GOVEDARSTVO U SVETU, EU I SRBIJI: Najveći odgajivač goveda Indija! (

Govedarstvo čini značajnu granu stočarstva i nivo njegove razvijenosti predstavlja osnovni prametar razvijenosti ukupne poljoprivredne proizvodnje jedn zemlje. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano najveća potrošnja je u Severnoj Americi, gde ona iznosi 30 kilograma po jednom stanovniku. U Srbiji to je tek nešto vgiše od tri kilograma. U Evropi najviše junadi se tovi u Francuskoj. Najpovoljnija područja za razvoj ove grane su prvenstveno livade i pašnjaci.  U Srbiji ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave mlekulje. Govedarstvo može biti mlečno, mlečno – mesno i mesno govedarstvo. Srbija izlazi u svet sa ponudom junetine iz prirode. Trenutno u tovu ih ima oko 25.000 junadi!

Piše: Branislav GULAN

,,Broj goveda u svetu iznosi oko 1,5 milijardi grla u proizvodnom ciklusu. Najveći odgajivač goveda je Indija, sa 200 mliona grla, koja daje 13 odsto ukupnog svetskog broja. Ona je specifična zemlja gde se zbog verskog faktora goveda uzgajaju i radi proizvodnje mesa i mleka, ali ne za svoje već, pre svega, inostrano tržište. Proizvodnja goveđeg mesa u svetu iznosti 68 miliona tona godišnje, što iskazano po stanovniku iznosi nešto ispod 10 kilograma. U strukturi svetske proizvodnje goveđe meso zauzima treće mesto (iza svinjskog i pilećeg) i učestvuje sa 22 odsto. Regionalno posmatrano najveći proizvođač je Amerika koja daje skoro polovinu svetske proizvodnje. Na trećem mestu nalazi se Evropa iza Amerike i Azije, sa učećšćem od 16 odsto. Vodeći svetski proizvođač goveđeg mesa su SAD sa proizvodnjom od 12 mliona tona, što čini skoro 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prosečno u SAD se godišne kopje oko 35 miliona grla goveda. Postoji više od 60 klaničnih industrija. Od toga četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD“, navodi analitičar prof. dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD su^[1]:

Tržište goveđeg mesa može da se podeli na dva podrtržišta:

• Tržište svežeg i hlađenog mesa – uglavnom potiče od utovljenih mlađih kategorija goveda i
• Tržište zamrznutog goveđeg mesa – starijih kategorija, koje se uglavnom, koristi za preradu (konzerve, hamburger,, kobasičarski proizvodi…)

Međunarodni promet svežeg i hlađenog mesa iznosi 3,5 miliona tona, dok promet zamrznutog mesa iznosi oko 5,6 miliona tona. Ukupan promet na niovu je od desetak miliona i u isti dospeva 15 odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste mesa. U strukturi prometa goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza pilećeg i svinjskog sa učešćem od 27 odsto. Vrednost izvoza goveđeg mesa u svetu iznosi oko 45 milijardi dolara godišnje. Sa stanovišta obrade u međunarodni promet dolazi u četvrtima (prednja i zadnja četvrtina) kao i u osnovnim delovima takozvano konfekcionirano meso. Sa sanovišta temperature može biti hlađeno (do četiri stepena), duboko zamrznuto meso (od minus 18 do minus 200 stepeni i odmrznuto, odnosno defrostrirano meso.

Najveći regionalni izvoznik hlađenog i zamrznutog goveđeg mesa je Evropa, koja u svetskom izvozu učestvuje sa 25 odsto. Vodeći svetski izvoznik goveđeg mesa je Indija koja izvozi 1,5 miliona tona, a tu dominira zamrznuto meso. U međunardonom prometu učestvuje sa 15 odsto. Na međunarodom tržištu ostvaruje ukupnu vrednost izvoza od skoro pet milijardi dolara. Najveći izvoz usmeren je u Vijetnam, Egipat i Maleziju. Veliki izvoznici predstavljaju i zemlje Evropske unije, zahvaljujući, pre svega, merama jedinstvene agrarne politike (Common Agricultural Policy – CAP). Zemlje ove ekonomske grupacije usvojile su jedinstvene standarade za promet goveđeg mesa, na osnovu mesnatosti – EUROP.

Najveći regionalni uvoznik goveđeg mesa, takođe, je Evropa! Ona apsorbuje trećinu ukupnih svetskih količina! Najveći uvoznik goveđeg mesa u svetu su SAD koje uvoze oko milion tona, što čini oko 10 odsto ukupnog godišnjeg sveskog uvoza. Za SAD je karakteristično da je najveći proizvođač goveđeg mesa, ali predstavlja i najvećeg svetskog uvoznika! Za to postoji nekoliko razloga, pre svega, visok nivo potrošnje, visokih dohodak potrošača… Prilikom uvoza mesa SAD primenjuje razne vidove barijera, pre svega, uvozne kvote, razne vrste tarifa, tehničke barijere koje se odnose na zdravstvene i sanitarne zahteve, kao i poštovanje visokih standarda kvaliteta, najveći uvoz se realizuje iz Australije, Meksika i Kanade. Najveći svetski uvoznici su Kina, Japan, Rusija i Ialija. Zajedno sa SAD apsorbuju trećinu svetskog uvoza.

Najveći globalni potrošač goveđeg mesa su SAD sa nešto preko milion tona godišnje. Slede Brazil, Kina, Argentina i Rusija. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano i najveću potrošnju imaju potrošači u Severnoj Americi gde potrošnja iznosi više od 30 kilograma po jednom stanovniku. U Evropskim zemljama potrošnja je niža, pre svega, usled navika, i iznosi skoro 20 kilograma godišnje po jednom potrošaču. 

Najveću potrošnju u svetu ima Argentina sa 54 kilograma. Visoka domaća proizvodnja, kao i navike u potrošnji uticali su na potrošnju i ove vrste mesa. Najveći svetski potrošači prikazani su na histrogramu 73. Evidentno je da među najvećim potrošačma nema evropskih zemalja, koji su relativno mali potrošači ove vrste mesa. Najveći evropski potrošač je Danska. Na potrošnju goveđeg mesa značajan uticaj imaju i kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom takozvane ,,brze hrane“ – fast food.

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u boljim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćnstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajuii po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji.

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odmosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji.

U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukipan broj zaklanih grla godišnje iznosi  oko 320.000, a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.

Potrošnja Srbiji

Pprema najnovijim podacima sad potrošnja ovog mesa u Srbiji od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku. U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i svinjskog (sa 15 kilogama mesa godišnje) . Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnaa značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalje utidcati na manju potrošnju ove vrste mesa.

Meso u prometu

Meso goveda stavlja se u promt kao: teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (govedina).

• Teleće meso – dobijeno klanjem teladi, starosti od tri nedelje do šest meseci, težine trupa od 25 do 125 kilograma, stavlja se u promet kao teletina I, II i III kategorije;
• Juneće meso, dobijeno klanjem junadi, i to nekastriranih muških grla, starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;
• Goveđe meso, dobijeno klanjem ženskih i kastriranih muških grla starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće,odnosno goveđe meso, I,II i III katgegorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

• Pod junećim odnosno goveđim mesom I kategorije podrazumevaju se meso buta bez kolenice i delova trbušine. Juneće meso I kategorije i goveđe meso I kategorije stavljaju se u promet sa ili bez kostiju;
• Pod junećim i li goveđim meso II kategorije podrazumeva se meso slabina bez poslabina, meso leđa i meso plećke;
• Pod junećim odnosno goveđim mesom III kategorije podrazumeva se meso preostalih delova polutke: vrat potplećka, grudi, rebra, trbušina, kolenica i podlaktica;

Spoljnotrgovinska razmena

 Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije dosta je skroman i iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa.

Kriza tovnog govedarsta Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.

Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije oko 30.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u kolilini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 kuća, skoro isto toliko staja za tov stoke u Srbiji!

Rezultati loše politike su da se proteklih godina, recimo, ,,bebi bif“ iz Srbije 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Sad već daleke 1991. godine kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvezlo 54.000 tona ,,bebi bifa’’. Od toga je iz Srbije bilo više od 30.000 tona! Međuitim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji izvoz iznosi tek 300 do 400 tona! To je za 100 puta manje nego pre tri i po decenije! Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u sitauciju da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele boljitak u ovoj oblasti.  Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multinacionalne kompanije!

FOTO: Goran Mulić – Izbor rase za tov junadi, prvi korak ka uspehu!

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti. Govor brojki prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani. Prema podacima RZS na kraju 2018. i početku 2019. godine stanje u Srbiji je bilo sledeće:

GOVEDA:

•    Oko 881.000 goveda. To je bio istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu;

• Prema najnonjim podacima RZS, iz 2024. godine, na osnovu popisa, u Srbiji trenutno ima oko 725.000 goveda!? Poznavaoci prilika i analitičari, sumnjaju u ovu brojku, misle da ih je mnogo manje!?

• Prema zvaničnim podacima RZS u 2016. godini bilo je oko 892.000 goveda;
•  Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku, sve je veoma brzo poklano i bilo je izvezeno, ali posle toga nije obnovljen tov pa su staje ostale prazne  (podaci Zadružnog saveza Srbije);
• Zvaničnih podataka o novom tovu u 2019. godini za sada nema. Pominje se brojka od 25.000 junadi u tovu, što znači da je izvoz bio pokrenuo i tov. Ako je tako to je dobro! Potrebno je prvo vratiti poverenje kod tovljača stoke, a posle će oni i napuniti staje sa junadima za izvoz!
• Turska je, recimo, u 2018. godini bila uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra;
• Jedino je Srbiji tada bilo više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Po poslednjim podacima RZS slično stanje je i u drugim granama stočarstva. Svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji  je 2020. godine bilo još 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine…Sad je to znanto manje!

Blago Srbije!

Najnoviji popis u 2023. godini pokazao je koliko Srbija poseduje ovog blaga, među kojima je:

• 508.365 poljoprivrednih gazdinstava;
• Oni obrađuju 3.257.100 hektara njiva;
• Gaji se ukupno725.408 goveda;
• Tovi se 2.263.705 svinja;
• U Srbiji postoji i 1.702.682 ovaca;
• Tu je i 149.558 koya;
• U njoj postoji i oko 22.022.439 živine;
• Tu je i 1.261.323 košnica za pčele;
• Poljoprivredom u Srbiji bavi se 1.150.653 radnika!

Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka danas, na početku 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača, a stočari kažu da ih sa ima manje od 100.000… SA tim brojem nemožee da se obnvoi fond svinja, pa se one moraju uvoziti!

• Za 10 godina broj farmi u Srbiji je manji za 62.000!

Siromašno stočarstvo

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 60 odsto je na niovu nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 30.000 tona bilo je iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:

• U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
• U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
• Od 2018. do 2022. Izvioz se kretaro između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’;

Od 2019. do kraja 2023. godine izvoz ,,bebi bifa’’ se kretao od 300, najviše do 440 tona godišnje!

Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko j=ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dobilo oko 1,4 milijardi litara mleka. Međutim, stočari ističu daje taj broj krava, realno manji za 78.000! Od proizvedenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva.

Od postojećeg mlečnog stada u Srbiji  se dobijalo godišnje oko 1,4 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka! Jer, je to jefitniji način ishrane. Uz to bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Dobri poznavaoci prilika kažu da je krava mlekulja znatno manje nego što statistika prikazuje. Jer, zahaljujuci nauci porasla je njihova mlečnost pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manje grla dobija se ista količina ,,bele reke’’. 

Foto Goran Mulić – U desetak sela Srbije, za vreme nesašice mleka podignut je spomenik kravi!

Dokaz krize…

 Dokaz krize u stočarstvu je da sve više ima sela gde se podiže spomenik, sečljaku,  kravama, pa se ukazuje, na činjenicu, ako se ovako nastavi, da će deca uskoro moći, kravu muzaru,  da ih vide jedino u zoološkim vrtovima! U svemu tome bitno je istaći da dugo građani čekaju da počne sa radom labortatorija  za mleko u okolini Batajnici. Jer, ona je davno završena, mnogi funkcoioneri su se slikali povodom tog njihovog uspeha, završetja gradnje laboratije. U njenu gradnju je uložen ogroman novac,  ali ona još nije počela da radi! Jer država Srbija nema novca da kupi opremu! Svake godine, pa i ove sad, se obećavao početak njenog rada, ali su to samo ostala predizborna obećanja!

Kada je reč o mleku u Srbiju je u 2022. godinu, prema podacima RZS,  oko 84.000 konuzmnog mleka, pa mleka u prahu 9.663 tona,  u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti državni izvor, carina, navodi da je uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda samo u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Sve nstavljaneo kao što se i do tada radilo. Tendencija uvoza mleka, mleka uprahu i sireva, ka i mesa svih vrsta, se nastavlja. Srbija je od zemlje izvoznika postala zavisna od uvoza, da bi tržište bilo valjano snabdeveno. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio’’…

Moraju se obezbediti uslovi da se u Srbiji za svakog stanovnika obezbedi bar po 400  litara mleka godišnje, zatim da u staji  svakog stočara bude najmanje prvo 20 pa do 40  krava muzara smatra profesor dr Milan St. Tošić, iz Zemuna. Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi. Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena i silaže za stoku. A, svake godine i kada je ona loša, mi imamo kukuruza za izvoz. Razlog je što nema stoke u Srbiji da ga troši, pa je uvek dovoljno četiri miliona tona ,,žutog zlata’’. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena. Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku godišnje (dans trošimo sa preradom, oko 200  litara po stanovniku godišnje). Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, što bi i povoljno uticalo na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka. Umesto svega toga, Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode dobrim delom i uvoze, navodi Tošić. To znači i da se prosečna mlečnost krava mora povećati  najmanje na 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali! U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno da neka veza postoji!

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine:

1. Danska……………..900,00 kilograma godišnje;
2. Finska………………361,19 kilograma godišnje;
3. Švedska…………… 355,86  kilograma godišnej;
4. Holandija…………..320,15 kilograma godišnje;
5. Švajcarska………….315,78 kilograma godišnje;
6. Grčka……………….314,69 kilograma godišnje;
7. Srbija……………….200,00 kilograma godišnje;

                                                               (Sledi nastavak)