Razlog međugodišnje inflacije koja je u julu 2024. godine porasla na 4,3 odsto je serija jednokratnih poskuplјenja, i to hleba, usluga slanja paketa putarine i povećanja cena pojedinih primarnih polјoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, koje su se odrazile i na rast cena pojedinih proizvoda i u Srbiji
Foto: Beta/Milan Ilić
Narodna banka Srbije (NBS) prognozira da će privredni rast u ovoj 2024. godini iznositi 3,8 odsto, a da će inflacija do kraja godine sporije da opada. Ovo se čulo na redovnom avgustovskom predstavlјanju izveštaja o inflaciji u centralnoj monetarnoj instituciji. Jorgovanka Tabaković, guverner, pojasnila je da je nakon smanjenja na 3,8 odsto u junu 2024. godine, međugodišnja inflacija u julu tekuće godine porasla na 4,3 odsto.
„Razlog su serija jednokratnih poskuplјenja, i to hleba, usluga slanja paketa, putarine i povećanja cena pojedinih primarnih polјoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, koje su se odrazile i na rast cena pojedinih proizvoda i u Srbiji. Posebno bih istakla primer kafe i kakaoa. Zbog toga što pomenuta poskuplјenja ostaju u obračunu međugodišnje inflacije u narednoj godini dana, kao i usled većeg od očekivanog rasta domaće tražnje od početka godine. Sada projektujemo da će inflacija nešto sporije opadati u narednom periodu”, rekla je ona.
Rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini 2024. godine bio je brži od očekivanog, zbog čega je NBS projekciju privrednog rasta za ovu godinu povećala na 3,8 odsto, uz očekivano dalјe ubrzanje na četiri do pet odsto u naredne dve godine. Priliv stranih direktnih investicija za šest meseci iznosio je 2,3 milijarde evra, a preliminarni podaci zaklјučno sa julom 2024. godine, pokazuju da je stiglo 2,8 milijardi evra.
Tabaković je rekla i da je nacrt potpuno novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga početkom ove sedmice poslat bankama koje o tome treba da se oglase. Po njenim rečima, „plafoniranje” kamata za stambene kredite uslediće posle isteka mere o ograničenju kamata na ove zajmove koja važi do kraja godine.
„Treba da se postigne „vin vin” rešenje, što znači da niko ne gubi, a svi da budu na dobitku”, rekla je Tabakovićeva.
Što se tiče rešenja o visini kamate za dozvolјeni i nedozvolјeni minus, ona je rekla da se slede evropski standardi koji sprečavaju preterano zarađivanje na štetu građana. Novinare je interesovao i stav NBS po pitanju visine trgovačkih marži, a sve povodom toga što je premijer Miloš Vučević na Savetu za BDP inicirao formiranje radne grupe o njihovoj visini. Guverner je rekla da se radi na tome, a da studiju priprema Komisija za zaštitu konkurencije. (B.G.)