STOČARSTVO SRBIJE: Put bez povratka
- Rušimo rekorde u uvozu mesa i mleka, a imamo svinja koliko i 1947. godine, a to je 2.349.171 grlo!
- u Srbiji godišnje proizvede oko 1,4 milijardi litara kravljeg mleka koje se dobija od oko 150.000 krava mlekulja. Pre samo deset godina broj ovih krava bio je 472.000.
- A, već se predviđa da će do 2050. godine nestati u Srbiji čak 3.000 sela. Trnutno ih imamo 4.720. U 600 srela Srbiji danas nema nijedne krave!
- Nauka kaže da bez sela nemože ni država da postoji!
- A, već se predviđa da će do 2050. godine nestati u Srbiji čak 3.000 sela. Trnutno ih imamo 4.720. Nauka kaže da bez sela nemože ni država da postoji!
Piše: Branislav GULAN
Stočarstvo u Srbiji je u dubokoj krizi, tolikoj da je sve neizvesnije kako će se iz nje izvući. Broj stoke je toliko nizak da izgleda kao da smo izašli iz Drugog svetskog rata, a ne da živimo u vremenu „velikog prosperiteta“ kako to vlast tvrdi. Saša Tomas kaže da je nekada u njegovom selu Vojvoda Stepa u opštini Nova Crnja, svaka kuća imala krave, dok sada postoje tek četiri govedara. On se bavi tovljenjem bikova, što je još jedan posao u izumiranju.
– Imao sam 11 bikova, sada mi je ostalo pet komada. Slaba je tu matematika, telad plaćamo skupo, a bikove prodajemo jeftino. Jedino što je tu dobro je da kad prodaš, pare dobiješ na gomili, ali kad preračunaš uloženo, zarada po grlu je svedena na minimum. Bik je koštao tri evra po kilogramu, a sada nije ni toliko, nego je 300 dinara. Situaciju otežava i suša, jer imamo malo hrane, lucerke skoro i da nemamo, kukuruza za stoku će još nešto i biti – rekao je Tomas.
Svinje i ovce drži samo za kućne potrebe. Izborili su se ističe za malo veće subvencije pa je sada po biku to 22.000, a ne 15.000 dinara koliko je bilo ranije, što je donekle olakšalo godinu. Kako kaže subvencije uglavnom malo okasne, ali „kad god dođu, dobru dođu“.
Ipak, poredeći ih sa onima iz država okruženja, da ne idemo dalje, jasno da je to sve još jako slabo i nedovoljno.
,,Mlečni govedari su u velkom problemu, cena mleka stagnira. Sad imamo najavu da će dobiti nešto veće subvencije za junice i krave, što bi bilo dobro. Nadam se da će ostati i ta premija za mleko, bilo je nekih najava da će biti ukinuta, ali to je demantovano. Njima treba još da se ispuni zahtev da dobiju premije na gorivo po grlu stoke što je jako važno’’, priča Tomas.
Seljaci objašnjavaju da računice u stočarstvu više nema, pa čak i kada imate dovoljno svoje zemlje.
Nenad iz Sečnja priča nam kako je nasledio 20 jutara od oca, sa kojima je planirao da razvije govedarstvo u svom poljoprivrednom gazdinstvu, ali to se zbog velikih ulaganja i sve skupljeg života, a sa druge strane niske cena mleka, ipak nije desilo.
– Imao sam dvadeset krava i sada sam ih smanjio na šest. Jednostavno nemam novca za toliki broj. Mi se kao porodica bavimo ovim poslom, žena i ja, imamo troje male dece i ne možemo da preguramo mesec. Danas se stočari dele na one koji preživaljavaju i one koji su prebogati, nema sredine,navodi Tomas.
Tovljači svinja u istoj su poziciji kao fabrika automobila Folksvagen u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalja.
Foto: Goran Mulić –U Srbiji danas imamo samo 2.349.171 grlo svinja! To je kao koliko smo ih imali i posle Drugog svetskgo rata
Brojke su neumoljive: Stočarstvo nestaje
Analitičar i publicista Branislav Gulan kaže da se u Srbiji godišnje proizvede oko 1,4 milijardi litara kravljeg mleka koje se dobija od oko 150.000 krava mlekulja. Pre samo deset godina broj ovih krava bio je 472.000.
– Država po popisu tvrdi da mlekulja u 2024. godini u stajama ima oko 228.000 što nije tačno, jer stočari kažu da ih je barem oko 80.000 manje. Kao što zvanično po popisu imamo 698.605 grla goveda, a u stajama ih zapravo nemamo više od 400.000. To se najbolje vidi po onome što konzumiramo. Potrošnja mleka je svedena na 200 litara po stanovniku godišnje u Srbiji. Primera, u Finskoj je to oko 300 litara, a u Danskoj čak 900 litara. Prema podacima RZS u našoj zemlji postoji čak 600 sela u kojima nema nijedne krave – navi Gulan, napominjući da bi trebali da imamo barem dva miliona goveda. Zatim 3,5 miliona ovaca i 6,6 miliona svinja. Ali, toi su sad samo ŽELJE. Jer, stoačrstov se gasi već tri decnewiej tgodišbej dvva do tir odsot. Zato toliko vremena treba i da bi se obnovio sotčni fond.
Opada i godišnja proizvodnja sira koja je oko 60.000 tona i sve ovo dovodi do toga kako ističe, da je ugroženo 150.000 porodica koji su se bave ovim poslom. mU Srboji se proivudoi 70 vrsta sira. Iyvoyi se jefitno oko 15.000 tona, dok se uvozi više od 12.000 tona, ali se mnogo vise taj uvoz placa nego što se dobija evrva od izvoza.
Pre dve godine dakle u 2022. godini prema podacima RZS i Ministarstva poljoprivrede u Srbiju je tada bilo uvezeno više od 84.000 tona konzumnog mleka, 9.600 tona mleka u prahu i više od 12.000 tona sireva. Uvozne količine znatno su se povećale 2023., ali 2024. godine. Prošle godine na uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošili smo 600 miliona dolara, a do jula 2024. godine, kako je to saopšteno u Skupstini Srbije, 12. jula 2024. godine, tada smo već godine bili smo eć smo stigli brojku od 650 miliona evra.
Po podacima RZS u Srbiji postoji 508.000 registrovanih poljoprivrenih gazdinstava od čega se stočarstvom bavi 313.000 njih. Po hektaru obradive površine imamo tek 0,3 grla, što je karakteristika nerazvijenih zemalja.
To potvrđuje i podatak da stočarstvo danas u Srbiji u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, a sve ispod 60 odsto smatra se nerazvijenim, pa smo trenutno na nivou subsaharskih država.
– Tokom 2002. godine u Srbiji je bilo 1,2 milona grla krava i junica. Danas ih je tri puta manje. Proizvodnja junećeg mesa je na oko 78.000 tona godišnje. Razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode. Politička odluka države bi trebala da bude da pomaže stočarstvu i poljoprivredi koja kod nas nije stateška grana. Ona to bude samo kad poljoprivrednici izađu na ulice, pa im vlast nešto obeća i na kraju ne ispuni. Ljudi danas na selu nemaju šta da rade, jer je prerađivačka industrija opljačkana u privatizaciji posle demroaktskih promebna 2000. Pomoć u tadašnjoij plkjački vlastima je pomoglai država sa svpojim odluikama koej su to omogulie. Posle toga i dalje je nastavljeno urušavanej stočarstva. Tako imamo manje od 100.000 krmača, a pre deset godina imali smo 1.100.000, čime gubimo šansu da svinjarstvo barem pokušamo oporaviti.
Srednje razvijena zemlja trebala bi da ima svinja koliko i stanovnika, a mi smo trenutno zapeli na 2.200.000 koliko smo imali i kada smo izašli iz Drugog svetskog rata. Danska, primera, ima ima 5,6 miliona stanovnika i čak 32 miliona svinja.
SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVPODNJE ZA PERIOD 2024.GODINA/2023.GODINA
| Tar.oznaka/godina | 2024./UVOZ | 2024./IZVOZ | 2023.UVOZ | 2023.IZVOZ |
| 0102/živa goveda | 28.877 kom./24,8 mil.evra | 20.272 kom./25,5 mil.evra | 22.966 kom./10,3 mil.evra | 33.824 kom./39,4 mil.evra |
| 0103/prasad t.m. do 50 kg. | 457.289 kom./50,7 mil.evra | / | 286.755 kom./32,4 mil.evra | / |
| 0201+0202/goveđe meso | 2.855 t./19,5 mil.evra | 1.728 t./8,9 mil.evra | 2.286 t./14,7 mil.evra | 1.482 t./7,1 mil.evra |
| 0203/svinjsko meso | 48.700 t./164,7 mil.evra | 502 t./1,3 mil.evra | 42.760 t./148 mi.evra | 403 t./1,4 mil.evra |
| 0207/živinsko meso | 13.770 t./27,7 mil.evra | 7.245 t./16,6 mil.evra | 16.508 t./33,5 mil.evra | 4.616 t./10,5 mil.evra |
| 0210+1601+1602/proizvodi od mesa | 26.000 t./111,7 mil.evra | 13.886 t./61,3 mil.evra | 24.780 t./101 mil.evra | 17.640 t./73,7 mil.evra |
| 0209+1501/svinjska masnoća-ČMT | 18.273 t./23,3 mil.evra | 133 t./362.425 evra | 16.284 t./24,3 mil.evra | 97 t./380.000 evra |
| UKUPNO CELO STOČARSTVO | 650,4 mil.evra | 240,7 mil.evra | 578,6 mil.evra | 253,5 mil.evra |
- Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra
- Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra
- Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini
Šta se dešava u Evropi
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao za otprilike tri miliona komada, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada.
Tumači da su podaci o povećanju svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom.
„Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8 odsto, ali pričamo o nekoj nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište“, naveo je Budimović.
U vezi sa sprečavanjem dalјeg pada broja goveda u Srbiji, objasnio je da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu.
„Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka“, navodi kao prvu važnu stavku dodavši da je planiranje klјučno.
Druga važna stavka, prema mišlјenju Budimovića, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalјe.
Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU.
Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom juče je kritikovalo politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan.
SSP: U Vojvodini za vreme ove vlasti ugašeno oko 30.000 gazdinstava!
Šef poslaničke grupe Stranke slobode i pravde (SSP) u Skupštini Vojvodine Robert Šebek ukazao je 9. aprila 2025. godine na probleme sa subvencijama za poljoprivrednike.
On je u saopštenju naveo da će po svemu sudeći 17.000 dinara za sertifikovano seme „i ove godine biti laž“, da subvencije po hektaru kasne iako je obećano da će biti isplaćene do 1. aprila, da kasni i premija za mleko za četvrti kvartal, da se refakcija za dizel gorivo još ne može unositi u sistem e-Agrar, a da duže od godinu dana nema poziva za tov junadi.
„Martinoviću, jesu li i poljoprivrednici kažnjeni zbog podrške studentima? 17.000 za sertifikovano seme će po svemu sudeći i ove godine biti laž. Subvencije po hektaru kasne iako su obećane do 1. aprila. Refakcija za dizel gorivo još se ne može unositi u sistem e-agrara. Premija za mleko 4. kvartala kasni, iako je raspisan za prvi kvartal ove godine. Javni pozivi za tov junadi nisu bili više od godinu dana“
Šebek je naveo da vlast sistematski uništava poljoprivredu i da je u Vojvodini za vreme ove vlasti ugašeno oko 30.000 poljoprivrednih gazdinstava.
– Samo u Vojvodini, u tom periodu, ugašeno je blizu 30.000 poljoprivrednih gazdinstava. Ministar Martinović, presvučeni radikal, član i karika u lancu kriminalne organizacije koja sebe naziva Srpska napredna stranka, sprovodi istu politiku kao i njegov šef. Bezočno vara poljoprivrednike koji od jutra do mraka pošteno rade i daju jedan od najvećih doprinosa ekonomiji ove zemlje – dodao je on.
– Sreća pa ova vlast će brzo biti bivša, a mi iz SSP-a garantujemo da će se sloboda i pravda vratiti ne samo u poljoprivredu nego u sve sfere društva – konstatovao je šef poslaničke grupe SSP u Skupštini AP Vojvodina.
Nestašica mesa i perađevina!
Po rečima Branislava Gulana, analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina.
„U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća“, Gulan, koji izdvaja sušu I lošu agrpekonomsku poliitiku kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke.
FOTO: Arhiva autora – U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan!
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto. Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU.
Kako se objašnjava ono što meso u Evropskoj uniji čini jeftnim jeste način proizvodnje. Ta proizvdonaj je,recimo u Španiji jefinija od one u Srbiji, čak za 40 odsto! U EU se stoka, kako kaže, hrani GMO sojinom sačmom, što proizvodnju mesa čini znatno jeftnijom nego u Srbiji. Ovaj problem skupe prehrane stoke u Srbiji ističe i Udruženje poljoprivrednika, koje podseća da u Srbiji postoji zakonska regulacija zabrane upotrebe GMO proizvoda.
Još jedan od problema sa kojima se suočavaju domaći proizvođači je vakcinacija svinja protiv klasične kuge u Srbiji. Jer, Evropska unija ne dozvoljava uvoz svinjskog mesa ako su životinje bile vakcinisane, budući da se meso nevakcinisanih svinja smatra zdravijim za ljudsku upotrebu, zbog čega je Srbija i ukinula vakcinaciju 15. decembra 2019. godine. Time je ispunjen prvi uslov za potencijalni izvoz mesa u Evropsku uniju. Ali zašto još uvek uvozimo, a ne izvozimo? Razlog je to što od prestanka vakcinacije mora da prođe od četiri do sedam godina, kako bi nestala i poslednja vakcinisana svinja sa teritorije na kojoj je ranijsprovođena vakcinacijd početka godine virus afričke kuge koji napada isključivo svinje bio je registrovan u ukupno 72 mesta i lovišta u zemlji, navodi se u izveštaju Uprave za veterinu. Iako na velikim farmama nije zabeležena zaraza, uzgajivači i veterinari kažu da je situacija alarmantna jer Afrička kuga svinja nije opasna za druge životinje i ljude, ali su oni mogući prenosioci virusa. Ta virusna bolest domaćih i divljih svinja se ne leči i protiv nje ne postoji vakcina!
Divlje svinje su glavni prenosioci ovog virusa i one migriraju u okviru svojih biodiverziteta. Ako dođu u kontakt sa domaćim svinjama ili neko dođe u kontakt sa lešom uginule svinje, virus se može preneti.”Divlje svinje su glavni rezervoar ovog virusa i one svojom migracijom doprinose daljem širenju virusa. Svaka zaražena divlja svinja koja dođe u kontakt sa nekom domaćom svinjom ili eventualno leš takve divlje svinje u prirodi, može biti rezervoar ovog virusa. Na kraju krajeva, i ljudi svojom nepažnjom mogu preneti ovaj virus iz prirode u populacije. Poznavaoci prilika kažu da je afrička kuga svinja prisutna u Srbiji jos od 2019. godine, da su do sada žarišta bila locirana u istočnom i jugoistočnom delu naše zemlje, a da je broj žarišta sada eskalirao u Braničevskom, Južnobanatskom u Srednjebanatskom okrugu i Gradu Beogradu.
Prof dr Dejan Krnjaić sa Veterinarskog fakulteta rekao je za javnost da su divlje svinje praktično kod nas došle iz Rumunije i Bugarske. On kaže da je afrička kuga bolest isključivo svinja i da nije zoonoza. “Ljudi ne mogu da obole. Čak i da pojedu neke proizvode koji u sebi imaju virus afričke kuge svinja – ne postoji nikakva opasnot po zdravlje ljudi”, rekao je Krnjajić.
Afrička kuga potvrđena je do 2023. godine bilakod 738 domaćih svinja, isplaćeno 22 miliona dinara. Do tada je bilo ukupono eutanazr više od 80.000 svinja pa je vlasnicima nadoknađena šteta. Ali, šteta je mnogo veća od trenjutno isplaćene, jer ako se uzme uobzrida su to bile suprasne krmače koej bi donele po desetine prasića!
Afrička kuga svinja u 2024. godini bila je potvrđena na 42 imanja u Republici Srpskoj
Krnjaić kaže da je ono što je ogroman problem to što ne postoji vakcina za ovu bolest. “Da postoji vakcina lako bi mogle da se neke mere sprovode, ovako samo kad ustanovite da je životinja obolela – ta životinja i životinje koje se nalaze na tom gazdinstvu moraju da se ubiju na human način eutanazirane i da se neškodljivo uklone leševi”, rekao je Krnjaić.
Koje mere se preduzimaju i šta je obaveza farmera?
Zlatan Đurić, stočar iz Srema, kaže da je ova bolest svinja prisutna u zemljama EU već duži niz godina, a da se nedavno pojavila u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. “S obzirom na to da su divlje svinje glavni prenosioci ovog virusa, teško je zaista naći jedno uniformno rešenje u smislu totalne prevencije širenja ovog virusa, jer divlje svinje migriraju u okviru svojih biodiverziteta i samim tim mogu biti značajni prenosici virusa. To znači da one kao takve ako dođu u kontakt sa domaćim svinjama ili neko dođe u kontakt sa lešom uginule svinje, na taj način se virus može preneti”, rekao je Đurić. On je još rekao da je zato obaveza vlasnika svinja da svaku promenu stanja svojih životinja odmah prijave nadležnoj veterinarskoj stanici ili inspekciji. Simptomi na koje treba da obrate pažnju kod svinja su poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, povišena temperatura, odbijanje hrane, pobačaj kod krmača i nagla uginuća jedne ili većeg broja svinja. “To je znak da vlasnik mora tu promenu da prijavi nadležnoj veterinarskoj službi”, rekao je Đurić.
U okruzima gde je esalirao broj žarišta sprovede se sve mere koje su u skladu sa pravilnikom, što znači da je zabranjenjen promet svinja u zaraženom i ugroženom području, u gazidinstvima u kojima je utvrđena obavlja se eutanazija svinja i neškodljivo uklanjanje.
Tako je bilo sanirano pet žarišta afričke kuge svinja u Čenti, ali opasnost nije otklonjena. Ono što je bitno je to da svi vlasnici moraju da se pridržavaju biosigurnosnih mera u smislu ograničenog ulaza na svoja gazdinstva u svoje farme, koje se odnose na obavezne dezinfekcije odeće i obuće, prijave svakog uginuca veterinarskoj službi, što znači da ne bi trebalo da leš uginule svinje bace u vodotokove ili bilo gde jer samim tim doprinose širenju virusa.
Životinje i ljudi prenosioci bolesti!
Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije rekao je za javnost da je edukacija farmera od ključne važnosti i da su sprečavanju širenja neophodne dezobarijere, dezinfekcija i poštovanje svih procedura. “Ovo su bolesti gde virus opstaje u divljoj popluaciju, u ovom slučaju kod divljih svinja. Njihove migracije niko ne može da iskontroliše i jednostavno je došlo do kontakat. Međutim, nije uvek bolest, odnosno epidemija u nekom okrugu nastala kontaktom divljih svinja ima tu dosta faktora, odnosno mogućnosti da se bolest prenese. Bolest nije opasna za druge životinje i ljude, ali su i druge zivotinje i ljudi mogući prenosioci virusa i to je vrlo bitno da se zna u sprečavanju širenja ove jake ekonomske bolesti”, rekao je Budimirović. Kako je naveo, država je preduzela mere, odnosno pravila i propozicije koje propisuju evropske i svetske organizacije za bezbednost hrane.
Budimirović kaže da se bolest dokazuje PCR metodom kod sumnjivih jedinki, a da u slučaju ako dođe do otkupa živih svinja, radi se pregled pre trgovine i pre transporta da li su životinje zdrave, da li su u dobroj kondiciji i kako se ponašaju. “Ako je sve u redu, onda se upućuju u klanicu. Ukoliko postoji sumnja bilo koje vrste, da li su klinički simptomi bolesti ili možda sam inspektor ili veterinar proceni da sama situacija u dvorištu na toj farmi nije kako treba, uzima se uzorak i radi se dijagnostika na afričku kugu svinja, tako da pratktično ne može da desi da obolela životinja dođe na liniju klanja”, rekao je Budimirović.
Na pitanje da li konzumiranje zaraženog mesa može da utiče na zdravlje, Budimirović je naveo da ne utiče, ali da situacja u vezi sa tim virusom nije dobra za dalju proizvodnju svinjskog mesa. “Bukti afrička kuga svinja u celoj Evropi i svetu, moramo da se zaštitimo. Sama ekonomija proizvodnje svinjskog mesa, to je posebno pitanje. Mi smo imali niz sastanaka i sa farmerima i klaničnom industrijom kako da se zaustavi dalji pad, mi smo postali maltene uvoznik svinjskog mesa, a bili smo veliki izvoznik, to ne mora tako. I ovo će sigurno utihnuti i treba razmišljati o podizanju proizvodnje tovljenika, odnosno svinjskog mesa u Srbiji”, rekao je Budimirović.
Iako nije pogubna za ljude, afrička kuga svinja pogubna je za ekonomiju! Ako se zaraza hitno ne suzbije, uzgajivači tvrde da bi moglo doći do nestašice mesa u prodaji.
Afrička kuga svinja – uzročnik, izvori i putevi prenošenja i simptomi!
Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštila je da je u Evropi afrička kuga svinja bila zabeležena u Litvaniji, Letoniji, Polјskoj, Rusiji, Ukrajini, Republici Češkoj, Rumuniji…
Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštila je da je trenutno u Evropi afrička kuga svinja zabeležena u Litvaniji, Letoniji, Polјskoj, Rusiji, Ukrajini, Republici Češkoj i Rumuniji.U Srbiji se sprovode mere radi sprečavanja unosa zarazne bolesti na osnovu pravilnika koji je usaglašen sa EU.
Više o uzročnika u penoišenju afričkke kuge svinja, postoje u izvorima i putevima prenošenja i simptomima. AKS je DNK virus koji spada u rod Asfivirusa iz porodice Asfarviridae i jedini je poznati DNK arbovirus koji može inficirati beskičmenjake (krpelјi roda Ornithodoros) i kičmenjake (porodica Suidae), nije zoonoza.
Izvori i putevi prenošenja i širenja
Klinički manifestna bolest javlјa se samo kod domaćih svinja i usko je povezana sa populacijom evropskih divlјih svinja (Sus scrofa ferus).
Stalnim rezervoarom virusa smatraju se afričke divlјe svinje, koje ne obole ali su dugotrajne kliconoše.
To su: bradavičasta svinja (Phaccochoerus aerhiopicus), grmuša (Patomochoerus porcus) i velika šumska svinja (Hylochoerus meinertzhageni).
Kod krpelјa se virus može adaptirati na tkiva, pa on tako postaje rezervoar bolesti.
Nije zabeležen nijedan slučaj prenosa virusa kontaktom između afričkih divlјih i domaćih svinja, zato je verovatno da se domaće svinje inficiraju ubodom krpelјa.
Domaće svinje, inficirane virusom AKS šire velike količine virusa za vreme kliničke bolesti, a izlučivanje virusa počinje 24 sata pre prvih simptoma bolesti. Virus se izlučuje putem sline, iscetka iz oka i nosa, mokraće, fecesa i sekretima genitalnih organa.
Krv sadrži velike količine virusa.
Prenos virusa putem aerosola zabeležen je samo kod svinja u bliskom kontaktu.
Prilikom izbijanja bolesti svinje se inficiraju kontaktom sa zaraženim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom.
Virus se može širiti na veće udalјenosti vozilima i lјudima.
U spolјnoj sredini, virus može preživeti dug period vremena ukoliko se nalazi u proteinskom medijumu (meso, krv, feces, koštana srž).
Svinje se mogu zaraziti i indirektno kontaktom preko posrednika. Mehanički prenosioci mogu biti insekti, pacovi, ali i čovek (nesterilni veterinarski instrumenti). Prvi slučaj prenosa zaraze na veću udalјenost u Rusiji je konstatovan putem hrane za ličnu potrošnju.
Način ulaska uzročnika u organizam svinja
Primarno mesto umnožanja virusa su tonzile. Nakon toga nastupa viremija koja traje 30 do 50 dana.
Virus se umnožava u limfnim čvorovima, slezini i koštanoj srži. Dolazi do limfopenije, smanjenog broja ćelija retikuluma i endotelnih ćelija što dovodi do propustivlјosti krvnih sudova i promena na unutarnjim organima.
Simptomi
Prvo pojavlјivanje AKS u zemlјi ili na određenom području obično se manifestuje visokom smrtnošću posle kratke febrilne faze bolesti.
Svinje postaju depresivne, prestaju da jedu i grupišu se, a u perakutnom obliku bolesti mogu uginuti pre pojave kliničkih simptoma bolesti.
Životinje koje prežive više od jednog dana teško dišu, teško se kreću i teturaju, javlјa se crvenilo kože, naročitou području abdomena i po ekstremitetima.
Javlјanje AKS u stadu obično je povezano sa:
•kontaktom domaćih i divlјih svinja koje nose krpelјe;
- uvođenjem novih svinja u stado
- •hranjenjem svinja kontaminiranim pomijama koje nisu dobro prokuvan
- •kretanjem vozila i lјudi.
Bolest se javlјa kod svinja svih starosnih kategorija.
Može biti akutnoga, subakutnog ili hroničnog toka. Klinički simptomi javlјaju se u proseku 5-15 dana nakon infekcije virusom AKS. Poseban problem je nemogućnost kontrole kretanja zaraženih divlјih svinja.
Lečenje
Bolest se ne leči niti postoji zaštita vakcinacijom.
Jedina mera kontrole i eradikacije bolesti je uklanjanje obolelih i na bolest sumnjivih životinja kao i životinja iz kontaktnih gazdinstava i to ubijanjem u skladu sa Zakonom.
Međutim, u Srbiji je došlo i do novog problema.
„Srbija jeste ukinula vakcine, ali ne i kugu. U međuvremenu se pojavila afrička kuga koja je znatno oštetila kapacitet grla koji je Srbija imala, i koja i dalje nije iskorenjena, budući da je ove godine pobrojano 34 gazdinstava sa afričkom kugom svinja. Iako su ove bolesti bezopasne za ljude, one utiču na proizvodnju“, kaže Gulan, koji dodaje da „Srbija ima tri vrste kuge – običnu, afričku i političku“.
Ova poslednja, ogleda se u lošoj agrarno-ekonomskoj politici koju sprovodi država.
Sa tvrdnjom Udruženja poljoprivrednika da domaćeg mesa uskoro neće biti. On navodi da nakon praznika koji nam se bliže, sledi svinjokolj koji će doprineti tome da poraste količina mesa i gotovih proizvoda čija će cena u trenutku pasti, barem u otkupu, ali da dugoročne posledice tek dolaze. On predviđa da će nakon toga uslediti još veća nestašica stoke u Srbiji. Samo prošle 2024. godine za uvoz mesa iz sveta, uglavnom iz EU, Srbija je potrošila 650 milio evra!
A, kako se ističe, junadiizvozimo mizernih 2.000 tona, a poslednju svinju na teritoriju Evropske unije i vane izvezli smo davne 1991. godine.
Nenamenski potrošenih 460 miliona evra!
Analitičari objašnjavaju da je 2016. godine ministar Branislav Nedimović uputio ka stočarima 28 milijardi dinara, a za oporavak sela dato je još 26 milijardi dinara, što je to je ukupno 54 milijardi dinara odnosno (460 miliona evra). Državna revizorska instititucija je uradila reviziju koja je pokazala da rezultata nema, nije se ništa dogodilo, ni u kvaltietu, ni u kvantitetu, ali nema ni traga novcu koje je kako su dokazali, nenamenski potrošeno. Za te pare smo mogli da kupimo pola miliona krava i miliona ovaca. O kolikom parama se radi koje su nestale, najbolja potvrda je činjenica da je agrarni budžet tada u jendoj godini iznosio 400 miliona evra! A da je ta novac došao do onih kojiam je namenjen, oni bi bili na svojim njivama, stajama, oborima za tov svinja i ekonomskim dvorištima. Ne bi bili na protestima i blokadama puteva, jer bi razvijali svoje gazdinstvo sa tim novcem, A, taj novac, nije stigao do onih kojima je bio namenjen. N iko ne zna u javnosti gde je nenamenski potrošen ili je ukraden! Da su pare došle do stočara imalii bi pune staje goveda i dovoljno mesa i mleka i bez uvoza. I ruralne sredine, odnosno sela bi nam danas drugačije izgledala. Ne bi bile ruuine kako sad izgledaju! Ne bi sad nestajalo svako četvrto selo koje ima manje od po 1.000 stanovnika.
A, već se predviđa da će do 2050. godine nestati u Srbiji čak 3.000 sela. Trnutno ih imamo 4.720. Nauka kaže da bez sela nemože ni država da postoji!
Za nestanak tih para, koje su veće od jednog agrarnog budžeta, koji je u to vreme izbnosio 400 miliona evra, do sada niko je odgovarao! A, o kolikim parama se radi,najbolaj potvrda je da će skoro toliko nolvca biti utrošeno za gradnju nacionanog stadiona!
Tovljači svinja u Srbiji na gubitku zbog jeftinog uvoza mesa iz EU! Hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovljači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke. A, obe’ane subvencijeh da će stig-či do 1. aprila 2025. godine ostale su i dalje samo kao i ko svih dosadašnnjih vlasti samo na obećanju!
Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno.
I dok je ovo tradicionalno period svinjokolja, kada farmeri trebalo da trljaju ruke, gubici zbog otkupne cene, stavljaju ih u nezavidan položaj.
Stočarstvo u Srbiji “zlatnog doba”: Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini…
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS 1947. do 2025. godine
| Godina | Svinje u hiljadama |
| 1947 | 1.904 |
| 1957 | 1.929 |
| 1967 | 3.328 |
| 1987 | 5.079 |
| 2007 | 3.832 |
| 2008 | 3.594 |
| 2009 | 3.631 |
| 2010 | 3.489 |
| 2011 | 3.287 |
| 2012 | 3.139 |
| 2013 | 3.144 |
| 2014 | 3.236 |
| 2015 | 3.284 |
| 2016 | 3.021 |
| 2017 | 2.911 |
| 2018 | 2.872 |
| 2019 | 2.903 |
2020 – 2022 2.000– 2.700
2023. popis svinja 2.263
2024. broj svinja 2.349
Agroekonomski analitičar Goran Đaković ističe da je u srpsko stočarstvo u velikom padu od 2022. godine i da je stanje veoma loše. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da se negativan trend u Evropskoj uniji reflektovao na Srbiju, iako su razlozi za to različiti.
Povodom novih informacija Republičkog zavoda za statistiku o stanju stočarstva u Srbiji, analitičari opisuju da se 2022. godine desio pad poljoprivredne proizvodnje u stočarskoj proizvodnji. On navodi da je izgubljeno preko 50.000 goveda, a da je preko 10 odsto svinja izgubljeno, što je kasnije otišlo na 17 odsto i da se negativni trend i dalje nastavlja. S druge strane, ocenjuje da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra. I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A, zapravo to nije tako. Znači, subvencije su pogrešno raspoređene, subvencije i sads kasne… Kako odna da se uspešno obavi prolečna sdetva na dva milioan hektara? Bile su obećane da će za 2025.godinji sstići do 1. aprila, ali ništa od toga. Znači, opet su seljaci obmanuti! Nisu dobili svojnovac, a treba da obave setvu u Sribji naoko dva milioan hektara. Za taj posaoi oni nemaju novca! To nači da će posao biili urađen sa manj truda i pažnje, kroz lošiju obradu zemljišta i rezutlat će biti manji prinosi!
Postavlaj se i pitanje, samo od sebe, gde je javni poziv za subvencije po hektaru, navodi analitičar goran Đaković. Jer, to su glavne subvencije koje poljoprivrednici dobijaju, iako sam ja načelno protiv tog vida subvencionisanja, ali ako već imamo tu subvenciju i ako znamo da će da bude. Nema je, a prošle godine je bio javni poziv 1. februar naveo je on. Ali, subvenciej nisu stigle ni do polovine aprila 2025. godine! Na pitanje da prokomentariše broj ovaca i živine, Đaković je istakao da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu. “Što se ovaca tiče, iz svog iskustva mogu da kažem da je tu jako stabilna situacija. Vi imate 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom”, naveo je on.
Šta se dešava u Evropi?
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao za otprilike tri miliona komada, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada. Tumači da su podaci o povećanju svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom. “Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7- 8 odsto, ali pričamo o nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište”, naveo je Budimović.
U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, on je objasnio da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu. Najsporiji je u kompletnom stočarstvu. Jedna Danska obrće kapital 52 puta godišnje, dakle na početku svake nove radne nedelje u toku godine. A kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka, navodi kao prvu važnu stavku, dodavši da je planiranje ključno.
Druga važna stavka, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje. Problem je i što u Srbiji sad nemamo nikakvu strategiju u poljoprivredi. Stara je istekla na početku 2025. godine, a nvoa niej doneta. Navodno se još piše.
Treba istaći da je Evropska unija već objavila strategiju za razvoj privrede do 2040. godine. Oni tačno navode šta će i kako, u kom smislu da razviju. Mi našu strategiju, još nemamo. Nvodno se se piše. Poznavaoci prilika ističu da se iz problema u stočarstvu izlazi kroz dobro osmišljene subvencije i da se ne mogu davati svakome. Kad ulažemo novac, moramo tačno da znamo zbog čega ga ulažemo, gde ga ulažemo i šta ćemo mi od toga da dobijemo. Znate, milijardu evra uopšte nije mala cifra za jednu zemlju kao što je Srbija, za subvenciej u ovoj godini. Potrebno je prilagoditi mere regionalno i da ne može svako da se bavi svačime. Moramo da znamo gde se proizvodi masovno stočarstvo, ako je to Pešter, Pešter, i onda dodamo njima više. Ako je ratarstvo dominantno negde, onda subvencionišemo ratarstvo. Ako je voćarstvo, onda voćarstvo, recimo Čačak, okolina i neki pogodni drugi kraj, i da se zna tačno. Inačle, poljoiprivredni proizvođač se može postati već sa poal hektara zemlje. Ako imate najumanej toliki posed, odete kod notara, registrujete tih pola hektara i registrujete poljoprivredno gazdinstvo i vi ste poljoprivrednik, pa da dobijete i subvenciju.
(Ator je analitičar i publicista)