolazi do degradacije i erozije zemljišta. I ono propada na tom mestu. Vraćanjem vode u kanal treset bi se ponovo napio vode i on je odličan, jer zadržava vodu i može obezbediti velike količine vlage biljkama. Dakle, jedno područje bi moglo da bude veoma atraktivno za poljoprivrednu proizvodnju, a prolaz toga kanal bi poslužio takođe proizvođačima da svoje površine zalivaju malim agregatima’’.
Da se vratimko i nauci koja je 90 godina prošlog veka vapila da se ozbiljnoije krene u istraživanje kako bi predupredili sušu i rešili problem, ili ga barem ublažili, ako nas zadesi suša, kao što se sad veoma često dešava i prognoziraa da će od narednih 100 godina 52 biti sušne. Bio je čak urađen i projekat koji je vodio Institut za istraživanje u poljoprivedi Srbije iz Beograda. Nažalost, taj Institut danas ne postoji jer je nekome smetao pa ga je rasturio. Istraživanja su bila usmerena u nekoliko pravaca.
- Da se stvore takve sorte i hibridi, koji će se ranije sejati i dospevati pa će i zahtevati manje vode za istu količinu suve materije ploda. Bila je angažovana sva naša tadašnja naučna pamet, ali i eksperti iz inostranstva.Tako je bio pozvan i gospodin Stefan Kvori iz Instituta iz Noriča, i on je na tom projektu veoma pomno radio kao vodeći fiziolog. On je posle postao i gađanin Srbije, ali nije bio iskoriišćen u toj oblasti. Mi smo bili na putu da stvorimo takve sorte, naročito hibride kukuruza, otporne na sušu, kao i još nekih kultura. Bila je uspostavljena i dobra saradnja s međunarodnmm bankom ICARDA (Alepo – Sirija) koja ima ogromnu kolekciju gajenuih biljaka iz polupustinjskog pojasa od Maroka do Kazahstana. Cilj je bio ukrštanje naših sorti sa sortama otpornim na sušu. Nažalost sa gašeenjem Instituta, Srbija, taj projekat nije realizovan. Bolje rečeno, ministarstvo poljoprivrede je već 1999/2000. godine ukinulo takav projekat, što je pokazivalo kratkovkidost politik koja je vođena u nauci;
- Pored stvaranja novih sorti oplemenjivanejm biljaka, unošenejm osobina, koje imaju biljke gajene u polupustinjskim uslooima, istraživanje je bilo usmereno i i na agro tehniku, način obrade zemljišta, konzervaciju vlage, oranizovanje plodoreda, sa ciljem da se precizno utvrdi koje biljne vrste teba da budu predusev, koje mogu da budu podusev, međuusev, koje su za postrnu setvu;
- Poseban deo istražianja se odnosio na načine navodnjvanja, kako bi se utvrdile optimalne norme zalivanja i koji sistemi najviše odgovaraju različitim tipovima zemljišta, vrstama biljaka i drugimk uslovima. Paralelno su istraživani veliki sistemi, tifoni, kišna krila, sistemi kap po kap, kao i klasični sistemi zalivanja – natapanjem. Ovde treba i mati u vidu da za neke od navedenih sistema trebaju i velike pare.. Imajuči u vidu da u dobrom delu Srbije ne može da se obezbedi voda, kao što su Šumadija, neki delovi Timočke krajine, delovi zapadne Srbije, dakle, od istraživanja koja su se odnosila na oplesmenjivanje i stvaranje novih sorti očekivali su se rezultati koji su trebali da značajno umanje negativne efekte suše i obeszede dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje;
- Danas se treba hitno vratiti takvom projektu, jer još uvek imamo domaće naučne pameti!
Avioni da izazivaju kišu!
Treba iskoristiti još jedno rešenje koje je rezultat naše domaće nauke, to je izazivanje kiše pomoću aviona, ističe Stojan Jevtić. Činili su se pokušaji pre dve i po decenije da se na području Kikinde, Novog Kneževca, Čoke, jednog vrlo aridnog područja, proveri jedan takav model, a da drugo eksperimentalno polje bude kod Kokinog broda, jer bi se na taj način pokazalo da se na ovaj način mogu rešavati i problemi energetike,odnosno i akumulacija za naše hidro elektrane. Čitav sistem je bio već zaokružen. Naša privredna avijacija može da se uklkjuči na tom polj i naša nauka. Hidrometeorološki zavod koji je več ima spremljen projekat. Nekada se radilo o malim parama koje je trebalo da se obezbede da bi se eksperiment izveo. Ali, propušteno je nekoliko sušnih godina za to da se sve pokaže i potvrdi. To bi moglo da pomogne i u današnjim situacijama.
Kada je u pitanjju istraživanje koje nauka može da organizuje, a struka da proveri, veoma je važno da se počne sa sa razmišljanjem i o alternativnim biljnim vrstama koje mogu da zamene sadašnje kulture. Primera radi, kukuruz može da supstituiše tritikale. Jer, tritikale je međuvrsni hibrid između pšenice i raži. Ima kvalitet raži, a prinos pšenice. Mođe da radi i deset tona po hektaru i ima vrlo visok sadržaj proteina.
Da ne bude zablude, Jevtić kaže, kada budemo imali i 600 mililitara vodenog taloga, uvek ćemo biti u opasnosti da pripeke koje se javljaju krajem juna i početkm jula, a koje uvek mogu da prepolove prinose pšenice,ukoliko se jave u periodu mlečne zrelosti, pa čak i voštane zrelosti, jer može doći do toplotnog udara. Tada velike štete mogu biti nanete i kukuruzu, ali povrtarskim i voćarskim kulturama. Dakle, agrarna struka ima ozbiljan zadatak – da radi na unošenju domaćih sorti ali i u unošenju stranih sorti koje mogu da imaju kraću vegetaciju i mogu da izbegnu pripeke.
,,Mi u nađoj filozofiji proizvodnje moramo da razmišljamo kako da naviku da sejemo kasne hibride kukuruza, zbog navodno visokog prinosa, promenimo. Zato što zbog kasnog ubiranja kukuruza trpimo štetu zbog nedozrevanja i pšenicu ne možemo zasejati u optimalnom roku. Dakle, mi i kod pšenice dolazimo u situaciju da zbog kasnije setve imamo niže prinose i nešto kasnije pristizanje. I naravno sve one troškvoe zbog kišnog perioda u koje ulazi kukuruz, pa onda imamo povećane troškove berbe i kvarenja strukture zemljišta. Zato moramo čitavu filozofiju ratarske, ali delom i voćarske proizvodnje da polako menjamo. To nij jednostavan posao i zato nauka i stručne službe moraju da odigraju značajnu ulogu. Država, ako ne shvati da joj u ovom trenutku može doći od nauke i dobro dobro oranizovane stručne službe, neće rešiti problem, tim pre što velikih para za ulaganja nema.
Ako je država u ovom trenutku siromašna to ne znači da u svojoj strategiji razvoja rešavanje problema suše, putem navodnjavanja kao i rešavanje pitanje vodosnabdevanja, koje sušom postaje sve akutnije treba zanemariti. Naprotiv, mora se dugoročno planirati izgradnja većih akumulacija sa kombinovanim namenama, vodosnabdevanje i navodonjavanje, kao i manjih za navodnjavanje.
Možda je vreme da se vizionarski projekat sa početka druge polovien XIX veka o izgradnji plovnog puta Dunav – Vardar – Jegejsko more, ponovoiznese na videlo. Time bi Srbija pored međunarodnog plovnog puta rešila i problem poplava Pomoravlja i njegovog sliva, a takođe i u značajnoj meri problem voda i navodnjavanje.
Možda će nas i nužda naterati da počnemo da razmišljamo o obezbeđenju vode za snabdevanje i vodosnabdevanje Šumadije izgradnjom kanala Sava – Velika Morava ili Zapadna Morava i drugih delova Srbije.
(Autor je analitičar i publicista)