AGROPOLITIKA
U uređenje kanalske mreže u Vojvodini 2021. гodine, predviđeno je ulaganje dodatnih 600 miliona dinara, saopštilo je JVP “Vode Vojvodine“ navodeći da bi radovi uskoro trebalo da počnu. Radiće se prema prioritetima koje su definisale lokalne samouprave. Kada je građen hidrositem iz njega je iskopano oko 135 miliona kubika zemlјe. Da bi sad bio plovan potrebno je da se iskopa oko 15 miliona kubika mulјa. Kada je građen bilo je planirano da navodnjava 510.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa milion hektara.
Prva funkcija navodnjavanja nikada nije ostvarena (jer u Srbiji se danas ukupno navodnjava samo 53.236 hektara). Druga funkcija odvođenja suvišnih voda sa milion hektara funkcionisala je sve do 2005. godine. Tada su bile velike poplave u Vojvodini, sistem je pun mulјa pa nije mogao da primi suvišne vode. Sad treba sistem očistiti od tog mulјa, da bi delimičlo bio priveden nameni!
JVP “Vode Vojvodine“ stara se o 22.000 kilometara meliorativnih kanala, koji sa crpnim stanicama, ustavama i drugim hidrotehničkim objektima čine sisteme za odvodnjavanje u pokrajini. Kada bi se samo 100 metara pored tih kanala koristilo za navodnjvanje, bilo bi to 440.000 hektara polja više koja se navodnjavaju u Vojvodini! O tome se priča već pola veka. U zavisnosti od količine padavina, gustine kanalske mreže, te sastava i načina obrade zemlјišta, suvišna voda sa njiva najpre stiže do manjih kanala, zatim i do većih, pa do crpnih stanica, Hidrosistema DTD i velikih vodotoka koji su glavni odvodnici.
Hidrosistem Dunav—Tisa—Dunav (DTD) je jedinstvena kanalska mreža koja povezuje tokove reka Dunava i Tise kroz Vojvodinu i predstavlјa hidrotehnički sistem za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, odvođenje upotreblјenih voda, plovidbu, turizam, ribarstvo i uzgoj šume Hidrosistem DTD sa prirodnim i delimično rekonstruisanim vodotocima ima 960 kilometara, od čega je plovno 600 kilometara.
Svojom mrežom povezuje 80 vojvođanskih naselјa, a u okviru sistema postoje 23 ustave, pet sigurnosnih ustava, zatim 15 brodskih prevodnica i još pet koje nisu više u funkciji, pet velikih crpnih stanica i 86 mostova (64 drumska, 21 železnički i jedan pešački). Prvi kanali u Vojvodini, koja je do tada uglavnom bila močvarno područje jer su je reke nemilosrdno plavile, izgrađeni su početkom 18.veka. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava. U Bačkoj su napravlјena dva kanala – prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi između Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine.
Za preteču Hidrosistema DTD smatra se Veliki bački kanal, koji je građen između 1793. i 1801. godine po projektu braće Jožefa i Gabora Kiša. Dugačak 114 kilometara, Veliki bački kanal je u svoje vreme predstavlјao najveći vodoprivredni sistem u dunavskoj regiji i Jugoistočnoj Evropi. Idejni tvorac Hidrosistema DTD je inženjer Nikola Mirkov, koji je 1947. godine izložio ideju o gradnji. Pre nego što su počeli radovi na Hidrosistema DTD postojalo je svega 170 kilometara kanala, pet prevodnica – Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej i četiri ustave. Rad na planu za gradnju trajao je čitavu decenij (započeo to je 1947. godine) dok je sam Hidrosistem građen od 1957. do 1977. godine.
Završetkom gradnje Hidrosistema DTD smatra se godina puštanja brane na Tisi, odnosno 1977. godina. U vreme izgradnje, Hidrosistema DTD smatran je za jedan od najvećih investicionih projekata. Nјegova veličina može se sagledati i kroz podatak da je za gradnju ovog kompleksnog hidrološkog sistema bilo potrebno iskopati 135 miliona kubika zemlјe, a za nastanak Panamskog kanala 179 miliona kubika zemlјe.
Za potrebe gradnje snimlјeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, što je takođe značilo i stvaranje novih karata regija Bačke i Banata. U njegovom dvodecenijskom nastajanju učestvovalo je 400 inženjera, urađeno je 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i preko 35.000 grafičkih crteža. Prilikom gradnje Hidrosistema DTD ugrađeno je pola miliona kubika betona. Najbitnija uloga Kanala DTD jesu odvodnjavanje i navodnjavanje. Ukupna količina prihvaćene i evakuisane vode sa jedan milion hektara u Bačkoj i Banatu je 250 miliona kubika godišnje. Projektom je bilo predviđeno da se iz Hidrosistema može navodnjavati čak 510.000 hektara, ali se nažalost trenutno navodnjava samo 30.000 hektara od njega.
Navodnjavanje u 2021.
Tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto (ili 205 hektara) manje nego u prethodnoj 2020.godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedna odsto).
Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Izgradnjom Hidrosistema DTD odbrambena linija u Vojvodini svedena je sa 502 kilometra na 446 kilometara, a vreme trajanja odbrane od poplava drastično skraćeno. Vrlo bitnu ulogu Hidrosistema DTD ima i za industriju. Godišnje se u proseku industriji isporuči 40 miliona kubika vode. Kanal takođe služi za plovidbu i transport robe (projektovani potencijal je sedam miliona tona godišnje), prijem upotreblјenih voda i zaštita kvaliteta vode, zatim šumarstvo, ribarstvo, nautički turizam i rekreaciju.
Tisa ponovo plovna, uklonjen oštećeni stub
Rečni saobraćaj na prevodnici Brana na Tisi od danas je ponovo uspostavljen, nakon što su završeni radovi na uklanjanju oštećenog stuba nizvodnog predpristaništa prevodnice na km 63,00 reke Tise, saopšteno je iz JP „Vode Vojvodine“, krajem novembra 2022.godine.
Radovi koji su počeli u subotu, vredni preko 20 miliona dinara, uspešno su završeni vađenjem stuba na obalu, tako da plovidba međudržavnom rekom Tisom može biti ponovo uspostavljena. Iz JP „Vode Vojvodine“ podsećaju da je plovidba prekinuta iz bezbednosnih razloga zbog verovatnoće nekontrolisanog pada oštećenog stuba u plovni put, te se koristio alternativni put.
Sledeće 2023, godine, kada se steknu uslovi, planirano je da se započnu aktivnosti na postavljanju novog stuba na prevodnici Brana na Tisi, ali će sve vreme biti omogućena nesmetana plovidba.
Ustave
Na osnovnoj kanalskoj mreži Hidrosistema DTD nalaze se 23 ustave i to 18 novih i pet ustava koje su postojale i pre nego što je Nikola Mirkov počeo da gradi Hidrosistem. Ustave su izgrađene kao samostalni objekti ili zajedno sa prevodnicama u sastavu hidročvora. Zadatak ustave je da reguliše nivo vode u kanalu. Ustave nose nazive mesta u kojima (ili pored kojih) su podignute, a nalaze se u sledećim mestima: Kako se navodi, za sada je predviđeno ulaganje u 31 lokalnu samoupravu, a potpisani su ugovori sa 26 opština, dok će u narednom periodu, kada se završi postupak javne nabavke, biti potpisani i sa preostalih pet opština.
Na teritoriji Bačke radovi na uređenju kanalske mreže izvodiće se u Apatinu, Somboru, Vrbasu, Kuli, Srbobranu, Baču, Bačkom Petrovcu, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Adi, Titelu, Temerinu, Žablјu i Novom Sadu. U Banatu kanalaska mreža radiće se u Novom Kneževcu, Čoki, Kikindi, Novom Bečeju, Plandištu, Alibunaru, Vršcu, Kovačici, Pančevu, Kovinu, Beloj Crkvi, Zrenjaninu, Sečnju i Novoj Crnji.Takođe, biće uređena kanalska mreža u opštinama Sremska Mitrovica i Šid. Sredstva su obezbeđena kroz Program sufinansiranja radova u kojem učestvuju Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, “Vode Vojvodine“ i lokalne samouprave. Radovi treba da pobolјšaju funkcionalnost sistema za odvodnjavanje i spreče zadržavanje vode na polјoprivrednom zemlјištu što je, kako se navodi, od izuzetne važnosti za uspešne prinose.
Veliki bački kanal
Radovi na revitalizaciji Velikog bačkog kanala kod Sombora, započeti krajem septembra 2021. godine, uzvodno od Apatinskog mosta, obuhvatiće deonicu od 820 metara. U toku su pripremni radovi na uklanjanju vegetacije i odvozu zemljanog materijala sa stare deponije, koji će omogućiti čišćenje ovog dela kanala. Revitalizacijom ove deonice Velikog bačkog kanala biće omogućena dvostruko veći proticaj vode od sadašnjeg, što će dalje obezbediti sigurno snabdevanje vodom svih korisnika, ali i efikasnije odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Vrednost radova je oko 50 miliona dinara, a zajednički ih finansiraju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, JVP “Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava.
Srbija u problemima: Najplodnija žitnica postaje pustinja?
Zbog alarmantnog opadanja organske materije, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara oranica, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne.
Stručnjaci upozoravaju da je nivo organske materije, odnosno humusa u zemljištu, već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog.
Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama bilo više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina taj nivo je pao sa 3,5 na ispod tri odsto, piše
“Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope”, ističe Jovica Vasin, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Opadaju prinosi
Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.
Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina.
Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.
Vojvodina bi za pola veka mogla da postane pustinja!
S druge strane dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podaciam RZS, voda sada stiže samo na 1,4 odsto oranica, ili na manje od 53.000 hektara je bilo u 2021. Godini. Istovremeno u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, ali bez stajskog đubriva, Vojvodina već za tri decenije pa do pola veka postati pustinja!
Naravno po prinosima. A zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva. Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je reč o obnavljanju stočnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto, a u svetu najmanje sa 60 odsto.
Rešenje problema treba tražiti u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda.
Izvoz u Tursku
Proces uništavanja stočarstva sa prodajom, ali ne i obnovom fona, počeo je 2018. godine kada je Turska u svetu kupila 54.000 tona govedine, a u tome 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije to meso kupljeno po ceni od 5.314 evra po toni.
Na početku 2018. godine godine Srbija je u tovu imala samo 12.000 junadi, a najveći deo je morao biti zaklan. Zbog visokog kvalieta stoke, to meso Turci su Srbiji platili čak 34,2 odsto više od prosečne cene po kojoj su meso kupovali u svetu. Jedan od razloga je što se stoka u Srbiji hrani zdravo, sa hranom bez GMO.
Prema ovim podacima, uvoz govedine iz Srbije vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa deset odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u Tursku 2018. godine.
Inače, Turska je u 2018. godini povećala uvoz sveže i sušene govedine za 5,3 puta. Dve trećine mesa kupila je iz Poljske, 18 odsto iz Bosne i Hercegovine, a manje od Srbije kupila je iz Ukrajine, Mađarske, Fancuske, Rumunije i Latvije.
Predstavnicima vlasti u Srbiji, pre pola decenije, bilo je ponuđeno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona “bebi-bifa”’ godišnje, ali su oni ostali gluvi na tu ponudu. Oni su tražili juneće meso, a mi nudili svinjsko koje se ne može izvoziti u EU, zbog toga što se stoka vakciniše protiv bolesti kuge.
Da bi imali junadi u tovu, potrebno je samo naterati vlasnike “latifundija” da ponude državi, uslovno, po jedno goveče po hektaru zemlje koju poseduju. To bi bilo dugoročno rešenje svih problema poljoprivrede Srbije. Kada bi prvo imali 100.000 junadi u tovu u Vojvodini, a potom toliko još u Srbiji, južno od Beograda.
Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj goveda na početku. godine u Srbiji bio je 878.000 svih grla, što je je najmanju broj goveda od početka 20. veka. Da li je izvoz u Tursku uticao da se poveća stočni fond u Srbiji, za sada nema zvaničnih podataka.
(Autor je analitičar i publicista)